20. oktobar
| нака 14 “ Пе паран мн ње
СТРАНА 6
|Изгр.
+ аи ои ни ићи ла
А
_ ЈОШ ЈЕДНО ВЕЛИКО РАДИЛИШТА БЕОГРАДА
алња
трамвајске пруге
У ВЕ же. ос“ Фронтов
„рре осам дана отпочела је изградња трамвајске пруге Топчидер РаОна ће имати великог 'значаја за становнике овога кра јаг "Службеници из ' Раковице који раде у Београду, ђаци ко· ји похађају школе и сељаци ко ји ОВАКО ДНЕВО долазе · послом "у Београд нису у могућиости ода стигну у одређено време у усвоје канцеларије или школе, као и на остало дужности. Слу жбеници који раде у Раковици, за живе у Београду, приморани |осу да ео враћају својим кућама поподневним "возом који прола“ан кроз“ Раковишу у 15" часова, Већина службеника принуђена "је да стоји на папучама вагона, или да се веша 32 вагоне, стевљајући из дана у дан на коцку свој живот, Многи одустају
__ ковица.
од таквог путовања и пешаче до „Тепчилера,. а одатле се возе (трамвајем ло Београда. У ова'квим случајевима потребно је
| + службекицима више од једног
__|сата да би дели својим кућа"ма. То је изнекивало да се што “пре приступи изградњи ове пру ге; Изградњом трамвајске _ пруге Топчидер — Ракозица збрисаће се све саобрсћалне потешко'ће становника" Раковице и окол |них села. Служ-еник ће брже Ји на време стизати у своје прегдузеће, а мештани Кошутњака ги Раксвице биће боље повеза уни са градом,
| Трамвајска пруга Топчидер"Раковица биће дуга 3.600 метаура дуплог колосека. Изградња “пруге заледно са шинема. стаја уће око 30- милиона динара. За “њену иаградњу предвиђено је прехо 177.000 радлих — часова, јод којих на добровољне часове 'пада 153.000. ,„Главми _ земљани радови извршиће се на два на» сипа, један од моста у Кошутњаку, у дужини од 80 метараи "други поред воћњака у Кошут-
__њаку у дужини од преко 140 · метара. Земљани радови на
трамвајској прузи ·Топчидер Раксвица завршиће се 15 октог бра. Градско саобраћајно пре-
дионицама скоро сву гвоздену
конструкцију аза успостављање. |
ове трамвајске линије, Између
трамвајских гвоздених стубова. Да би се ова пруга завршила на време, управа градилишта“ мо__рала би да располаже најмање __са 20 камиона, који би направили око 4.800 вожњи "у току
_ изпрадње. Међутим, како трам« _ вајска пруга пролази поред са_ ме железничке линије, то ће се
у материјал из Београда достав_ љати возом на радилиште, а __број камиона свешће се за нај" неопходнију количину. Тиме ће се уштедети велике · количине " бензина и ослободиће се камио ни за друге сврхе.
__ Упоредо са асфалтним дру_ мом, који води од Топчидера _ за Раковицу, већ се гради трам вајска пруга која ће проћи са "леве стране пута кроз воћњаке и пашњаке. Због вода које надођу за време великих киша те
__рен, пруга ће се/ издићи на по | јединим местима помоћу степе|“ настих насипа са страма, а ши-
Е % | дузеће израдиће у својим ра о :; %
осталог, израдиће и око 200 |
_ цесто при томе стварају снаж-' не потоке који“ подроњавају те
ци Седмог рејона на раду
· Топчидер – Раковица
не ће се поставити на прагове уметнуте у насути шљунак,
Први пијуци,) колима је означен почетак радова на прузи, за рили су се 23 септембра на траскраној површини. Тиме је започела још једна велика радна битка на територији Београда. Овај велики и важан задатак проширења трамвајске ли. није у правцу где још није стигла а где је неопходно потребна предузео је на себе На родни фронт, Народпа омладпа ни чланови синдиката Седмо за релоша,
Штаб градилишта “ састављен јејод штабсва бригада Народног фронта, омладике и штаба синдикатних бригада. Радилиште је подељено на три деопице: омладинску, фронтовску и синдикалну. _ Радови се обављају у поподневним чассвима, На свакој деоници раде бригаде под руководством свога штаба. Електричним осветљавањем си. јалицама и неколико рефлектора омогућиће се и ноћџи радови. Од три фпонтовске бригаде, које су формиране из Десете, Једанаесте и Дванаесте основне _ организације Народног фронта Седмог рејона, истиче се досадашњим радом _ Десета основна _ организација из Кошутњака, која носи назив „Хај дук Вељко“. У ' свим фронтовским бригадама жене су најактивнили чланови. Бригада Хај. дук. Вељко“ дала је за четири дана 1.659 радних часова.
Деветнаест омладинских радних бршгада Седмог рејона дало је обавезу да ће, такмичећи се у част Четвртог конгреса Са веза комунистичке _ омладине Југославије, _ завршити _ своју деоницу до ! новембра. Свака омладинска бригада излази на рад једанпут недељно, а броји око 200 бригадиста. Број брига да још ће се више повећати до ласком бригада Седмога рејона које се сада налазг на великим радним акцијама ван Београда.
Радници и" службеници из предузећа обевезали су се да ће уложити све снаге и могућ ности да би што пре завршили радове на својој деоници. До сада су на радилиште изишле радне бригаде предузећа „Рекорд“. фабрике „Милош Манић“. Индустрије _ мотора и „„Лугостроја“, |
Највећа деоница припала је синдикалним бригадама на чи. јем се делу налази највећи део насипа. Деоница омладинских бригада исте је дужине. Доста велики насип налази се на подручју _фронтовских бригада. Неколико стотина омладинаца, фронтоваца и синдикалиста, сва кодневно, снажним радним ела-
ном, крче пут нсвој трамвајској пруза. 7 Битка за изградњу _ трамва-
ске пруге Топчидер — Раковица већ се увелико води. Борба за | социјалистичку. изпрадњу, испуњена високом свешћу и самопрегорним радом масовних организација, води се на' још једном новом радилишту Бео.града. " А
'Најкаснија на Дан Републике, 29 новембра, проћи ће први траувај из Топчидера за Рсковицу. (ту ~ | А спине а троатомни ма
| (А рганизацила довоза и ра ()азоел млека данас је напбоља. служба сенабде-
вања Повереништва трговине и снабдевања _ИОНО Београда.
| Сви Београђани који имају пра-
во на обезбеђено снабдевање млеком. могу потврдити да га дапас добилају у одређеној количини, па време и редовно. Издавање беле кафе/са пецивом решило је и проблем доручка, „Који је дуго мучио оне грађате који се хране.у мензама. Још пре два месеца,
Пре два месеца по обезбеђе. ном снабдевању _ добијало — се млеко само на Д—1 карте редовно,'а на. Д—92 и остале нередсвио и недовољно. Продавница за расподелу млека било је мало, око 110, па су испред њих увек стајали бескрални дови. Дешавало се да прађани сатима стоје и чекају, а млеко не стигне. Било је више узрока за овакво стање ствари. Месне задруге и градски откупки апарат нису успели преигвођаче Довољно да заннтересулу за продају млека, откупна мрежа није успела да обухвати све млечце вишкове на откупним рејонима, није се нашла повољ нија основа за откуп од проваволиша, органтаацића' откупа ни је била пи дсвољно разгратата ни довољно чврста, а поједини откупљивачи _ бирократски — су обављали свој посао,
Одлучујући преокрет у снабдевању Београда _ млеком изазвала је Уредба Савезне владе о откупу по везаним ценама и мере за њено правилно спровођење које је предузело Повере пиштво трговине и снабдевања, ИОНО. Уредба Савезне владе пружила је произзођачима. дуж ност да се продајом сволих про извода снабдеју потребном индустриском робом. За ту стрху нарочито им је погодна продаја млека, које могу свакодневно да одвоје у мањим количинама, утолико пре што им се пружа прилика да по ПОВОЉНИМ условима лођу до сточне хра-
у пон
ОД НАЈГОРЕ СЛУЖБА СНАБДЕВАЊА МЛЕКОМ ПОСТАЛА НАЈБОЉА
кЈ –
њи рињ п.
Ускоро ће се млеко разносити по кућама.
не. Стога је интересовање произвођача за откуп млека по_ве, заним ценама врло велико. Томе је допринела агитација, тумачење Уредбе Савезне владе, обилажење месних задруга од стране откупљивача и повезивање са месним масовним орга-, низашијама, Повереништво _ трговане и снабдевања ИОНО пре, дузело је мере за проширење откупне мреже да би се. обухватио откупом већи број произвођача који су све више нудили млеко по везаним ценама, Настојало се да се са;ранијег откупног терена кзвуку сви трж ни вишкови млека. Из Београд ског среза се пре доношења Уредбе извозило 15.000. _ литара млека, а сада око 45.000 'литаРа. :
У другој половини јула довоз млека у Београд износио је око 60.000 литара дневно, што је Сило знатно више него радије, али још увек неловојљ-/ но за потресе Београда. Кад је довоз млека достигао ту висину, неки струнњаца из руковод ства Градског млекгретва твр-= дили су да се не може даље по већавати јер „нема амбалаже, нема траџспортних _ средстава, нема млека“... Упорношћу Пове реништва "трговине и снаблевања те „објективне“ тешкоће за. кратко време су отклоњене и самим тим показале су се кло субјективне, Као кзговор људи која увек илу. линијом најмањег отпора. Амбалаже „није би ло“, а са мало труда пронађено је, на пример, само на сремској линији око 650 неискориштћенчих каншти за млеко по задругама, среским пословним са везима и предузећима, Пронађено је 500 нехалаисаних канти које су, уз мало диспечерске уинтертенције, доведене у ред и довба млека је кренуо, За кратко време се попео на 90.000 литара дневно. Откупно подруч је се није ширило, са ранијих 19 срезова, већ се боље обрађивало. Данас, када је почело 0опадање откупа, што" обично би-
"му се млеко
ва у јесењим и зимским данима, ради се на проширењу откупне мреже, Откуп млека пре ко месних задруга, и добар транспорт, омогућују да се мле ко. довози са много ширег пољ, дручја него што је то било када су га довозили појединачни млекар.
Упоредо са бољом организапијом откупа радило се на бо-
љој организацији расподеле мле.
ка. За два месеца број продавница млека повећан је од 11 на 190. То повећање мреже про
давниша довело је до ликвиди-о
рања редова за млеко, уштеде радних часова'и олакшало је снабдевање радних људи млеском. Уведен јо доручак (бела кафа за пециво) по неким мензама и у 50 продавница.
Да би се потрошачима. олакшало ' снабдевање млеком, ускоро ће се организовати · разношење -млека по домовима. СваКи потрошач који се снабдева млеком по обавезном снабдевању имаће право да тражи да доноси, _ Техника разношења млека врло је проста, Флаше, које ће потрошачи доставити у млекаре, пуниће се па ће их камиони разносити по
.
'
рејонима. По две жене имаће рејон од око 40 кућа код чијих ће настојника остављати- млеко, Тамо ће преузимати, опране флаше да у њима донесу млеко
идућег дана. Потрошачи ће за !
службу разношења давати мини
умалну награду. Разнлошење мле
ка по кућама је још један корак ка бољем и културнијем снабдевању нашега града. Оно добија нарочити зтачај ако се узме у обзир да су потрошачи млека већином мајке које има. ју малу децу и којима уштеда времена 'значи врло много. Највећу тешкоћу у спровођењу ове слу:жбе претставља недостатак бадне снаге, "Стога би грађани требало сами да се заузму, пре ко масовних организација, за проналажење људи који, би 0бављали тај посао, На тај начин би проблем снабдевања „млеком и његове расподеле био правил но решен, што наравно не значи, да се постигло све што се може постићи и да се побољша њем техничких могућности неће даље ићи, догод се сваком рад ном _ Београђанину не обезбеди шоља млека. Могли бисмо само пожелети да се и у! осталим службама снабдевања постигне исти напредак!
Недостатак неких артикала за употпуњење исхране _ у нашем граду
елики _ напори, скопчани с В бројним и разноврсним тешкоћама, који се у последње време у све већем обиму улажу у реше ње питања снабдевања и исхране на. тих грађана, већ почињу да пружају своје резултате, Ма да још не увек правовремено и ма да не често у довољним количинама, Београд се и. пак снабдева основним артиклима за исхрану. Међутим, за правилно "снабдевање није дозољно само обезбеђење стале
Још једна нсвина у нашем грађевинарству
„НУЋЕ ОД ТРСНЕ.
замениће дрвене бараке
сачких радова у грађевииском предузећу „Полет“ конструисао кућу од трске, Изгледа мало невероватно; кућа од трске у Београду. Али сво како је он дошао на ову идеју. Посматрајући бараке-у којима станују грађевински радници на градилиштима, Јован Фаркаш је замислио даљуведе једну новину. Конструисао је кућу од трске која се показала много јевтинија и удобнија за становање од дрвених барака. Грађењем привремених кућа од овога материјала
Дозе је Јован Фаркаш, руководилац те-
постижу се велике уштеде.
Међутим, није у питању само уштеда, већ је ту од велике важности материјал који се може много корисније употребити. Наиме, ради се о дрвету, које се уместо за бараке може боље употребити. Познато је такође да прође дуги низ година док се одгаји једно дрво од кога се могу истесати даске, Сем тога, још једна предност ових кућа је у томе што трске има свуда по барама, а дрво за нас претставља машине које ми у замену добијамо на страним тржиштима,
Да се вратимо на изградњу куће од трске. Ево како се зида или, боље рећи, како се врши склапање. Овај је посао сасвим једноставан. Цео материјал припреми се раније, тако да се на изабраном месту само склопе делови, при чему се ексери и други гвожђарски материјал уопште не ' употребљава. Табле пресоване трске постављају се на већ припремљено подножје. Као спона између ових табли на сваких отприлике пола метра долази једна ужа даска која уједно учвршћује целу конструкцију. Скелет кровне конструкције састављен је од решеткастих носача од дасака, који се касније покривају тер-папиром. Таваница је код ове Дује исто тако од нарочитог материја-
ко земљиште.
ла тј. од хераклит-плоча коју су састављене мешавином дрвене вуне, мало раствора хлор-магнезита. Са унутрашње стране зидови се омалтеришу а са спољне стране само при дну. Ово се ради због влаге, а сем тога на овај начин отклања се и опасност од пожара.
Као што се види, материјал од кога се кућа прави, а тако исто и начин на који се она подиже, много је економичнији-од дрвених барака. Пошто за подизање кућа од трске нису потребни темељи, то се ова зграда једноставно поставља на дрвене подупираче. На терену чије тло није најчвршће, побијају се шипови на дубини од око пола метра. Међутим, како је кућа од трске врло лака, то се за њен смештај може користити сва-
цементног млека и нешто
Ове куће од трске могу да трају више година. Због тога што су оне много подесније за становање од дрвених барака, вероватно је да ће се њихова примена свестраније користити. Првобитна намена ових кућа од трске била је за смештај грађевинских радника. У те сврхе оне ће се и користити, али баш из разлога што се лако подижу и на сваком терену, оне се могу користити и у друге сврхе. ,
Конструктор Јован Фаркаш награђен је за ову
новину са 20.000 динара од стране грађевинског одељења Извршног одбора Београда. Како се показало да ове куће могу са извесним допунама тј. са дуплим зидовима и малтерисањем обеју страна у потпуности заменити нормалну „дебљину зида од чврстог материјала, то је Фаркаш израдио план за изградњу станбене зграде а зидаће се са једним спратом. У најскорије време подићи ће се већи број оваквих станбених кућа, које ће привремено заменити многе трошне куће на периферији нашег града.
ног довоза основних артикала за НСхрану, Београд моментално осећа велики недостатак свих оних додатака. Тискрани, који употлуњују нашу храну, доприносе" њеној разноврсноста, или јој служе као зачини,
»
Купус, шаргарепа, цвекла и — ређе и у минималним количинама — спанаћ, то је оно што наше пијаце пру« жају нашим грађанима који се хране код својих кућа и који то чине најчешће стога, што имају ситне деце, што су услед стомачних и других обољења принуђени да строго пазе на своју исхрану, и што, најзад, уређење наших мензи и ресторана није на довољној висини, %
Тај оскудан избор „везује — руке“. домаћицама. Оне проводе знатно вре~. ме у тражењу, ишчекивању и стајању у редовима, а доносе ' домовима само оно основно поврће.
На нашим пијацама нема кеља, карфијола, блитве, печурака. Нема бела лука. И, најзад, нема ни једне врсте салате. 4
Ако се узме у обзир да је, у Загребу на пример, градска пијаца пуна салате, и то неколико врста, не. достатак салате на нашим трговима говори о једном крупном пропусту, то јест о недовољно „развијеном _ повртарству, Никако не треба на зеље, блитву, карфијол и спанаћ као на врсту хране значаја; нарочито у ово време,
салату, гледати другостепеног кад
тешкоће у снабдевању показују _ сву своју оштрину, _Ј # Постојећи недостатак зачина _ исто
је тако решљив. Ма да је многе не могуће набавити, јер не успевају у нашој средини, значило би много кад би се наше тржиште снабдело — оним зачинима што код нас успевају, нарочито на нашем приморју, где их користе сва домаћинства, зачињујући њима јела и неутралишући јаке мири. се (као мирис овчијег меса, који се неутралише рузмарином). Да би — се недостатак зачина у току зиме укло. нио, било би потребно да се у колонијалним продавницама може наћи сушена зелен, першун, целер итд. ~
Док многи градови у Србији, 2 и сви главни градови народних _ репу блика, имају довољне количине винв= ског сирћета и користе га како за салату, тако и за кисељење јела уопште, — Београд га нема, Исти је случај и са есенцијом, која је, баш на измаку лета и у току јесени, не опходна за остављање зимнице.
Ово би се питање могло _ решити додељивањем винског сирћета и есенције путем карата, за снабдевање, а ко је већ немогуће снабдети тим вачинима слободно градско тржиште,
»
Ма да нису неопходни за исхрану, ипак се осећа недостатак оних многих ситних сезонских артикала: — кестена, кукуруза, кикирикија, — рокчнћа, кокица и другог. С обзиром да је, сасвим оправдано, укинута улична продаја свега овог, укључивши ту'и ушећерено воће, било би потребно. да се у граду отвори неколико продавница ових аргикала., уређених хигијенски, у градској режији. Те продавнице могу да буду нека врста посластичарнице и да продају још и ратлук, шербет, разне чајеве, лебле. бије Ји
: »
Да би наш многољудни грал могао „да има разноврсну храну, што ће свакако имати одраза И на злравље његових трудбеника, никако ве треба пренебрегавати бригу да се за његова тржишта. обезбеди и читав низ ових наизглед другостепених лодатака основној храни, Чињеница да свих 0вих артикала има по осталим градовима наше земље поткрепљује -потребу њиховог обезбеђења за наш главни град, јер у питању је само сналажљивост и напор, а они не треба да буду кочница у снабдевању Бео-
аја млена