20. oktobar

+ 1

Н

Ребртснизецито

ЈУгослозенскех

__ ПОПИСНИХ ПОХОвСКИХ тУВНИта

осле осипвања Шаховског сазе, за Југослотије извршена је м реорганизација ' _југословен. «ских дописних шаховских утакмнца.

Већ од 1 априла почињу нопа такми~ |

чења у групама са по осам играча. Посма снази учесника биће класифн. цирсане и групе. тако да ће постојати мајсторске групе, затим групс виших и нижих категорији вао ни осталих шахиста _Обралонано је пово руководство па челу са ниж. Милорадом Јовичићем, које ће се старатн да 9 уклоћс сви досадтшњи недосташи и де. се такмичења спроводе у ·најбољем реду. Утакмице ће пмати варзе чити значај за популарисање и раз« во! шаховског покрета н његово «ва. литетно подизање уопште, јер ће суделовати највећи број шахиста ФИАРЈ Изврошин одбор Шаховског савеза Југаславије обезбедно је руковолсеву уугословелских допнених прховских утакмица сва потртсбна средства за се такмичења што успешније оргавилују . 8 спроведу. Припремљен је нов правилних, а у плану је издавањнос нарочнтог 'билтепа ради благовремеле м- уредње везе измећу такмичара "им руковолства. Билтен бин изназно лвашута месечно и примали би га сав учесници. :

Потези се шаљу нарочитим одрас шима. Изузев шахиста ми поштаских службепика мало људн код нас зна за једну такву дописницу која се не употребљава за сноколневне пословле сврхе. Неупућеном у (шох шаховске дописиице заиста тајанствено пзгле= "дају, са латинским словима мн број"жама предвиђеним у облнку неке чудне

шифре, Међутим з» шахисту те кар. те са псобичњим белешкама мчого значе, јер му откривају да љи је пар тнер у наџалу или одбрани, да ли је

започео неку изнепађујућу комбичацију итд.

Групе дописпог турнира сачињавају

шахисти из разних места. Један је у Београду, други у Љубљани, трећн У Загребу, четврти у Титограду. цети У веком малом селу. Седне човек, постави шаховску таблу но розмести фигуре, па студира шта ће да одго.

вори своме паптперу, од кога га раз.

мжвијају реке н планине, километрм и километри. Допнсњни шахисти су у духу један с другим, итко се не поз.

нају, нако се можда никад у животу меће срести.

Врло је велика улога ових утокжми. о за шаховско изграђивање нграча у свим фазама партије Учеснику сто ји на расположењу као приручни по. магач целокупна шаховска литеграту.

ра коју поседује, затим могућност за исирпно анализира положа| после сва кб“ одговора противника. јер свој потез може да пошаље Тек 38 не-

колико дана. Скоро сви мајстори У свету су кроз дуги низ година су« деловали на дописним утакмицама, »8 омноти од њих баш томе имају да зах. вале за свој велики папредак н за даље успехе Наш велемајстор пр.

Видмар освојио је јелне године свет. ско првенство'у дописном шеху. Про, вак НР Македоније мајстор Бидев, њако далеко од шаховских центара, успео. је да се уздигне благодарећи у џрвом реду дописном шаху.

Ол чарочигог значаја је дописти шах 3за вапредније нграче из маљих места. Без клубова. без разних пер. тнера они могу ла се усавршавају само путем дописних такмичења За. то озткви турнири шахистима из се. ла и удаљенијих места дају могућнос. ти 38 рад на шаховском пољу ни 'за активно учешће у шаховском животу. Зуб вгемена

логласни зуб времена глође

гомилу канти за млеко ко-

је леже већ дуго времена, скоро целу зиму, пред малом ли. марском радњом у Чубурској број 4. У почетку су изгледале нове. али, незаштићене од кише, снега и невремена, канте СУ зарђале.

·

оправку,

Ако су те канте за треба их брзо оправити и послати

у млекаре, које осећају у тим судовима велику несташицу. А ако нису за употребу као млечме канте, могао би се скинути горњи део, па да буду употребљене за ђубре. С. Вејс, Хаџи Милентија 53

жку

боравити једно значајно место на Калемегдану које буди успомеке

ано ћемо стићи, господине. Још за видела,

Ено, село је тамо за шумарком! Видиш ли |

гат Кад превалимо оно брдашце, моћи ћеш да кажеш: „Стигли смо!“

Млади кочијаш замахну бичем, и подвикну на коње громким гласом, потстичући их,“

Ђи... ђи.. Напред, господо!

Под точковима још јаче поче'да прска житко блато сеоског пута. Трошни скелет ксчија потмуло затандрка кроз суморно, опустело, м од ки. ша расквашено поље. Сељак још једном викну на коње и намести се удобније на сандуку, скиде с главе мокру капуљачу са свога дебелог огрта» ча, м поче нешто тихо певушити ..

— Како се зовеш, 'момче7 довикну му из ~

У тромног вучјег кожуха господин који је седео у кочијама.

Мемак је и даље певушио.

= Еј), момче! — викну господин снажним и про= муклим гласом. А

— АТ — окрете се момак.

=— Како ти је име7 Како се зовешу

— Андрешко.

— А-а, — Андрешко. Обешењак си ти! Сви сте ви данас такви. Постали сте лукави, ви сељаци... Умете само да лажете и обмањујете. Како само умете да се претварате... Гледам вас У суду... Јагњешце, рекао би човек, глупак, а оно — прави вук. Терате шегу са судијама. ·

' говарања. То вам се чини, а није баш тако. Наши "сељаци подваљују зато што су прости. Прости су м сиромашни.

— А-а-а —зато што су сиромашни, трупцу не отесани! Кукају да су голи, а пију као стока!

. — Зар мислиш да пију, зато што им је доброг Не, не пију зато што им је добро... Да пију, истина је — пију, сви пијанче. да би им било добро, а не зато што им је добро... Човек као што сте ви, могао би то и да забележи. :

А-а, да ниси и ти, брајко, повукао! А још си млад, ни брчићи ти нису порасли... Пропалице сте ви, сељаци, запиши то!

— Пиши ти, господине, ми не умемо да п»њ шемо — рече момче, па се окрену својим мршавим коњићима, и подвикну:;

— Ђи, ђи, господо! — ми замисли се. Коњи закасаше, па се им они замислише. Господин поди+ же велики сковратник свог вучјег кожуха, утону У њ, па се и сам замисли. На усамљено дрво храј пута слете врана, с накострешеним перјем, заљуља се на сухој гранпчици, гракну тужно — и замисли се такође. И сам тужни зимски дан као да је био замишљен. Небсм су се полако ваљали м одлазили некуда велкки, искидани, влажни и црви зимски облаџи, кроз које су се назирали крајичци хладнст. плавог, замишљеног неба. Све је тонуло у блатс и влагу. Као мртва, тамнела су се бедна, раштркана" села, речица, далеке шуме и планине. По пољу се блистале велике, тамне 63ре, хладне и стакласте, као очи у мртваца.

Жочије су се лено клацкале преко дубоког н житког блата, упадале у њ, извлачиле се, кривудале. Једна даска са стране, која се беше отковала, непрестано је једнслико м потмуло клопарала м љутила деџелот тосп одичњ, изводила га из стрп= љења. Судија спусти оковратник, орпрри с20)% дебело лице и повика; ; %

— Шта ли то тако клопара, ђаво га однео: Ни= како ми не да мира...

— То клопара даска на кочијама, КЖлопара као штс клепеће учен човек: не разуме, а ни други је не разумеју.

— Лукав си ти, Андрешко, лукав! Сигурно ва„раш девојке, а можда си се и оженио. Ви се жените млади. а женице су вам лепе.

тосподине. сама ништа

Господин сасвим спусти оковратник свога кожуха. = Причај ти, шта хоћеш, господине, али гоч

спође су чистије од наших... Знам ја то добро. А, ко си ти, господине Жаквим послом у наше село

— Ја сам судски извршилац,

Андрешко се окрете, и пажљиво се загледа У сапутника.

= Да извршите пресуду, 27

— да извршим, дабогме! Шегачи се са мном

један ваш сељак, али ћу га овога пута научити шамети. Већ неколико пута сам покушавао да га

Истодиско место

ада се по Београду с пијететосм обнављају историски објекти, не треба за.

граду.

— Ми смо — прост свет, господине, а то су о.

цама да се бране од Турака У

Долази април и „ тај дан, те би лепо било да се ло овога брдашша доведе стаза

| кварена јаја и ужеглу маст. Е.

ухватим, а он ми се увек некако измитољи. Треба» да му одузмем жито. њега ћу научити памети, а вама-ћу дати пример да убудуће не подваљујете,

Варате трговце, варате грађане, подмећете им почекај, сељо —

власт није тако лако преварити. Нађи ће вас она

па ће вас притегнути. За вас је кнута, руска кнута — тек онда ћете се опаметити.. Постали сте пијанице, пропадате — још мало па нећете моћи ни дугове плаћати — па ће и држава пропасти! Ах, што немам већу власт! Начинио бих од вас

анђеле.

Судски извршилац раскопча кожух, а тело му излази из

се под њим покретало као пиле које јајета.

– А господине судијо, је створио свет, и видео да женама није Ме на брада, па им је није ни дао... Сматрао је да су магарцу потребне дуге уши, и даде му их, — одговори Андрешко, притворном наивношћу,

— Не зановетај, него терај, смркава се. Много си ми наплагио, ђавсле. Толике паре за двадесе“ километара! Умете да нас одерете... Терај, терај, твоја кљусад су заспала!

. — Ђи, ђи, господо! — викну Андрешко, м замахну бичем. # |

— Називаш их господом, је лит Боље би било да их зовеш браћом — љутито добаци судија.

— Наљутиће се, господине судијо: МНаљутиће се, ако мх не зовем господом! Служе као чиноввици — све на сат. У одређено време устају, У одређено време лежу; у одређено време 'их појим, У одређено време храним. Затим их прежем — да-

кљле, одлазе у канцеларију. Кад су поред јасала, читају и новине!

— Боље да си затражио напојницу, пријатељу, нето што лупеташ којешта. Терај, задоцнићемо!

Лукаве су ти очи, лукаве! у

— Нема овде вуксва, господине судија, не бојте се, — рече кочијаш таквим гласом, да се го. сподин чиновник поче са страхом освртати око себе.

— Не бојим се ја вукова, пријатељу, нето = хладно је.

— Увијте се у покровац, господине. Моји се коњи никада не жале да им је хладно. Покровад их добро греје,

= Блебетало: — помисли судија, па се окрете м рече му строго;

— Терај, терај, воле!

Судија се наљути, утону У свој кожух и умуче.

»Ажха, пао си ми шака, прикане!“ — псмисли у себи Андрешко, па се окрену и упита озбиљно;

— Да извршите пресуду, а2 Кога ли ћете стег-

нути за грлот Судија је дуго ћутао, затим љутито одговори:

/) инв сље Љ Ифраурин шта Чизмар не носи

чизме (7 остоји народна пословица

да чизмар не носи чизме.

тако Градско предузеће за , декорацију у Београду, ма да води бригу да град има лепе из. логе, да буде дексрисан о свечаним прославама м томе слично,

значајан

која

20 0:02.

на борбу Београда против отоманских завојевача и тлачитеља. Ово место мало њих и старијих знају, још мање млађи људи. При улазу у Велики Калемегдав из Кнез ·- Михаилове улице педесетак метара право, а лесе чтак метара надесно од стазе постоји брдашце са шест лепих ве. ликих туја. Ту је последњи мухазин града Београда Али-Ризапаша 18 априла 1867 године: предао. свечано кључеве града кнезу Михаилу. Предаја београдског града м осталих градова у Србији дошла је као последица муч. ког бомбардовања Беаграда 1862 када су слободољубиви БеограЂани подигли барикаде по ули-

Тешки болесници тоеба да им= ју пр“ енство

мала сам јак Срчани напад

и када се мало стишао, је-

два сам дошла до Експо_ зитуре Првог рејона у КапетанМишиној улици. Затекла сам мно го света у холу и сви су се тискали око врата. Није се имало где ни сести. Чекала сам два им по часа да уђем и на крају нисам дочекала, јер ме је'гушило у грудима. Отишла сам и морала да тражим приватног лекара. У трамвају ми је било тешко, а од

трамваја до куће наслањала сам се на зидове и ограде. Једва сах стигла до стана и пред капијом пала. ; Колико би било лепше, лакше им човечније када би се дало пр“ венство тешким болесницима у томе чекању... Сами болесници који осећају да им није прека чотребв да што пре оду до лекара, треба такве људе ла пропусте пре себе, Амалија Стефановић,

би га обилазила унаоколо, а на самоме томе месту да се песади двеће, ако не постави и нека табла која би жазивала шта се ту догодило.“ е ћ. М., Марковић

%

Јегна потребна станица

утобуси на линији Лекино

Брдо — Теразије не стају

код аутобуске станице .„ла ста", Овде се не скидају ми не пењу само путници за аутобусе овог предузећа, него је то станиџа и за службенике Народне банке, Поште, Главног телефона, Савеза земљорадничких задруга им друге. Пожељно 6бм било зато да се поново отвори ова станица која је и раније постојала. Ако је немогућно „ради убрзања саобраћаја да аутобуси преко целога дана стају. овде, могли би то чинити у времену од 6,30 до 7,30 када иду ка Теразијама м од 14

до 15 часова када одлазе на Ле..

кино Брдо. Иначе, службеници ових установа у околини укину. те станице скидају се или код Правног факултета или ма Теразијама и ту такође за одлазак кући. чекају аутобус. . њ, #

. чен добар слој прашине.

свој сопствени излог ретко када да мења. Погледајте данас излот

Предузећа за декорацију: у њему је све исто као пре неколико ме сеци, с том разликом што је сада преко укусних макета превуИзло: не само што није леп и чист, него није ни актуелан.

и

=,

Градско предузеће за дексраци ју налази се на почетку Кнез Ми хаилове улице. Прекопута су живописни ·излози – „Југофолклора' и укусни излози. „Југословенске иљиге". Зашто онда да се на тај начин Градско предузеће. за де-

корацију. издваја када оно им по. стоји за то 'да би улешпало Београд! псивојин | Протић. Молерова "0

пилане пиши оалаоизаисеапвншваки 2 тшиниа

— тамо је неки — Стапојчо се зове = онизаж

човек... има дебео врат. — Знам га. Значи, њему ћете одузети жито! си ромашак је то, господине судијо, не дирајте та — Сиромах човек, готов ђаво! та. Вече се спуштало. Коњи су кли кола уз брежуљак иза којег је прев Мејн: налази село. АН каје јадна кивао ни замахивао бичем на њих. Престао је д

вуши — за

разговара и певу А авјани та а

ДЕ љш се већ беше спустила, а Пе на. Хладан поветарац је. дусело се још није видело. и РЕЗАНА вад изнад влажне земље. искид пањев „НАНА су се према планинским врховима. о хладног, леденог неба, постајала је св | На ширила се и дизала у висине. ускоро затр или ше звезде, јасне и ледене. звезле. коњи су полако. Судија се непрестано љутио.

—" Терај, терај, шопе! Смрзнућемо се!

Андрешко равнодушно викну на коње и лено махну бичем над њиховим главама. Коњи су као и раније, пблако и с муком вукли ксчије — баш као да и не хају. Андрешко је размишљао о зед. ном Станоју. коме ће судија сутра одузети жито — и то баш судија кога он сада вози!

— ти си ми довезао ту несрећу, Андрешко, рећи ће му Станоје, и изгрдиће га. А после ће по-

Судија опет заћу

мислио се.

' дети да се јада, пружиће му чашицу, напиће се

и — расплакаће се.

— 'Треба помоћи човеку, треба му помоћи... = мислио је Андрешко. — Треба му јавити да преко ноћи сакрије жито, 'иначе ће целе године прка~

вати од глади... треба а му помоћи — никако аруз-

чије!

Био је мрак. изгледало је да се шела претворила у блато, густо им дубоко блато.

На једном месту Андрешко повуче узде и, згустави коње: .

— Стој, као да смо скренули с пута!

Он се поче освртати у мраку. Судија се зато да у његово сурово лице, на коме није било ви трага од данашње шаљиности, па рече;

— Момче, узми се у памет, иначе, не одгова. рам!... Избићу те!

Далеко испред њих У мраку, светлело се села; По лавежу паса, који је допирао, изгледало је ла је близу. На неколико корака улесно блистало је бисерним сјајем огромно водено пространство, Ко» чије кренуше право према њему.

— Шта је тог — упита судија.

— Блато, господине судијо.. Пут води прежо њега... Плитко је, не бој се. Овде — снде по неха јама... Колико сам џута прелазио преко њета = и јашући, и пешице, и... Ћи, ђи, господо! Држ'те се добро, господине судијо!

Ксњи загазише у хладну воду, у којој се огледало небо, па опрезно пођоше напред, упадајући све дубље у блато. Мртва м блистава бисерно-зе= лена вода баруштине уздрхта и оживе. :

— Стој, воле! — викну одједном судија, па "ве У страху исправи у своме кожуху. Удавићеш жњ попе! Зар не видиш да су позне пуне Роде: Стој! Стани!

Разгневљени' судија поче псоватм.

Андрешко заустави коње. Кочије. утонуле У блато до душеме, стајале су усред блата чији се крај није видео у густој помрчини.

земљи

~ 5 — Ђи.. Напред! — викну Апдрешко на коње. Њетов смажни и крепки глас се разлеже у ноћи м магуби у бескрајној пустоши. Недалеко од њих

прхнуше дивље патке и са муком ишчезоше,. -:

— Треба да се и ми претворимо у дивље лат; ке, па да се искобељамо одавде... — рече Андрешко, замисливши се, — иначе...

= Ах, воле! Само ца изиђемо — пребићу те!

Та, подавићемо се!,.. Теле:

=— Нећемо, нећемо, гссподине судијо, ве бој се... У оваквој тами нема тога ко не би залутао; умири се! — рече Андрешко и поче да барата око ам.ва. Завезивао је, развезивао, псовао, проклињао. па најзад опет седе на сандук, замахну бичем м викну:

— Ђи-и!... Напред! ђ

Коњи запеше ми пођоше. Један од њих се одмаче од руде м поче слободно шљепкати по блату. Други остаде запрегнут.

— Еј! — шта се то десило — викну судија:

— Стој! Дорчо.. Дорчо... Дорчо! — викну 'Андрешко за коњем, и псче га мамити. Али се коњ, поплашен од воде, окрете уназад, па се мало ломало изгуби у тами према брежуљку, не осврћу. ћи се на свога господара.

Судија је стајао у кочијама, поплатшен, избезумљен. За то време Андрешко се брзо попе на другога коња, па га потера право за Дорчом, дозивајућт га непрестано громким, снажним гласом:

= Дорчо, Дорчо, Лорчо!

= Куда ћешт7... Жеј! шта то радит, воле: Диве љаку! Ах, вашљиви сељаче... Научићу те ја!

Жроз таму му, као одговор, допре до ушију злуради смех.

= Ах, воле, овде си ме оставио!... да погинем! да ме звери растргну! Момче. не чини то са мном, молим те! — проговори судија тужним, помало плачним гласом. |

— Не бој се. не бој се, господине сулијо! = зачу се Андрешкин глас, — Зверми неће у блата. Зави; се у покровац, да не назебеш... Доћи |

. Сутра. у зору... У кесчијама им» сена, па простри..

Ништа ти нећу наплатити, ништа!

= Еј. момче, не шали се са мном! = точе та молити судија!... Избави ме одавде! — Помрчина је, господине судијо, помрчина,

ништа се не види! А и коњ ми је побегао! Како да ти помогнем; Не могу.

Судија је слушао тај злуради глас, "који је лопирас сднекуд из таме им ужатавао се. — Какот Зар да остане ту, Усред блата Усред ове студене. зелене. блатњаве баруштине, којој нема краја»

— Хеј, Андрешко! Платићу ти колико заиштеш!

Зар немаш срца, младићу — завапи судија, али му.нико не олговори. Тада судија, у, безумном очајању

према селу.

= Еј), младићу... љуложлеру... золе..

букване! Холи! Избави ме!.. Та смилуј се! Живо тињо... сељачино... шопе! Ах — ах! У помоћ, у помоћ! . ; ;

заурлика

стоко...

Седећи у кочијама „судија увуче главу у кожух, и заплака као дете. Х Али, мрав, му не одговори, у

па. о ја Елин Пелин“ (превео А. Во _ , па

(шопсвима Бугари _назтвају сељака Западне Бугарске, нарочито из "околине Ссфије. — Прим, прев,

.

о -———__———______________ Уредништво и Ма ТВИМ Рек гора Драг. Јовановића 1/7У, тел. редакције 20-443 и 21-957; администрације 22-210. Штампарија Штам марке: издавачког предузећа Народног фронта Србије. ; Одговорни уредник Драгутин Шелајић, чек, рач, 1-9060386, Пошт, фах 252. - | ги А |