20. oktobar
_ СМРТ
БРОЈ 226
_ Ја сво већи број средњих о <н. оваа
ње социајн · важности и значају одлука- Дру-
борце за високи принос ИТД. вилно _ организујући
· вају сво
и М" : Џ 5! у
ФАШИЗМУ —
ГОДИНА М
14
ж __ БЕОГРАД, 18 МАРТ 199 ој
Дати иТи ВРАТУ ен Иста ТЕТ ТЕКУ те ји ита
__БАРОДНН_ОРОН_БЕОГРАДА
| треба да пружи пуну помоћ · социјалистичком преображату села
то шленарно заседање НИК КИЈ ама огроман значај у борби за. даљу _ изградњу
сепијалазма у Југоснавији, за реканструкиију наше – нољомривреше, Мише прошло пи два месеца си засе, Друго пектума а. ром земље
свакодневно стварају со сло зкове и пове задружно оргавизације У Земунском # Папчевачком
е а. тример о поми сема У кома | Вису | остовино свљачве рашне — заштуго, Велике вобедо наших. М о ствавењу _ Плат М изграшњи соттјаљазми, јасам пут социјишниетитког преображија с
тера о залатањиј с аашрулошех ортитизатија под ру уводом артио учинило је
кољакви ступа у се љето радно задруте. Наши радшта ссљани узаривају со, ма еопсмевном солускву да је доброг месим нрелаз еа о ситно-оопствопио чвтљивилјуолисе тазициелтња ша крупно задружио казжинство во само у «итеросу шашо нри-
- авредо у целини, у швтересу 88
градње соцејавнома у вашој о шља, већ шотовремено и у витерегу боље булућности решо сољаштва, подизању њемозог материјениог о блулттуринку прота ај,
Борба за осиијал от струкцицу свела пије сл наше радног сељаштва
су рЕЋИНЕ У Сабо „За
са
љм развиљак и сапредак задру“ зарства, шаравно, пије довољша
само стштта политичка и СКОномсва номоћ задругама од страпе "Потребно је, пре свега,
Н ара: ни Фф пи оЕ и
вомоћ | развитку задругарства.“ (Кардељ).
Сва паше масовно оргапизашје треба ла се апгажују у пру'
жању пуне помоћи сељу. Јо дал важан заната Народног
фрошта Беотраља јесто "задатак номоћа оопиалистичкој _ реконструкција села. Алш, пре свега, нотребно је.у свим масовним ор“ камазашијама, а парочшто у Не“ рошном фронту и синдткату, развити широк политички рад на објашњавању _ пслориских _ одтука Другог пленума ЦК КПЈ, на упознавању аших грађана са ивијом Партије у сопијалтстиксој реконструкцији сели.
Народни фронт Беотрада иружио је и током прошле године значајну помоћ селу. У 1948 години нослато су ми гооројто Се кише, одржано је много предава' ња, приредби п организовапо су разне друге акције којс су шоакогље политичком и културном уздизању села. ОСвато активност Фронта била је од великог авачаја за учвршћивање савеза радника и сељака, Ове годино помоћ Београда селу треба ла булс во ћа у боље оргапизована,
Пре свега, та ће се помоћ орле“ дати у појачаном политичком 1: ду на селу. Наш. Нарошпи фропт треба ла помогне фронтовским и задружнам организацијама па се“ лу у објашњавању путева изградзма у нашој, земљи,
тог пленума ДК КИЈ, у објашња вању конкретних мера народних власти у изградњи социјализма, у упознавању села са резултатима успешног остварења Петотодишњег плана. Наша агитација треба да објашњава предност крупног задружног _ газдинства над индивидуалним ситно + сопственичким поседом, да Фстичо успехе наших радних задруга, Пра | политички ран, наш Народни фронт треба да помогне раскришкавању ОНИХ сеоских богаташа ко ји не изврша је обавезе према нашој наш
народној ] држави. Уопште,
'
само! .
П плродие «ортанизаннје меду путу
~
! родит фротта
политички рал на селу треба да
још јаче мобилише средње М онромашне сељаке у борбу да изградњу | социјализма на још више онемогући и паралише утица! сеоских богаташа.
Упоредо са организовањем - по“ литичког рада наше организашије пружиће комкретну.помоћ У примени апротехничких мера У подизању продуктивмости пољ“ нривреде у унутрашњо, "оргатиза» пија семих радних задруга. На-
шим друговима узадругама тре.
ба пружити Помоћ у увођењу бригадног групног система рада, увођењу нпормњ прављењу
радних дава, у оснивању разних фондова, организовању књиго. водства и аређивању евидеције шта. У меким зедругама треба успешно обавти — попис инвентара, нетде послати групу књиговођа која ће радној 38друзи помоћи у организовању п вођењу књиговодства, организовати жонтролу митеријалпог пословања м томе слично. Посебно треба расмотрити путање организовања разних курсова за поједино _ руководио цео из земљорадничких сељашких радних вадруса, .
Номоћ џаших – стручних екизка огледаће сво у оправци задружиое _ шивентара, _ унознавању задрутара о руковањем, чувањем, ч одржавањем расних пољотривредних алатки и машина, ортапизовању разних стручних шредавања и течајева итд.
У културно - џросветном раду Народни фронт може да помогне ортанизовањем разних врста пре давања, аналфабетских и просвет их 'течајева, у оснивању расннх библиотека н књижниша, растурањем штемпо м других нубликаци ја м шњига, слањем разних културних екипа, организовању сокун них _ посета _ сељака-задругара граду, разним предузећима. културним устеновама шта.
Значка ну томоћ пружио 8 бе ко лекарско + санштетоке скнио. И ове кодино треба широко развити оцита ак слома пр село о организовати — тамо преглее, разна продавана 463 о
|
во области. организовани _ разне курсеве (прве номојћн- др.
Драгоцену „помоћ пружићо и
маше ветеринарске екипе,
1 хе ои |
- Порад озога, наш Народти френт може много де учини на уређењу самих — простора — зомљоренпичких оно сељачких“ радних задруга, задртуитних домова и уређењу библиотека и књижиица, здравствених им других установа па-солу. Наше фискултурне ор канизаштје шиају ЧслО такф ве лажи значај у пружању помоћи па развијању фискултуре.
Помоћ Народвог фронта · Бео-
увана У сонијалнстичкој _ реконструкцији _ пољопривредо пе вецриљује 26 овим, Ове 10
дине у Београд долази велики дрој фроттовеских и омладинских
раднах бритада мз | унутрашињости, које ће помоћи иаграшњу
нашег главно града. На оргаши зацијама Народног _фрошга је да у овим радним бригадама ор ганизујо политички, културно. вросветни ч фискултурни рад.
Мароти чаши другови, а наро чито чланови Самеза бораца, мају своју родбину, познаникс и прејатеље у селима јан мо зромена Ослободелачког рата, Ово везо треба одржавати м појачавате тутем шислма, сташних обавештења о томе вако стоји а реконструкцијом нољопризреце у селу, овветима и упутствима олавце, а мо чешћим обиласцима. Наша локална _нитамља _ треба, много знше да све бави проблемима реконструкиије пољопривреде, преношењу скуста а рада скиша из појединих земљарашнинких 1 сељачких радних задрута, ипонула рисању | ноститиутих _ резултата, пружању помоћи друговима који одлазе на село ЧтД,
Начин повезивања са селом 6иће ове године _пошко друкчији мету прошите. Све старо. ва их фронтовских организација _ 501 чентрисаће се на ссла у околним срезовима Београда. На овај пачеп, _ моћи Но да се прушружи мномо зећа попосродна и ефикаснија помоћ земљорадним ким а сељачким рашнем задруга» ма. Градски одбор Неродног фром та' одлучио је да организације На Београда – пруже пепосрељну помоћ срезовима: Бе-. страдском, Земунском, Панчевам“ ком 1 Старопазовачком. Раши што бољо помоћи овим срезовима одлучено је да Други, Пела пи Шести рејон жо помоћ земљорадничке и сељачким радним задругама у Бео-
рранеком срезу, Четврти и Сенње рејон Панчевачком срезу, Пр-“
-на п Трећи ројол Старопавовал
ом. а Земуџ Земунском срезу, Комисије за чомоћ селу у Ре“ јонским одборима Фронта треба
"ето пре: попунити јачим Јуди~
_ ској комисију
ма н учврстити ид. При рејон“. а за . помоћ _ селу и бољег и снстематск јер ра
а Организује се Ооо године | нобедаа сетио, стила проба 5аа-
у
4
| . радњу
ноено уетанов
Београда треба да пру- |
зимали уздиннукије хрутове на предузећа и установа. Оваки члан актива стреба) на помогне једној
земљорадничкој Или – сељачкој радној задрузи. Задатак члана
актива биће да детаљно упозна
проблематику“ села но задруга за коју јо ' задужен, Ом ће
дао требати да прати рано и да номаже скипама којо полазе
то сало у саму задруту. Члан ак.
тива треба да благовремено внформише рејонске одбор Фроп та о свим проблемима кои скрсавају на терену, да мреноса #окуства ноједиках земљораднич„ Ких мо сељачких радних зашрута редонском“ одбору Фрошта, како би са њима могле да се упознају н друге скитто поје оджазе ча (о. Ове године момоц сежу – пријжаћо ов па чај шамин твто ће предузећа м установе узимати патро-
пато над ПО О ДЈ тИМ задругама по пранцицу: једно предузеће једна земљорадничка _Њљи со љачка радна задруга. Предузећо
мин установа која узмо патрона х земљорадничком одтомно сео чком радном вацругом, јесте организатор пружања свнх врсти помоћи тој задрузи џочев од номертичког, "организатноном, _ мтуло турног ~ просветиог, – сопралљиоздравственог раде, над сво до оре ганизовања _фискулатуре, _ разних и аругах облика моћи, одузећо = ма : да оџганизу,е у са пак ; помоћ селу, празне % них сошша: лекароких, ветеринар“ свих шта. и да их шаље у олдфруту. Једном речи, треба чо"тојати да преко прадузеће, са85 УЉЕ оба ПОМОП
НОВИМ ЗЕМУН сељачктм радим Да б6ч паше организације Народеог фровта, пресжузећа ш уста“ шове које узимају натронате ам земољорадна чим и сељатким рад им задругама вомин м акливи могла да пруже свестрану мо ефижасту помоћ селу, пеопходио је мотребно да сви опи детаљи оваацају проблематиком сотијалистичке фреконетрувкшио | твоњо- привреде. И то не само са теоретоке справо -— то у првом релу —— већ шесто тако и са прак-
односио
"ТИМЕ проблемима са МИХ врсоова тдо ће екио ДЉЕЗИН,
На терену је већ увелико по јава да се у селима постављају низ но пиз разних практилних 10 тања џа која ће паши актива морати да дају тачна ни правилца објашњења, У ту сврху, Град ски одбор Фронта предвиђа «рат ке инструктивне семинаре за сио другове који ће тепосродно одлавити па село,
Наше _ рејонско – оррашазацје Фросита треба одмах да присту> по стварању | комисија, (1 њи ховом _ утвршћењу, Секретар комистје треба да буде особођви · свих. Осталих — дужно сти како би у потпуности могао да со посвети овим задацима. У комистјама васаља треба преза искуству иа прошио годино уста»
нозити 6 одговарајуће“ есвларс.•
Шо пре треба оформити актив м у'њега узети политички уздигтрудио дрјутовео, а исто тако пред видети која ћо предузећа, одно Тено установе, узети патронајко над. вемирорадниччим односно Есљачким радним оаљругама у се лима среза о: којима ћо (рејошока организација Фронта да ради. Тамо пдо лева ишли више ројо“ на имају исти сфеп, потребно је «ачно одрешити села у којима ће еваки рејоп де пружа помоћ. Ја тв рејонеки одбори Фрошта треба одмах да се мовежу са ројон
ским одборима Фронта срезова у
чијим бо селима да пружају то · моћ и среским задружнина но“ трима. Мо треба пш једна шаша окипа до нође у село а да сео претходио О томе пе споразуме св среоким одбором Фронта, одшосно сроским оадрулоним | белтром. Са њима треба стално ом чајуже сарађивати. Бијћо · потребо направити заједничка | нап рада, другове ша среза 'упознаво«та са оним мокуствима које н0то екипе буду стало у помоћи селу, Другови из среза, опет, з:0-
ту много да помогну сашић спи нама, члановима Фронта оци оде
лаве па -тарса упозвавајући чх са конкретвим' чроблемима села У
“ која: одлазе, То значи да. тро
ба направити детаљан план ре»
де пружења помоћи селу 8 ' одмек отпомкта 0 папом стиди
–птјееиећ име ше
»
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
ж
_РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА 1/1, _ ТЕЛ, 20.448 _ ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН,
ТРЕЋИ КОНГРЕС НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ
њг
пе «Лер
ата еннал.
=== мена ли оавниа
|
|
Рашрие престсентилтт- за _ »пемо Жонусех |
: |
џ 1
Ј релње: | 3
младих градитеља
социјализма
| зеђи конер који је почео | разл 1 марта сумирао
ре: гајио | ради Наџтане
АТА
омладине Србије у периш-
ду од ДругоР до '"Грећег конгреса и одредио задатке омла-
социјалистичкој
наредне дине У мизтрадњи земње и социјаннсти тко вастиПЕЊУ од Другог до организација Мародне Србије је порасла за'159.540 нових мланова.тако да данас има укун-
омладутке,
омладине
шо 891.485 чланова. Омладинским активи формирани су у евим пре дузећима, школама; установама,
ветитма уде за зо има услова, тако га нема места тде није образована организација Народне омладиве, Велики _ успеси | ноститнути су' не само у бројном порасту |омладине, нето и У погледу њеног социјалног и ва, нарочито-на окупљању омладине националних мањина, "мађа-
националнот саста-
ра, Шиштара ж, других.
Народна омладина“ Србије уче-
ствовала је У редовима борде за изградњу социјализма. Омладинци м омладинке Србије учествовали су сна! изградњи" Ауновог Беотрада, на изградњи ва 8.621, панчевачком изградњи републи кор М
првим
то-пута .и' га 14.000 Кучево—Бродице изтрадњи пруте ју Риту 3,89 аи других објеката
чланова, иру=
те на
са на.
локалног значаја. Ма важним 00-
у јектима друге планске године у-
чествоваљо је укупно 2388.590 ла» нова Народње омладине, што значи да „је сваки, друти омладинац у републици узео умешћа У дебровољним радним акцијама.
Омладина је такође. учествова“ |
ља м на изградњи задружних жомова мн у борби за социјалистички преображај сена м.,дала 521.009 чнапова за изградњу задружвих
домова. Мако“ су све радне акције.
Народне _ омладипе. од "отромног значаја за' привредио јачање маза земље, м њену социјаживттажу пзградњу, оне ипак нису имале само привредни значај већ м васпитнм, јер су омогућиле да о младина схвати значај изградњо социјатнтзма, подмуне политичку свест и ојача у борби нротив непријатењских елемената;
"ћихот страних,
Од -чфри стотино двадссет-—-евдот
= бригада „Које геу учествовале џа 'тзградњи великих објеката у 1848 години, двеста тридесет тиобр -тостане ву; ударне, дебста. четрдо-_ : у _. тогна.контресу СКОЈ-а м Народ-
еет четири бригаде су одликоване орденом рада; десет хиљада-три~
авва, МА „ВВЕТОдАР УП) | а
19.
"ерећег - коштреса
~ лилој) п
дома ·
сто деведесет осам су. одликовани орденом рада а једанаест хиља Ма ОНА от
ши ми
Парод ових успеха. било је мн слабости у неким ортанизацијама. тито се штетно одразило на правилан рад ми мобилизацију о младине. Ове слабости су се тледале мајчешће у педовољној
политичкој припремљености омна дине. за одлазак на радне -акциј мо у меконкретној и недовољној атитацији. Ортанизација
не посветила је уау стручног кадра из редова емладипе за привреду. У 1948 10диџи ма редова Народне омлмадипе Србије бтишло је у•"привреду преко 90.000 омладинаца пи омладинки.“ На иницијативу омладипив формираце су“ по предузећима омладинске производне бритаде. Само у: Београду, за кратко: време. формирано је 580 омладинских производних бригада са 6.687 омладинаца, а на стручним курсевима | ослособљено _„ омладинаца. Омладина је учествовала пи 'у' социјалистичком
" такмичењу и' узимала колекливне обавезе у предузећима. омладииске организације У предузећима биле су 'уопште један од сна жних ослонаца партиске ортанизације за извршење задатака Петотодишњет "плана.
Народне омпади“ пажње припре-
Поред активног „учешћа па изградњи великог објекта. м поред, рада на. унапређењу производњое омладинске организације _ посветизве су пуцу. пажњу идеолошкополитичком и културном васпитању свога члапства и стварале су кроз разне облике рада лик еоцијалистичког омладинца. Омладинске организације посветило су нуну пажњу садржају рада-м развоју својих најмлађих друго“ за — пионира. Поред тога у про“ претпрошлој години 0-
младима "Србије -је масовно учс-
стиовахла у фискултури што ез
њарозито видело приликом орта-
- низације 'Титове штафете м промећних «и јесењих“ кросова.
Норед свих ових успеха'у ра-
= ду омладинских организација и
' руководстава има доста слабости
гл кроблема. Организације Народве омладине у Србији још увек нису усмериле пажњу омладине м тену активност па задатке ко+ ји еу чврсто новезани еа' даљом социјалистичком · изградњом“ земње. Исто тако запоставља се-м шпедовољно схвата улога паше омладине ма-селу у борби за содијалистичкмн преображај села, уптапређење - нољопривредне про_ изводње. у ; , “ рећи коптес" Народне - омлади"не одредио је главне задатке 0-
. младинских организација -а -+0 |
задаци“ које је поставио друг Ти-
ме омладине: учење, стручно“ по-
' дитичко уздизање, . физичко -ва-
· десет два рмладинца м.омазано | спитање и октивно учешће у-со-
М
око. 8.600 ' У
' зације
Крећа 1одина Жевокодит ње два на вославила „Је крупио оадауке зрсд машу зожљу. Народна ома“ дива има задатак да добровољним
радним акцијама допринесе ша градњи опих објеката који з3ахтевају пајвише радне снаге. Ња-
Југославије при мила је обавезу да мзгради аутопут | „Братство—јединство“ м да узме учешћа у изградњи Беогтрада. На ове акције омладина Србије послаће 76.000 својих члано= ва. Ња тај пачин омладина Србије Бе и ове године својим до“ оровољним радом врло много да допринесе у борби за остварење тешких задатака маше социјалистичке изградње.
родна омладина
Омладинске организације ма сењу су дужне да упознају полмтику наше партије на селу м да мобилишу своје снаге за шео бр» жи социјалистички преображај)
села-
Ортанизације но У.ликолама и имају као главни веду борбу за ха, за што боље по уздизање као и спитавање омладине.
Народне омладипа факултетима задатак да но побољшање усис> учење ми стручправилно ва-
Васпитање омладине на науци марксизма-лењинизма миш основу на формирање лика свесног градитеља социјализма. Органи, Народне ·омладине- треба да омогуће свим члановима да преко разноврсних форми. на“ спитног“ и културног града упот-, ПУЊУЈУ и проширују..споје политичко знање, усвајају и даљс марксистичко-лењинистикти повлед на евет и друштво, многа слабости _ организација – Народна омладине имају корен у 'недово:»љ
ном идеолошко-политичком _ раду са омладином због чета је даљње шдеолошко _ подизање · омладине један од тлавних задатака свих организација. ЈЕ идеолошко-полу жтички рад ортанизације Народне омладиче
треба да буде осповно средство У борби против утицајп разних нем пријатељских мдеолотија. Са ич деолошко-полттичким радом пе раздвојно је мовезано развијањо јутословенеког воцијалистичког патриотизма који је показала а који м даље показује наша омла~ч дина У изградњи земље. · Досадашњи рад и успеси орка“ низација Народне. омладине Србије, чији је саставни део омла= динска организација У Београду,
показали су да је омладина је
дан од снажних ослопаца нашо Мартије и да ће им даље остатл
__ У мрвим редовима борбе за из
градњу социјализма. Спроводећи
- одлуке Трећег конгреса, Народна
омладина Србије не још шиве ако тивизирати омладину на социјач листичкој мзградњи земље, још више модићи политичку свест 0+ ми е м момоћи у извршењу |
_ тешких садатаке затке трве Тетог ~. ФОРЖ
~
УЗ.
–"
47.