20. oktobar
| | 1 | |
~ 13
_ него дачас, када. иза радника _ стоје три године стечених искустава, три године
| младићи,
· “стај
БОРЦИ ПРОТИВ Ере.
_ НЕПИСМ
а
елижи број неписмених, КОЈИ нам је по
ослобођењу ваше земље остао као јед“
но од многих р наслеђа прошлости, сведочио је о ниском културном нивоу грађаа, о слабом шли, боље рећи, никаквом старању за просвећивање народних маса, Требало је много труда, мпого часова залагања и пожртвованог рада, да се;тај број смањи, да се сведе на најмању меру, 2'једнога дапа да постоје само прича, само историја. То је диван пример нелике борбе. на културном. уздизању трудбеника земље социгаливма.
Велика борба на описмењавању, поведсна 1947 године, сврстала.је у своје редове људе ког су у оним првим данима изградње народне — власти, када се још мило неутабаним стазама, имали тежак задатак пред собом. Требало је проналазити форме рада, улагати у то много више труда на описмењавању
сталног и упорносе рада. Ај » .3 »
Вукосава "Ракић “је дугогодишња учитељица. Радила је с пуногљубави са школском децом, учила их да пишу»слова, да читају, да упознају природу и“ промене жоје се у њој дешавају, — учила их свему што један ђак основпе школе треба да зна. Али, радећи. са школском децом, често је помишљала на то жолико је у нашој земљи људи пи жена који не знају да читају и пишу. Колико
„је неписменост распрострањена у широким слоје-
вама народа,
Дошла је- 1945 година. Покренута је широка акција за ликвидирање неписмености. Вукосава Ракић је међу. првима пришла тој акцији. Не плашећи се напорног“ рада, где се није знало за радно време, опа јетпроналазила најбоље начине како, да се неписмени триволе да дођу на течајсве, тражила најлакше и најприступачније форме рада,
Познато је било у каквој су културној 3а0сталости живели «становници Јатаган-Мале п Прокопа. А у том крају Вукосава Ракић почела је свој рад на описмењавању грађана. Требало је прво обићи цело насеље, окупити људе, позвати
. их да дођу на течајеве. Многи су то сматрали
као губљење времспа, као нешто што не одговара одраслом човеку. Али је упорност и чврста воља учитељице “прелазила преко свих тешкоћа. “Најлакши рад; је био са омладином која гради Нови Београд Јака дисциплина, као и самодисциплина сваког "појединца, учиниле су да тај рад буде право задовољство.
— Ништа ми није сметало =— каже Вукосава Ракић — што сам свакога дане пешачила осам километара. Напротив, шетња по свежем ваздуху, као 'и успех који је свакога дана био све већи, давали су“ми потстрека за рад.
»
' Жив, жустрих покрета и брза говора — Милун Михаиловић, познати је радник на описмењава-
чву/ Прича-живо и са жаром о своме раду.
Полако се исписују
„20 ОКТОБРА“
Он је знао, наравно, да се ништа не може догодити и да ће сутрашњи дан, недеља, протећи уједначено, као и сви/остали дани. Могло би се десита само да приреде биоскопску прстставу на отвореном простору. Али биоскопска претстава била је предвиђена за вечерње. часове, а. поподне Михајлов је с неколико другова упућен на праксу — у хируршку клинику.
арнић О ривре га "белом капом потемешљиво је погледао курсисте, затим њихове чизме под болничким огртачима, осмехнуо се и рекао:
— Треба, дакле, млади људи, извршити интравенозну инјекцију хипертоничног раствора и никотицске киселине, Ко Му се тога примитиг
исти с се згледали и А раме стручавали Фу се чак и да погледају хирурга. Није то шала — извршити интравенозну иијекцију таквих препарата! Руку на срце, ово би требало да направи сам хирург, лукави старчић. Курспетима је ово убризгавање 32 сада веома ретко успевало. Сем хладног зноја, дрхтања руку, суве гуше и других нопријатних осећања, опо није обећавало ништа добро. = Дакле, — рече старчић, — ја примећујем, да ваше размишљање траје исувише
го. Да. Исувише! “4 Тада је Муна за поцрвенсо и примио се да изврши ,„инјекцију. и . | Оперите пука — нареди старчић. |
Михајлов је дуго прао руке, триметивши при томе да му опе већ дрхте, а за то време У превизалиште уђе, у мантилу који му Је висио о једном рамену, Сорац Капустин = онај коме је требало извршити инјекцију киселипе и отвора, Михајлов је стајао окренут њему леђима и чуо цео разговор борца с хирургом. ,
2 Извимите, — рече борац гласом који се Ми хајлову учини груб и, штавише, помало изазивач
ки. — Да ме иаће бушити курсиста» Да нисам ја пуњепа лутка 3а наставу борбе бајонетомо Шта ли самр ! · = А у чему је стварг — упита старчић, баратајући по блиставим инструментима.
— А ствар је у томе, — одговори борац, — да
| ја више не желим да дођем курсисти у руке. Бу“
шали су ме једном — и доста! Ја никако не пријез хирурже! МЕЦ ето ње 4 “ “152
~
!
, друже
1
:: - –—-– нам ј + Е : - 5 – ЛОРИ Ам ввммеиви" :
АЈ Ре ај а ЦРТА И ИН ви МЕЈ
љиљана.
сликања и вајења | "окупља љубитеље . уметности 1
р се често дешавало да
су талентовани људи, са мпого смисла за музику,
сликарство и вајарство били лишавани могућности да се у слободним часовима посвете пској од ових грана уметности. То је била скупа забава, неприступачна _ свакоме. Познато је свима у кавој су беда живели уметници, како су се лишавали најосновнијих животних потреба.
Народне власти чине огромпе напоре да се исправе раније у-' чињене грешке. Одељење за културу и уметност ИОНО-а осин“ ва музичке школем школе за ликовну уметност, где сваки грађавтин, уз минималну школарину, може да се посвети својој сми„љеној уметности.
Месеца маја ове године отворен је у уматовачкој улица _ 12да курс цртања и вајања. На"става та курсу цртања траје пет месеци, а на курсу вајања десет месеци. За то време курсисти стичу основно знање из уметничког цртања и вајања, а онима који су раније радили на овим гранама уметности пружа се при лика да употлуне и обогате своје знање. Овај курс има нарочиту предност за. раднике којим се и у свом свакодневном послу баве уметничким стварањем, а то су: уметнички столари, гравери, металци и грађевинари. Курс похађају и сликари и вајари аматери који ће, радећи са наставчиком, унети у своје радове · више уметничког -
У почетку курсисти се вежбаеју у пртању гипсаних орнамена- „|.
ЕНОСТИ
— Почео сам још 1945 године да се бавим ра-
дом на описмењавању. Он се у почетку одвијао стихиски, без неког одређеног плана, а што више дани пролазе, рад постаје све организованији. Са-,
мо, карактеристична је једна ствар да, као што је прве године требало обилазити појединце, убеђивати их, говорити с њима, тако и данас мора да се ради. Само сада иде много теже, јер су остали они најокорелији, које је тешко привести на течај, праве „тврђаве“. Али, заиста је једна од најважнијих ствари умети прићи људима, Има их који мисле „да никада неће моћи да науче да пишу. Потребно је разбити то предубеђење, указати људима да јака воља и вера у своје способности — све побеђује. А. нешто што је најважније јесте сталан обилазак неписмених. Био сам непрестано на терену. Ишао од куће до куће, из предузећа у предузеће, бодрио, наговарао, убеђивао оне који не схватају колика је корист и за државу и за поједтаце дазноју читати и писати.
Потребно је много љубави за човека, много
"стрпљења и упорности, а поред тога и специјалан начин рада да одрасли људи не осете терет што испочетка сричу слова, што их још невештом руком исписују на табли.
Из једне учконице основне школе број 1 допирали су дечји гласови. Орила се песма и испуњавала цео ходник. Једног тренутка су се отворила врата,,и гласови су јаче забрујали. Кроз њих је изишао снажан човек, ведра лица. То је био Милија Бољевић, позлат целом Првом рејону, а | нарочито свима неписменима и онима који су ве описмењени. И он је један од пионира, један од првобораца у акцији описмењавања. Радо прича о своме раду, а кроз то причање провејава задовољство што је својим залагањем допринео културном
ћ уздизању многих људи. а 6
— Прихватио сам се рада на описмењавању и у њега унео све искуство дугогодишњег учи теља. Требало је наћи начина како прићи одраслим људима, како подесити наставу да им буде што приступачнија. Изгледа да сам успео да пронађем најбољу форму рада с неписменима, јер су ми они долазили с пупо поверења и радо се одазивали моме позиву. Ретко сам шнаилазио на људе који су одбијали да похађају течајеве. А како је велико задовољство када сретнем људе које сам описменио и који данас читају повине, и књиге, Живе животом достојним човека, 3 · ; Људи који су безброј дапа посвећивали, а. данас посвећују просвећивању широких народни 4“ маса, који раде са одушевљењем на томе да јед- | нога дана у нашој земљи не буде више неписмених, скромно стоје у сенци као незнани хероји. Многобројни часови утрошени у раду на буђењу свести неписмених нису урачунавани као они који се проводе на добровољном физичком раду. Просветно одељење ИОНО-а је направило предлог да се многи радници на описмењавању и новчано награде. То ће им бити хов рад.
ата.
· Завршено је снима» ње нашег нсвог · уметничког. Филма 7
производњи „Авала“-филм — Беотрад завршено је снимање нашег новог уметничког филма „Софка“. Ових дана у да! бораторијумима се врши техничка «брада и филм ће бити потпуно готов половином октобра месеца. | "за снимање уметничког филма „Софка“ пред све наше филмске жрудбенике опоставио се“ тежак м озбиљан задатак. Кроз низ сцена требало је ша најубедљивији начин приказати нашим људима старо српско друштво крајем Х]ЈХ века, у оном прелому када нестају последњи остаци турског феудализма и када почиње да се развија српска буржоазија. Поред тота, филм је морао да обухвати и јасно прикаже психолошку шроблематику главних личности романа „Нечиста крв“, што је претстављало, свакако, врло тежак проблем.
та и биста, а доцније прелазе на“ цртање живог модела, главе и, акта.
Курсисти раде са великим ин- + терссовањем и девет их је поло- 5 жило пријемне испите на Акаде- 5 мији ликовних уметности, а че- | трнаест у Школа за примењену уметност. Рад је олакшан тиме што се настава одржсава у вечерњим часовима, тако да курс могу да похађају п они који су преко дана запослени,
ЈЕ .___ СИНА
мало признање за њи
онупио је 1 23.500 студената |
Пре рата, уочи фашистичког. напала на нашу земљу, било је на Београдском универзитету уписано свега 11.142 студента. Тај велики пораст па факултетима и високим школама, који излоси преко 18.000 студенатс, у односу па' предратни број,
ЈОКЕЕ
| авршен је с успехом плански упис студе| пата на Београдском универзитету и висо-
»1 : %
Р. ПРОТИЋ
лава Бин “
“ 4 Х |
му ким школама, Ове године на свим факул- говори нам о свесрдном залагању народних вла- ДЕ тетима улисалосе 5.052 нова студента. Од тога сти за подизање плших стручних кадроћа. У ва- 3, броја 2.270 студената долази директно из гим- спитавању и уздизању кадрова велику улогу оди- то назиских клупа. Они су редовно завршили сред- · грађе плански распоред кадрова, ( њешколску наставу без застоја и прехида у току Некада, пре рата, на Медицинском и Технич- ="
ком фахултету било је уписано 4,422 студента, ин дом данас само на Техничком факултету има са скоро 6.000 студепата. Вите од једне трећине, од 4 _укуппбг броја студепата у 1940 години, долазило је на студенте Правног факултета. Ове нам шифре саме потврђују ла је непланско уздизање кадро= ва у бившој Југославији доводило до потпуног запостављања појединих привредних грама, а наро“ чито се то одразило у социјалном и здравственом запостављању села.
Плански упис, који је. стопроцентио испуњен на Београдском универзитету и високим школама, гарантује свестран развитак привреде и индустрије, изградњу социјализма. у нашој земљи. у ђ
школовања. На матуранте који су раније завршили, а из разноразних "разлога нису се могли _ уписати, као и ђаке који су завршили трговачку академију, долази 470 новоуписаних. Велики је“ број и оних студената који су били прекинули са студијама или нису оверавали семестре. Међутим, 1.760 студената поново се пријавило ове године да би наставили школовање. и специјализирали се у својим струкама. Опи су се прлајавили као вапредни студенти. | Број студената у Београду, као што видимо, повећао се за 5.052, док је у прошлој години дипломирало свега 620 студената. Укупан број студената на Београдском, универзитету и високим
школама износи сада око 29.500 студената. Од, Ноза школска година обележена је почетком“ новоуписаних студената има 2.740 редовних а уздизања 5.052 нова млада стручњака на Београд- Ми прва слова... а | 2.312 вапредних, ском универзитету и високим школама. а Е
1 , М
питати или лепи пива ве
нису . одговорили. |
никотинског ра~“
!|___ Ах, тако дакле! — чу Михајлов продоран старчев глас и примети да му руке више не дрхте, него се тресу. — Молим да се сместа умирите! Да! Сместа! Наравно, рекао сам;— да се уми-
рите. Данас ће ипјекцију вршити врло искусан.
курсист. Он је то вршио већ више пута. Разумеш лир
— Разумем, — мргодно је промрмљао борац Капустин.
· Михајлову гледно врдао: први пут у животу,
се ноге отсекоше. Хирург је очи-о Михајлов је вршио ову инјекцију
а А кад разумеш, седи на столицу и ћути, — рече старчић, — Доста је било разговора. Разумеш лиг с м '. _ Разумем, — још мргодније промрмља борац
и седе на столицу без паслдна. И Чим се Михајлов окренуо, спазио је очи борца Капустина, бодљикаве, пуне страха очи које су нетремице посматрале курснсту · После тога Михајлов је угледао пегаво лице борца и његову опвишану главу. | . Е Све што се после тога догодило Михајлов. је радио као у слу, Стиспуо је зубе, ћутао, дејствовад одлучно и брзо. Наместио је Капустину око руке повесху. Вене су одлично набрекле и пестало је страховања да ће „вена побећи“. Михајлов је „узео дебелу иглу, зауставио страховитим напором дрхтај прстију и пробушио врхом игле кожу на апустиповој руци. Потече крв, Погодно је! Све иде добро! Срце као да више не куца. После тога Михајлов већ није видсо ништа сем игле и набрекле веџе. Нерчекивано он чу Чихи смех, али није дигао главу, Дигао ју је тек онда кад је извадио иглу пи кад је све било свршено, Смејао се борац Капустин, Посматрао је Михајлова добрим очима ни смех му је био, лак. | Михајлов се, збуњено осврпуо, на све стране. Старчић — Хирург Климао му је главом. Курсисти су се уздржљиво осмехивали и згледали.. У њиховим погледима могао се наслутити скривен понос: ето, такви су наши, нису на раду гори од старих хирурга! ~ Е, хвала! — рече борац Капустин, устаде и продрма руку Михајлову. — Хвала, друже! Од--
мах се види да си ово сто пута правио, никако мање. Отсад ћу само теби, ником другом. Хвала,
сине, Извиките, друже хирурже!
И борац Капустин оде, млатарујући десном руком; оде, осмехујући се и Михајлову се, штавише, учини да борчеву ошишану главу окружује некакав риђи сјај.
У соби клинике Капустин исприча овај случај своме суседу — кревети су им били један до
другог — Конопљову, бившем паркетару. | Само њему да идеш на убризгавање, — саветовао је Капустин. — Он је ту инјекцију сто
пута правио, Сто пута! Техника је то!
— А јеси ли ти, бројао» ; —" Ама ћути, паркетска четко!— наљутио се
Капустин. — Сав ти је мозак исцурио на паркет.
Велим ти, сто пута је правио. Рука ме бајш ништа не боли.
Сутрадан је Конопљов, гледајући од дуга вре-
мена кроз прозор у суседно двориште медицин-
ске школе, запазио интересаптне ствари. Курси-
" сти су били постројени у дворишту, стајали у ста-
ву „на месту вољно“ и нешто чекали. Конопљов је саопштио ову новост Капустину и оба борца људи радознали — изишла су у двориште и почела да посматрају. | ' 5
Одјекнула је команда „Мирној“ Курсисти, се усправише и укипише, Изиђе командант, наочит
и још млад, а поче да чита пред стројем норед-
бу. Борци су пажљиво слушали — у чаредбама они су се добро сналазили. ,
„Курсисту Сергеју Михајлову, — чули су борци, — за узорно извршену интравенозну инјекцију борцу Капустину, а с обзиром на то да је ову процедуру извршио први пут, изјављујем захвал: ност“. | 78
Капустин погледа Конопљова, поцрвене и пљуну. Конопљов удари у кикот и рече: | ;
— Ето ти на... стоти пут! Процедура! Клишша си ти, Капустине! Они те намагарчише, а теби потаман.
— То ћемо још видети ко је клипша! — промрмља Капустин с нагласком претње. — Што се
кезиш» То значи да човек има талента. То значи
да сам још више њему захвалан, те, читаву земљу окреће.
— У погледу талента не велим ништа, — помирљиво изговори Конопљов, Велика је то ствар, наравно. Ако, наравно, неко од талешта...
— Сад се и види да си клипша! — љутну се Капустин. — 'Празло говориш, неубедљиво. Ни сам своје речи не разумеш. '7;
А истог вечера Капустин дође у школу и замоли за дозволу да се у дворишту састане с курсистом Михајловим. Михајлов изиђе. Капустин. му
Таленат, бра„ г
пружи огроман завежљај покривен згужзваним но- |
винама и рече: — Примите част, .Од срца нудим. Рапије је
уобичајено било да се поклања на рођендан. а ја
— у знак захвалности ва таленат. Немојте се, дакле, наћи увређени. « у ;
На своме кревету Михајлов је дуго одви:до, окружен радозналим курсистима, нешто тврдо, увијено у неколико згужваних „Известија“. Када су “најзад скинуте и последње новине, усхићели курсисти су устукнули: на кревету су лежале кришке сушене диње, чарџуске дише. нији
је мирис дивнији него мирис јасмана и чија је и
слаткоћа и од дивљег меда слађа. ј
И КУДБНАЦИ да не ремете ред, полугласно су викпули „ура“ и одмах појели пола диње.
Другу половину Михајлов је ставио на сто-
чић и, будећи се ноћу, посматрао ју је с. осме-. хом. Први пут успомене га нису мучиле, већ ра-'
довале. Падајући у сан, он је цело време вилео борца Капустина, насмејаног, с дињом у рукама, Од Капустиџове риђе косе — и од диње ширио се сјај. Постајао је све јаснији, испуњавало га је цвркутање птица, а диња је мирисала све јаче.
Михајлов се пробудио. Било је тихо свануће. Негде је жуборила вода. Над пустињом се лпзао
један од безбројних и велелепних дана, нагове- | штавајући „свој долазак златном светлошћу на.
источној половини неба. (Превод с руског) ;
Констаншин.. Паустовски