20. oktobar
–
у Виа ан
Ек Нуе 5 он
Библиотеке с краја на крај нашега града.
.
(1 буја 667 0206) РЕФ |
ко сте родитељ, знате да ваше дете, које поносно везује ша, рену мараму око врата, сваки час донесе понеку дечју књигу
из своје пиоџирске библиотеке. Ваше предузеће такође има, књига за вас и ваше другове на послу.
Када идете Булеваром Црвене армије, у кући број 32, видећете Библиотеку и читаоницу Удружења пензионера. И основци и старци имају данас своје. књижнице: !
Пред излогсм Пензионерске библиотеке једна старија жена брише стакла. Питамо је: |
— Извините, ко је руководилац ове библиотеке» .
— Ја, вели ома, али ја сам овде н чистачица када затреба...
То је учитељица у пензији Иванка Сенић. Била је у Босни све до 1933, а онда дошла са својом децом, која су стигла за Уни"верзитст, извела их, како се то каже, на пут, а сада ради у овој анблиотеци све: од брисања прозора до картотеке.
„рајем месеца октобра 1926 године букнуо је у Трикотажиу | зеограду по својој снази и упорности, један од највећих ттрајкова после доношења Обзнане. У овом штрајку рад ници Трикотаже пружшли су, упркос терору послодаваца, полиштје и тешких материјалних услова, "јунака отпор и показали у велику солидарност, упорност и пожртвовање, !
- Штрајк је отпочео у најтеже време, пред зиму, и трајао читавих шест недеља. То је био један од оних спонтаних штрајкова, већином синдикално Неорганизованих радника којих је било много у 1926 години, а који су настајали услед немздржљивих животних и радних услова радничке класе и све безобзирнијег искоришћарања од стране послодаваца. У београдској. Трикотажи били су радни услови изузетно; тешки, јер је ово предузеће поред фабрике Владе Илића, давало радницима најниже наднице у Београду. Већина запослених радника и радница нису били синдикално организовани због великог терора послодаваца. У ово предузеће најтеже су про-' дирали синдикални организатори, јер су власници имали у сваком одељењу по два до три шпијуна који су сваког активног радника достављали управи која га је уз помоћ полиције протеривала. Била је свакодневна појава да шефови ошамаре по коју радницу, које су биле младе и често са села, а псовка је била саставни део реч= ника шефова, џ .
Радници и раднице били су у очајно тешком положају и' имали су мизерне наднице од 18 до 30 динара, које су власници желели још да редуцирају. Радило ге 10 до 12 сати дневно, јер су капиталисти плаћали на акорд тако мало да.су радници само прековременим радом могли некако да се издржавају. Услед неиздржљивих животних услова и ниских надница радници су крајем октобра сви напустили посао и ступили у штрајк. У штрајку је учествовало укупно 1.200 радника.
Вест о штрајку у Трикотажи пронела се великом брзином кроз Београд и сви- радници су изражавали своју солидарност са штрајкачима. Централни раднички синдикални одбор Југославије предложио је фабрици преговоре о увођењу нових тарифа у преду“ зећу и регулисању радног времена, а такође је позвао радништво у Београду и у земљи да помогну штрајкаче добровољним прилозима. Полиција се одмах умешала у штрајк и почела да хапси најактивније штрајкаче, али ни то није успело да поколеба радничке редове. -
У кафани „Штибнер“ одржан је велики збор, један од највећих радничких зборова после Обзнане, на коме су учествовали сви радници и раднице Трикотаже и изабрали штрајкачки одбор. На збору је манифестована једнодушна решеност да се у тешкој борби против капиталиста издржи до краја. Добровољни прилози стизали
"~
ји Српска јин 7 БЕОГРАДУ
Из бореб радничне класе иманентна региони молити тунеле пити
би“ наше:
мирили вменвитеншивита
пружила штрајкачима шуму на је помоћ породицама
су из целе земље, радничка класа је
подршку. Од добровољних прилога дава шттрајкача који су имали децу.
1 кушавали разним ма
Послодавци су по р' за али ти шу
хинацијама да сломе
борбени дух штрајкача и унесу у њихове ре изнуре, Одуговлачили су са споразумом о тар!
на ге предлоге радника. Али су рад , се дин поцепати. Издајници радничке Класе покушавали су ну
овом штрајку да унесу раздор у редове радника. те А савез, почео је да скупља потписе од радника за уставу штрајка, али су радници то одбили.
Сваког дана радници су одржавали сви осим болесних. Уколико је штрајк дуже јачавао и полициски терор над штрајкачима. протеривала десетине и десетине радника.
У петој недељи штрајка, материјалном положају, дирекција је покушала да изазове расцеп у редовима радника ЈУ послала је радничке књижице Суду добрих "људи да их врате онима који хоће да ступе на посао. Али ни ова махимација чије услела да раздвоји раднике, који су показали примерну дисциплину и солидарност. А
Управа предузећа правила је разне провокације И ширила клевете. Директор господин Албала давао је изјаве новинама да је штрајк „политичког карактера“, „бољшевички, и Сри а „О неком пијаном човеку који је желео да му запали фабрику“. Господин Албала као и мпога слична гослода није хтео да види да је штрајк настао услед очајних животних услова радника, да је био спонтан и да су у њему учествовали већином сипдикално неорганизовани радници. |
У. шестој. недељи штрајка полиција је наставила и још појачала свој терор над изгладнелим радницима. Био је већ децембар месец, зима љута, а радници су били без средстава, без јаких синдикалних каса, изложени терору и самовољи и послодаваца и власти, После шестонедељне јуначке борбе са дирекцијом, гладни и прозебли, борећи се са материјалним недаћама, радници Трикотаже су се вратили на посао. Централли раднички синдикалил одбор Југославије упутио је позив радницима да се врате на посао, и да их, иако нису постигли своје захтеве, чекају још тешке борбе док их не остваре. |
Овај штрајк је један од светлих момената тешке м јуначке борбе радничке клесе у Београду, у времену офанзиве капитала на
„фи и са одговором
трајао, утолико се по-
,
Полиција је хапсила и
раднике после доношења злогласне Обзнане, у
пи Ф. ТА |
терора и политичке реакције.
|Припреме за међуградску смотру
културно - уметничких друштава
рајем 1925 године путовао — је велики _ напредни Француски књижевник, Анри Барбис кроз балканске земље да прикупи материјал о белом терору; децембра месеца
_ мичење
5'
Тридебет београдских друштава
овембра месеца ове године одржаће се у главним градовима наших република таккултурно-уметничких Затим ће добити награде најбоље секције појединих друштава, без обзира какав је успех постигло друштво у целини, Поред тога, награде ће добити и она друштва која су у току ове године повећала број својих сталних'и помажућих чланова.
друштава. већ се увелико
ници били јединствени и нису
збор на који су долазили
кад су радници били у веома тешком ј
тешким временима
— Код нас, вели нам она, има већ доста читалаца. Плаћа се месечно од 2 до 5 динара. Књиге се могу носити и кући па читање. Сакупили смо око 1000 књига, примамо скоро све листове и часописе и, што је занимљиво, долазе и деца заједно с дедом или бабом, па ћемо и за њих направити кутић.
Како би стара учитељица могла да заборави своје ђаке!
. Ту је већ и мала пећ за зимске дане, али се учитељица Сенићка тужи на таваницу, која као да прокишњава, и на високу кирију:
— Хиљаду девет стотина плаћамо за овај дућан... Жалили смо се... : . 7 А пред њом нове књиге. Не задржавамо је дуже. Оставила је крпу, узела је перо и, видимо, жели да у картотеку заведе ново благо њихове библиотеке, ' 6
.
Прекопута Калемегдана била је некад кафана у државној згради. Та кафана, чувена са коцке, отерала је понеког у смрт или ва робију. Данас је у тој кући Народна библиотека, она која је имала тужну судбину да 6 априла 1941, првога дана мучкога бомбардовања, изгори до последње књиге, до последње греде, од крова до подрума. |
Београђани и сви наши народи били су широке руке, како би се Народна библиотека што пре обновила. Професор Тихомир Ђорђевић поклонио је тако 10.000 књига.
Већ у првом полугођу ове године из Народне библиотеке прочитано је 36.646 књига, док 1939 године у старој Народној библиотеци нштје било ни близу толика, потражња. Исто тако, читаоница Библиотеке имала је у првом полугођу ове године 28.849 посетилаца, а у целој 1939 само 14.356. По професијама, радници ' претстављају 'већину. 5 .
Нису непријатељи само палили наше библиотеке него су књиге и односили. Опљачкана је и Градска библиотека, али је после ослобођења обогаћена са више од 15.000 књига, Те су књиге“ углавном поклонили Београђани и разне београдске устансве, а за куповину нових књига библиотека је утроштла преко 600.000 динара,
Својој Градској библиотеци Београђани су захвални, доказу“ јући то обилном посетом. Од ослобођења до данас библиотеку је посетило преко 140.000 лица,
ж
На писаћем столу управника Универзитетске библиотеке „Све-
тозар Марковић“ видимо неколико пројеката за насловну страну“ новога часописа „Библистекар“. Тај ће чаоспис Сити посвећен би„ блиотекарским питањима, а већ је основана школа за библиотекаре.
Управник. Библиотеке Милица Продановић с поносом може да нам саопшти да је пре рата било. годишње 41.507 посетилаца, и то као рекордни број, а данас их има већ 80.497, скоро двапут више, нако је исти број седишта. Радно. време је повећано и износи дванаест часова. ср“
А сваки посетилац библиотеке такође с поносом може да потврди да се књиге врло брзо добијају: често од попуњавања реверса до пријема књиге не прође, ни десет минута. Осим тога, би' блиотека блиста чистоћом. .
Пе р Предузећа, школе, поједини рејони имају своје библиотеке, гли се на томе не стаје него се отварају нове читаонице и књижнице по свим рејонима. грала. ; | Једна од најлепших читаоница свакако је она коју је „Рад“, срган Јединствених синдиката Југославије, отворио у Дечанској улици. Ова читаонпца приступачна је свакоме грађанину, без обзира | да ли је учлањен у синдикат или није, | | Наше библиотеке такмиче се племенитом утакмицом: што више
читалаца.
дара о
дошао је на два дана у Београд. Као књижевника-револуционара, њега нису дочекали претставлици наших књижевника, ни ма које званично лице, али су га зато дочекали радници и напредна омладина,
Првог дана састао се Барбис са претставницима Централног радничког синдикалног одбора Југославије н с претставницема Комунистичке партије који су илегално дошли на састанак. Барбис је прикупио податке о ситуацији у Југославији ,о положају рад ничке класе, о њеној борби и терору " буржоазије, Напредна студентска омладина покушала је ла пође према Славији и да поздрави великог књижевника, али је полиција блокирала кафану „„Славија“ и нико није могао да приђе.
Централни раднички синдикални одбор имао је намеру да код „Петрограда" организује збор, али је то полиција забранила. Да би обмануо по.
лицију и организовао састанак радни ·
ка са Барбисом, Савез трговачких помоћника приредио је чајанку, на коју је позвао Барбиса и секретара Ин. тернационале просветних радника Верношеа, који је путовао са Барбисом. Полиција није могла да спречи долазак радника и напрелле омладине, тако да је кафана била препуна, Радници су прпредили Барбису бурне овације, а „Абрашевић“ је отпевао пеколико песама. _Барбис је одржао говор,о борби међународног радничког покрета и рекао радницима; „Ми се разумемо по срцу, нако не говоримо истим језиком“, .
Била је већ поноћ им требало је ла се разилази: Одутевљени радници до хватили су Барбиса на руке и почели да га носе кроз Космајску улпцу и даље кроз Сремску све до „Албаније“. Даље полиција није ни дала "да га» носе. Била је мобилисана и коњичка жандармерија да би спречи. ла манифестације.
Другог дана увече радлици су же дели ла приреде велики испраћај на железничкој станици. Опет није било ни великих књижевника ни званичних "лица, само је владина полиција опет блокирала станицу да би спречила испраћај, Највештији су ипак — успели да се пробију неколико сати раније, помоћу перонских карата, на аницу и да поздраве Барбиса, На перону је било око четири стотине радника н студената, | - у
Анри Барбис био је узбуђен овим призором, отворио је прозор на купсу н одржао је говор у коме је поздравно пролетаријат Београда и Ју_гославије и изразио наду да ће радничка класа својом борбом извојевати своја права. Радници и студенти приредили су му дуготрајне овације и испоручили радничке класе француском пролетаријату Кад је воз полазио, Барбис је, дирнут испраћијем, плакао поред прозора и махао
радницима. „Обе
позлраве
1 У, ка |
припрема за то такмичење. Хорови одабирају и увежбавају: наше борбене песме и маршеве, чланови фолклорних група увежбавају народне игре, драмске секције припремају и вежбају разне комаде, техничке секције припремају декор и врше све друге припреме. Једном речју, сва културноуметничка друштва Београда ужурбаним и појачаним темпом рада показују тежњу да у дане смотре изађу што спремџија. «
У току ове године културно-просветни рад међу трудбеницима Београда златно се Појачао. Основана су нова друштва, створено је много нових секција, број активних а и помажућих чланова друштава зкатно се повећао. Разумљиво, да је таквим порастом културно-уметничких друштава Београда и порастом брога чланова у њима, створена широка могућност за бољи и свестранији рад на културном пољу.
Да. би сваки успех појединот друштва или секције био награђен, Народни фронт Београда, народна власт и Месно синдикално веће створали су фонд за награђивање који располаже са 450.000 дингра. |
Првих пет награда лобиће културно-уметничка друштва која на смотри покажу најбољи успех.
међугралско такмичење штава сва друштва Београда залажу и труде да у оквиру својих могућности далу што више. У току рада наилази се на много тешкоћа. Један од проблема великог броја друштава је недисциплина чланова и недовољна управе друштва. Да би се одало признање оним друштвима у.којема је
Свакако да се у припремама за ово велико културно-уметничких дру-
организациона чврстина
дисциплина чланова по-
којима се управа
прављена, затим друштвима у. организационо учврстила, и самим тим друштво знатно коракнуло напред, из фонда за награђивање
доделиће се награде и омим друштвима која су ове проблеме стклонила.
идеолошко-васпитни и стручни рад
Како су
међу члановима друштава међу најважнијим зада цима сваког лруштва, то ће друштва које је на кружске и највише успеха на том пољу такође бити награђено,
одило највећи број људи и постигло
Овакав систем награђизања допринеће „свакако јомећећем замаху такмичења међу друштвима, што ће, између осталог. учинити да. културно-уметничка друштва Београда на медуградској смотри постигну позитивне резултатафе
7 АТИНА ВАВА А РАНТА ИАТА ТАРТАР ТАТА ТИТА
панепиннии
из
нић
: 4
пштепознато је да људе, који су отскора у војној служби, прогањају успомене: Касније то прође, али у почетку памћење се
нити Ени
пи
: осветљену собу, у којој „Давид Коперфилд“ лежи Ена столу, на Москву, њене булеваре, светлости = што се пале. Довољно је да човек баци површан поглед на искрпљену.блузу — па да се с новом "2 љубављу сети претију мајке, њене оборене главе, Шњеног напрстка, њених устручљивих молби: нека Есе син чува и зна — чекаће га она до последњег = уздаха свог, ма шта да му се деси.,
А У ТВЕРА И АТИ
стално враћа на једно те исто: на издашно
ПРИЧА
И курсиста војне медицинске школе у једном од градова Средње Азије Сергеја Михајлова прогањале су у прво време успомене, као што су прогањелде и све остале, Касније им је оштрица отупила, али постојао је један дан у години кога се Михајлов плашио: двадесет четврти мај, његов Рођендан. Ма шта ла се догоди, знао је да тога дана неће измаћи прошлости.
Двадесет четвртог маја Михајлов се пробудио у свалуће и лежао је неколико минута затворених очију. Знака за устајање још није било. Иза прозора, у,лишћу рицинусовог џбуња, почињала је нечувеча врапчија граја: над блиском и још хладњикавом пустињом зацело се већ дизало сунше. Од суседне баште допирало је, као нешто далеко, мирис ружа, дима који се дизао над упаљеним „кизјаком“ пресованим гнојивом — и још нечега сувог и слатког — што увек мирише у азиским градовима. г
Михајлов неко време остаде потпуно вепомичан, затим отвори очи н, погледа сточић крај «ревета. Не, чудо се није догодило! На сточићу наје' било ни табле чоколале, ни коверта с поштанским маркама Јужне Америке, ви ђурђевка у чаши, ни новог налив-пера, ни дебеле књиге о путовању
· бродом „Бигл“ — није било ничега од оног што
се збивало у Москви. На сточићу су се налазили опасач; пилотка, војничка торба пуна старих ПИсама: +
Михајлов скочи, обуче се и, до појаса го, изађе у двориште, под млак туш. Умивао се, слушајући) како су у околним прашњивим“ двориштима помамно јецали маггуци, — и оте му се уздах. Да, тужан је ово рођендач, без иједног поклона. Ала
"шта да се ради. Ваља бити зрео, бити храбар. „Све се ово да разумети, — мислио је Михајдов, — али зар ништа неће да се догоди данас“
па | Х ' | ( ~ + А И Љ