20. oktobar

Једна од најлепших тачака на _ фестивалу

#

, с (Наставак са четврте стране) и

играло се и певало у Скопљу. Преко 6.600 учесника и 458 певачке и групе за играње и хорове, прошло је пред очима гледалаца. Седам да без престанка, од раиог јутра до касно у ноћ, улицама Скопља вило се коло, зурле и кларинети су пиштали. а гоч ударао.

Једанаестог октебра увече у Народном тедтру прочитане су награђене и похваљене груце, Дуго се те вечери позориштем роламао аплауз.

обарски фестивал је од огромног значаја за култур ни живот Народне Републике Македоније. Октобарски републикански фестивал од огромплог је знача:а за даљи културни

живот и развитак народа Македоније. У одлосу на прошло годишњи, који је одржач у Битољу и Штипу, фестивал у Скопљу био је златно масовнији и поново лонео низ нових и досад непознатих игара и песама, Он је, нако само делом, показао огромну по богатству и одличну по квалитету македонску на-

родну уметност.

Фестивал је, поред осталог, доо и могућности нашим уметницима да се приближе и углелају на народну уметност — фолклор. Он ће послужити као потстрекач за даљи рад на изучавању паше народне уметности.

Учествовање мањинских група — Албанаца, Влаха, Ту> рака итд. и овде је протстављало израз братства,и јединства и сву демократичност наше земље у односу на права националних мањима.

На крају, октобарски фестивал је показао колику бригу народне власти поклањају одроју и правилном развитку народне уметности.

Душан СЛАВКОВИЋ

Твога студената

у сепшемоаоском испишном року

~ Ју) данима великог Народноослободилачког рата ве-

лики број студената 4 средњошколаца прошао је кроз борбене окршаје. Многи су положили своје животе за победу, за бољи и срећнији живот генерација које дблазе. Данас се широм наше земље сваким даном остварује део нашег првог Петогодишњег плана. Радничка, сељачка и интелектуална омлади-

· на предњачи у остварењу Пла-

на, Сви они улажу напоре за бржу изградњу земље, за бољи и срећнији живот радних људи.

Кад се упореди успех студената пре рата и сада, долази се до закључка да су постигнути резултати у току ове године далеко бољи. То је дошло делом и због-тога што су животни услови студената данас далеко повољнији. Мезе и домови, у: добан живот у њима, стипендије, чији је број у овој години значајан, побољшаће у знатној мери услове за рад студентима, а самнм тим ће и резултати рада бити бољи.

Илустрације ради, нека послуже ови подаци. Пре рата, било је на факултетима свега 165 стипендиста. Данас само на Београдском универзитету има око

8.000 стипендиста. Поред стипен-

дија, постоје домови и мМензе у којима станује и храни се Неколико хиљада студената.

У бољим условима живе наши студенти. Са остварењем Пето» годишњег плана побољшаће се животни стандард радних људи, а посебно ће се стварати далеко повољнији услови за живот и рад студената.

Главни задатак пред студентском омладином је учење. Томе задатку студенти су приступили у прошлој и овој години оз-

| биљније и темељније него прет-

ходне две године. То показују и резултати испита. Тако је фебруара месеца 1948 године смањен број заосталих испита од 170.136, колико је било до 1 фе-

бруара 1948 године, на 70,81! испита, У току 1947/48 школске го-

дине укупно је полагано 121.806 испита. Проценат положених испита је следећи: Филозофски факултет 71,0% Пркиродно-математички фахултет 64,7%

Битешке игра

20 ОКТОБРА“

мали, црни, ужурбано јуре поред споменика и нико не погледа на лице јунака. Ихтиосаури капитала

избрисали су из сећања ЉУДИ значај твораца слоБоде. 4 Изгледа да су бронзани људи захваћени једном те истом тешком мишљу: — Зар сам ја такав живот хтео да створимт . 4

пи ни с о на. инв пна о ти т

Неки јунаци спустили су руке, други су их подигли пружајући их изнад људских глава, опоми+ њући:

— сСтаните, то није живот, то је безумље. ..

Лица људи непокретно су мирна, мора да нико од њих не осећа несрећу што је роб живота, храна града — чудовишта. У жалосној самоуверености они себе сматрају господарима своје судбине, У њихо» вим очима понекад се сија свест о својој независности, али изгледа да они не разумеју да је то само независност секире у руци дрводеље, чекића у руци ковача, цигле у рукама невидљивог зидара, који, лукаво се смешећи, гради за све огромну, али тесну тамницу. Има много енертичних лица, али на сваком лицу пре свега видиш зубе. Слобода, унутрашња слобода духа, не сија у очима људи. и та снергија без слободе потс кога још нису стигли да иступе. пог оруђа у рукама Жутог Ђавола = Злата.

ја први пут видим такав огромни град и никада ми још људи нису изгледали тако нишштавни, тако

поробљени. И у исто време ја их нигде нисам сретао тако трагикомично задовољне собом, какви су они у том грамжљивом м прљавом стомаку прождрљивца, који је 360: грамзивости пао у идиотизам, и с дивљом животиввском риком ждере моз-

То је слобода сле~

ећа на хладни сјај ножа.

Ватони јуре поред Ист-Сајда, кварта сиротиње, клоаке града. Дубоки канали — улмце воде људе некуда у дубину града, где је, чини се, саграђена огромна бездана рупа, котао, шерпа, — тамо се стичу сви ти људи м тамо се из њих исцеђује зла то. Улице — канали врве од деце. 4

"Видео сам врло много беде, мени ја добро познато њено зелено, бескрвно, кошчато лице. Видео сам свуда њене очи отупеле од глади, које горе од лакомости, лукаве и осветољубиве, али ропски покорне, увек немчовечанске, али страхота беде ИстСајда гора је од свега што знам. |

На тим улицама, набијеним људима као џакови зрном, деца похлепно траже у кхантама са ђубре том, које стоје поред тротоара, труло поврће и ждеру га на лицу места, заједно са плесни, у отрови) прашини и затушљивости, .

" _ Жада нађу корицу плеснивог хлеба, она побуђује међу њима дивљу мржњу; обузети жељом да је прогутају, они се бију као млади пси. Као прождрљиви

голубови покривају оми калдрму у јатима. У један

сат моћи, у два им доцније они још увек) чепркају у блату, јадни микроби беде, живи прекор лакомости богатих робова Жутот Вавола.

па пир ти, пе пре 7 а па о а. | а а

Младић који стоји на углу с времена на време тресе главом, чврсто стиснувши гладне зубе. Мени се чини да ја разумем о чему он мисли, шта он

' жели, — жели да има огромне руке, страховито

снажне и крила на леђима. То зато да би се јед-'

ном дању подигао изнад града па да спусти у њега руке као две челичне полуте, да у њему смрви све у гомилу ђубрета и праха, — циглу и бисер, злато и месо робова, стакло м милионере, прљавштину, ' идиоте, цркве, дрвеће, отровано прљавштином, и те глупе вишеспратне небодере, све, цео град у гомиду, у тесто од прљавштине м њудоке звн == у један

М .

Правни факултет 63,6%

Технички факултет 65,0%/

Медицински факултет 67,6%

Пољопривредночцумарски факултет 72,30

Ветеринарски факултет 59.0%

Фармацеутски факултет 65,7%/0

Економски факултет 69,9%

У септембарском испитном року од пријављених испита положено је 842%; на Природпо-математичком факултету 44,9, на Правном факултету 53,8%, на Економском факултету 57,7%/о, на Ветеринарском факултету 40,7%, на Пољопривредно-шумарском фа култету 55,7/. Резултати септембарског рока слабији су од јунског. Најбољу средњу оцену

_ положених предмета постигао је

Филозофски факултет, који има 8,02, затим Природно-математички факултет 7,91.

На Универзитету има велики број ванредних студената. Њима треба посветити. особиту пажњу, јер опи псред тога што учешћем у државном апарату помажу из градњу наше земље, студирају. Тако су у овом року ванредни студенти на. Правном факултету, полагали 864 испита и постигли средњу оцену 7,65. На Екопомском факултету полагано је 1623 испита, а средња оцена је 7,70. Пресонална одељења установа у којима су запослени студенти

· морагу се више бринути о ван

редним. студентима и њиховим испитима. Даља изградња наше земље

захтева брзо повећање високо квалификованих стручњака, Ради тога, мора се водити свестрана брига о новим кадровима. Пред школским властима, посебно кадровеким одељењима, организацијама Народне омладине, као и свим другим организацијама поставља се као важан зада“ так: брига о раду студената, какав успех постижу и отклања ње потешкоћа у њиховом раду.

Миодраг ЏУВЕРОВИЋ начелник Калровског одељења Београдског универзитета

ОПЕРА

„АБР Ш"ВИЋ.

ОСНОВАО СЕКЦИЈУ _ || _Л КОВН. УМЕТНОСТИ _

оред разних секција, као фолклорне, хорске, драмске, музичке, тамбурашке и других које се налазе у саставу културно-уметничког друштва „Абрашевић“, основана је, пре месец дана, при овоме друштву м у Секција ликовне уметности. у

Ово је прва ликовна секција при синдикалним друштвима у Београду, која је већ показала добре резултате и привукла , велику пажњу и интересовање грађана Београда. Приступ је слободан свакоме. Секција ће стално радити и примати нове чланове. Њен циљ је јасан: окупити широке масе трудбеника и грађана око ове племените, богате и корисне уметности која има за собом велику историску прошлост,

Настава се одржава У слободним вечерњим часовима, по сле завршеног рада. Секција броји за сада свега 12 чланова.

На нотарима прислоњене су табле за цртање, на којима раде радници — бравари, швајсери, молери м други, студенти, као и ђаци у привреди. 1

Настава је подељена на теорију и практичан рад. Кроз теориску наставу обрађује се развитак ликовне уметности од почетка до данас. Помоћу илустрација, слика и цртежа објашњавају се члановима Секције разни правци стварања почев од идеализма па до реализма. Износи се историјат разних уметничких школа, живот им рад великих уметника, као Гоје, Тици+јана, Рембранта и других. Објашњава се одраз епохе у којој су живели кроз њихов стваралачки рад, упоређују се радови тих великих уметника и излажу се њихове специфичности у уметности. Практични радови изводе се цртањем анатомског модела, где се изучава мускулатура тела, цртањем модела за позирање или делова тела,

Кроз извесно време прећи ће се на рад меканом оловком и угљеном. Ускоро ће почети и први радови са глином, па ће се тиме чланови Секције одмах упознати са основама ваЈарства. Секцијом руководи Милош Бајић, свршени ђак Уметничке академије, који је познат већ по својим радовима. Он се труди да пренесе знање и искуства на своје другове.

Позитивна страна којом се одликује рад ликовне секције друштва „Абрашевић“ јесте критика и самокритика. После сва» ког завршеног цртежа, чланови Секције износе запажања, слабости у своме цртежу, а затим, међусобно критикују радове. [ Први успели радови висе о зиду. Сам рад Секције 'тежиће више ка примењеној уметности, која ће много допринети . радницима у стилској обради ствари, У свом свакодневном раду они ће моћи применити знање из графике, перспективе орнамената и друго.

Овим путем, путем оснивања ликовних секција при уметничким друштвима, треба да пођу м остала културно-уметничка синдикална друштва, са циљем да развију љубав и смисао за ликовну уметност међу нашим радницима, коју би они после, изучавањем у ликовним секцијама, унели у свој свакидашњи рад.

Радници из предузећа налазе пријатан, окрепљујући од“ мор у овом уметничком раду.

Београдска опера спрема

репертоар за нову сезону

еотрадска Опера почела

је пре неки дан са сво-

јим радом у овој сезо-

ни, Дирекција опере је изра“

дила план, у коме је предвиђен

већи број обнова и освежења

старог репертоара, Као и по-

стављање неколико значајних

премићара из оперске литера-

туре на сцени београдске Опере. Из старог репертора _ обно• виће се опере које су из тех“ ничких разлога м недостатака материјала биле недовољно и оврудно отремљете одмах пољ

ослобођења, а које по ево

ме значају заслужују да се о-

држе на нашој позорници, Овде се у првом реду мисли на режију и декорску обнову опере „Евгеније Оњегин“ од Чафковекот, као и на режиско дотеривање осталих дела те кућег ретертоака,

Поново имаће значај

- нислав _ Беложански, Милица _ Бабић-Јовановић, а режију води Јосип Кулутијић.

ће се студирати И премијере _ дела

костиме |

„Анда" од Вердија, „Бро с о" ног свијета“ од Готовца, „Четири_грубијана" од Волф-Ферартшја, „Фиделио“ од Бетовена. Балет београдске Опере при према један домаћи балет (балетско вече на музику _ домаћих композитора) и један од батета совјетског композито“ ра Прокофјева, Сва поменута дела обогатиће досадашњи ре пертоар новим | значајтим де“ лима и омогућиће по музичкој садржи и стидској романтич носи да наши уметници пока» жу уметност и уметничку де латност како у музичком, тако и у стилеко-спенском погледу.

Оперу „Аида“ припрема диригент _ Крешимир _Барановић, Музичке пробе су већ доведе не у завршни стадијум и сада са изводе режиски радови, Декор за ову оперу ради Ста“

Партију Аиде певаће Валерија Хеибалова и Зденка Зикова, Амнерис певаће Меланија БУгариновић и Анка Јелачић, новоангажовати _ члан _ опере, а Радамеса Лаза Јовановић,

Опера „Еро с онога свијета“ извођена је и пре рата с великим успехом на београдској сцени. Сада сперу спрема Предраг Милошевић. улу пева Анита Мезетова н Валерија Хенбалова, а Еру Александар Маринковић.

За ову сезону предвиђена ФУ такође и чешћа гестовања првака опера из других републи-

ка, а у „Лиди“ гостовање наше

велике уметнице Зимне Кунц. Сва та дела ва досадашњим

даће београдској публици 60тат и разнолик репертогр

ми јем остварењу много доприно“

се ново-дограћене зграде бео- 7

градске опере,

страшан хаос, Та ужасна жеља природна је у мла дићевом мозгу као чир на телу зараженог. Где је много ропског рада, тамо не може бити елободне стваралачке мисли, тамо могу цветати само идеје рушења, отровно цвеће освете, бурни протест животиње, То је разумљиво, — изопачујући човекову душу људи не смеју очекивати од њега милосрђа.

Човек мжма право ма освету — то еу му право дали људи.

пе пи пи не а и и и

Људи су завршили дневни рад м, не мислећи • томе зашто су радили им да ли је тај рад њима потребан, — журе се брзо на спавање. Тротоари су покривени тамним потоцима човечјег тела. Све главе су једнообразно покривене округлим шештирима и сви мозгови — то се види по очима — већ су заспали. Рад је завршен, нема се више на шта мислити, Сви мисле само за господара, о себи немају шта мислити; ако има посла биће м хлеба и јевтиног уживања живота — сем тога ништа више није потребно човеку у граду Жутог Ђавола. '

и а па па ин а а

из пустиње океана долази ноћ и дише на град "свежим сланим дахом. Као хиљаде стрела забадају се у њу хладна светла — она долази са сажаљењем, одевајући у тамну хаљину ругобе кућа, одвратност уских улица, покривајући прљавштину дроњака беде. Њој усусрет долази дивљи вапај похлепчог безумља, цепајући њену тишину = она

иде и полагано гаси изазивачки сјај заробљенот .

светла, покривајући својом меком руком гнојне ране града,

пастиш мана ла (Бе зен пр пеш пе на (пена Је те | не

Град тоне у сан, пун загушљивости и гунђа као отромна животиња. Она је током дана сувише много пождерала разне хране, њој је врућина, неу= добно јој је и она сања ружне, тешке снове. Дрхтећи, гаси се светло које је отслужило своју бедну службу провокатора, лажеја рекламе. Куће увлаче људе једног за друтим у своју камењу унутрашњост.

хразмишља,

таи ере и ДАРМА НОП ЕНЕН АЛАБАМЕ ВАРА ВЕНА БАРАГА

Мршав, висок м мало погнут човек стоји на утлу улице и са досадом, гледа лево и десно својим без бајним очима. Куда да идет Све су улице једнаке и све куће гледају једна на другу беоњачама сво- – јих мрачних прозора, подједнако безизразно м мртво, ..

човек је скинуо шештир, дигао главу и гледа увис, Висина кућа у том граду одгурнула је небо даље од земље нето у ма којем другом месту. Звезде су сите. усамљене...

У даљипи узнемирено одјекује труба. Дуге ч векове ното чудно уздрхте и он иде у једну од у. ца, корач: ући лагано, сагнувши главу и машући рукама. Већ је доцкан, улице постају све празније, Мали, усамљени људи нестају као муве, губећи се | у мраку. На угловима непомично "стоје полицајци у сивим капама, с палицама у рукама. Они жваћу дуван, мичући полако вилицама, б

Човек пролази поред њих, поред телефонских стубова и мноштва црних врата на зидовима кућа,

=

— црних врата која су сањиво разјапила своје че-

твртасте чељусти. Негде далско тутњи и занија

трамвај. Ноћ се утушила у дубоким кавезима ули-

ца, ноћ је умрла. Човек иде, одмерено крећући ногама и њише своје дуго, погнуто тело, На њему се види да нешто

енергично: . - « чини ми се да је крадљивац. ; Пријатно је видети човека, који се осећа живим | у црним мрежама града. | ; Отворени прозори дишу тешким задахом људ« ског зноја. 4

Неразумљиви потмули звуци штире се сањиво У

загушљивој, досадној помрчини, . + Засиао је м сањиво бунца. мрачњи град. Жутот – ЂЂавсла, ; 7 (С руског превео К, С.

5 Максим 1 орки

ма да помало меодлучно,, али ипак 4