20. oktobar
Политичк
(Наставак са четврте стране)
· нарна тттампа сважодневно из
%
муишља све могуће лажи и клевете против нас, као на примјер да Југославија про“ даје огромне количине стратегиских сировина за Запад, да америчка влада разматра питање помоћи Југославији, да се Тито састао са претставницима Запада, ла Тито ·на Брионима преговара с прет. ставнинима Запада итд, итд. Тај мој наводни састанак на Брионима измислила је мтали јапежа штампа још у јесен прогиале године, а сада је по ново смислила исту ла У вријеме када сам ја заиста. цијели март мјесец био тамо на опоравку. Само је притом морала измислити м то да сам се ја тамо састао трипут, јер се иначе не би могло „објаснити> залшто'сам ја мопао бити тамо цијели мјесец. Плаћеничка италијанска штамтша свакако је мајлажљивија, јер редовно измишља мнајневјероватније ствари. Некако средином марта пталијатска про фраттистичка штампа у Трсту узмислила је врло глупу лаж како у зони „Б" пуцају топови, јер је букнула револуција бали у тој зони, како у Истри оперитту антититовски парти“ зани који су порушили пру“ ју између Трста и Пуле итд. 0 неким „партизанским 600 бама> у натој земљи, које постоје само у машти похваре“ њака, пише се дамшос не само у реакционаркој замадној тптамти, већ се те измишљотине обилато експлбсаттлу ИМ у штампи земаља нађолне де“ мократије. Све такве и слич“ не измишљетисче онда нре штампава остала тптампа а нарочито комунистичка У неким земљама кад ва прумјер у Француској (Ииманите) и другим.
"За последњих месец дана наетала је права ратнохушкачка хистерија реакционаоне западне читампе и радија, која је у повом реду срачуната на то ла изазове страх и немир у нашој земљи и онемогући миран рад на остварењу _ Петогодишњегт плана. Непроекидно се прича и пише о некој наводној коннентрацији трупа према југословен ској граници у земљама народ» не. демократије и СССР о покре ту наших трупа у пограничним зонама итд. Све је то срачунато на то да се ствопи ратна психоза и неповјерење између народа наше земље и народа земаља народне демократије и СССР.
Занадна штампа могла би се
Подјелити на три восте по на-,
чину третирања односа између наше земље и земаља народне демократије п СССР. У прву категорију спада врло малобројна штампа у западним 32мљама која настоји ла буле објективна и ла приказује ствари приближно тачне. У другу категорију долази реакционапна и ратнохушкачка штампа која из“ мишља све могуће лажи и под» вале само да што више затпује атмосферу, нарочито што се ти че нас и земаља народне деможратије и СССР. У трећу катеторију спада она реакционарна жатампа која је најмногобројинфа, али која не иступа отворе-
"но ратнохушкачки, иако ради, У
_ морамо чим прије
том правцу. Та штампа пише сумњиве похвале на нашу адре• су, заузима став навијача на боксерској утакмици, али исто тако с циљем. да тим својим „похвалама напакости нашој земљи и компромитује нас код напредних маса у свијету. Жалосно је да те трикове са похвалама обилато затим користе штампа и радио-станице у земљама наподне демократије и СССР као аргументе који, према меуљењу наших _ „критичара" треба 'да потврде њихове клевете и пророчанства,
Та клеветничка кампања У резакинонарној западној штампи постаје утолико интензивнија и нервознија уколико се више реакција убјеђује да са нама не може правити компромисе, да ми никада нећемо скренути са пута сонијализма, ла Ми остафемо досљедни у борби за мир жоју воде напредне снаге У свифету. Хистерични повици листа „ЛР монд> и других, да ми не можемо висита у зпаку већ да приступити западном капиталистичком бложу, остаће само глас вапијућег у пустињи. Никаква застрашивања ни са Запада као ни са Истока неће нас скренути са машег принципијелног става као доследних сљедбеника маркси-
_ ама-лењинизма, неће нас скре>
нути са пута социјализма. (Сви делегати устају и дуго аплаудирају. Делегати кличу КИ и Централном комитету). |
Ја знам да ће бити опет „криичара“ типа каквих _ Диклоа, Ракошија, Паукера, онда неких Лајтмана, Григоријана и многих
других жвази-критичара Који ће,
| 97,4, а укупто не тране-95,2, Томе треба- до“.
ми можда рећи да се бадава кумем на вјерност пекар ату ле њинизму, јео је ствар о нашем национализму и скретању у капитализам јасна пошто је то написао и потписао ИнформбиРо, без обзира на то што се у Југославији стварно збивало и збива се, без обзира на то какве смо доказе подносили за своје оправдање. На ово бих им ја могао одговорити – познатом изреком „Рррит 5; тиоте“,
Другови и другарице, послије свега што сам овдје навео мо“
гао би нетко поставити питање: Па, шта сада2 Мози нас реакција на Западу, не воле — нас ови на Истоку, можемо ли ми овако даље» Разумије се да можемо, јер морамо, пошто засада другог излаза нема. Ми не можемо силом натјерати наше савезнике са Истока да нас воле, јер су си утувили у главу ла не попусте и да морају постићи свој циљ. А какав је тај ниљ — ми већ знамо. С друге стране, ми смо такође черсто ријешили да не отступимо — од свега онога што је правилно и правдено, што је у интересу изградње _ социјализма У нашој земљи, што је у интересу очувања тековина наше ослободилачке револуционарне борбе, у интересу народа наше земље и У исто вријеме у' интересу интернапионализма уопште, (Аплауз)., Толико о тој пропаганди и нападима на нашу земљу. На крају бих само додао још и то да, ако наши „критичари“ или међународна реакција очекују да ћемо ми под утиском свих тих лажи и клевета изгубити живце и учинити било какве непромишшљене кораке, нешто што би било у супротности са нашом револуционарном прошлошћу, са нашим принципима итДдљ онда ће се љуто преварити. Исто тако ће се преварити и сви они
И ре
ратнохушкачки и реакционарни елементи у капиталистичким зе“ мљама који рачунају да, услед тешке ситуаније у којој се данас налази наша земља због става источних земаља према нама, могу у својим ратним плановима правити било какве комбинапије са нама. Ту остаје наш став исто тако доследан као и до сада. Ми ћемо се борити за учвршћење мира, а против свих ратних хутшкача. Даље, и наши „критичари" и сви они који нам не желе добпа узалуд ће чекати да та хајка нас било морално било физички сломи, Што је та хајка жешћа и клевете 6безочније, тим више у нама расте револуционарно _ убјеђење да морамо издржати и бити непоколебљиви баш због тога што
је та пропаганда таква, немарксистичка, што коњи не само углед сопијалистичких метода У односима између социјалистичких земаља, већ може имати и катастрофалних _ последица за даљњи револуционарни _ развитак у свијету, — јер се иза свих тих клевета и измишљотина према нашој земљи и нашим ру“ ководиоцима крије ревизионизам, крије се отступање од марксизма-лењинизма. А клевете и измишљотине треба да надокнаде помањкање теоретског објашњења тога ' ревизионизма, јер у теорији марксизма-лењинизма наши „критичари“ не моту наћи оправдање за овакав свој став по питању односа из» међу сопијалистичких земаља, (Аплауз)
Наш најкрупнији задатак — изградња
Друго — што је врло важно — због чега морамо издржати све те нападе, јесте то што имамо _ извршити _ најкрупкији
револунионарви задатак: из
градити социјализам у нашој.
земљи, створити радосну бУдућност радним људима наше земље и показати трудбеницима цијелога свијета шта могу и народи једне мале земље као што је наша, кад су свјесни својих ниљева, кад су је динствени и свјесни снаге тог јединства, кад их води таква прекаљена и монолитна Кому“ нистичка партија кад што је наша, (Аплауз),
Другови и другарице, дозво- |
лите ми да сада кажем неколико ријечи о задацима Наролнот фронта, О привредним задацима биће говора у дискусији и ја бих се за то сада
на мрају осврнуо само на не- |
ке политичке задатке Народног фронта у вези с нашом данашњом _ ситуацијом. Прво, што треба свима да нам буде јасно то је— да нас, разумије се, ни са једне стране неће оставити на Миру па ма како ми то желели, А замислите жако би било лијепо живјети и радити да нас сви оставе на миру, па да се свом снагом препустимо стваралачком раду на изградњи сопијализма, да удешавамо · наш _– привредни, културни и политички живот како _ најбоље одговара инте"гресима наших трудбеника; увјерени смо да би много шта
од тога послужило као при“.
мјер напредним снагама у свијету. Али, изко наши народи имају пуно право на такав несметани стваралачки рад, ипак нам се та жеља не може оства рити у садашњој ситуацији
- јер нас, као што смо видјели
из овога што сам навео, у т0ме ометају са свих страна,
Другови и другарице, ми смо још у почетку ове године, а и прије тога на засједању Народне скупштине у депембру мјесецу прошле године, говорили 0 томе да ће нам 1949 год. бити врло тешка и дљ морамо у тој години мобилисати све наше материјалне, моралне и политичке снаге ла бисмо лакше савладали постојеће тешкоће о чијем смо. УЗ" року такође говорили,
Да видимо какб смо углав= ном извршили план имдустри“ јализације и електрификације у првом кварталу ове године. Свим што је до сала урађено ми можемо бити прилично задовољни, јер смо успјели стићи слиједеће резултате (У процентима): индекс извршења плана износи у рударству 98,2, у тешкој индустрији 90,3, у лакој индустрији 946, у им“ дустрији. народних република
за све наброја-
по-.
" талистичким земљама.
· што
социјализма
дати објашњење да је индекс пораста индустриске пропзводње по плану за 1949 у поређењу са 1948 годином 130, да проценат > извршења трвог квартада од годишњег плана износи 22 од индекса повећања, а да је индекс пораста извршене индустријске производње у поређењу са кварталним просеком 1948 године 114.6. Што се тиче вањске трговине, то јест извоза и увоза, ствар у цјелини стоји овако: ми смо до данас успоставили трговачке односе са 26 земаља, без и најмањих политичких концесија или отступања од наших прин ципа, ма колико Нас за то хи. стерично клеветали наши »„критичари“, За ову годину успјели смо осигурати, у основном, сировине за нашу индустрију кзо су . нафта, памук, вупа, кокс, ваљано жељезо итд. Према томе, нема опасности да ће се производња за широке потребе наших радних грађана смањити „већ ће се она; напротив, извршити према нашем годишњем плану. До сада су све наше фабрике радиле пуним капацитетом ми тиме омогућиле ла већ у првом кварталу ове годи не повећамо обавезно снабдева. ње неким најважнијим артиклима, као што су текстил, абућа и други, за 30 посто.
Нешто теже иде са набавкама у иностранству за нашу капиталну изградњу. Ту се ради у првом реду о машинама и по стројењима за нашу тешку индустрију и електрификацију, Услијед економског притиска пре ма нашој земљи који врше неке источне земље, ми смо азгу. били у времену док смо усијели осигурати набавку тих машина и постројења у разним капиТребало је најприје повећати наш извоз у те земље; да бисмо осигурали платежна средства за оно што смо морали и што морамо увозити да бисмо успјешно продуЖили са извршавањем _ Петогодишњег плана,
Могу вам казати да смо и ту већ пребродили највеће тешкоће и осигурали велик дио оних машина и постројења која су нам била нужна да бисмо сами могли изруђивати у _ нашој зе– мљи разне машине и постројења не само за лаку и за тешку тиндустрију, као што су високе тећа, Мартинове пећи итд. Од бвих посљедњих нешто је већ израђено и у погону, а прва висока нова пећ наше израде биће ускоро такође у погону. Исто тако израђена су у домаћој индустрији и нека истројења за добијање нафте, за рационализа цију и механизацију рударства затд, (Аплаув) . |
Откако се према нашој земљи води ова неразумљива кампања ми врши економски притисак, раз-
ту.
· нили, а реакција са
"злочин према нашој
вио се код наших трудбеника свих категорија, како код радни ка тако п код стручњака и науч ника,. незапамћени _ стваралачки
„ толет. Нашој сопијалистичкој
држави дају се сваког дана разни нови проналасци, а рапионализаторство и новаторство Узели су масовне размјере, Нашет радни људи чине највеће напоре да би што више допри. нијели остварењу _ Петогодишњег плава.
Ми већ данас израђујемо, У земљи велики број разних ма_ шива, апарата итд, које смо још недавно морали увозити и плаћати страном валутом. Али, на. ма још много тога треба и ми чинимо највеће напоре да ство римо платежна средства, јер на ма нико ништа не даје на вјере сију. Према томе, пред наше трудбенике као и пред наш На родни фронт као пјелину још увијек се постављају такви важ. ни задаци као што је сјеча шу ма и извлачење разне грађе ради извоза, јер дрво код нас за-
_ узима врло важно мјесто у из-
возу. Даље, врло је важно за извоз повећање добијања ба_ кра, олова, угља и других руда жоје такође служе као средство за плаћање онога што ми увозимо за индустријализацију и електрификацију. И западна. и источна штампа троше на хектолитре мастила и боје На писање о томе како Ми тргујући са Западом неминовно идемо у табор копитализма. Разумије се да је то обична тлупост коју мудраци са Истока штре да би нас што више опрЗапада је, ттири да би нам чим више напако стила и што више продубила јаз између нас и напредних снага у свијету, а нарочито између нас т земаља народне демократије и СССР,
Како стоји ствар с тим> Стоја тако да нам се и на Западу траве доста велике тешкоће око набавке неких најважнијих ма. шина и постројења, Дакле, витие се измишља и прича него што је истина у томе да нам сада западњаци без сметње продају што желимо, А хоћемо ли ми трговати, то јест куповати све што нам треба и продавати оно што можемо да бисмо пла тили мнабављене машине итд> Ра зумије се да хоћемо. Био би социјалистичкој земљи кад не би тако радили, Они нама машине им постројења, а ми њима оно што #имамо и можемо дати, паре за робу и обратио, Ако желе на тој бази трговати добро је, ако неће — онда од нас ипак не мопу нулта више очекивати. То треба _ да запамти — свако. (Атлауз),
А сада неколико ријечи о снабдевању наших грађана, Нас клевећу „а извозимо · животне
"не извозић сувишка2.-Же -је отуда анто 0е
ферат маршала Тита
Како стоји Мт бијела жита, као што је пшеница и друга, не
намирнице ствар с тим.
итд,
извозимо удтите. Масноће је ове зиме било сувише мало да
бисмо задовољили наше потре-
бе у првом и другом кварталу
ове године, док доспију свиње.
које се тове. Миа смо због тога морали прибјећи набавци маспо ће у иностранству, морали смо купити, и још купујемо, вагона масноће да бисмо покри ли наше потребе за прво полугође. Према постојећим дома_ћим могућностима, тама би недостајало свега 500 вагона масноће; али док стигне наша маст ми ћемо увести 1500 ваго-
на) с тим да онда 1000 вагона вратимо, јер би нам то иначе силно пореметило — платежни
фонд за разна постројења и маитине. Кто, тако стоји ствар са из" возом намирнипа ом никако другачије, јер ми данас света трошимо много визе него што се трошило прије рата. Тако је, на пример, 1948 го
дине откупљено 873.968 тоне. · бијелих жита, или 38,95 трооената више него 194: коди“
не и све ће се то утротити у, вашој земљи за прехрану нажштих радних људи. Меса је откупљено 1947 године "1.240 тона, а до краја 1948 године 102.430 тона, или 4378 посто више. Кромпира је откупљено 1947 године 111.720 тона, а 1948 године 175.840 тона или 5,39 посто више. Шта То значи То значи ла потребе расту, али да расте и животни стандард.
Разумије се да ту и тамо У снабдевању постоје извесни недостаци: или је по среди слаба дистрибуција или не савесно с расипање, — односно трошење намирница на другим мјестима гдје није по требно. Ја немам намјеру да о томе говорим подробније, али ћу папоменути да су се са картама за обавезно снаб“ дјевање _ догађале нечувене ствари. Откривено је да је У неким градовима издато десе“ тине хиљада карата више не“ то што: је био број потрота“ ча. Даље, у многим селима и то не у најпасивнијим издаване су карте за обавезно снабдевање за 50—80 посто становништва села. Таква неодговорна и расипничка по литика имала је посљедицу да се исцрпио државни фопд за снабдјевање и да је то он" да било на штету оних по“ тротача који зависе само од тога _ снабдјевања. ' С друге стране, кад је донјето решење за ревизију издатих карата однбене за одузимање карата од оних којима оне нису потребне, по нетде су одузима“ не карте радницима или рад“ ним грађанима који немају никакве друге могућности за снабдјевање, Државном — интервенцијом то се исправља, али ипак ствара незадовољство код људи, што је свака“ ко на штету државе као це лине. у Другови м другарице, наш државни фенд за снабдјевање није неисцрпан. Он је за сада таман толики да подмири наше потребе, али само тако ако се савјесно и паметно господари, ако се врши пра вилна расподјела према одређекој уредби. Шрема томе, на вама је да нам помогнете одезде, жако би се расподела вршила што правилније и на време, али без расипања, јер иначе можемо доћи у тешку ситуацију, ми немамо ваљлуте за набавку оних намир“, ен еј "не би требало ма-
ављати ако би се штедило.
Откуда то да им крај прилично добре године, каква је била 1948, и поред тога што хлеб ипак нема
1500 .
„пор свих“ честитих
- Трећа,
данас равномјерно расподјељу је на све крајеве наше земље, а не кад је у пасивним кра“ јевима као што су Лика, Херцеговина, Босна, Загорје, Далмација и други, становништво кроз читаву годину гладова“ ло. Даље, данас се за неколи“ жо стотина хиљада повећао број индустријског радништва и смањио број сеоског становништва. Осим тога, данас они који раде, а тих има највише, добијају обавезно много више по количини и редовније хлеб и друго но што су до“ бијали у старој Југославији.
Шрема томе, ми сада преду“ зимамо разне мјере за повећање сетвене површине у нашеој земљи да бисмо обезбједили довољно средстава за прехрану становника – наше све витке индустријализоване земље. Шитање исушивања и других радова на добијању нових | сјетвених _ површина спада у ред натих ајважнијих задаћа у Петогодишњем плану, Ми то питање морамо рјепиити, јер иначе можемо кроз двијетри године имати врло тешку ситуацију у по гледу прехране градског и ин дустриског становтиштва. То би могло озбиљно успорити подизање животног стандарда наттих радних људи.
При решавању тог важног питања ваш Народни фронт треба ла уложи све своје распопоживе снаге. Још ове године предузимају се огромни радови око исушивања и дру“ ти, у којима ће учествовати десетине хиљада наших рад“ них трађана. Е
Исто тако као и повећање сјетвене површине важно је ми повећање сточног фонда, Ми данас озбиљно оскудијевамо у месу свих врста, а на“ рочито у стоци за клање, Др“ жава је предузела замашне мјере за гајење стоке и пера“ ди свих врста на државним пољопривредним имањима, али је-то далеко премало да би се накнадио мањак у тим сељачким производима. Оту да наше честе откупне мјере које, разумије се нису симпта“. тичне — али које ми ове го“ диве још не можемо укинути. У вези с тим ја бих овдје под вукао огроман значај наптих задруга како у погледу повећања сјетвене површине тако и у погледу повећања га“ јења разне стоке, перади, сви ња итд. Мате. радне задруге морају постати право фабрике за производњу свих врста пољопривредних производа. На чланове Народног фронта пада при том велика задаћа м одговорност и морају се свим снагама заложити за рје ттавање тих задаћа. То ће силно подићи стандард живота наллих радних људи уоп“ ште, а још више упапредити наше пољопривредно – социјалистичко газдинство и обогатити саме задруке.
А сада још неколико оп“ штих, углавном _ политичких задаћа Народног фронта.
Да бисмо, упркос свих тих сметњи које смо напријед навели, ипак успјетно савлада“ ли своје задатке, потребно је у првом реду сачувати поли“ тичко јединство које се досад
тако снажно | манифестовало у свим акцијама Народног фронта _ Југославије. Дакле,
трва натта задаћа јесте да сачувамо и у будуће то своје политичко јединство.
Друга наша задаћа је да са“ чувамо братство и јединство наших народа које је засновано на правилном _ рјешењу националног питања у нашој социјалистичкој отаџбини. Улога МШародног фронта је да будно, као зјеницу. ока, чува ту — једву од највећих теко“ вина наше револуционарне Народпоослободилачке _ борбе
„од свих покушаја напада, ма
са које стране била, угрожена та велика тековина наших народа Ако желите чути од мене каква нам може највећа опасност данас пријетити, мо“ ту вам одговорити да су све друге епасности далеко мање и далеко безначајније од 9 пасности која би нам. запри“ јетила ако бисмо дозволили да нам неко разбије наше У нутарње јединство. Према томе, сви они елементи који би то било унутар, било ван наше земље покушали — мо рају тпаићи на најжешћи отграђана, наше социјалистичке земље. (Аплауз). Наши народи су у процесу крвавих борби иско“ вали то јединство народа, које је изражено у шест равноправних народних република (6ез обзира на њихову величину, и зато та брат“ ска заједница народа ФНРЈ и "претставља тако поли“ тички — чврсту и економски способну државу да Мможе данас са највећим успјехом градити социјализам.
задаћа | Народног фронта је да се јоп ·више
(Наставак на || |, г пместој страни) _ ј ] 3 -