20. oktobar

— СТРАНА.

еба убрзати __ припреме

«ве борбе, терени за футбал, у, одбојку, тенис м лаку аетику, утливном олпустели, Рад се 5 У затворене дворане и на и планине. То значи да је назимски период рада, у комучање, уз гимнастику за одр„» кондиције, претставља глав трану спорта за наше фискулке и фискултурнице током зи-

озвана „мртва сезона“ устватреба да постоји. Спортистидодуше, преко зиме потребан Р од две до трм недеље, али уз 1 упражњавање _ гимна· Међутим, зимски пернод тра тного дуже и захтева од сваког сте озбиљан рад пл вежбање. Ј рад је нужнији током ове зизбог тога, што наше фискултурее у идућој години очекују веоежни задаци и далеко већи О важних и одговорних такмичеУ земљи и иностранству, С 0обда сваки активан фискултур мора да освоји л значку фиска, а добар број норми је из зимско + спортских грана, зимски тренинт је утолико важнији. "жиште зимског рада ове годи„пада на гимнастичке организаци· Рад у салама одвијаће се током в зиме. Стање по гимнастичким тма, у погледу сала и реа, последњих месеци се знапоправило, Спа гимнастичка %, сем универзитетских, и"своје сале (нека имају и већи број сала), у којима је већ отпочео рад. Поред чланова гимнастичких друштава У овим салама треба да тренирају и активни спортисти, како би се добро припремили за богату спортску сезону идуће го тине. Исто тако, ове зиме треба акгинније радити у салама и с пиони рима. Као главни зимски спорт остаје змучање. Иако у Београду још није поо снег, припреме за смучање греба што хитније извршити. У прмум реду треба се побринути за "мучке. Данас Београд располаже дрло малим бројем смучки, које ни ј неће моћи да задовоље ве–

султур

Признање стварности

бритавском Доњем дому разматрвн је н

проблем снабдевања као и станбено пи-

тање. Многи говорници су ковстатовалт да у Шкотској десетине хиљада радника заједно са породицама живе у страћарама пуним пацова. Куће се не граде, нако само у Ливерпулу преко три хиљаде кољмтификованих грађевинских радннка вема посда. У вдућој годиви кредит за изградњу станова још нише ће се смањити,

Није критична сттуација само у шкотским грздовима. Дебата у Доњем дому показала је много тога. Коментатор радно Лондона Ернест Воткик сврзтио је пажњу својих слушалаца ин на дискусију о проблему снабдевања у Енглеској. Коментатор је изјавио да „општем тону дебате недо. стаје оптимизма“. Велика Британија не може добити за Канаде сланину, јер азбуристичка влада нема долара. Са Ирском је склопљен трговински споразум, али она неће да ислоручује робу ако Енглези ве повисе цену, Ништа није боље ни се Аргентивом, У овој јужноамеричкој земљи има довољно меса, злн уместо да се она придржава уговора са Енглеском, она продаје месо другим земљама по вишој цени. Лабуристичка влада, запилевши се у нрзино коло, морала је изјавити да Оп могло доћи до критичне онтуације зко не буду вршене испоруке.

Коментатор Воткинс покушао је на неки начин да објасни зашто је дошло до оштре дебате у Доњем дому због сизбдевања, наводећи да је пттање прехране главна тема епглеских грађана пред Оожић, Министар трговине Стрејчн, да бн унскоАко умирно лордове, са трагичним лицем је изјато да је ситуација кип тежа пошто је 1.800 ћурана, одређених за Велвку Британију, пало вегде у понор у Турској Надам се, закључио је мпимстар, да ћемо ми то све ипах преживети, Разуме се, лако ће преживети Стрејчи и ентлески лордови, а мн јавнн тужилац лабуриста Шокрос, који прети целом свету глађу „ико се ње одрекне рета". Срећом, енглески радници знају и захтевају да Безинона влада смољи ратне кредите но ди се супротстави | полнтицни америчких _ експанзнониста.

ж

исртички министар финансија Шнајдер у заА вијеној форми осврнуо се на стање при-

вреде у САД на једном скупу банкара. Необовештени људи могли су се зачуднти зашто Шнајдер говор 0 знаковима „охрабрења н по. стојаиности“ америчке привреде н зашто препоручује банкорима вођење „политике умерепости“. Шнајдер је покутао да докаже како је успепто спроведена производња ратне имдустрије ња мпрводопску, Али, стазри стоје управо овако, У по. следња два месепа забележено је смањење прона.

водње п отпуштање радника у прилично великим размертма. У новембру број незапослених у САЛ

повећао се за 200 хиљада дица н уведене су не“. потпуве радне недеље у важнијим ниндустриским .

гршнама, у индустрији текстила, обуће, електротехничкој нидустрији | недустрији гуме. Такође хиљаде угљенокопа смањили су тронзводњу њан

су затворет,

Миииствр Штпајљер је потсетто своје слушеопе банкаре ња 1929 годтту, годину тешке економске кризе, м то не без разлога, сПомињућа пернод тре 20 година са је покушао да бар како-таке образложи опадање животног стандарда америчког радног становништва, Другим речима, најављујући нове привредне мере, његону је мисао изразпо магазни „Форчун“: „Желнмо ли нише топова треба да се до неке мере одрскнемо маслаца“. – Није потребно помпњати да је тижо говорто н Хитлер. А његова судбина добро је потата целом свету.

Западно-европски реакцвонари зачудиће се шиенстру Шнајдеру који је изјавно да је у маршидизованти земљана „прокзводња многих по мвогнх предмета обустављена због несташице радне снаге“. Као што је познато, де Гасперијева влада не зна шта да учини са два милиона незвпослених раднижа, А двеста хиљада везапослених у Белгији н близу мтаноп незапослених у западној Немачкој остали су без хлеба баш због тога што су гмерички монополнсти са својом „помоћн“ довелт о обуставе рада у многам но многим западноевропским предузећима,

ж Страх пред питањима

~ опски парламентарни савет позван је ва саБ ветовање са гувернернма западних окупацноннх. зони. У делстацији се палазно н

комуниста Макс Рајнмат. Међутим, Рајнмату пије дозвољено да изложн своје мтшљење о будућет окупационом статуту занадте Немачке, Претседних нарламентарног савста рекао је отворено овом комунистичком претставннку: „Ако ћете ви, гостодине Рајимане, иступити са својим питањима, гувернери ће пре времена затворнти своје мапе...“ Рајнман је намеравао да постави Клеју, Робертсоњу и Кенигу, гувернерима западних окупационих зона, многа важна питања на која оши не би могљи дати одговора. Француски гувернер Кенит не би могао да одговори на питање: да зе ће оцепљење Рурске области од Немачке обезбедити мир француском неродуг Генерал Клеј, експонент Волстрита, ве би умео ништа да одговорт из упнт Рајнмана да ли се привредно оздрављење западне Немачке може постићи демонтирањем мирнодоп. ских предузећа, ковфискацијом патената и злата и увођењем окупауцноног статута. Британски гувервер Робетсоп не би могао да оптужи и овог пута комунисте што број незапослених само у Доњој Саксонији износи 150.000, и уопште што незапо. сленсот све втше расте како у британској тако и у осталим | Комунисти Рајнману нису дозволили десни сопијалисти и хртићани из Бопског парламентарног савета да тзложн своје мишљење гувернернма западне Немачке. Но, он се побринуо да се немачки нарол упозна са његовни пттњима,

ж

затедним окупацноним зовама.

Ројал у Атини

мерички министар војске Ројал допутовао А је у Атину као некрунисани краљ од кога

су одмах на првом кораку грчки монархофашисти очекивали делење помоћи сваке Ми Ади, он није био овљашћен да даје чак ма какаа обећања, Оп је свмо саслушао јадикове СофулисЦалдарнсове владе но чагнова генералштаба. Улоге су биле, као н обично када су у Атину долазили експоненти америчких МОВОПОЛа, распоређене 8% тај вачин да је министар безбедности Рендис имово хитно одашиљање међународних снага на северне границе Грчке. Он је признао да тиме не би бво решеп такозватт грчки проблем. „Да ба се супротставили банлитима потребне су друге снаге, рскао је Рендис, за чување градских центара, саобраћајне мреже, радова м одржаљање реда. Оружане снаге потребне су за гоњење бандита...“ Шта омда држи чврсто У св0дим рукама монархофашистичка влада када тражи

јавних

трупе за одржање „рела“ у' свим деловима, и та свим објектима у Грчкој. Хелмес и Цалдарис 841 допунили су свога претходника јадикујући у својим извештајима 5а доларском помоћи, Ако желите учаршћење' својих позиција, гослодо Амерпкапца, пошаљите помоћ — говорили су мовархофашнстички министри и генерала. Ројал је саслушао ово извештаје но ва крају се уверио да су Ват Флит, шеф америчке војне мисије по атински монархофашисти „уништили“ на хиљаде бораца _ Демократске аратаје | во хиљаднти пут. |

Ратнни извештајима атинског генералштаба ви ше инко не верује ни у самој Грчкој. Како би мн мотао вероватиг Монархофашисти су пајављивалн попут Гебелса уништавајуће офанзиве, а сваки пут Демократска зрмија постала је још бројнија. Половином ове године монпрхофашисти су тврдили да су уништили преко 17.000 партизана, док је агенција Франс-прес писала да у Ментралњој Македотији- нема ни једног партизана. Међутаа, бор. ши Демократске аринје појтаљивалт су се п борили у свим деловима земље и на крају је Стратос морао да призна да се број демократских бораца повећао од 1 априла 1947 до 1 јуља 1948 годтве од 12.000 на 30.000 људи.

Бивши министар генерал Меренднтис у сројти четницима оповргао је тврдње Ван Флита н мовархофашистичких геперала о „коначној победи у 1949 годнин“. Сам досадашњи догађаји, све неуспеле мопархофашистичке офанзиве у потпуности су то потврдиле, а то је морао јавно да призна м сам претседнтк САД Харн Труман,

Амерички митистар војске Ројал отпутовао је из Атине остављајући Цаддариса и Ван Флинта да м даље сањају о „победи у 1949 години“. Поред Грчке, ош вма и других послова, да претскне ем. тасске генерале која су се размилеслн по Блиском Истоку не би ли некако оснтурали водећи положај британској империји бар у овом делу света,

времена размишљања _

више од осамдесет година откако се на турвирима употребљује _ нарочити и часовник за контролу вреТакав инструмент

рошло је

шаховск | азмишљања. Је Ена да неки играч, који има добре живце и велику количину стрпљења, мисли „неограничено „лу5о „ва једтезу. 5

а часовник састоји се ма два сата, који су међусобно везани полугом., У почетку партије оба сата наравнају се на исто време, најчешће на двапаест, Прво се пусти У рад сат онога, који има беле фигуре. Чим овај повуче свој потез На ша | ховској табли, он притисне полугу са своје стране часовника. Полуга може бити и изнутра, као што је случај код модернијих часовника, па се та-. да притисак врши помоћу _ дугмета. Сада се његов сат зауставља, а противнички аутоматски ставља У деј ство. Док противник мисли, дотле његов сат ради. Чем повуче свој шотез, сто такође притисне ва — волуту (односво на дугме) во тако те тле натзменично, На тај зачњш се у свљком тренутку 588 колико је тремеве који играч утрошио на размишљање.

Ако некп играч у одређенош оре: мену не повуче прописани број тате= за, оп тиме аутоматски губи вартају без обзнра ва положај, Ма саакот сату шаховског часовника је ма пр“ вена заставица. Она се узгдашне ш пада сваког назршенот часа, те уаше на секунду тачно одређује ЕФ . прекорачено време

На југословенски вамтистатинећ (Ва гра се шеснаест потеза ва једаш че размишљања. Прва контрола је тесла два и по часа, за каје је потребни имати најмање четрдесет потеза. Зва тим се контрола врши иза свакот дељег часа. С обзпрош да свакоме треч ба два и по часа, то ће четрлесет потеза бити однграњо мза _ стварних пет часова.

то економисање са временом тражи добре живце. Готово у свакош волу, турнира долазт ло узбулљнвих шоше ната, када један илн оба партнера дођу у оскудицу са временом бе рају да журе. У таквим тремушцилеа често се учине тешке грешке, кар што је превид фигуре вли мата. Потези се морају писати ш у најве“ ћој оскудици времена, Дешава се У тим критичним тренуцима ла играч престаје да бележи потезе, већ у бро зини ставља само прте. То може да чини само ако је судија благонаклом но неће да интервенише. Али гака та» ко поступи и други партнер, _ тада долази у питање правилност партије У случају да она не може касније да се реконструише, На Балканском ша= ховском шампионату у Београду 1946 год. у партији Нејкирх (Бугарска) Радулеску (Румунија) оба мајстора су пред коктролом журили са потезима,

„Ло = __ је

интерес за смучарство. Досаи пракса централизованих сму бе станица није дала задовое резултате, јер је смучке

' остале реквизите користио један је мали број фискултурни-

а. Сада су станице децентрализоте. Наиме, свако гимнастичко дру штво добило је по 20—25 пари смучи, које ће стајати на расположе„у свим члановима. До ове мере је ошло у циљу правилнијег кори Љења реквизита за смучање, Ова руштва ће имати своје центре или танице м чланство ће по одређеим распореду одлазити на смучаје. Сваки овакав центар имаће по зднот смучарског инструктора, ко1 је оспособљен на течају. Поред жа, и разна спортска друштва иаће своје смучарске центре за соп вено чланство, а за предузећа, е и установе Месно синди-

но веће организује две смучарсе станице. Предузећа м фабрике, уред коришћења ових станица, мо' да се укључе м у рејонска гимстичка друштва. Исти је случај т | ученицима свих школа, који мо'" да се пријаве У свако гимнастич) друштво. При свим овим центри х полагаће се и зимске норме х»з жмичења за значку фискултурни-

У Рад са пионирима, напољу, такође _важач задатак гимнастичких орнизација током ове зиме. Треба : организовати што већи број у такмичења у санкању, изању м смучању, рити и зимаки.петобој за пиоје. Треба се побринути м за зимбазен и такмичарима за значку "кс ника омогућити полагање рми из пливања. Коришћење от базена до сада није било најпра е. Нов распоред тренинга у мора током ове зиме да о тући вежбање већем броју пли-

ам зимских такмичења врло гат. Поред низа такмичења у учању, предвиђене су м утакмиУ клизању, хокеју на леду, плизатим у кошарци м одбојци а, у стоном тенису итд. То да ни једна спортска грана преко зиме имати „мртву се" Ни футбалери, који преко ме неће имати већих такмичења, у да престану са радом м тре Не сме се поновити про0 им случај футбалског тираје звезде“, који је у проове године дао своје најслапартије и врло слабо се пласиУ првенству државе. Као што се фи спортисте свих грана очекују, сом зиме, важни задаци

пљ -одриби сви пљлоој пе ваља ан =

Бе и Е:

| =

књизи коју су издала 199 године под насловом „нови мзглед градова“, два 2-

меричка инжењера, С. Сендерс м

А. Ребјук, износе своје потледе на савремене проблеме изградње градова. Аутори те књите потврђују да велике делове свакот данашње модбрног америчког града града сичињавају забачене м запуштене четврти. Општи животни услови у тим четвртима америчких градова, су веома лошт. Статистика показудје да, док један део АмерижаБаца станује у раскоштним становима, трећина ухупнот становнмштва САД станује баш у тим забаченим мл запуштеним четврти ма. У закључку књиге ови амерички инжењерм су на крају крајева били приморани да признају ДА. под капиталистичким системом није мзводљива „разумна реконњструкција“ змеричких градова, А да је решење архитектонских проблема у општем интересу, у и тересу целе народне заједнице, једито могуће у социјалистичкој земљи. Као пример наводе СССР.

У Москвт је, прошлот месеца, била отворена изложба „Тридесет година совјетске архитектуре“. Изложба је сликовита илустрација основних идеја којима се, за протеклих тридесет година, руково= дила социјалистичка архитектура Совјетског Савеза. За ову изложбу Московљани су лпоказаљи велико мнтересовање, а штампа Совјетског Савеза јој је посветила велику пажњу. Изложба је показала да је СССР створио нов архитектонски стил. Изложба совјетске архитектуре у Москви је исто тако потврдила да су основне идеје по којима су имзграђивани совјетски традови — једини могући пут за правиљно решавање архитектонских проблема изградње таквих градова у којима ће бити задовољене све животне потребе

" њихових становника.

Совјетски Савез је земља која је први пут у историји успела да оствари плански развитак народне привреде. Сама та чињеница отвара совјетским архитектима неслућене стваралачке могућности, Совјетски архитект не ради им не ствара зато да би остварио што ве- | ћи профит своме послодавцу капиталисти, као што је то случај у капиталистичким земљама; совдетскм архитект ради м ствара за

—_А_ зивот м РАДУ сссв Д

своју социјаљистичку земљу = за социјалистичку заједницу. Баш зато је, пример, совјетска архитектура и. ослобођена тешког 6баласта крајњег утилитаризма, који

је тако карактеристичан.за запад- 6

но-европску и америчку архитектуру. Совјетски архитект је у мотућности да ствоју стваралачку фантазију посвети остварењу дивних замисли, стварању дела која ће, поред осталог, у потпуности задовољити им високе естетске захтеве совјетског грађанина, читав један део ове изложбе. био је посвећен градовима који раније нису ни постојали на географ-

ској карти. Под совјетском влашћу _

је подигнуто 90 нових великих индустриских градова. Туђинац који дође У Магнитогорсе или у заполарни Жировск, на први поглед

констатује да се ти градови из 0-.

снова разликују од оних које је

раније видео. У тим градовима не

постоје забачене градске четврти; у њима нема разлике између центра и периферије. Свуда могу да се иде само лепе, велике и у

Нова улнца у Новосибирску

добне зграде и широке улице; у њима још изразитије, на први потлед пада у очи све оно што је тако карактеристично за совјетске градове — почевши од биоскопа м библиотека па до купатила и бријачница.

Совјетски инжењери су били постављени пред веома сложену проблематику приликом решавања режонструкције многобројних градова СССР који су до Револуције подизани без икаквог плана, стихиски и хаотично. Саме цифре на изложби речито говоре о грандиозном стваралаштву совјетске архитектуре. За тридесет година совјетске власти, 1.280 градова је потпуно изменило свој изглед, Планом реконструкције у тим градовима нису решавани само проблеми уређења главних улица и центра, него је увек проблем реконструклије решаван у целини. Ликвидирани су ранији запуштени делови града. Тако је, на пример, московска четврт Хитровка, у којој је пре револуције московска смротиња. живела у.неописивој бе~

ди, под совјетском влашћу претворена у један од најлепших делова града. На фотографијама изложбе приказане су не само нове зграде, већ и читаве улице Москве, Лењинграда, Тбилиси, Сверддловоска и многих других градова; затим нове школе, клубови, болвице и индустриске четврти. У јед том одељењу изложбе приказани су клубови м позоришта подигнута од Револуције до данас Русија је пре Револуције имала свега 153 мпсзоришта; Совјетски Савез има сада 729 позоришта; крајем тјатиљетке СССР ће имати око 900 лозоришта. -

Приликом реконструкције старих градова совјетски архитекти обраћају нарочиту пажњу на то да очувају њихов историски карактер и у том смислу не дозвољавају никаква једнообразна ре шења. Совјетска архитектура је себи поставила у задатак да буде дубоко народна ми да буде израз народа — ствараоца. Тако се, ва лример, зграде које се дижу у Москви, разликују од оних У Тбилиси, и зграде Кијева од оних. У Баку. Заједничко им је једно: примењивање последњих тековина технике при њиховом подизању. Треба нарочито истаћи да се у СССР посвећује иста пажња подизању, изградњи и реконструкцији совјетских села. Совјетско сељаштво, које је већ постигло високи ниво материјалног им вултурног благостања, поставља високе захтеве совјетској архитектури. Совјетска архитектура је баш на пољу подизања и изградње села постигла резултате који су непознати другим земљама. После Отаџбинског рата совјетски архитекти су имали да реше проблем поновног подизања хиљада украјинских и белоруских села хоја су немачке хорде за време рата варварски разрушиле, На местима где су се налазила стара, подижу се плански нова села, која ће још у већој мери одговорити свим захтевима економије и културног живота, Совјетски архитек тисуи овде решавали све постављене проблеме У пуном складу са социјалистичком привредом им високим културним, хигијенским и естетским потребама социјалистуга ке друштвене заједнице,

~

па их нису убележавали у турвирска |

формулар Срећпо су обојица изишли из оскудице времена размишљања, а-= ли се десила нова незгода: није се могло установити који је од њих на потезу! Да случај буде компликовани= ји позиција је била таква, да лобија онај који први вуче! Да се партија поништи и игра нова, није ва то било више времена. Теж после — дугих напора услео је судија ретроградном анализом да дође до закључка да је румунски мајстор аа потезу, — после чега је овај убрзо решно борбу у своју корист. , Шахиста који на турниру престане да бележи потезе, већ ставља _ само прте, обично се пред контролом времена нађе у недоумици у погледу броја потеза. На једном великом 'међународном турниру неки мајстор, који је уредно — водио формулар, свом партнеру уопште није хтео ла одговори на пигање колика је потеза учињено, Сматрао је да је дужБост свакога да пише. — Капабланки се догодило на турниру у Нотингему 1946 год. да је у журби учвнио

Време размишљања може свако ле подели како нађе ва добро, гл Ш

отсудну грешку са Флором када је

већ одиграо прописани број потеза. Досетљиви Флор, који није бно у. оскудици времена, престао је такође да пише, а потезе је бројао на прсте, Услед тога Капабланка није · могао из противничког формулара да се оријентише, у брзини је у партијн начинио грешку. и претрпео пораз. На претстојећем шампионату ФНРЈ у Београду требало би унети у правилник да је бележење потеза. оба. везно, па н у критичним тренуцима , пред контролом времена. Тиме ће у многоме бити олакшаво судији, а избећи ће се п евентуални неспоразуми,

Т. Д. Ллисенко: 0 стању у биолохикој науци, издање „Културе“, Београд 1948, ћирилицом, стране 93, цена 8 динара.

Максим Горки: Детињство, издање „Културе“, Београд 1948, ћи-

рилтицом, страна 220, цена 40 динара. Т. Бах-Драгутиновић: Шта је елек трицитет издање »Просвете“, Бе

оград 1948, ћирилицом, страна 51, дена 6 динара.

К. Д. Ушински: Матерњи језик у основној школи, издање „Просвете“, Београд 1948, њирили-

цом, страна 250, цена 39 динара.

· Киплин: Рики - Тики - Тави, издање „Просвете“, _ Београд 1948, ћирилицом, страна 20, цена

ПИ 1