20. oktobar
Питоње. 0
Бит И.
" мих слабости организација " Народног нта Београје у Ми таку част Другог конгре| Србије узета, поред за в крупна обавеза да се апарати ми све организације одног фронта попуне и орцночо. учерсте. ње органпеацтоног учвош ења ' постазља се у оргализаилама | Пародеог · фрошта Беода већ дуже времена — Као ма једат важан проблем, чијем се МУ "решењу тробало одмах присту_ пити, али због недовољног схва тања важности овог _ проблема од „стране руководстава _ орга- низаци:а Народног фронта. ор-
је гализашмоно стоље алсрата _ И организа ја Народног фро та,
_тотово у свим рејонима Београ. ми да, кош ни данас никако није за. | довољавајуће.
_ _ Требало је предузети низ мера _ како Си се апарати фронта пос: и и читаве организације ___Фронта учврстиле. Али из извео _ штаја, које орејонски _ одбори ' _ Фронта шаљу Градском одбору, | види се да многима још није
___сасвим јасно шта све треба пре
_ одузети да би се арганизациоло |___ стање поправило, нити је многи. ма јасан значај — организационе ЊЕ; чврстиле једне фронтовске орга. у низације па је сасвим разумљи. г во што су по том питању предлу-
_ етмане слабе или никакве мере.
| Без организационог _учвршће. ња фронтовских организација и без добрих, чврстих апарата На родног фронта, не може бе правилно игрршавати пи један зада. а так, чак се не може спрозодити |. ни) политички рад, који је. да-
нас основми задатак организације Фрошта. · Без организационог учврштћења нијз могуће правил. но посматрати проблеме. који се | постављају и није ништа – нео. : бично што се често дешава да поједине _ организације _ Фронта К', иду за догађајима.
Дашас, пред организацијом _ Фронта стоји низ важних задата ка. Поред назажнијег залатка: јаче активизације маса у борби
против остатака реакције ни У
борби за подизање
свести ралних маса, пред _организацијом ФФрочта поставља се, као други налљажнији — задатак,
оргапизашноно и политичко _у-
чвршћивање фронтовсхих _ орга. у (Наставек са
низациа, ~ "прве страле) 6.
_ићи тешко, с обзиром да наши "чланови Фронта показују заиста много воље за учењем и узди зањем, и затим требало би што пре, што је врло важно, поста вити у свакој рејонској секци-
Г “
и “ '
| ,
ба
|
+ "
Њ ји за идеолошко-политички рад __. плаћеног секретара, 15 Што се тиче кружока, они
још нису образовани ни у јед-
ном рејону, тек се врши упис, Кружоке _ треба — организовати
што шире, тако да једна основ
на организаци;а има по неколи
ко кружока, Код припремања и организовања кружока треба во
дити рачуна о томе да се не по
Јаја нови прошлогодишња грешка, | наиме, треба се борити да састав | _кружока, коликогод је више мо" _гуће, буде уједначен. Према то ме, чланове кружока треба ра сполељити према нивоу _њиховог знања, а не према улицама
у којима станују, као до сада, На овај начин ће се у сваком случалу, избећи погава да изве сни другови на кружоку са великим интересовањем прате про
к. "раду материјала, док други, сла ______ бије разумевајући, показују ма | | ње иптересоваше. Руководиоце . · кружока треба одређивати према саставу кружока. Никако се
на сме деситр да на онај кружок у коме су чланови на на нижем нивоу _ предзнања Суде
послат најслабији руководилац. _ Напротив, у такав кружок треи "ба слади руководиоца који ће
најпопуларније и најјасније моћи да излаже и разрађује потре ___ "бан материјал, До ИЕ Кад се кружоци оформе и о-
“ јачају, рад фронтовских група, односио прорада материцала, пренеће |се на кружоке, Да би
__- кружоци што пре отпочели са | _' радом, треба решити низ про-
___ блема, тој јест обезбедити про| _ сторије, огрев и друге потреб.не ствари.
Сви ови задаци, који стоје да нас пред. идеолошко · ПолитИЧким секпизама, веома су значај ни и обимни ; јер од њих зависи да ли ће се рад правил-
|- но одвијати а 'фоонтовске масе _ закста штб боље васпитавати у духу изгродње социјализма, Да би се на време испуннле-све обовезе дате у част Другог кон греса КП Србије. неопходно је да рејонски одбори посвете овим _ питањима већу пажњу и пруже секциама пуну помоћ у њихсвом раду,
И15
р
а мај па ак То . Ава И а | | ђ Ј У Мт ГЕЈ 1 у и >» И Е ; [АЕУ7. Ма | Мој је организационо у: · чврш оење една од основ.
политичке |
"“осамсстале. да сами
„друг Кардељ на
„Кад говоримо о организацио. ном им политичком — улвршћењу наших организација, — рекао је
Пленуму Савез. ног одбора Народног . фронта,
=" 1"
— онда треба да се боримо дао
ствар не остане на' речима, да
не претворимо то у општу фра. СР
зу „учвршћивања,“ „мебилиса-
а“, што се код нас врло песто Њ.“ пау а
Организациона слабост огледа се у организацијама Народног фронта, не само по оеповним фронтовским оргашизацијама. не го и по рејонским сехцицама, све до рејеког иазршног одбора Фрошта. Тако нтје редак рлучај да извршни одбор броји 40 чланова, а ради њих 10 до 15, лок су други чланови само Ба па: "тиру. _ Поједини чланови – и39ршних солбсра редовио присуству“ ћу седницама, али сав њихов рад ограничава се па то. Сасвим је овда _ разумљиво, да крај таг квих извршних одбора нису до“ бре ни рејонске секпије, јер нема ко да контролише њихов рад, или да им укаже конкретту помоћ, Неки чланови Извршног одбора правдају своје недоласке или неучествовање у раду преоптерећеношћу другим | дужностима, неки ме правдају _ ВИЧИМ, а нико о томе не води рачуна, нити позива такве чланове на од говоршост. Сигурно је да по свим изерфшиим одборима Фронта, У свих осам рејона Београда, има људи који.су занста преонтере“ ћеши, али има и таквих који не сматрају миого важним рал у 'ср“ ганизациги Фронта, Такве 61 у“ де требало једноставно сметити, избрисати са слиска чла „158 кооттирал и нове људе, који схва тају значај рада у организацији Народног фромта и, холе на том пољу предано ла роде.
Скоро у свим рејопима устелов љена је пракса да чланови Извршшног одбора иду на терон, оби“ лазе основне организације и сек“ ције, То је, свакако, "једна од одличних форми , рада, наравло ако се спроводи провилио. Међу“, тим, дешава се да неки чланови Извршног одбора иду на терен, али само копстатују стање у 007 новним организацијама, и то пре несу, или не пренесу, на седнице Извршног одбора, а на терену не укажу никакву конкретну помоћ, нако им је то дужност.
(Ово неколико наведених приме ра не треба да значи да су Сви извршни рејонски одбори __Фров“ та слаби, али значи, свакако, да би требало отетрапити оне који не раде, повести више рачуна 0 онима који не долазе, кооптирати џове чланове и правилно распоре дити дужности на све чланове Извршног одбора.
У организацијама Фронта, У којима нису добри извршни од“ бори, не раде добро ни рејонске секције, нити све секције посто“ је, нити су оне, које постоје, до“ вољно организационо учвршћене. Тако у неким рејонима постоји комплетна секција, али не пока“ зује неке нарочите резултате у раду, јер се о њој не води до" вољно рачуна. Поред тога, има секимла са, недовољним бројем људи, сав терет посла падне на два три члана, и онда рад секци“ је не показује добре резултате, а нико се не стара да нађе људе, који би могли да раде по одго“ варајућем сектору.
У неким рејонима нису још ни до данас, нако је то давно по“ стављено, оформљене све секци“ је, или су оформљене и постоје само на Папиру, а чланови Из вршног одбора се не интересују и не траже разлоге зашто та сек ција не ради. Има и рејона У којима све секције постоје, све прилично добро раде, а чланови Извршног одбора им указују по“ моћ у раду, Требало би, свака“ ко, што пре да свака рејомска организација Фронта – прегледа рад „својих секција, пронађе потребан број људи за секције У колима их нема довољно, и нај зад, да оформи што пре оне сек ције које још не постоје. Што се тиче чланова рејонских секци за и они често не улажу много труда ју свој посао. Тако, на при мер поред тога што поједини не раде много у самој секцији, ретко када, или готово никада не Одлазе у одговарајуће _ секције по основним организацијама, да њима укажу помоћ.
Организационо стање у основним организацијама Фронта, заса да је најслабије. Извршни одбо“ ри основних организација Фронта броје на списку петнаест љу“ ди, а готово) је постала пракса и да се сав терет свали на неко“ лицину, и то на секретара, претседиика и команданта радне бригале. Седнице извршних одбора основних _ организација. одржавају се прилично редовно, али готово сав'"њихов рад се и сведе само на одржавање седница., Одбори основних _ организација . Фронта још нису никако у стању да се према сволим специфичностима спроводе за датке и" акимје. мего, увек круто чокају директиву одозго. Такав њихов рад постао је већ шаблон.
х
~
.
%
· Одбори ословних | организапија литију |
треба да добију општу рада, опште задатке, али они мо рају што самосталније да спроводе све те задатке. „Рад основ“ њих оргапизација треба прплаголити њиховим специфичним усло вима и треба наћи облике да се у резснске ни секција основних организација бирају они људи који за поједиме џослове имају навише смисла (Рато Дугоњић).
Организационо стање секција
| по основним организацијама вео · ма је слабо. Ретко у ком рејону
постоји која основна организа“
" пија коца има оформљене-све. сек
_ не проблеме:
шије. А оне секције, које постоје а раде само кад наиђе _ каква акција, не састају се готово-никада да претресају своје локал“ Извошни _ одбори оеновлих оргапизација веома сла бо воде бригу о раду својих сек“ шија, и не труде се да тај рад оокиве. да попуне број. чланова секција, и офсрме све секције. Чест је случај да у ' поједимим сехцијама неких основних организациза постоји само један чо“ век који претставља секцију, ко“ ји сам пише извештаје свога! ра да, на кога је пао сав терет посла.. Требало би што хитније приступити решавњу овог важног проблема, што пре оформити нове и организационо учврстити већ постојефе секције, јер једино на тај начин моћи ће се уз учешће напширих слојева спро“ водити сви задаци, који _ стоје пред организацијом Фронта.
Да би се овај важан задатак организашионог учвршћивања што пре и што боље спровео у дело, требало би да рејонска фронтовска руководства, на оспозу извештаја и прегледа рада сеновлих организација и секција, направе тачан преглед организационог стања на својим 2ериторијама. Требало би одредити
склоности“
. стране народне власти,
' :
А ·
Х ; . неки привремени _актив о састаљен' од најбољих чланова Фрол та, који би крануо по терену ји добро прегледао стање у свако; осмовмој Организацији, _ свакој
секцији основне организације, но.
касније, на осмову прегледа направих) предлог како и где треба решити оргашизационо питање.
Како би радне масе кроз орт.
танизаци у Народног фронта у“ зеле учешћа у критици и контро ли извршења разних _ мера од постав“ ља се пред све – организације Народног фронта као један 01 врло важних задатака, формира“ ње савета за решавање разних питања; снаодевања, _ станова, продавница итд. _ Фогмирањем тих савета чланови Фрошта, уче“ ствујући активно у њиховом раду, пружиће драгоцену помоћ па родким о властима и. омогућиће прсвално решење иза важних проблема | ,
Миоги регонски одбори Фрол-
" та оформили су већ разне саво-
те, као станбене, савсте за про“.
давкице и савете за слабдевање. -По млогим основним организаци јама оформљеми су активи по и“
| стим питањима.
Како је ово питање врло важиво, “треба што пре у свим рејонима и свим основмим органи зацијама оформити савете, кроз које ће народна власт заиста мо ћи да прими драгоцену помоћ народних маса.
Што хитнијим решавањем органнвапионог учвршћења организациу и апарата Народног. фрон та и формирањем савета за помоћ народним властима, неће се само испунити обавезе, дате
у част Другог конгреса Ср "бије, него ће се омогућити да организација _ Народног фронта
Београда, у целини, крене крул ним корацима напред, ка све ве ћим успесима у извршавању за датака Петогодишњег плана.
И
од
тотово увек
ера последњим | заседањима рејопских одбора народне власти — одржаним оком " септембра, октобра п новембра месеца ,— између осталог доме сене су и одлуке о отварању“ кан целарија рејонских народних | од бора, Отварање канцеларија на лних одбодрника дошло .е као последица неопходне потребе по већања и узвршћења веза изме ђу народњих ВЛАСТИ и грађана, осадашњи одпос и повезивање резонскик пародних одбора _ са грађанством — олржевано преко збсрова Сирача, савета грађана, радом у сталним и повременим комисијама, итд. — били су 4 пореди ни и, сами ТИМ, недовољ ни. Колико је то тачко показали су и последњи зборови _ бирача, на којима су грађани Београда изнели огроман Оро; нових пред лога за заједничко решавање по јединих проблема, низ жалби, пи тања, савста итл.
Канцеларије народних одбор“ ника, дакле, (отворене сваког радног дан од 4 до 6 часова по
подне, у којима увек дежура по један одборник) требало је да појачају везу намеђу Народне власти и грађана обезбеде што већу и.тешњу по“ моћ и сарадњу грађанства са на ролтим властима,
Међутим, нако је прошло два“ десет, традесет, па и читава два месеца ол отварања — како У ком рејонском народном одбору —-— канцеларије народних Од“ борника су готово увек празне. И док у затрејаним просторијама узалудно дежура по један одбор них, чекајући грађане да изнесу
| своје предлоге, жалбе и пробле. ме, дотле у редовима или „за ћошковима“, сатима се бесплод“ но дискутује о томе шта не ва ља и како би требало удесити, критикује се, с правом или зло
Успешно примењивање
Бе„Се.Же вакцине у Београду
| одна | од – мнолобројних мера које наше _ народне власти, предузимају у потледу/ сузбијања | подмукле и опасне болести, туберкулозе, _ јесте и вакцини-
сање деце и омладине, широм читаве _ Југославије, _ вакци ом Бе.Се-Же, На колико је разумевања ова акција наишла, у скоро свим крајевима Југосла. вије, набоље говори, то, да је у многим местима вакцинација преашли сто од сто деце и омладинаца, као и то да су многи градови приступили међусоб.ом такмичењу за што бољи успех при вакпитисању, за што број нији и потпунији Одзив.
У Београду се са |еакцима. цијом почело почетком | октобра месеца. Пре почетка вакцинаши:е народне власти су предвиделе сувише кратко време за
агитапију, о рачунајући да није потребно _ млого _ објашњавати шта злачи Бе-СеЖе у борби
против туберкулозе, _ Сматрало се да је То „мање-више сваком позтато. Међутим, извесни 3ЛОнамерници искористили су баш то кратко време и својим изношењем лажних детаља унели пометњу, ометајући пун замах, а према томе и потпун успех, ове користе акције. Но та вабуна није дуго трајала, захваљујући брзој сналдакљивости и залагању, како наших медипинсимх стручњака и осталих радника, теко исто и – народчих власти, На многобројним преда-
вањима и састанцима _ познати медицишски- радници објашњава ли су колико су ти гласови Џе. лачни и злопамерни _ износећи тпри том огромне успехе, је вакцина Бе-Се-Же показала, приликом примене у свим држа вама евета, а
У Београду је предвиђено да се у року од три месеца вакпинише 65.788 омладинаца, Убралагући ту ученике у привреди, све дечје колективе ин претшколу децу.
Засада раде у Бесграду _ две екипе, астављене од стручних медпцинских _ радника, Овим екипама придодат је, на. оспособљавање, и известан број мелицичских о радника, тако да ће каснија кад се и они усаврше постојати у _ Београду _ сталне акипе за вакцинисање __Бе-СеЖе-ом. За први месец дама рала постигнути успех је задовољавају ћи. По београдским гимпазијама вакцинисано је 4.137 ученика, дох је у основним школама број 'вакцинисавих _ 1.010 ученика. У многим средњим шко лама постигнут успех је стопроцентан, Као на. пример У Ичлустриској школи „Шумадија“ у Грађевинској | средњој школи, у Средњој медици с о
школи, у Жекској учитељској школи ИТД. Вакпинисање школске омла-
дине трајаће још месец дана. Првог децембра почело је вак. пиктсање _ предшколске _ деце. Васоцичивање се врши по рејонским _ дечјим у диспа. зерима,
Три пионира:
рукавице ,-+ _ г
уме тејић ~
— Кад је превидела локална пчдустрија,
које.
Мани
а по утврђеном распореду, улнца, коли је објављен _ путем дневче штампе.
У читавој Овој акцији инте""ресантно је то, да су ућут. кана _ злонамерна тврђења _ појадинаца, јер се показало оно што је давно било познато, да вакциша Бе.Се-Же не шкоди организму ишта, већ га жава за успешну борбу против туберкулозе. Од свих досад вакцинисатих _ није _ примећен ниједан случа компликације.
Позитивна искуства ове ак. ције у читавом свету, као и ње но успешно примењивање _ код нас, значи један заиста велики кора _ напред у побољшању здравствених услова, а посредно и значајан допринос нашој привреди у току њеног подизања,
ланца
— управо да.
наору-.
планског |
10 зашто су канцелар ____ народних одборника
"решењу
Маи.
ба |
, ЈИ .
. ај лун
ије |
наморио; рад народних власти, | доносе разноразви закључци. 0 неког проблема, итд итд. Тако, на пример, У Трећем ШИ рејону нико до сада није био Ми 6 канцеларији народног одборника, _ у Другом и Седмом врло. малога за десетак дана откад је отворена канцеларија народног _ Ол борника у Метвртом рејоту, нат. ишло је свега четири до пет љу | ту М Ка 274 „ Да ли педолазак грађана у кан целатије народних одборника зна чи да нема проблема, или су сви“ проблеми у охвиру тога рејона, решениг Не, никако. То би био Е сасвим попрешан закључак. Мон 4 стоји 'и сљаким даном настаје низ нових проблема "(уосталом Е: сасвим природно) које треба ре | јонски“ народпи одбори да Ре уз помоћ грађана. На такав зак – ључак наводе две -чињеницџе: пр“ : во, причање и критизерство 50. редовима и „за ћошковима | Ио друго: свакодневни дблазак гра ћапа до секретара или претсед, ника рејонског народног одбора по разним питањима — питањи ма која управо треба да се'изне | су баш дежурним одборпицима У новоствореним канцеларијама. . | Узрок досадашњег недовољног _ интересовања грађана за рад каћ пеларија "народних одборника на лази се једино у чињеници да су“
' грађани врло мало упозпати ила
— тачније речено — уопште ни“ % шта не знају, не само'о циљу и | значају каицеларија одборника, него ни о њиховом постојању. Кривица за то пада на саме ре јонске народне одборе и, варо“ пито, на ссковне _ организације“ Народног фронта,
Пре .овега, рејонски _ народни одбсри вису, Довољно: — „преко штампе или других средстава 4" гилације — популарисали канце ларије народних _ одборника # казали на њихов значај. Иако | свакодневно велики број грађана прође кроз ходнике народног од. бора било по ком послу, нигде
' ва зиду неће моћи да нађе неку |
плакату или обавештење да кан“ целарија, народног одборника 'ра. ди свакога дана од четири ДО шест часова и да у њу може да | уђе сваки грађанин да се жали | или да изнесе неки предлог ко ји би требало у интересу њего“ ве куће, насеља или читавог ре | јона, решити што пре. ~
Као што је речено, део криви пе за садашњи неуспех сносе и основне организације Народног. фронта. Преко њих — на конфе _ ренцијама и заједничким радним акцијама — могла је ин моћи ће да се у потпуности изврши попу ларизација и упознавање грађана са канцеларијама народних – од“ борнштка и њиховом улогом у ре. шавању појединих локалних проблема, Секције за агитацију при основним | организацијама Народ ног фронта морату, поред остаг лог, да поведу рачуна и о овом новом; актуелном и важном 8адатку. .
Само тако канцеларије народних одборника одиграће своју, не малу, улогу — учвршћења и повећања веза између народних власти и грађана.
.
ПЛЕМЕНИТО СРЕДЊОШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ
Најбоље обрађгне теме у част Дана Републике _
росвтетно одељење ИОНО рас[1 писало је, у част Дана Репуи блике, неколико пригодних те ма за ученнке нижих и виших разреда гимназије. Темати су ових дана комисијски прегледани и додељене су награде, у износу од 46.000 динара, онима који су их најбоље обрадили,
За обрађене теме: „Како ће се наши пионпри одужити отаџбини“ паграђени су: Стеван Миладиновић, ученик трећег разреда Друге мушке гимназије; Бранислав Живановић, први разред Прва мушка; Томислав Стој ковић, трећи разред Трећа мушка; Ђорђе Корица, први разред Четррта мушка; Слободан Симовић, трећи разред Осма мушка; Мара Бодловић, трећи разред Прва женска; Мирјана Виторовић, други разред Пета женска; Весна Тучковић, први разред Трећа мешовита; Раша Божић, други разред Четврта мешовита; Анка Кра. сојевић, први разред Друга мешовита (Земун) ни Јелена, Крстић, трећи разред Седма женска. «
За обрађене теме: „У Новом Београду вију се заставе свих наших карода“; „Лик совјетске омладине по романима: „Како се калио челик“, „Млада гарда“, „Повест о правом ч0- веку“; .,29 "новембар, оличење давнашњих тежњи наших народа за; заједа ничким животом у незавнспости, рарноправности и слободни“ — награђени су по 2,000 динара; Јасмина Али, у-
ченица осмог. разреда Прве женске.
| _ гимназије; Светлана Белохлавек, седми разред Треће жепске; Драгана Про | кић, осми | разред Четврта женска; | Надежда ' Стефановић, шести разред | Четврта женска; Иво Тартаља, осмњ разред Пра мушка; Сретозар Лукић, седми разред Прва мушка; Ранко Тр ба, седми разред Прва мушка; Мао | драг Протић, осми разред Друга му.
а
„шка; Александар -Заборски, осми разред Четврта мушка; Драгољуб Наје ман, седми разред Четврта мушка: Спо менка Штерић, седми разред Прва мешовита (Београд). б А
Са по 1.000 динара су награђени: Милош Бандић, ученик осмог разреда Прве мешовите гимназије (Земун); Ми _ одраг Игњатовић, шести разред. Прва | мешовита (Земун); Славка Ђорђевић. у седми разред Прва мешовита (Бсо- ј град); Гесрдана Поповић, седми раз;ед Прва мешовита (Београд); Синиша 1:- ђ вић, шести разред Друга мушка; Дам- | њана Ружић, осми разред Друга женска; Милан Ђорђевић, осми разрел У Друга мешовита; Нада Сарошезић, ше | сти разред Друга мешовита (Земун); | Нала Чупсревић, осми разред Друга мешовита (Земун); Вера Огњгновић, осми разред Трећа женска; Бранко Вујовић, шести разред Трећа мушка; _ Миодраг Хршвачек, осми разред Трева | мушка; Недежда Ћирић, ссми разрга Метјрли омеисиа; Немања“ Божић, -четврти разред Шеста мушки; Милина Роки, шести разред Седма женска Хи Љиљана Симић, четврти разред С. женска гимназија, ~ '5
6
Објављујући имепа награђених мн
"желвмо да истикнемо младе љуће чи. ·
ја се озбаљност способност м воља
за сез'рашњем огледа. кроз писмене . радове, а желимо но ла уксжемо роди- тељима наших ученика и на овај начин потставања стваралаштва код њихове деце, (2 у :
Данас се још пе може предвидети ни потврдити који ће од имена- ових младих људи постата значајна за на(лу књижевност и публицистику, 60 озбошљисст са којом су пришли обра- ивењу датих тема, као и спретност н дух, којим су написи прожети, отварају лепу перспективу, _ Ђ.С.