20. oktobar
пети пате пниииав нит
БРЕ СљЉе, #18
Зашто насеље војводе Бабунског2
Роан послом кроз — Београд приметио сам, на моје не мало чуђење, да поред светлих имена наших и других напредних и заслужних људи, којима обилује историја наших народа, ка једном трамвају стоји сле. дећи натпис;
„Насеље војводе Бабунског“. Јован Бабунски не само што нема никаквих заслуга за македонски и 0стале југословенске народе, већ спада у ред зликоваца и кољаша, који се у периоду националног и социјалног
ослобађања македонског народа окулао у крви свог сопственог народа служећи интересима поробљивача. Данас, када се могу измерити заслуге сваког Југословена, сасвим је за осуду да још једно београдско радничко насеље носи име тога зликовпа и да име тога насеља стоји на бе. оградском трамвају. Б. АНДОВ Драг, Јовановића 13
жх
ЗАСТАВЕ СУ ОЗНАКА. РАДОСТИ И СЛАВЉА
> дане великих народних празника, конгреса и прослава цео Београд украшен је заставама. Оне су ознака радости и славља и допуњава. ју ведро, празнично расположење наших грађана.
Међутим, свечани дани прођу, а за. ставе и даље стоје. Изложене киши, ветру и сунцу, кваре се, бледе и цепају. За следећу прилику принуђени смо да их извесимо искварене, по. „мешаних боја, или да се постарамо за нове.
певана ви
Баш зато што су заставе ознака рг. дости и славља треба их чувати и и(стицати онда кад је то разложно, кгко би _дуго биле свеже. и достојан украс. града. С друге стране, штедња нам налаже да их, као заједничку #мовину чувамо, не излажући се потреби прављења нових.
Стога би чланови Фронта по преду. зећима и устачовама, као и сви 0 стали чланови Фронта по улицама, требало да воде рачуна о правовреме. ном уклањању и чувању застава.
Марија ШЕВИЋ Жжх
КАКО ДА СЕ УБЛАЖИ НЕСТАШИЦА РАДИОАПАРАТА рат београдског радија све је интересантнији, а У погледу многих информативних емисија и ве» сома важан. Стога је потребно на неки. начин решити несташицу довољног броја радио-апарата, пошто наша продукција није у стању да задовољи потражњу, а у препродаји су апарати претерано скупи.
Сматрам да би се ово питање мотло најбоље решити продукцијом детектора, чија израда није сложена и који би, према томе, били приступачни великом броју потрошача. ИМ сама Радио-станица имала би од њих исти приход као и од осталих апарата са свим дужинама. Са друге стране, глас београдске Радио-станице слушао би далеко већи број наших грађана.
2 У
аи варира вара аи а пп таи
Ж СВАКОМ МЕЛ ВОЉАШИЕГА ПРАДА ПОВОРИА ФЕ 0 НАРОДОМ ЗИМУ
сенци кестенова некадашње баште у Цетињској улици
број 33 некада су седели и проводили сате и сате беспо-
слице богати индустријалци, власници те баште, куће иза
ње, и ливнице која се назирала кроз крошње дрвећа.
Му ивске Данас више нема те баште. Место у коме се беспосличило у коме су радници под тешким условима радили за дру:
гога, постало је велико градилиште. Ту, на том платоу, радници.
грађевинског предузећа олет“ по (5 , „ дижу станбене зграде за службенике Привредног савета. у .
Не ради се на том градилишту одавно. Тек је неколико недеља прошло од дана кад се први ашов зарио у ископ темеља будуће: зграде, а већ данас градилиште живи пувим темпом планског рада, већ радници пребацују “норме и узимају нове радне обавезе.
Као и по свим другим“ радилиштима, фабрикама и установама, на свим местима где радни људи дају заједници све од себе, дискутовало се и овде о недавно прописаној Уредби о народном зајму Петогодишњег плана ФНРЈ.' >
Једне вечери, после рада, одржали су радници и руководиоци градилишта Кони тренцај на којој се подробно разговарало о народном зајму. Нису баш сви радници одмах разумели шта значи данас тај зајам, шта ће он значити за будућност, и шта ће њиме они добити. У дискусији је све то прсчишћено и објашњено.
| И данас, док лију бетонске носаче, док пречишћавају шљунак, мешају малтер, довозе креч и ископавају кубике и кубике земље из темеља, свуда говоре о зајму, о користима које ће опи и сви радни људи имати од зајма, колико ће уплатити, и шта ће значити уплата зајма сваког појединца.
— Данас радимо 10 сати. А кад се машине уведу на градилишта, када буде боља техника посла, што ће се омогућити извршењем Петогодишњег плана, моћи ћемо за краће време више да урадимо, па ће нам тиме и радно време бити краће. Уплатом зајма ми ћемо убрзати извршење Плана о чијим користима не треба ни да говорим... То се зна, завршио је Момир Трифуновић, помоћни палир, и пожурио да настави посао.
— Сички работници да дају зајам за узподигање нова Југославија — каже одрешнто Софка Христов, Бугарка, радница из Босиљграда. ЕЊој су познати напори наших народа за бољи живот, наши радни подвизи, јер је и она три и по месеца провела на Омладинској прузи. Ударничка значка на њеним грудима јасно говори
!
исхрана биће нам обезбеђена извршењем Плана. Давањем зајма ми каже бригадир Ђура:
ћемо заиста убрзати његово остварење Русић. па никакве вајде нисмо имали, додаје Никола Русић, армирач. Овај; новац што дајемо користиће, па ће нам и после, поред свега што.
ћемо добити његовом употребом, бити враћен са каматама. А ко,
буде имао среће... Ко зна. Може да извуче и много више у новцу / него што је дао.
Заједно са радницима живи животом градилишта и персо- ; Ј
нални референт Љуба Матић. !
— Разговарали смо на конференцији о народном зајму. Рад- ;
|
ници су се интересовали за начин уплаћивања зајма, за све. Разумеју они да ми својим сопственим снагама градимо нашу земљу.
— За грађевинске раднике зајам значи побољшање не само:
| услова за рад, него и њиховог општег стандарда живота — рекао ј Е
је персонални референт. |
На градилишту практично раде и неколико курсиста-евиден-
тичара. И они, заједно са читавим колективом, живо учествују у“ разговорима о народном зајму. ;
— Уплатити народни зајам, то је патриотска дужност сваког ;
грађанина наше земље, каже Јован Стојанов. Остали ученици па-' жљиво прате разговор и живо му одобравају.
— Треба уплатити, зато што то иде нама, заједници, за обнову и изградњу — додаје Гојко Рогановић.
У својој канцеларији технички директор предузећа „Полет“, Милан Глишић, над плановима размишља и даје упутства за рад свим радницима и техничким руководиоцима који сваки час улазе
и излазе из његове канцеларије. И њему је јасно од колике је + |
ће се олакшати давањем зајма, ; сваки наш грађевински радник имаће боље услове за рад, за своје ђ % /
важности давање зајма, јер сам руководи изградњом многих објеката за чије су подизање потребна велика новчана средства.
— Зајам нам треба да изградимо оно што смо започели, да градимо ново и све што треба и што је у плану да се изврши до краја Петолетке. Доста је да сви дамо помало, па ће се нашим за-: једничким улогом скупити сума која ће нам помоћи да не зависимо/
ни од кога. Остварењем Плана, које
лично уздизање, и моћи ће још више да допринесе бољој будућности наше земље. .
— Е, па да, неће то бити као некада — давали зајам држави ,
795 велики шаховеки м
о њеном схватању потребе залагања за бољу будућност.
Бригада армирача бригадира Ђуре Русића предњачи у такмичењу на градилишту, Она је у оквиру такмичења за Пети конгрес КП Југославије узела обавезу да сваки дан пребацује норму
за 1009, и ту обавезу већ успешно испуњава.
Армирачи неће да
заостану ни у испуњавању дужности сваког грађанина наше земље
у давању зајма. — Зајам за нас значи
с та Цане |
Значај народног вишебоја . за омасовљење фискултуре
(Скоро два месеца у Београду се одвијало такмичење фискултурних актива предузећа, Установа, фабрика и школа у народном вишебоју. Организацију такмичења спроводили су рејонски одбори за општефизичко образовање, који су на тај начин имали још један садржај рада више. По својим дисциплинама, народни вишебој спада у такмичења која доприносе свестраном развоју фискултурника, вежбају њихову спретност и брзину, јачају им храброст и осећај за савлађивање препрека. Значај народног вишебоја повећава и чињеница, да су све ове особине основни чиниоци за припрему фискултурника за рад на изградњи и одбрани земље. Сем тога, дисциплине народног вишебоја су врло блиске елементима из такмичења за значку фискултурника. Такмичењем кроз народни виштебој полажу се хиљаде норми за значку фискултурника.
За развој фискултуре по предузећима, установама, фабрикама, школама и међу пионирима — за омасовљење _ фискултуре међу радничком и школском омладином — народни вишебој је значајан корак напред. Одржан по први пут у Београду, народни вишлебој је мобилисао нове масе фискултурника и увео их у фискултурни живот, а старијим фискултурницима пружио могућности за јачи тренинт. Према томе,
У последње време често ћете видети у неким новинама да се пише Брисл. У Бриселу влада француски језик. Он бар преовлађује, па се Брисел изговара чак с нагласком на е им то е чује се најјасније. У немачком, међутим, и у фламанском, а Фламанаца такође има у иселу, то се е губи, једва се чује. Зашто да тај град, који је понос валонске културе, поклањамо Немцима бришући оно е7 То би било исто тако као када бисмо валонски Ган називали Гентом, француску Женеву Генфом, а Будим, који је маЂарски, а допринео много и наој култури, називали, рецимо, немачком речју Офен а не Будим, која је реч српскохрватска, али веома слична мађарској.
бољи живот. Добри станови, добра
као израз масовног рада народни вишејој заслужује зазчајну пажњу. За радничлу омладину 0вогодишњи нарсдни вишебој има највећи значај. Ученици у привреди и радници бавећи се дасциплинама народног вишебоја појачавају своје радне способности. Захваљујући такмичењу по категоријама, народни вишебој да-
је могућности за тренинг и на-
Својим свакодневним залагањем у раду и такмичењу, новим и новим радним победама, радници градилишта у Цетињској улици, | дају свој део изградњи већег и лепшег Београда, изградњи наше будућности, социјализма. Опи ће својим уплатама за народни зајам ! повећати и новчана средства за подизање грађевина на којима раде, / за извршење задатака Петолетке, трудбеника...
.
је могла да допре до свих актива. Велики део учесника није био упознат са значајем вишебоја, така да су из такмичења изостали многи, који су, иначе, имали све услове и способности да у њему учествују. Зна пропаганде за устех овог такмичења био је помало пстцењен и сасвим је природно што такмичење није дало још веће резултате.
У такмичењима народног више-
Уплисахти зајолм значи убрзаки мазвршење ПЏетогодитшњег плана
ступ свим фискултурницима, почев од пионира па до најстаријих. Такмичиле су се засебно екипе пионира и пионирки,; омладинаца и омладинки, чланова и чланица. На тај начин ово је било прво такмичење, које је у једном периоду времена успело систематским тренингом да обухвати фискултурнике свих доба старости. потребно је осврнути се на извесне недостатке, који су се на овим такмичењима испољили и извући из њих потребна искуства за будућа такмичења. Пре свега, рејонским одборима за општефизичко образовање ово је било прво велико такмичење. Задаци су били велики и за релативно кратко време требало је активизирати широке масе фискултурника по предузећима, установама, фабрикама и школама. Рејонски одбори опште-физичког образовања нису имали довољно искуства, а због недостатка кадрова терет је пао на неколицину људи. Читав вишебој спроводили су углавном секретари и начелници
рејонских одбора. тако се углавном трчало на врло лошој стази, време тркача није прецизно мерено, скакало се на равном земљишту, а не у рупе е песком итд. Ове слабости приликом следећих такмичења не смеју да се појаве.
Велики недостатак такмичења била је слаба пропаганда која ни-
боја учествовао је већи број фис-
културних актива, нето што их је, према звачичним ·подацима, регистровано у Градском фискултурном одбору. Наиме, регистроБано је свега 165 актива, а у такмичењима је учествовало 173 актива. Ова чињеница показује да се, фискултура у многим предузећима, установама м неким гахолама развија неорганизовано, без
знања и контроле рејонских од-'
бора за опште-физичко образовање. Рејонски одбори за ОФО нису још у довољној мери успели да обухвате сву Фискултурну делатност свота подручја. Тахав је случај у Трећем рејону, где има велики број установа, а рејонски одбор за ОФО још није успео све да их региструје. Захваљујући немогућности рејонских одбора за ОФО, да У даном тренутку обухвате читаву фискултурну делатност на својим подручјима, У многим активима није било систематског тренинта, а руководства неких актива нису много учинила за успех народног вишебоја.
Ово је озбиљан пропуст који рејонски одбори за ОФО треба што хитније да исправе, Чудно звучи чињеница да фискултурно руководство не може да обухвати фискултурну делатност на свом подручју. Овде треба нагласити им недостатак времена, које је било остављено за избор активских екипа. За нар недеља требало је
за бољи
живот свих наших »
' !
|
најбоље фискултурнике, што највећем броју актива није могло да пође за руком. Насупрот овоме, остављено је довољно времена за избор рејонских екипа, а требало је бити обратно. Убудуће о овоме треба повести мното више рачуна.
изабрати
И поред свих недостатака народни вишебој је далеко више у: спео од прешлогодишњег индустриског · вишебоја: Учешће 17 екипе, мушке и женске, речито товори о интересовању наших сфрискултурника за народни вишебој. Број од око 10.000 фискултурника и фискултурница, колико их је учествовало у народном вишебоју, премашио је очекивања и обавезу Градског фискултурног одбора у погледу организације овог такмичења.
Такмичење у народном вишебоју У Београду је завршено. Ових , дана најбоље екипе почеле су тре-“ нипг за државно првенство у народном вишебоју, које Ке се одржати почетком септембра месеца У Београду.
„Ода РА“ ПРЕМИЈЕРА СОВЈЕТСКОГ ФИЛМА :
снажно дело совјетске кинесматографије приказује занимљиве и узбудљиве доживљаје великог руског истраживача и научника хуу манисте.
#
~
Београд, Загребачка 9 • "Тедеграфска адреса: ЈЕДЕРЕВЕ • "телефо:
Апатин, Вуковар, Бачка Паланка,
нци. У ЗЕМЉИ: Бездан, Ми 54 Кладово, Брза Паланка,
Толубац, Доњи Милановац,
ште ДИ Митровица, Босанска Рача, Брчко, Босански Шамац, АТЕНЦИЈЕ ИНОСТРАНСТВУ: Регенсбург, Пасава, Беч,
Обавља редован превоз путника, пртљата и робе у брзовозним,
притокама и каналима у границама наше "Транспорти У пунотеретним пловилима врше се по унапред увек до 18 у месецу за наредни, Биро-у за Југословенски речни врсту робе, количину у тонама, назив утоварача, место утовара,
ен: Директора: 28-133; 27-082; Пентрале: 23-721-5. :
Прахово, Осијек, Тител, Босански Брод, Босанска Градишка, Сисак. Братислава, Комарно, денчаним и пунотеретним пловилима на свим релацијама на Дунав земље и међународном саобраћају свих прибрежних земаља Дунава. » И АНИ плану превоза, те је потребно, да се овакви транспорти пријаве непорт, истовара и време када ће роба бити спремна за утовар.
Тлавнот сдиспечера: 29:869; с Саобраћајнот отсека:
Нови Сад, Сланкамен, Београд, Панчево, Смедерево, Жостолац, Велико ТГра-
Стари Бечеј, Сента, Зрењанин, Забрежје, Шабац, Срем-
Будимпешта, Темишвар.
Београд Загребачка 9/1 спрат. Пријаве морају садржати:
;· СТРАНА 7,
| Видмар старији 4
и Видмар млађи
др Милан СВидма А стор "јаша шаховска јавност са великим задовољством примила је вест да се наши репрезентанти на међународном турниру у Карловим Барима, Видмар млаЂи и Џирц, налазе међу првима у табели. То је велики успењ како југословенског шаха уопште, тако и шаховског покрета Народне Републике ј Словевије, из чијих су редова“ови мајстори. Треба имати у виду да на утакмици У Карловим Варима учествује велики број "шаховских мајстора чија су имена позната у свету, те према томе заиста је ванредан подвиг на таквом турниру ући међу водеће.
Велемајстор Васја Пирц и раније је у :гиностраним шаховским круговима; био добро познат, јер је с лептм резултатом учествовао на многобројним међународним утакмицама. Међутим име Ми лана Бадмара млађег тек сада дебитује;на једном значајном иностраним турниру. Природно је да
; су се инострани шаховски круго-
ви одмах за њега заинтересовали. Да ли је он можда род великом мајстору д-ру Милану Видмару, некадашњем кандидату за титулу светског првака2 4
На то можемо да дамо потврдан одговор. Милан Видмар млађи је син велемајстора лд-ра Видмара. Млади Видмар рођен је 1909 год. У Љубљани. По струци је електротехнички инжењер, те и у том правцу следи свога оца. Титулу шаховског мајстора добио је на савезном аматерском турниру У Љубљани 1955 год. Учествовао је на великом броју домаћих турнира. На Партизанском шаховском турниру у' Јајцу 1945 год. освојио је прво место, а с лепим успехом учествовао је на Првом и ТреЋем шампионату ФНРЈ.
да је'шах у НР Словенији у толикој,/ мери развијен и да је готово,. у потпуности постао народсном 'игром, главна је заслуга ста-
рог велемајстора др Видмара. Под њетовим
руководством уздигао се низ словеночких мајстора, мајстооских кандидата и првокатегорника. Учинио је много за развмтак шаха у Југославији уопеишта. А „свога сина је од малена упутио У шах и учинио све да би ста такође постао одличан шаховски мајстор. Да је и у томе правбу имао успеха, показује садаЈињи_ шаховски турнир у Карлојвим Варима. | Др Милан Видмар рођен је у“ тод. у Љубљани. Већ као студент истицао се као првокласан шахиста и учествовао на мећђународним турнирима. При већи успех му је трећа награда у Прагу 1971 године. Главно изнснађење је начинио 198 гол. на зеликом турниРУ У Сан Себастијану, на коме су играли многи тадашњи чувени мајстови. На том турниру делио је друго и треће место у друштву са Рубинштајном. после младог Капабланке, каснијег првака спета. Резултат постигнут у Сан Себастијену Видмара је стевио у ред првих мајстора света. Постигнути реноме наш велемајстор одржао је кроз читаве две деценије све новим и нсвим успесима. тако да је убрајан међу кантидате за титулу светског прзака. Како се није бзвио искључиво лахом, Вилмар није дестигао стетске прваке Ласкера, Капабланку, Аљехина и садашњег темпиона Ботвиника, али се показво лорастао великим мајсторима Рубинштајну. Мартшаљу, Ретију, нимповићу, Мароцију и лругима. Вилмар је једном приликом овако '0карактерисво своју игру: сиван сам и слмах прелазим у напал, учвршћујући истстремено попа својих фигуга. Када нисам тепонираћ 5 у во гран за игру, ја ремизиВелемајстор» Видмар ужива велику популарност у свим земљама, о чему сведочи чињеница да Ено биран за врховног сулизу вно одржаног ~ то светског за ста највеће поизнање ко. шахисти могли, одати. Јес ме Сим стадот велемајстора, Милан Видмар млађи, кренуо је очзвим путем. Инжењер је електротехнике као м отац, а одличан је шаховски мајстор. Озтен НЕДСЉЕОВИЋ
„Дтре- -
шампионата. То је заиз
+
ЗА Бле =
ла
пе од = Ба