20. oktobar
НИ Ватрог па. _ 1) ови позкотаовсно пемону нон.
и | у питању су не само
имања него и животи
а зимом која долази насту-
па и опасност од пожара,
много већа него у летње
лане. Ватрогасна милиција има сада теже задатке, али зато и од предузећа и од поједизаџа треба да добија пупу помоћ, јер у питању нису само имања него и животи.
Ситнице могу да доведу до крупних ствари. Дешава се да укућани напусте кућу, а оставе сватру у пећи. Врата су на пећи оштоћела, падну, проспе се жеравица и букне стан, а са тим стапом и цела кућа, Догађало се а то да су ови случајеви били ноћу, јер у сталу није било никога, пошто су отишли, рецимо, у позопиште -или биоскоп.“ _ Биоскоп мора да буде грађен, као и свака,друга дворана која прима велики бро: људи, по нарочитим прописима. Ми имамо у Београду многе остатке прошлости који се морају поправити. Имамо на биоскопима врата која се отварају. унутра а не споља, Што би при свакој паници направило такву гужву да би стотине људи могло бити изгажедно, угушено и спаљено. Ако шарке буду окренуте па другу страну да се врата споља отварају. спасавају се многи и мпоги животи у случају катастрофе. Поред тога, већи број дворана нема довољно помоћних излаза или уопште нема помоћних излаза. То би се све могло врло лако и врло брзо поправити -проваљивањем неких зидова и отварањем врата.
Пожари настају у 98%, према статистици београдских ватрогасаца, из чисте нспажње, а не због више силе, због грома или тако печега. Легне неко са цитаретом и не пробуди се, јер упали своју постељу м себе самог. Статистика београдских ватрогасаца показује даље да је сразмерно много мањи број пожара
у предузећима, него код појединаца. Предузећа имају своју
специјалну ватрогаону службу са обученим добровољцима. Ватро«гасна милиција одржава специјалне течајеве да научи те рад-
примани
уда
/
— | Теле-
слобођења бр. 10, он 68. — Пошт. фах 18. ЧЕКОВНИ РАЧУН код филијале Народне банке Зајечар бр:
26–692.000.ТЕЛЕГРАМ „СЛОБОДА“ | чар. ,СНАБДЕВА Срез свим врстама робе, стилом, гвожђаријом, колонијалом парфимеријом и свим осталим зртиклима широке ' | потрошње, у 289Је 2 продавПГ нице“ „робом слободне продаје а гарантованог снабдевања,
Заје-
зајечарски као; тек-
· као.
"чекати тих
зими тура
| ДИРЕКЦИЈА ЗАЈЕЧАР, Трг 0-
купу: И - ПРИМА ПОНУЛЕ
Нике и службенике како ће у се У своме предузећу снаћи у случају ватре. Предузећа су обавезна. да држе ватрогасне справе, Ма да има неких руководилаца. како се наши ватрстесци жале, који кажу:
— Шта ће нам тај курс! Шта ће/ нам та ватрогасна справа! Пре четрдесет година сазидана је ова кућа и нпхада јин није горела...
Као да'је то неки разлог и чеко обезбеђење,
Свако предузеће у случагу по-
„жара предузима одмах прву помоћ. прво гашење, гли у исто време телефонира броју 22-121 или 22-122. Наши се ватрогасци љуте. ако, не буду позвани, макор то била; ин ситвица, али у и„ст; жао им је Када стиг-
ну у предузеће, као што се то у једној фабрици ло, па виде ла су све справе неискоришћене, ма да су они имали и шркове и тутуген. Не треба сматрати ни да је ситница мали пожар, па не звати ватрогасце, али исто тако не треба њихових пет минута колико им је потребно да дојуре, него се помоћи ни сам.
Захваљујући обазривости и захваљу;гући мерама обезбеђења да се спречи избијање пожара, данас имамо много мање позива него раније, а лажне узбуне су необично ретке; Некада су разни мавгупи позивали ватрогасце ла дођу «а Дорћол или на Чубуру, ма да пожара нема. Телефонска централа контролише данас позизе и ти се лажни аларми, као кривично дело оштро кажњавеју. ватрогасци имају дно посао у коме . за туђ живот
Београдски тежак и одгове се, када затр
жртвује сво: Највећи број пожара у мирпо доба имао Београд 16 децембра 1986 године,
када је за 24 часа избило 48 пожара. просечно сваких тридесет минута по јелан.
лана Још
Данас у Београду бива да нема чиједног пожара. би боље било, кажу нам руководиоци наше ватрогасне слу-
ономад деси;
Ватрогасци на послу
жбе, да предузећа имају увек добро обучене ватрогасне добровољце и да чувају у реду справе. Осим тога, када се зидају нове зграде, треба предузети све што је потребно да би се пожар спречио или, у горем случају, брзо угасио. У“ једној фабрици постојала је доскора дворана са гвозденим вратима и са решеткама на прозорима. Гвоздена врата су се аутоматски затврала и да је било нехог пожара, као на. некој ломачи сви би изгорели. Ваизменила је
тоогасна милиција врата и прозоре, како се у тој дворати, где су одржаване кон-
ференције и копцерти, не би догодила велика несрећа.
Зато ватрогасна милиција с правом и очекује од свих Бсограђана који нису лакомисломи ла је помогну у њеноме корисноме раду. ,
Тек. пачун код “аподне данке КР Србије 124310632
Извгђује све зрсте ТРЕНД на ВЕБ ПОмУЧНИХ кас и НИХ ТКОННА У
БОЈАМА
,
СВЕМ ДЕЗЕНИМА
'
све врсте индустриске робе како од индустратако и локалних предузећа и
ситног занатства
| | | |
· шин“
пе ПОТРЕБА што СВЕСТКАНЧЈЕ БРИГЕ о виа
пе неправилностима у раду Е "нених дечјих установа
свог основног задатка — п што је могуће веће удобности | Ш бриге нашој деци. у 4 | | што ја дошло дд оваквих. не ;
и пословања дечјих домова
: и домова за одојчад и малу децу, од љубави и бриге према деци који показује осафље дома и од његовог унутрашњет уређења зависи и какав ће однос према домовима имати родитељи. Брига народне власти и наша но-
| ()“ · правилне организације
ва друштвена стварност, безуслов“
но траже да дечји домови буду за нашу децу други родитељски дом.
Међутим, неки дечји домови У Београду, као Дом .Петар Дроапи Дом за одојчад и малу децу још увек нису на оној висини на којој би, према постојећим могућнсстима, могли да буду Јсш увек има мнсто недостатака и непргвилнссти, како У односу управе и стручног особља деци тако и у погледу унутра-
шњег изгледа ових домова. У чему'се огледају сви недостаци непразвилиссти2 Управе ових домсва више се ба-
ве администрацијом и текућим управним пословима, Него што се
биве проблемом правилне сргани-.
зације рада у дому, његовим унутрашњим "уређењем и изгледом, пружањем _ свакодневне помоћи стручном особљу, здравственим и хигијенским приликама у дому, снабдевањем и исхраном деце. Недостаје свакодневне упорне бор-
„бе са потешкоћама ради стварања
што бољег и удобнијег живота деце у дому. Овакво руковођење установом је и узрок свим осталим слабостима ових домова.
Известан број васпитачица и не говатељица има хладан и, готово, механички однос према деци. Гразумљиво је да су неговатељице и васпитачице, у недостатку стручпих кадрова ове врсте, преоптере ћене, тј. на њих данас пада већи број деце него што би требало али ова чињеница не сме ниуколико да умсњи већ, напротив, да још пише ојача њихову бригу и негу према деци. Такав односе према деци долази највише због политичке и стручне неизграђсности и недовољне свести неких наших васпитачица и неговатељица; сведочи да сне још нису довољно свесне зпачаја свих насталих дру штвених промена. Стога се намеће потреба за интензивнијим политичким и стручним радом са неговатељицама и.васпитачицама, за оснивање стручних семинара за њихово стручно уздизање.
Кнез Михајлова 5
+
према
ЛИАТИ
Здраветваноа стању деце не посвећује се довољна“брита, У Дому за одојчад и малу децу недовољ но се негују болесна деца, не изводе се чешће на свеж ваздух, не хране се увек на време. Особље у Дому врло ретко се лекарски претледа. На поклења се довољна пажња ни хигијени Дома. прозори су прљави и. неопрани. Ходници и споредне просторије су запуштене. |
Васпитни рад са децом у овим домовима врло је слаб и засетао. У Дому за одојчад и малу децу
нема игречака, а и уколико их нешто има, сне служе само за гледање, У Дому. „Петар Драп-
штен“. васпитачице каткад ангажу ју децу за рад: на пословима ко је треба да обавља особље Дома, уместо да више времена посвете њихбвом васпитању. Васпитни рад не епрорсди са плански и срганизсрено. Деци се не пружа донојено разоноде и задаве и, не по кешња се довсљно пажње њиховом правилном изговарању речи и другом поучавању. Такво стање у васпитном погледу у овим дечјим домовима. паследица је недовсљне стручне изграђености васпитачица, као и недовољног залагања особља.
Не посвећује се довољна брига исхрани деце. Храна која се спре ма деци једнолична је. Не прави се јеловник за недељу дана,' што би омогућило да се предвиди разневренија храна. Треба. се стара та више о комбинацији јела да би деца дошла до више витамина. Не пази се ни на начин храњења де це. У Дому за одојчад и малу децу сестре хране децу сувише брзо. Количина хране се не премерава стално,.те деца не добијају увек онолико хране колико им је лекар прописао.
Такво. стање у овим дечјим домсрима потиче и из нездравог од
Сисса између самог особља. У ра-
ду неговатељица, васпитачица и помоћног особља влада секташтво и стрста псодвојсност. Особље је етрото подељено. Неговатељица неће да помогне васпитачици ни помоћио сесбље ноговатељицассобље ма и сбрратио. Стручно А гледа с не на срздње стручно, а ово на помоћно. Још увек
де влада међу ссобљем ових до-
мова дух једне јединствена, другарске, компактне заједнице која би сва била прожета испуњењем
БЕОГРАД
ПРЕПОРУЧУЈУ ВАМ СВОЈ БОГАТ ИЗБОР:
колонијала, текстила, конфекције, галантерије, канцелариског материјала, кућног и канцелариског намештаја, парфи мерије и козметике, бижу-
терије као и остале разноврсне робе
НАРОЧИТО ВЕЛИКИ ИЗБОР ТЕКСТИЛА У СЛОБОДНОЈ)
У интересу је сваког поједи нца да пре него се одлучи
|
ПРОДАЈИ
вилности, нарочито у Дому за“ дојчад и малу децу, и а · до одговорних службеника У
јалног старања ИОНО-а, који 1 ба да врши надзор над радом ( вих домова. Исто тако, може. „се замерити Одељењу што није | пру. _ жало довољно помоћи _ управа дечјих домова. Даље, да је постојала тештва. радња између массвних. ор: ција, јих домова, сигурно је да оракве неправилности још У рену отклониле. дан од крупних задатака АФЋ преко прати рад дечјих домова и пр: пуну помоћ управама; сарађујућ: с њима ради што бржег и ш вилнијет домова. Само најкитнијим уклања свих,
да
Михаило Лалић: Извидница- — припо,
Балзак:
Шандор Гергеј:
Б. М • Валтровић: Позориште с лут-.
па ла
РУБ " Њ,
та нарсчито АФЖ-а, и
Зато би био |
својих _ организациј
оспособљавања деч
до сада запажених
Бео- “ј страна |
ветке, издање „Просвете“, град 1948, ћирилицом, 271, цена 46 динара, Гопсек, издање „Просвете“, Београд 1948, ћирилицом страна 83, пена 9 динара. + Витезови н хероја, | Београд | страна 142,
издање „Просвете“, 1948, ћирилицом, цена 30 динара.
– ] | У “
Ви не пе
кама, издање „Просвете“о Бе- _ оград 1948, ћирилицом, страна 115, цена 50 динара. |
Одлуке Петог конгреса Комунистичке |
Иво
| Народни магазини
Кнез Михајлова 45
галантерије,
на куповину, посети наше У ореданним“
партије Југославије, издање „Културе“, Београд 1948, ћири- _ лицом, страна 117, цена 14 дин _
Андрић: Нове приповетке, оАрЦ
ње „Културе“, Београд 194 ћирилицом, страна 247, цена | динара.
2 ИН ЕИЕ
!
кожне