20. oktobar

а _ ПУН И

~

зре седамдесет година, на дан 6 новембра 1878 (по старом календару), умро је у Београду, у Скадарлији, песник Ђура Јакшић. Дочекао је судбину многих наших славних и велмких људи да му почасти буду одане тек после њетове смрти, после тешкога живота, после много мука и патњи. да није умро тада, он би неколико дана доцније ишао поново у затвор, јер је био кажњен за штам. пареску кривицу. Али тада су на његов погреб лицемерно, под цилиндрима и у црним жакетима, са "дрним рукавицама дошли и министри, они који нису хтели да издејствују његово помиловање. Сада кад га је смрт помиловала робије, у Скадарлији, многе механџије и фурунџије чудиле су се откуда

да Ђури долази таква госпоштина на погреб, томе маломе, али њима драгоме човеку, који је био кокако се

ректор Државне штампарије, штампарац, то говорило, никакав велики господин, оно што су и ти поштени људи У Скадарлији били: мајстор, баш као и други обућари, кројачи ми лимари, с ко јима је он често проводио ноћи „Код три шешира“. и глумаца је ту било, али у оне дане глумац није био много цењен.

Накнадно признат од главешина, а вољен одавно од свих поштених људи, имао је Ђура Јакшић са. храну за коју један његов биограф каже да је „била врло свечана; поворка многобројнија но на пратњама "многих највиших достојанственика.“

На кући У Скадарској улици, У којој је умро Ђура Јакшић, постоји плоча с њетовим ликом, као успомена да му је Београд дао скромне али ипак боље дане него што је дотле имао у своме бурноме животу.

Ђура Јакшић се родио У Горњем Банату, У Српској црњи, 27 јула 1832. Био је још дечак када је његов отац, свештеник дионисије, за време мађарске буне осуђенна емрт, зато што је, како Ђура Јакшић вели, храбрио народ својим беседама да се даље бори за једнакост, братство и слободу. СУтрадан после једне њетове такве беседе, „освануло је пет стотина косача, мрка погледа, чврсте деснице: чета дивљих осветника, која не тражаше богате њиве да их покосе, њего да их својом и душманском руком оросе.“ на 7 Мако тако млад и Ђура је био у устанку. Отац, после тамновања, спасао се смртне казне, али се

вратио болестан да умре код куће место на губи-

лушту. ПИ

__ПАКНАЧЕњЕ_БНБЛН

и чишаоница у часш Др

угог Конгреса К ПС

Поред библиотека, посто је

Већ. тада је Ђура Јакшић показивао велики уметнички талент: сликао је, већином по мотивима из устанка, али му се није то свидело тд је све ове слике доцније уништио. После слику.“ тва почиње он тек да се бави песништвом и у току целота живота сматрао је важнијим своје сликарство нето песништво. Прве његове песме, када је пропевао, биле су углавном под утицајем Петефија.

У својој двадесет првој години прешао је у Орбију да као „молер“ потражи зараде. Враћа се поново кући, успева да оде у Минхен, раније био је ; већ У Бечу, и ту учи сликарство и то само шест месеци. Притешњен новчаним тешкоћама путује кроз Банат, Бачку, Србију, час као иконописац, час као обичан молер који молује собе, час као учитељ, и успут пише песме:

| „Живот је, мајко, врло жалостан.љ„“

Поред његових песимистичких песама, сав је понесен великим родољубљем. Он пева:

»једину љубав познајем ја: Србин, слобода, светиња та.“

Последњих пет година свога живота провео је Ђура Јакшић у Београду. Није могао да остане непримећен ни по својим књижевним ни по својим сликарским делима. И тај човек, који је пешице обилазио манастире по Хомољу и по поморављу, позлаћује оквире иконостаса и поправља димом почађале иконе, добио је позив из Београда да дође за коректора Државне штампарије. Сматрало се то као неко благодејање. А Ђура Јакшић је плаћен само мрвицом хлеба за огромну ризницу свога духа.

Међутим, недељама није могао да крене из позжаревца због дуга који је тамо имао. За дут пожаревачком трговцу Петру С. николајевићу изврше тељ му је пописао „неке књиге у тридесет комада по осам гроша и друге књиге у шест комада по двадесет пара чаршијских, које света чини 270 гроша чаршијских“, Тек тада је Ђура Јакшић, књижевник, коме су на добош продате књите, могао да напусти Пожаревац.

Када је дошао у Београд, могао је веровати да је доспео у мирну луку. Имао је указно звање, часописи и листови позивали су га на сарадњу, па је добивао и више признања него дотле.

Само две мирнодопске године провео је Ђура У Београду, јер 1875 почиње рат. песник стихова: „падајте, браћо...“ није мотао да буде далеко од бојишта. Он одлази да види оно што је увек волео: победничку војску свога народа у ослободилачкоме рату. Али он види ту не само диван и величанствен напор бораца, њихово пожртвовање и њихово жртвовање, него у исто време запажа многе мане виших војних команданата. Због своје приче „Рањеник“ замерио се нарочито главном команданту генералу Алимпићу. Оптужен је преком Суду. наш пламени и племенити, родољубиви и слободољубиви песник доживео је ту судбипу да одговара за куч-

вицу „према свегој народној цељи Ослобођења и Уједињења Српоскох“. Изгледа да је У затвору био и тучен.

Њњетов „Рањеник“, кога је писао да извида. ране

или бар зацели своме народу, нанео је њему смртоносну рану. Осуђен, болестан, скрхан тешким животом умире, да од властодржаца добије тада венце са тракама место робијашког руха.

. Кућа у којој је живео и умро Ђура Јакшић.

ТЕК

Библиотеке треба да буду иницитатори _ сваке културне акције и манифестапије овога

краја,

Прадеки Савез културно-уметничких друштава је у интересу омасовљења броја чита лаца и читаоница, а У част

| етом рејону. И

|

оред лепо уређених јонских библиотека, јима руководи Одељење за културу и _ уметност ИОНО-а, у неким нашим насељима постоје мало веће и уређеније библиотеке које СУ основали _ чланови Народног

фронта и којима руководи вез културио „уметничких друштава. Такве бу библиотеке: у Другом рејону _ На и бурми, У 1 рећем на Железнекој | станици, У Четвртом на Чубути, У Петом не Звездари, Славујевом Венцу и уулицама Супиловој И Генерала Милутиновића, У Шестом. ва Вождовту И У Матинковој Бађи, у Седмом рејону на Сењаку и у Раковици, У. Зему ну У предузећу „Сутјеска«. Све ове биолиотеке имају 06јектисних _ услова за развија · ње, меко данас не могу Послужити као пример. Изузе. „так чине библиотеке У Шеона на ВожМаринково“ Ђа ђене и у ЊИно оргатипомаже би-

довшу и она У ри добро су УРС "ма је рад правил зован. У раду НМ

по неким сивдикалним подр

У- навише љотмистити _ узрасту, и занимању.

по терену основних организа"ција и по. неким синдикалним подружниптама и читаони це. Оне су масовно отваране пред Пети Конгрес КИЈ.

У библиотекама је књижев ни фонд већи, па читаоци носе књиге и кући на читање. У читаоницама се налази днев на штампа, мала политичка би " блиотека свеске _ библиотеке „Наука и живот« и неки месечни часописи. То је место где људи о свраћају м читају очекујући неку конференцију.

Библиотеке треба да оснује свако насеље, а читаонице сва

ка основна организација На-

родног фронта, |

У њима треба да се одвија рад тако да оне постану сте циште све већег броја ЉУДЊ да буду културна разонода краја у коме се налазе.

Оне треба да организују књижевне вечери, маде _ изложбе, посела, приказе нових књига и остало што ће попу' дарисати _ КЊИГУ као _ нужно средство у дизању културног живота наших људи.

Одбори који „руководе __ радом библиотека и читаоница "треба да уче читаоце и, да се

| блиотекао о рејонске библиоте- уче од њих де уочавају пим ке Шестог регона. За читаоце . интересује и да : Веће библиотеке побтој деју да читају Оно ШТА ам.

Другог Конгреса КПС, заказао такмичење библиотекама и читаоницама у следећем:

ђ У повећању броја" читаоница; у повећању броја чита. лаца; у уређењу _ читаоница, чистоћи, уређењу натписа сли ка, парола, уредном _ примању дневне штампе и НОВИХ брошура из науке и политике,

д) У уредном пословању бибднотека: задужењу, раздужењу, наплати чланарине груписа њу књига по садржају _ (белетристика, наука, _ политика) евиденцију читалаца (социјално порекло, Пол, узраст), пцији прочитаних дела ИТД.

Библиотеке и читаонице треба да одиграју значајну улогу у културном уздизању трудбе ника, Стога рејонске _ управе (Савеза, управе _ синдикалних подружница и извршни одбори осповних организација Наролиог фронта треба да се заложе _ да се библиотеке и ЧИтаонице отварају, да; се кКУЛтурно уреде а рад у њима добро организује и да се број читалаца. из дана у дан повећава. Потребно је ла се са позитив.

ним _ резултатима и са овог сектора _изиђе пред Други конпрес КПС.

| |

евиден_

адрови за балет стварани су у бившој Југославији Х само кроз позориште, ко, ву ~ зе је примало младиће но девојке у свој ансамбл) не. тражећи од њих неки нарочити талепат за ову врсту уметности, него само добру вољу и пријатан физички изглед, Од тога балетског подмлатка, скупљеног без претходног плана, тражено је да покаже, током вежбања, играч ке способиости, док 'је његово интелектуално уздизање било од секундарпог | значаја. Природно је, да из таквог балетског кадра нису могли да се роде неки нарочити мајстори, јер је чињеница да свака грана уметности изискује од људи који се њоме баве и имтонзиван интелектуални рад, да би се постигли добри резултати. У потврду овога најбоље сведочи то, што су се из балетског кадра у бившој Југославила истакли они играчи и игра чице, који су поред извесног талента, имали и личних материјеалних могућности да се школују у иностранству и поставе ту уметност на озбиљније теме-

Ослобођење је затекло сасвим мали и неспреман балетски кадар, изузев неких наставника стручњака, који су добро познавали ту уметност, Требало је из оспова изменити став према балетској уметности и' подићи њен доста низак ниво кадрова, на виши ступањ. 1946 годипе формиран је Балетски студио при Београдској опери, који је од свог почетка имао да се бори са огромним тешкоћама, од којих је главна бпла недостатак про-. сторија.

У старој згради Мањежа (сада Југословенско драмско позориште), постојала је једна мала сала у којој су одржавани часови и то само увече, пошто је опа преко дапа служила за потребе тадањег позоришта. Упоредо са Балетским студном, постојао је и Балетеки отсек при Музичкој академији који, исто тако, није имао повољне услове за рад. Решењем Министарства просвете Србије, спојена су ова лва балетска тела и створена Средња балетека школа.

У то време се зграда Мањежа руши, да би се од ње створило данашње Југословенско драм-, ско позориште. То "преуређење "зграде изазива поремећај у Балетској школи. Она се сада смешта опет у сасвим мале просторије, у Музичкој академи ји. Сто ђака ове, новоосноване школе, вродно вежба и поред врло тешких услова. Настава се одржава свега трипут недељно, док се теориским предметима посвећује мало пажње, због недостатка просторија.

Данас Средња балетска школа има просторије које, углавном, задовољавају _ потребе. _ Поред три велике сале за вежбе, школа оасполаже гардеробама у којима сваки ђак има свој дрман у коме држи своје ствари, тушевима и учионицама за теориску наставу. Школа има 120 ђака који, поред балета, који је главни предмет, и теориских предмета струч ног карактера (глуме примењеде на балет, костимологије, тимим ке и осветљења, клавира, музичке културе, карактерних но историских _ Игара) — уче, унутар школе, н гимназију у којој се главна пажња обраћа на изучавање књижевности језика и историје. _ УЗДИЗАЊЕ КАДРОВА ћ.

гставнички кадар доприноси да се

МАС

У школу се примају ђаци са завршеном основном школом, који упоредо са изучавањем балета, кроз гимназиске као и стручне предмете, раде и на свом културиом уздизању. -

При пријему у Средњу балетску школу нарочита пажња се обраћа на музикалност, као и смисао за игру. 'Иптересовање за ову уметност је огромно. Ала, с обзиром на строг критеријум који се поставља при пријему У школу, школа има доста мали број ђака.

У школи се узучава чисто класични балет, без икаквих извртања и изопачавања. Добар на-

рад у школи одвија са успехом. Међу ученицима се могу наћи заиста прави таленти.

Средња балетска школа спрема нове кадрове за балетску у“ метност, кадрове који ће поред играчких способности имати солидно теоретско знање из области ове гране уметности и бити културно на много вишем ступњу него што су некада били, површио и неозбиљно стварани балетски кадрови.

Једна ученица Средње балетске школе ! 55

Прека потреба изградње велике Концертне

дворане у

шогобројне смотре, фести

вали, такмичења и разне

друге приредбе које су У последње вроме често одржава ју у Београду и њихова велика популарност, показују колико је обимно _ учешће радних | маса трудбеника, и као учесника, и као посматрача -= слу шалаца по казују да и ту, на том пољу, трудбепаци бележе, у низу оста лих оћијалистичких победа, још једну победу више. Али све те многобројне културше манифестације показују још њ чињени. цу, да Београд, Као центар на шег привредног и културног жи вота, не располаже ДОВОЉНИМ бројем концертних и других дво рана, чији би капацитет ОДГОварао потребама и интересовању његовог становништва.

Због _ недостатка просторија. за концерте и разне друге кул турте штриредбе немогуће је ра звити у Београду систематски организован уметнички живот у коме би прађани узели широ-

ког _ учешћа. Као илустрација _. може да послужи први Савезни омладиноки фе стивал, који је недавно одр

жан у нашем граду. Мако су се користиле све расположи ве сале у Београду, немогуће је било обезбедити места за многе приредбе, па. је тако – многима ускраћено да уживају у свему оном што је Фестивал пружио

У Београду нема _ довољно дворана за повремену употребу,

сем дворане у Коларчевој 82дужбини, с обзиром да су све. ааузете _ сталшим приредбама.

Ако би се ма која од њих мо рала, стицајем потреба, да користи за изузетан случај, прирелба дата у њој ишла би на штету оних сталних, текућих.

Постојеће дворана за одржавање културпих приредби поста. ле су, тако, уске п малобројне. за данашње потребе,

Београду _

Сала Коларчеве вадужбинен а потребљава се за конгресе, маз | пифестације, шаучна н подитицУ | ка предавања, концерте, позориц т шне претставе штд. Због свега тога, у њој се не могу плански и редовно одржавати концерти било) солистички, _ вокални, Камерни _ или фиахармонискио | због чега је наша концертна се зона непотпуша, Не одржава се онолики број концерата за који постоћи интересовање, секу чене су могућности, гостовања музички живот а због тога „не може широко да се развије.

Услед оваквог стања потребно би било на сваки начин наћи , |

могућности да се дворана Ко. ларчеве задужбине стави ва ра сположење | искључиво 34 КОН. церте и остале велике културне приредбе, пошто је та сала је- љино погодна у целом Београду за те сврхе. а. Неправишно би било наставили са лосадашњом праксом сма њивања броја културних приредби, због преоптерећеноти једне. | сале, јер то пде на штету култур ног живота у главном граду. Требало би се што пре побранути да се ово питање реши И ту сврху предузети ове могу е мере. Исто тако, требало бо | дворалу Шоларчеве _ задужбине треуредити, како би позорница ' могла да прими велики филхар моштоки оркестар. " Народне власти инвестирају | огромне суме у изградњу просто 4 рија за разне културне приредбе, Тако је изграђено Драмско _ позориште, Летња позоршица У Кошутњаку и Дом културе Че твртог рејона итд. Међутим, ка | градње дворане, у кајој би мо | гли да се одржавају концерти м развије музички живот Београда опако, како постоје МОЗ гућности ни потребе није посве ћено довољно пажње. б Нужно је енергично И " скорије позабавити се овим пита _ њем. "љћ

. “4

Отварање Градског позоришта 4

лутака у

а са луткама постоји код нас само у Загребу, док у многим европским земљама, а нарочито у СССР-у имају ду гу традицију. Ова уметност је стекла широку популарност нарочито у Совјетском Савезу, У Београду је она позната само кроз гостовања, од којих је највећи утисак на гледаоце оставило московско позориште са луткама, које је било код нас 1946 године. Тада се могло 3апазити колико је огромно интересовање, и леце и одраслих, за ово позориште.

Позориште са ручним луткама разликује се од осталих позоришта пре свега по томе, што улоте имају лутке којима рукују специјално извежбани глумци, Њихова улога састоји се у томе, да својом невидљивом игром оживе и одухове извођача — лутку, и гледаоцу створе утисак нстинске позоришне претставе. Затим, им сам репертоар подешен је према техничким условима овог позоришта, То не значи да су његове репертоарске могућности и избор врсте комада 32 извођење ограничени, Напротив, у позоришту са луткама могу се изводити. најразноврснији Комади, почевши од драматизованих бајки, до реалистичких сцена из свакилашњег живота, Најзад. позориште са луткама има и своју специјалну сценску технику, где се пружају у извесном сми

слу далеко веће могућности него у провом по-

Желећи да, нашим најмлађима пружи још једну врсту културне ево Одељење за култу ру и уметност ИОНА-а је, пре шест месеци, при ступило организовању једног оваквог позоришта.

к

Ј муке 4 1 ж А ! мем | ћи

ЈУ иди] |

Бод АЈ а

Ги о другим специфичним проблемима, чи је је по-

Беотраду | |

Маја ове године створен је специјални курс за | аматере који су се пријавили за рад у позори“ | шту, и на коме су им пружена осповна знања о. глуми, позоришном језику, 0 игри луткама; као знавање потребно да би игра „глумаца" била на висини, 'По успешном завршетку курса присту- || пило се припремању првог дечјег комада „Удар | нипи" од Бранка Ћопића, |

Велика дворана у улици 7 јула 71. одређена. | за ово позориште, може да прими 300 гледала- ||. ца, Мала бина, постављена у дну сале, памеште-

на је тако, да и из последњег реда може и наја мањи посетилац добро да прати игру. Главни „глумци“ — лаја. вук, медвед и други, обеше.

ни о ексере у ормапу канцеларије, без икаквог узбућења очекују свој први“ наступ, "Ц

Данима 8 данима су вршене пробе да би сео | малим посетиоцима приказала игра високог ква- || литета п створила илузију стварности. Данима су ||| дечаци и девојчице на суседства долазили дао присуствују пробама, гледали по неколико пута | исту, ствар, увек са бескратним одушевљењем, | Редитељ комада је радо пуштао у салу ове гле- || даоце јер су они. својим искреним, дечјим оду. шевљењем или пеголовањем, били пабољи критичари, набоље указивали на грешке које је тре-_ бало испољвити, ћ У И

Сутра ће се одржати пова свечана прететава „|| у Гралском позоришту лутака. Остварењем позоришта наши намлаћи ће лобити ош једно место на коме ће моћи на културав а у исто вре~: || ме и поучан „начин, пријатно да се разоноде и насмеју, | нон