20. oktobar
МУ ИЕ 4! А Вел
је а | Е
Љу»
а, Мт]
СТРАНА 6
| о лизације врло јадно като.у погледу квалитета маши"наси инвентара, тако и у поледу хигијенских услова ра: да графичких радника.
__Већина их је била смештена у подрумским или сличним не“ "хигијенским просторијама, Пре _ дузећа "»Гундулића, _ »Орао«, _»Балкан« итд. тако су нехи_ гијенска и прљава да је про_ сто несхватљиво да су овде “ живели и радили графички | радници.
| Дубоке економске и социјал за промене извршене у нашој
материјала
јединим
_ земљи учиниле су крај и ова_ Квом стању у графичкој инду: _ стрији. Решењем — Претседнис штва, владе НР Србије нацио_ пализована графичка предузе“ Ћћа у Београду стављена су "под руководство Главне дирекције графичке индустрије НР Србије, Графичка дирек| ција није ни могла ни смела · дозволити да се и даље ради
_ под, истим условима, већ је | одмах приступила концентра“
_ цији национализованих предузећа. 1“
; Недостатак погодних про_ сторија највише је ометао о: _бављање овога посла, 'Показа. ло'се да је велика штета што се зграда нове маркарнице, која је специјално зидана за штампарију, користи за канцелариске просторије. Када би се ова зграда користила у сврхе којима је намењена, он да би графичка индустрија бар за догледно време решила питање просторија, Овако се углавшом морало приступити проширењу неколико про_сторија у којима су биле смештене национализоване штампарије. Главни део машина сме штен је у бившу штампарију. »Привредни преглед«, чије су просторије и једине које колико-толико задовољавају. О. стале штампарије смештене су у просторије бивших штампарија »Призренац« — »Ротокала и »Давидовић«, које су очи шћене, окречене и потпуно измениле свој изглед. На овај начин, од 26 нехигијенских и нерационалних штамнарија на: прављене су 4, у којима су да леко повољнији услови за рад. Поред овога, формирана је. једна школска радионица при Графичкој школи, у којој ће се ученици практично обучавати, и једна штампарија У којој ће се обучавати курси сти за графичку индустрију.
тање
И У ИИОиеуети пати ит према На аи а И за
тити колику ће корист донети
„тање београдских граА фичких предузећа било – концентрација 4 је у моменту национа-
раднике, С обзиром да нема беспослице, да ће ради“ ти У далеко бољим ским условима, да ће користи ти годишњи одмор итд. здрав ствено стање графичких рад: ника ће се умногоме поправити, Концентрацијом машина и бар за време решено је питање изве: сног критичног машина, Неке машине по попредузећима су раније непуна 2 часа днев: но, док сада пуне две смене. Исто тако са. купљени разбацани далеко се боље користи,
Концентрацијом су смањени трошкови производње, ске режије и трошкови“ управе и продаје, Даље се добило у концентрацији кадрова,
а питањем снабдевања не раздвојно културне и расподеле разних производа потребних у свакодневном жи-
А
ди су врло Оскудни и критичви у грефичкој струци. Вршећи концентрацију, Глав на дирекција је извршила и делимичну тепизацију графич-
за графичке
сада хигијен-
јати предузећа која ће радити књиге и брошуре, предузећа која ће обављати. табеларне и сличне послове, предузећа која ће извршавати квалитет“ не послове итд. | Национализацијем _ је“ учиЊен крупан корак у погледу сређивања и боље организаци је рада графичких предузећа. Међутим с обзиром на садашње стање машина и на, посве ћање потреба, мораће још до. ста да се уради да би графичка инлустри:га могла да залдо вољи потребе. 3 Потребно је: нагласити да је пресељење предузећа вршено уз приличне тешкоће и сви су
догледно материјала и радиле на
њима раде
материјал
погон“
ко-
пуном
мена У пијаце · 7
Данашњи изглед Каленићев
је везано _ питрговине _ ћа је пијаца у Београду. И на осталим п иј ацема извршени су до сада радови на изградњи магацина и других зграда.
воту _ грађана, а тиме и што Са цинкографијама је било боље уређење свих пијаца У лакше и оне су све концентри: нашем граду. Због тога су и стане у просторије које су спе- народне власти до сада уло-
цијално грађене за цинкогра: фију. Исто тако су и све четири литографије концентрисане на једно место, 'Извршеном концентрацијом, графичка предузећа су изву чена из подрума и прљавштине и смештена У далеко боље просторије, Када се има у ви: ду да графички радници руку-
жиле велике суме инвестиција на поправку, адаптирање п У ређивање _ пијаца у — разним поравевима града, Али то су била само преуређења и проширењља старих пијаца. Београд до данас нема уопште ни једну велику _ модерно уређену пијацу, са свим савременим #нсталацићама, за чим се свакако осећа прека потреба,
Ако се прође кроз беопградске пијаце, може се одмах уочити шаренило тезги, и добро грађених, упоредо са
ких предузећа, Тако ће посто“
нових |
старим, наереним, искривљеним ·
и искрпљеним. Тако неке пијаце чек личе на неку турску ва рош из деветнаестог века или на чудну малу. Скоро на ' свим пибацама произвођачи продају своју робу већином на земљи, а на намирнице, око којих се шетају грађанњ обилато пада Јасно је да продаја
ју шкодљивим материјалом и да су раније, исцрпени беспо" сленошћу и нехигијенским Условима рада, врло често 0 болевали од професионалних болести, онда се може схва-
ђене _ још
Извесне пијаце, ска и пијаца на Сењаку, из основа су преуређене и изграпрошле ове године су извршени и обимни радови на пијаце на Каленића Гумну коИ 0
прашина. као Палилул- ОР
године, а продају производа, се продају "само на
проширењу
Пн + . ПОТВИААНААМИМАНММАМИМММАМАМИПААМАММАИАЛИВМВВМММАВИВНАМАНИВАВИИОААВАИМММАМАМееиевиввавввиоииивилвимимммпиммлвивимитеадлимивмио"
«Наставак са пете стране) — Јеси ли знао Гертиха7 — Не. _ — Јјаскулскогт — Да, знао сам. — Откудат | — упознали смо се на неком конгресу. Јан постаје свестан тога да има над њима тако | силну надмоћност, 0 каквој нико од њих ни не сања. Шта могу најзад да му ураде да би дознали од њега нешто, што им он не буде хтео да кажет _ Каквим оружјем располажу они према оном по_ следњем оружју којим он располаже: ћутањем и г смрћу2 Чак се један тренутак и забавља помишљу _ да би сви они, сва петорица која га бију, морали _ пре сами пасти од једа и умора, но што би њега | сломили, уништили његову решеност, М ____С невероватно јасном памети одговара сада, би2 рајући чињенице и људе тако да не би нашкодио _ ни њима ни себи. Бранећи њих, брани себе. Своју | властиту смрт чува у утроби као свог последњег, х највернијег савезника, те се осећа сигурније, него _ да има сада слободне руке и пиштољ у поцепа__ном џепу. ; 2 "Његов живот, очишћен од узбуђења, немира, _ личних неуспеха и радости, протиче овде у шуму писаће машине. Рат. Јан повећава пажњу, јер све што је с ову страну септембра 1939, спада међу | ствари које воде на вешала. 4 · Почиње листање по откуцаним страницама, наи "пред, назад. Саслушавање постаје брже. Питају га 4 са свих страна. Сада тек запажа користи од давања исказа на пољском језику. Разуме све, али не мора да хвата питања унаоколо — него чека да му тумач све по реду преведе. Бесне око њега, млатарају рукама, ударају песницама о сто, претварају се, а један од њих, с добродушним лицем францу| ског генерала, једно време спушта главу међу дла| нове, као човек који тобоже трпи. 5 / – Сипају се имена и места, нечије речи из илегал| не штампе и политички догађаји. Хоће да га лише даха, пре но што та почну поново гушити под ма-
у
|, .
ском. Излази испод ње с бистром памећу и телом које му више не смета, јер је неосетно од туче. Очигледно, греше у погледу његова стања, јер Јан ухом хвата стручну примедбу, коју добацује неко ко управо пролази кроз канцеларију. Тласи то отприлике као: „Немојте га сувише прерадити, сувише истањити“ — што значи исту ону погрешку коју може начинити сувише вредна домаћица кад меси тесто. Мишљења су да је већ довољно измешен, јер пада неколико имена, брзо изговорених, а затим, без чекања на одгсвор, питање које се односи на организацију. Х
— Не. : :
Та реч има за њих укус досаде. Не оставља више на њих утисак. Полако, врло полако стављају му маску, додајући: — Кад будеш хтео говорити, дај знак главом — климај главом — даћемо · ти онда ваздуха. — Постављају га згодно на столицу, поправљају оков на леђима, а један од њих, обесивши капут на наслоп столице, почиње посао.“ Јан осећа само неколико првих удараца, а остатак пада на мишиће који су укочени као дрво, Најтежи размак до познатог му часа кад кожа преузима функцију плућа, издржава нервима. Али та равнотеж«, до које је лошао двапут пре тога, води још даље — у смрт. — Другог пута нема. Кратким | издисајем лишава се остатка ваздуха, који га само. трује, и губи свест. [ Г |
Буди се радосно озарен, као дете. Нешто топло ; тече му по лицу. Крв или суза2 иза прозора разлива се топло, пролећно подне. 'У соби седе још само њих двојица. Тече непрестани шум писаће машине. И Јан се присећа Јеврејинових речи, тамо из јаме: „Ах, кад бих имао шта да не признам, осећао бих се срећан. Смрт би имала за мене неку вредност“. А
ИМ Јан се осмехује.
Један од њих баца на, њега строг, пажљив потлед; очигледно, осмех ту нешто има да значи. Да, Јан се осмехује својој; победи. 7 | у =
(С пољског језика превео, К.' т)
Корнел ФИЉИПОВЕЧ
•
њамирница „са земље“ није ни мало хигшенска и да је далекојод основних захтева хитијене, То се нарочито односи на меснатих и млечних који би смели да тезгама,
_ КОНЦЕНТРАЦИЈА _
_ национализованих графичких предузећа
проблеми решени углавном за лагањем графичких радника
"који су са одушевљењем по-
„је. тиме
“ дом
"дивоје Зец,
греса · Југославије. ·
О изгледу наших пијаца
" неуређено т запуштено.
"рећи
"мало људи рашчистити за дан два,
· низацига из овога краја
„године грађена, а испред
"њаци, Тако она изгледа
здравили национализацију гра. фичких предузећа, свесни да | престало њихово ехсплоштисење од стране послодаваца, Знатан део посла 0бављен је добровољним _ рау коме су се истакли“ мон тери штампарских машина Ра: Тика Марковић, Чеда Маринковић и екипа Завода за израду новчаница, који су бесплатно извршили де“ монтажу и монтажу неколико машина и у“ свом · слободном времену се заложили. до максимума, само да би концентрацига била што пре готова и да би се испунила обавеза која је дата у част Петог кон“ Комунистичке _ партије
Ж. Ћ.
ја сада у основи може да од- 'На Каленићевој пијаци су поговори својој намени и најве-
стављене статих И
тезге за продају ме-
млечених произвола. за сељаке, али на осталим пијацама их нема. Требало би што пре уклонити старе неу“ гледне тезге, а бар за продају млечних и меснатих промигвода које довозе сељаци марају се тезге поставити на свакој пераци,
Захваљујући лосалљашњим редовима, неке пијаце имају У многоме бољи изглед и уређеније су него рашиве. Али ипак на неким пијацама је у непосредној околини зграда и пролавтица _ земљиште веома Ово квари читаву слику и оних пи јаца које су прошле године из основа _ преуређене и изграђене. Код Палилуске пијаце сто“ ји поред саме ивице неколико зиданих _ стубова, а помбасти терен на Косој падичи са. набацаним пиглама, шутом и мал тером зарастао је у коров, Може се свакако претставити како изгледа пијаца која је. тако новоизграђена, а поред ње стоји оваква пустош. Са ово би се могло „али изгледа да се о овоме не води рачуна, Фронтовска органие показала ни мало самоиницијативе за уређење своје пијаце. 'И пијаца Сењак је прошле "ње су ове године засађени травлепа с предње стране. Али иза пија
· це, пред зградом УП рејонске
· задруге је велики неред и за-
| употребљиве,
пуштеност, Коров је и на овом месту израстао, а две-три. ненаерене, _разлупане и расклиматане тезге бачене у овај коров треба ваљда
да опомепу да је овде пијаца.
"Надлежни органи требало · свакако да поведу рачуна
би „да
се овај неред уклони, јер. то
не захтева ни нарочитих инве-
. стекија, ни великог труда. Пи-
јаце треба да буду најбоље уређена места и не треба до-
· зволити никакву _аљкавост у погледу отклањања ругла око Њих.
ЛИ 90 трговачка предузећа и рејонске
радничко-службеничке задруге не удубљу-
јући се у појаве које се јављају у трговачкој мрежи, не виде
своје пропусте у организацији
расподеле робе по продавни= пама што чешће лозгоди потро“ шача до непотребног 'шетања за робом. Догађаседапри расподели следовања обезбеђеног снабдевања, прехранбених артикала потрошач иде од Транапове до задружне продавнице тражећи своје следовање, које није могао комплетно да добије на једном месту. Оваква појава оправдано изазива негодовање од стране потро“ шача, што се погоршава због често нзгправилног односа слу“
жбеника _ према потрошачу. Ради тога долази понекад и до непотребних објашњења,
која. не би смела да се јављају у нашој новој трговини.
Обична је појава да особље у продавници одговара да не ма робе која се тражи. Јасно је да неравномерна расподела робе по продавницама и несклад у послатим количинама појединих артикала утичу и на стварање редова пред продавницама. ј
Да би Трговачка предузећа отклонила ове слабости, потребно је да се раслодела робе врши планирањем количина 'за сваку, продавницу узимајући за базу · реалне _ елементе; број потрошача према категоријама, капацитет продавнице, итд. Значи да је потре“ бнода руководиоци предузећа воде бригу о плану расподеле робе по продавницама исто ко“ лико и о рентабилитету. свакоднебвним праћењем финансиског промета. Утолико пре што је позната чињеница да потро“ шач најчешће не може да КУ: пи своје следовање на 1едном месту, већ је принуђен да прође већи број купи све што му припада по обезбеђеном _ снаблевању. Навешћу неколико примера који се налазе у евиденцији прелу“ зећа: једној протовници достави С“ шећера 1.000 кгр. зејтина 600 литара.' сапуна 399 кгр. „или обрнуто. Ради оваквог неуравнотежног однога робе н"је могуће комплетирати ло краја следовања потрошача па се као последица Овакве непланске ра споделе јављају редови потрошача пред продавницама и шетање потрошача од продавнице до продавнице. Последица тога је, да је трговачка мрежа неравномерно оптерећена: што У једном делу продавница ствара гужву, док на другом делу Трговачке мреже особље није довољно запослено.
Предузећа _ правдају овакво стање недовољним бројем ка миона за разношење продавни“ цама, пристизањем _ појелиних артикала у разним временским размацима, ради чега поједине артикле морају директно са станице да разносе продавни“ цама. Међутим, ово оправдање показује да руководства пре“ дузећа морају да планирају ра споделу робе на поједине продавнице јер ће им то помоћи да правилније користе саобраћајна средства и Тада је све једно одакле се роба шаље. Значи да ће планирање расподеле утицати и на планско Ко“ ришћење камиона и радне снаге.
Поред наведених недостатака наше Трговачке мреже, 0сећа се отсуство и" организованог обавештавања потрошача шта се дели у продавницама,
продавница ДОК
| ин ВИШЕ ПЛАНСКОГ РАДА У ТРГОВИНИ. |
———————_—_—— | | аи
Бене слабости београдских
продузоћо
отсуство добре рекламе у на шој трговачкој мрежи. Због тога расположиви артикли у про лаји нису рекламисани и тако се не пружа могућност потрошачима да се на време снабдеју а пе да непотребно шетају за робом. Ј Како имамо у виду да наша производња из дана у лан производи све више артикала намењених широкој потрошњи и да ће их из дана у дан све више бити, јасно је да и Тр. говачка мрежа мора што брже ин што културније да услужује потрошача тим _ артиклима. Према томе пред нашим београдским трговачким предузећима у целини, а посебно пред Гранапом и рејонским задруга ма стоји задатак да свакодневним планирањем и испитивањем бољих могућности рада врше, расподелу робе на начин којт доликује нашој народној тргоВИНИ, Душан СИМИЋ
На предлог АФЖ-а олахшана вожња
мајкака с децом “ трудницама
радски саобраћа: још ње
располаже са ДОВОЉним бројем трамвајских и аутобуских _ кола «а тролејбуса да би се могла омо-
гућити. брза. вожња, свима путницфма, без редова и гужве на станицама при изласку и уласку у кола. Путници обраћају мало пажње на машке с децом, труднице, слабе, старе и болесне људе, већ када улазе у кола гле» дају да заузму место гурајући се на све могуће начине, лакто. вима и ногама У гужвама страда:у навише маже са малом де. цом и труднице јер се·мало ко нађе да им олакша улазак у ко. ла и уступи место. Градски олбор АФЖ | желећи да олакша вожњу на аутобусима. трамвајима н троле:бусима нашим ралхкицама и службеницама, коле вр ше важне и одговорне залатке у привредној изградњи и свом радом заслужују више пажње него што им се често посвећу:е, предложио је Дирекцији комуналних предузећа за Београл да омогући мајкама и трудницама улаз преко предње платформе, На тај начин ове жене не би мо рале да се гурају и брзо би заузеле место.
Дирекција комуналних преду зећа прихватила је предлог Град скот одбора АФЖ ин издала наређење да се сви саобраћајни службеници упознају са прописом по коме је мајкама и трудне цама дозвољен _ прелаз преко предње платформе. Али није до. вољно само издати — наређење. Треба га и правилно спровести. А то је могуће само ако га сви шофери, кондуктери и остали са обраћајни службеници схвате и заложе се да помогну — свакој жени са дететом ни трулници ла користи своје право. Исто тако требало би остали путници ла им више излазе у сусрет, да им уступе места у колима, да имају обзира према мајкама, старима и изнемоглима.
Објективност
КАДА ДРУГИ ЧЕКАЈУ _.,
= Полако народе, има времена
,„ .. КАДА ОН ЧЕКА
—- Каква је То брократија, Да народ толико чека