20. oktobar

Меир Пе нара ни или

1 , 1

ми

осле непуних двадесет година позо. Е живола у Србији, први пут је

о! године у Београду покренута ак

Ен ција за оснивање | сталног позоришта, 29 јануара 1851 године основан је одбор који је требало да изврши организацију рада за по дизање позоришне зграде и оснивање сталног срп оког позоришта, Одбор је одмах израдио позоришне статуте и поднео их „Високославном попечитељ ству" (Министарству о просвете) да их двери и одобри рад позоришта. Министарство просвете доделило је одбору помоћ од 2.000 дуката за по. четке радове, Како је та свота била мала, одбор ја морао већ фебруара 1852 голипе да“ сазове збор и патрмотску „беседу" у Београдском читалишту и да тражи помоћ од богатих грађана. На самом збору сакупљено је 35.178 фогината помоћи за зидање зграде. Кнез Александар одобрио је 1852 године простор за зидање зграде, а италијански инжењер Касано завршио је профекте 1858 голине. (Према предрачупу зграда је погођена за 51.408 форината). Кол темељаг свечано је положен 11 септембра 1853. године, Лист „Србски дневник“ пише о тој свечаности: „Свештеник јелан најтре је осветио воду, па после благословио сваа коли је у темељу заклан и радницима поклоњен, Тако је код нас обичај."

Међутим, крајем 1853 године зидање је обустављено због нелостатка материјалних средстава. Било је потребно још 47.406 форината за довршење зграде, Нови Министар просвете, Димитрије Црнобарац, одобрио је потпебан кредит после три године. али те голине 1856, умро. 6 кнез Милош, и пототи су поново обустављени, Наследник Милоша, Михаило Обреновић наставио је са потпомагањем одбора за зидање зграде, а министарство просвете поново је одобрило кредит и одредило стручну комисију да прегледа сазлдане темеље, Комисија је установила да је терен подволан и немздожљив, па су због тога сазидани зидови 1858 године порушени,

За све то време, почев од 1841 године, када се Атанасије Николић преселио са својом позоришном дружином из Крагујевца у нову српску престоницу, у Београду ради позориште, истина са прекидима. Оно зависи од династије и српских трговаца коли нису осећали потребу за позориштем. Србија у то треме Клш није била потпуно ослобођена. Тешке послелице турске феудалне управе свуда су се осећале, Не само да просвета није допирала у село, већ су и српски градови непросвећени. (Према забелешци У „Новинама Читалишта Београдског" од 28 јануара 1848, Београд је имао 11 школа, 8 учитеља и три учитељице).

Са многобротним тешкоћама велики – српски драматург Јоваш-Стери је Поповић и позоришни радници Атанасије Николић и Никола Ђурковић, борили су се да одрже створено позориште. Без материјалних средстава, не налазећи увек разумевања код власти, а без икакве позоришне традиције они су ипак упорно радили на ширењу драмске уметности. Глумци су били дилетанти, у Крагујевцу ученици Лицеума а у Београду старији чиновници, ђаци и ређе занатлиге. У београдској позоришној дружини први пут су са појавиле па позорници жене. Поред глумице . Јулијане Штајн, која је играла цио у Крагујевцу, помињу се и глумице — дилетанти Љубица и Марија Стефановић и почетница Катица Јовановић, Дотле су женске улоге играли леполики мушкарпи који су називани „господа позориштипи". После прогласа 1842 године о оснивању сталног _ позоришта, када су дилетанти дали своју последњу претставу „Владислав“, у Београд је дошао известан број чланова Загребачког градског казалишта из трупе познатог глумпа Максима Брежовског. Али након протертвања кнеза Михаила из Србије позориште није радило све до 1847 године. Панчевачка дружина. која је допутовала у Београд под управом Николе Ђурковића, отпочела је са претеставама маја месеџа 1847 године у „Старом злању („Код · Јелена“). Поново позопиште је престало да ради револуционарне 1848 године и пуних девет година Београд није имао позоришних претстава.

претставе за време бомбардовања Београда 1862 године

Ташио је да су се владари из дитастије Обре-

· Позоришне

% ристно могућности “о овог дела шоказао још е. Тако су завршне

речи главног хероја комада и филаа

сновну пдеју

У

дубље нв изразитиј

еограђанима _ се ових _ дана Хари Смита Ф другој прилика да гледају | два значајна дела совјетске кинематографије — „ЛИчорса“ и „РУу- _ јим нагласком: по ске питање“. нета је из Смитове Веома различита по тематици и по ; прик , ова физмска сведе пој вам еј сферу масовност,

· заједничко обележје. НаПе снажнот реализма, укон ке уметничке вредности, У марту 194 године филм Александра Довженка „Шчорс“ добио је Стаљинову награду Првог степена. „Руском питању“ ово високо признање додељено је 1948, "као једном од најбољих совјетских

те друге Америке.

ворног дела,

филмских дела израђених прошле го- _ јеним смислом на Константина Симопова »РУ- — ности. · оско питање“ веома је популаран код Овај совјетски нас, 0 чему сведочи велики би Ва и сти зајар, 1 како :0 , тастава овог дела как у а ла Емила

то

ан,

ко м у другим градовима.

"веће ни масовније интересовање веза- е своје приступање филму сценарпјем

но на истонмени филм Михаила Рома, У Мала Запада — „Конвејером Њ

заснован на Симоновљевом _ позори- _ диота“. Свој први самостални рам

шном делу. (по _ познатој _ Мопасановој а

КЕ « радњ и илму, снажно се Дунда“) Ром је остварно У Сарам

И у комаду, Ја ратноху- 5 сниматељем Водчоком. Ром нв Вол-

разобличује реакии шкачка пропаганда шина, приказана КР

волстритских главе оз наказне парави

и ; пе, нитко јединство магната н најамника њихове пи но ла ско нитање“ УНА. — разило У Упоредо с тим, „РУ' снага Аме- _ 1937 па платнима

и 5 напредних пне Ма отва рушилачних и човекомрзачких настојања реакционара о см – бре Као аутор ија, Михаил ом и пе руководио се тежњом да и И пдукинам ери едствима 4 не ПА па елог дела. 5 Ром је, упоредо с тим зналачки #-

па појавио се

Ћи АН ; ( 1 7 [

ши" и

ПК. "пити | %". ]

и Рузвелтовој Америци — прожете У филмском делу још јачим п активни5 и следња

ре дијалога између њега но репортера волстритске штампе Хардија, у атмо-

Гарден, где Хари говори пред људима

Уметнички самосталан в одлучан % у исти мах, веран Миханл проблеме сценарија с ему својстве-

опицљивошћу и снажно разви= ном прониц МЕ о па

вање оштро контрастних појава и лим

редитељ, У прошлонекадашњи преводилац деЗоле и руководилац аматерпозоришних претстава, обележио

чок од тога времена стално сарађују КЕ двојица постигли су узорно У-

низу филмских дела. њихов филм „Тринаест“,

а убрзо после о улози Лењина. Следећи филм _миханла Рома „ул 1918 г пе И Пн је у совјет-

ској јавности као велико

• Дапашњи изглед београдског Народног. позоришта

2255 Ба

| "и МА Миа ет МР јЕ 142 МАРУ ДИ ма АИ

Кра

зоришта, На

Одушевљеном

ноје Тлавајшц“ на репертоар.

Свечано отварање зграда Народнох

„Станоје Главаш“ , почетком ове сезоне.

У новој позоришној сезони Народно позориште у Београду прославиће цу свечанот отварања своје зграде и седамдесетогодиштњицу постављања драме

Обреновићу, као оснивачу сталног _ српског позоришта, Али 1862 године београдска општина, која се дотада није мешала у рад позоришта, покренула је акцију за оснивање дилетантске дружине, Општинска управа се надала да ће из једног сталног позоришта, моћи да извуче извесне материзалне користи. У јуну 1862 године то позориште је обуставило сад услед изненадног бомбардовања _ Београда од стране Турске. У то време, кад је Београд личио на право бојиште, у Београд је допутовала група загребачких глумаца под управом Адама Мандровића, Омладина је била одушевљена, нарочито после гостовања загребачке глумице Миле Задробиљкове, која је играла у Стеријевој драми „„Лажа и паралажа". Зегребачки глумци су били одлично примљени, Упркос наперених турских топова они су давали претставе: „Мејриму" од М. Бана, „Никола Зрињски вли пад Онгета", „Два пиштоља", „Потурица", од Кукуљевића итд. Одушевљени гледлоци донели су Александра Мандровића ма барикаду боја није била удаљена ни хиљаду корака од турских топова и приредили сјајну гозбу у част загребачких глумаца.

Поново је 1863 године реорганизован _ одбор за подизање позоришта, После прогласа одбора, дошло је из Загреба и Новог Сада неколико добрих професионалних глумаца. Ново позориште отпочело је рад у, Великој пивари 24 фебруара 1863 године. Ма да су глумци били 60љи од пређашњих београдских глумаца по своме таленту, позоришној вештини и култури, Ипак је почело да опада интересовање публике за позориште. Највише због промене репертоара. Дотада су игране углавном домаће, романтичне драме Стерије Поповића, Николића и Ћурксвића, а доласком загребачких глумаца репертоар са мења, Јављају се драма Коцебуа, Холбајна, Ифланда. Голдонија и Шекспира. Публика не поима и не разуме стране драмске писце # све мање посећује позориште, Због материјалне крш зе позориште је морало да престане са радом,

Према службеној статистици 1864 године Београд је имао 17,000 становника а међу њима 317

Пи ски Ме | Због тога ога су сви буржоаски чиновлика, 19 свештеника, 7 калуђера, 19 учитесрпск абали хвалослеве _ кнезу Ми ља, 2.266 ученика, Имао је 300 кафана и механа. пина ПВО ВЕБ

=

филма да би •-

— Линколновој

сцена пресобе, из атмосфе-

у Медисон, Сквер филмске уметности СССР. За време

Великог отаџбинског рата Ром и Волчок настављају своју сарадњу која резултира филмовима „Машта“ (1943) и „човек 217" (1944), И у „Руском питању“ Волчокова уметност „камере свестрано долази до изражаја.

Висок ниво усклађивања и повеза-

Ром решио _ је

које се плодно олГодине совј. 69

Лењин у октотником _ Борисом

МЕ

ба аи з ум

Оцела и достигнуће

Сцева из филма

етпичког "филма „Софка и , __ Софжине мајке Тодоре !

И поред великог броја имућнијих интелектуалаца који су материјално стајали 60ље него занатлије и радници и једини могли да је оно зависило од

добровољних прилога, било од приложника из

посећују позориште, ипак

редова буржоазије или кнеза,

Почело је такмичење

културно-уметничких друштава |

| Фестивалски | одбор, образован у циљу Народном

= _ рипремејући међуградско | || такмичење |

да помогне

"фронту Београда у организова-

њу овог великог такмичења на пољу културе и уметности, имао је пуме руке посла. Културно уметничка друштва су, са своје стране, покренула своје _ члан-

ство, учинила да такмичарски

дух овлада сваким чланом дру“ штва, да сваки појединац схвати огроман значај ове крупне ма-

вифестације _ културних _ снага радничке класе широм наше 3зе-. мље. Фестивалски одбор, састав љен од драмских и МУЗИЧКИХ стручњака, као и стручњака за фолклор, имао је улогу регула-

тора културно - уметничког збивања унутар друштава, које је било, све интензивније, што се више ближио почетак такмичења, Ускладнти рад извођача, = драме, в музичких дела, и фолклора, усмерити га тако да се на дан такмичења изиђе пред публику са заиста добрим резул

„Руско питави

нег дејства свих чинилаца филмског израза је претстављао једну од битних карактеристика Ромових филмова. У „Руском питању“ ово својство Ромове уметности осећа се од прве до последње сцене. Сви елемецти _ филма стварају

равноправно м хармонично целину.

Марија Црнобори у улози

Ђуре Јакшића „Ста- у зоришног дома, 30 октобра 1869 године,

казана је драма ЋЂ. Малетића „Посмртна слава. кнеза Михаила". „Записима старог Београђанина“" пише; 30 октобра 1869 блистало је Народно позориште.

позоришта било јел 30 октобра 1869 године, а драма „Станоје

Глава“ први пут је претставља на 16 септембра 1878 године. Народно позориште у Београду забележиће ова два значај на јубилеја. приказивањем драме

јем априла 1867 године у Београд је до-. па путовала једна немачка позоришна дружина ко. са дилетантима приказала Стеријину драз

теријалну помоћ, "споразума он је напустио | групом у октобру 1867 године, У то време, по- | | зоришни одбор већ ваном "Ђорђевићем, управником

ј | а Прва модерна позоришт"“ страда у Србији |

„Госпође и хусари", кнез позоришном одбору новчану помоћ за дефинитивно подизање позоришне зграде. :

У исто време позоришни одбор течај за нове глумце. У Пешту је послат сли кар Стева Тодоровић да тамо ангажује чувеног српског глумца и редитеља Александра Бачванског „Талентована глумица Милка Гргурова отпутовала је почетком 1869 година у Беч ради глумачких студија. Радови на подизању зграде брзо су напредовали. До октобра 1869 године зграда је била завршена, То је прва позоришна зграда у Србији подигнута после ИМ- провизиране зграде у Крагујевцу позориште, Она је била уређена према захтевима савременог позоришта, гледалиште је могло да прими 763 посетиоца. Располагало је са 18 | ложа у партеру, 1! ложа на првој галерији и У 4 ложе на другој галерији.

На свечаној претстави поводом освећења по-

СТРАВА 5 ——==

де

"вам Ре

у 45

: |

а НЕ Је риј некад И сад". Постигнут је „врло добар успех и поново је публика почела да по- |

"сећује позориште, Управник и редитељ немачке || || групе Карло Рема ја тражио је од старог прађу У. зоришног одбора и Министарства просвете ма- ма |

није добио и због не~

Помоћ | || Београд са својом“ |

је успоставио везу са Јоповосалеског по- |

месец дана пре одласка Ремајевог || позоришта, допутовало је У Београд Новосад- | ско народно позортште које. се задржало у Бео- — | граду све до почетка 1868 године. УЈ||

глумаца на претстави

игром ; Михаило _ обећао је 62

расписао је

| “

за Вујићева

пр

Коста Н. Христић у својим „Увече

ој -

у пуној светлости. Шпроки пламенови гасног ~

светљења, донде непознатог у Београду избијади су из многобројних лустера у плафону, ду " жином ложа им на галеријама." ,

Тако је отпочело са радом пре 80 година Сршско народно позориште у Београду. су одржаване редовно до краја 1869 године са слабијим делима претежно националним репер-

трговаца

тоаром.

татима, био је главни задатак Фестивалског одбора.

У понедељак, 8 овог месеца, отпочело је такмичење драмских секција. Културно - уметничко друштво. „Радивоје Копарец“ и-

" зишло је пред публику са коме“ дијом „Кир - Јање" од Јована

Стерије Поповића. Петнаест дана ће сала Оиндикалног дома бити место на коме ће — наши трудбеници приказивати своје Уметничке способности. Ваља истаћи, да су драмске секције културно - уметничких друштава окупиле око себе кадар људи који се свестрано залажу _— на развијању ове гране уметности.

Чланови Фестивалског одбора ће током такмичења — помагати извођачима својим стручним саветима, обилазећи и даље друштва, исправљајући грешке и дајући сугестије. Све до завршног такмичења, које ће се одржати на дан Републике, — чланови друштва ће имати сталну нотпору у свом раду преко чланова Фестивалског одбора.

У такмичењу узимају учешћа сва синдикална културно - Уметничка друштва, три омладин-

звану = ов

Претставе |

ти

ска друштва и четири омладине ске групе. Жири за оцењивање драме, састављен од стручњака у овој грани уметности, има десет чланова, за оцењивање хорова, седам чланова, за _ фолклор шест, а за оркестре пет | чланова. Чланови жирија 'ће има- ђ ти пред собом тежак задатак. Треба изабрати најбоља четири синдикална друштва и једно о“ младинско којима ће бити додељенће награде за њихово залага- > ње на пољу културе и уметности,

Београђани су показали вели- ј ко интересовање за ово такмичење. Већ првога дана сала Синдикалног дома је била препуна грађана који су са интересова њем пратили извођење комада и пљескањем одобравали уметницима — аматерима,

Чланови културно =" уметнич- | _ ких друштава озбиљно схватају значај овог такмичења. Онн су се са огромном љубављу и пожртвовањем спремали за еве дане у које ће људи данашњице приказати да су, поред свог рада у производњи, способни _ да узму учешћа и у културном животу Београда. ;

пб - Еп таи ма =

= _Е

Изузетак чини глума Кузмице у улози Џеси. Кузмина је недовољно убедљиво обрадила ову улогу Американке, жељне маљограђанске ситне среће он неспособне да се усправи у условима борбе и животних тешкоћа.

У глумачком _ ансамблу _ проблеме својхи улога одлично су решили Аксјонов (Смит), Астангов (Макферсон), Тењин (Мерфи) и Пославски (Харди).

Аксјонов је једноставно, јасна и убедљиво приказао постепени _ пораст

_ н јачање Смитовог протеста – против дволичне, саможиве, грамзиве скупине мрачњака и клеветника. У тренуцима "рлуме без речи Аксјанов је успео _ да још већма абогати текст н да на тај начини уметнички допринесе пр“казивању Смитовот пута ка активно! барби за другу Америку, за мар и (прадњу у сету.

Макферсон у тумачењу Михаила Астантова ма изразите но психолошки добро погођене карактеристике о Бластика 88 реакционарних америских 18стова, преко којих се води мрачна игра против милиона ко милиопа обичних Американаца.

Познати уметинци совјетског филма Тењин и Пославски знатно су доприне. ли усцешном остварењу замисли аутора филма, ~

_ Макферсонова фабрика лажи, Ффалсификата ин, духовног притиска дата је у филму „Руско питање“ на плану широке уметничке документације, за коју се може рећи да је удружена с конкретном публицистачком оштрином. Супротстављен _ интересима — обичних Американаца, до краја ограђен од истине „апарат Макферсонове троцачке новинарске кухиње _ делује у Филму као најбитнија компонента обухватне слике, а то је слика грандиозне обма. не, лажи организоване у џиновским размерама. Против овог апарата устаје главни јунак „Руског питања“ Хари Смит ни у развоју његовог односа ирема империјалистичко“ рглијку икачкој кампањи филм „Руско питање“

добија своје најдубље и најснажније

звучање,

ПРИ ОВИ А Бао о РАЛЕ ВО АРГУ ПОНОВО А РИАР 666 ПАДЕ она бана ба аа раван

филмске ВеСТА

НОВИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ

„ЗВЕЗДА ФИЛМА“ 1

„Звезда филм“ довршава дугометражне филмове:

„Грчка деца“, ·

Филм приказује прихватање _ деце

која су избегла нспод монархофанња

стичког терора на Грчке, њихово сме»

штање и нови живот по дечјим доме

зима у Југославији. 15

Пети копгрес КИЈ

Филм обухвата претконгресна такмичења, дискусије основних _ партиских јединица о статуту м програму ЏПартич је, избор делегата и рад Петог коша греса КИЈ. .

Омладинска пруга Никшић—Титоград

У овом филму приказан је живот и _ рад омладинских и фронтовских раде вих бригада на матрадњи ове црногорске железничке“ пруте, највећег објекта Петогодишњег плава у НР Црвој_ Гори. ка

ж :5аа

ускоро ЋЕ ПОЧЕТИ СНИМАЊЕ ПРВЕ ФИЛМСКЕ БАЈКЕ

Савезно предузеће ! „Звезда-филме | ускора ће отцочети са припремама за снимање филмске бајке „Чудотворни мач“ (радни наслов), по сценарију Воз | јислава Нановића, _ Сценарио. за ову бајку прављен је према мотивима #з наших народних приповедака. 13

Писац сцемапнја Војислав Нановићу | који ће и режирати овај филм, обишцао је са уметничким штабом одређевим за овај филм, многе крајеве на- | ше земље, у пиљу, проналажења тере~ | на за снимање. Терени су већ одређе~ + ви и претстављају најлепше делове ваше отаџбине. као шта су Постојвска Пећина, Плитвичка Језера, Острво Бриони,. Дурзивор, „Тара итд

м х |

4 · 1.