20. oktobar

ди“

пини ли Пи Мини и

ПУНИ НННЕРНОЕЕБЕНЕ НиЕЕ рппна

г ' смену једну исту улогу, онда се

ДР рмнатн .

=3а већу одговорност

= штабова и Градског = предузећа у саку- 5 пљању отпадака =

_рикупљање отпадака преко 2 фронтовских организација почело је 19 прошлот месе- 2 ца. Тога дана требало је да 2 се који ће руководити овом акци~ 2 јом, сваки на своме рејону. рејонски штабови у заједници“ са 5

су били дужни да направе планове рада. Нарочито је било: важ- := но да се одреде места на којима же ће се отпаци прикупљени по до- Б мовима, сабирати. То су били ор- 5 танизацисни задаци које је прет- == ходно. требало извршити да би с. Е прикупљање _ отпадака успешно 23 одвијало и да се не би учиниле 2 исте трешке које су се у ранијим 2 акцијама дешавале.

Прошло је више од двадесет да- 22 ' на како се пред фронтовске орга- = низације поставио овај важан задатак и за тај доста дуг период # времена требало је да се покажу 2 знатни резултати. Међутим, фрон- 2 товске организације нису пришло: извапењу овог задатка онако катко је то требало учинити. поје- 5 диним рејонима требало је више = од десет дана да организују шта- 2

Традско предузеће за омпатке, 2 коме треба“ да се“ достављају са- 2 купљени отпаци из свих рејона, 2 до сада располаже само овим по- = дацима: 10.500 кт старот гвожђа 2 са Првог рејона и 1.898 кг са Сед- 2 мог рејона. При давању директи- 2

нима мије постављено да се на- 2 траве једнаобразни планови за све 2 2 рејоне, већ је ово остављено штабовима да они учине како им у најзгодније. Наиме, док су некиз рејони "приступили прикупљању = по појединим артиклима, дотле су 2 друти прикупљали све отпатке УВ исто време.

По неким рејонима није одмах 2 установљена евиденција, тако да се не зна тачно колико је до сада сакупљено. Поред тога, нису одређена сабирна места са којих би се сакупљени отпаци транспђртовали до стоваришта СРЕ ског предузећа за отпатке. Рејон- 25 ски штабови нису ништа предузи == = мали у погледу транспорта, већ су = захтевали да Градско предузеће: за отпатке преузме то на себе. = Међутим, ово предузеће не распо- == = лаже довољним бројем камиона и не може. да врши Пра ОртоваЗе ме = од сабивних места до стоваришта. Потребно би било да се м рејонски штабови, са своје стране, постарају за превозна средства из тиме убрзају достављање отпа; 2 дака.

Градско предузеће за отпатке = не располаже скоро никавим по- 2 дацима о томе које је количине = отпадака који рејон доставио. пре 2 = ма подацима које за сада има доБ сада је сакупљено укупно 17 тона = разних отпадака. Чудно је да се = надлежни из Градског предузећа Б нису више заинтересовали за ре- 2 зултате сакупљања по рејонима 2 и тражили да им се свакодневно == = достављају извештаји. То би ре-= = јонске штабове покренуло на ве- 2 ће и потпуније залагање. |

Требало би да фронтовске орга- = низације, за м Градско предузеће чији је стрвенствени задатак са- = купљање оттадака и од кота треба = да потиче главна агитација и пот- 2 стрек за рејонске штабове, уложе = много више труда У ОВУ акцију. = Не би смело да се дозволи, као 2 што је био случај у Осамнаестој = основној организацији Трећег ре- 5 јона, да се грађанима каже да 2 припреме флаше које ће одређе- = ног. дана бити подитнуте, а што 2 уопште није учињено. Сасвим гЕ разумљиво да оваква немарност 2 не само да изазива негодовање # грађана, већ рђаво делује на да- 2 љи ток акције.

Потребно би било да фронтовеке Е 5 организације озбиљније и са више: = упорности приступе раду на са купљању отпадака, се МЕ огроман значај који ће резултати га тога рада имати за нашу мнду- 5 стрију. Нарочито је важно извр- #22 шити широку агитацију међу гра- 2: Ђанима, заинтересовати свакога 5 појединца, учинити да ниједна од- = бачена ствар не пропада неиско- := ришћено.

ни ИПи

Алтернација 6 На латинском алтер значи дру: | ви. Када неки човек духовно или | телесно личи на другога, каже се | да је то његов алтер его, тј. дру“ то ја. У позоришту, ако два у: метника или више њих играју на

ва за прављење планова по рејо- Е Ј

ниским

Пролеће је

Оран рејснски штабови 2 настало, а ђубре ] је

остало

круту сточне пијаце код

Кланице ђубре стоји више

" од два' месеца неизбамено,

ма да има четири сандука за са-

купљање сомећа. Безобзирно се ђубре растура свуда.

На простору око рампе гдр

истоварује стока ни чизме не по-

се

мажу. Ту стоји један камион ист товарен из вагона пре више од два месеца, и само смета истовару живе стоке, јер неко можда сма-

ђубре, а да ђубре не треба склонити.

тра да је и стари камион

У кругу сточне шијаце има шест хидраната, па би била

2 да се бар двапут недељно пијаца

пере. Душан И. Петровић,

пожељно ·

из! радског Народног одбора

- Сензмолошки вавод ФЕИРЈ у Београду послао одбору Београда акт којим тражи да евентуалним земљотресима У Бе ограду!

му Одбор шаље. извештаје:

— Хало, Сеизмолошки заводтМолим вас да ли је-било неких

жох о жо хж

земљотреса, хтели би да вам пошаљемо извештај“

, Чувајмо београдско зеленило

а раскршћу, улица Ђуре

"Ђаковића и Француске постоји _један мали сквер, који је доскора био отрађен, гробови у њему лепо уређени, а трава мегована. Преко зиме, приметила сам да многи граБани; а и деца околних улица, прелазе. преко њега прескачући ниску ограду, да би себи скратили пут.

Мало ниже од малога сквера, налази се један већи и један. мањи. То је била дивна оаза усред асфалта и вечног саобраћаја према 'Дунав-станици. Фронтовци су уложили мното добровољних часова и труда да би уредили те мале оазе, окопали их, засејали травом, улични поливачи сваког дана и по два пута заливали, а швајсери целу ограду поправили.

Ми из најближе околине мното смо се обрадовали овом зеленилу од кота је сваког дана према нашим прозорима допирала пријатна свежина, а очи су нам се одмара-

ле на дивном зеленилу.

Деветнаестог априла отпочеће такмичење драмских секција културно - уметничких друштава Београда

задње време запажа се све Ј више! опсежан м свестан

рад културно - уметничких

друштава Београда. Њихова наступања на нашим позорницама повећавају се из дана у дан. Ноље њихове активности простире се данас по свим оближњим радили

Али није прошло мното времена а грађани ми грађамке су направили стазу преко средине малот и великог сквера. Деца, видећи од родитеља како они прелазе, сматрали су да је и њима дозвољено да то сасвим докусуре правећи од овога футбалско игралиште. М тако сад уместо пријатног освежења и зеленила, имамо у кишним данима блата и баре, а у сунчаним данима тај простор је прекривен густом наслагом прашине која може веома много да шттети деци која се на њему ипрају.

фабри чки димњак као споменик

Господара Вучића улици, између основне. школе „Војислава Илића“ м последње тролејбуске станице, један фабрички димњак стоји као стомевик циттани која је некада ту била. Он сала шимему но служи. наместо цитлане подитнуте су куње тако да се димњак налази 'ма

крајњег првака у такмичењу. Свака група имаће и посебан жири који ће пратити такмичење своје групе и доносити пуно решење о прваку групе. Тиме ће се избећи и она преоптерећеност жириа, какав је био случај прошле године када је био један жири за сва бе-

"Требало · би Комунатно одељење, односно Отсек за паркове, да се позабави мало овим ттитањем, а

"фронтовска организација са сво-

је стране да скрене пажњу грађа нима нашега краја да мало више припазе м чувају то мало зеленила, које је неопходно, наромито данас када у Београду нема ни изблиза онолико паркова колико би требало да имамо. А деца могу играти лопте у непосредној близини сквера на свом лепо уређеном дечјем итралишту.

· љЉ.К.

жжж

сасвим малом. тварителту земљишта па се на може искористити за индустрију питала.

Како сваким даном ничу нове фабрике а у Вишњици се подиже велика циглаша каја ће имати неколико пећи м димњака, могао. 6 се и овај димњак из Господара вучића улице корисно употребити

оградска друштва, и избећи ће се сваки замор и одуговлачење такмичења. Збот тота ће се и такмичење лакше и брже одвијати, више ће се залазити у суштину глуме поједине секције, у њене квалитете и могућности за даљи развој у драмској уметности.

штима, Новом Београду и сељан- рушио вв: 608

РАДИО

хжим радним задрутама. Упоредо с овим наступима врше се и велике пуипреме на новим програмима за претстојеће такмичење њихових драмских секција.

" такмичење драмских секција културно-уметничких друштава У Београду, отпочеће 19 априла. На њему ће узети учешћа 24 београдска друштва.

На основу искустава и резултата који су постигнути и запажени, не само кроз прошлогодишње такмичарске наступе, нето и кроз све приредбе одржане, како у прошлој тако и у овој години, Савез културно-уметничких друштава У Београду донео је одлуку да се овотоди такмичење драмских секција беотрадских доуштава. изведе кроз њихову поделу ма три групе. У оквир појединих група укључена су, по квалитету и уметничкој висини, најближа ом, по снази, уравнотежена друштва, која се са много изгледа моту међусобно такмичити за мобедника групе. Друшттва једне групе такмичиће се између себе. дајући свота

2 пива оа ниво етен ар нретие лана 251 што није за куђење измишљана-

јући чак и тобожње. разлоте ва евоје мишљење,

Турнир

Често читамо о шаховским, теи јахачким турнирима.

. то назива алтернацијом. :

'Критичар и критизер

у Критичар је онај који поштеној оцени подвргава неко дело мили некога човека, било да је:та ' опена добра или рђава,.а крити| зер онај који у својој крити:

| пристрасно суди хвалећи оно | што није за аи кудећи оно

"ма.

Шта је турнир То је била некала борба витезова. Они су се 60рили или затупњеним или оштрим оружјем о нарочитим правијтиТурнири воде порекло из Француске од пре неких девет стотина година. Догађало се да У | овим борбама буде и мртвих. Са- | да су турнири племенита и три-

"јатељска такмичења између. поје-динаца, а

„служи народу,

у подруму“

од Славка Колара

„Седморица учна је ствар била за глум| це када су са својим путујућим позориштем ишли пешице, вима и, у најсрећнијем случају, возом да стигну у неко. село и да прикажу оно што носе у срцу, а чему њихов промукли или звонки глас, њихово тело, али више њихов дух може да оствари. Носили су тако најлепше жеље народа, најгоре мржње, највеће љубави. Није то случај био један једини да је гледалац у задимљеној кафампи скакао на позорнишу да прекине позоришну претставу. Ћ

Увек су наши глумци живели животом свота марода. Увек је народ волео глумце баш онолико као што глумци воле свој народ. Волећи једни друге они су волели мајвише две мисли човечанства: правду и. слободу.

позориште је у нас не нека кућа где ћемо се забављати нето ку= ћа где ћемо учити, кућа која је лража од родитељске: равна шткоч ли, И зато сваки ко воли театар, сваки ко схвата њетову вреднаст, са задовољством је, са нежношћу чак слушао „Седморишту у подру=му" Славка Колара, драму коју је сажето дао Радио-Беотралд,

Уметност је у служби народа. Народ служи уметности. Техника па према томе и уметности.

Данас није потребно да путујуће трупе круже народом носећи репертоар. У најзабаченије село стиже „Хамлет“. Треба само имати један радио и отворити ма Бео-

град, треба само имати разгласни“ -

ке, па тај пренос дати свима.

и и таљигама, и под арње-.

_ма и изван ораница,

Можете ли замислити дворану тако велику да прими онолико слушалаца колико њих може да чује радио-драму7

Утолико је свакако одтоворнија реч која се тако широко преноси,

' која се казује лепо, јер мора би-

ти тако лепо речена да буду виЂена слухом. То је тешка дужност за редитеља и за њетове глумце.

Срдачна жеља мнотих и многих који одавно воле позориште и оних који први пут улазе у ту кућу учинила је да је у Београду, први пут од почетка позоришне историје до данас, улазница тостала права реткост.

Радио мам вато у томе селумају много помаже и треба да помогне. У понедељак дата „Седморица“ показује пут тога употпуњавања, те могућности да 6ез путујућет позоришта, без великих дворана, слушају не хиљаде него стотине хиљада један нов добар комад.

Не улазећи у оцену овота драмошлета, који је узео за тему сукоб два света у освиту слободе, можемо похвалити тежњу да радио што чешће преноси позориште, да та да целоме народу у граница да га изнесе из уских позориш их злрада.

зидова,

и слушлајући у понедељак увече пренос „Седморице у подруму“, ми у својој соби нисмо били сами. Ми смо осећали колико још људи седе близу радио-апарата, у менпзи, у радионици, код куће заједно с нама као да су у великој, бескрајној дворани.

Гитара вратити

а. : Уредништво | и арминнстранија Ректора Драг. Јотанокаћа 11М, тел. редакције 20-443 и 21-957; администрације 22-210, Штампарија Штампа ка п

"9дзовориа зведави Драгужии НЕол зјић, пек, раљ, 1-9060280, Попић фад 252

"Салама виси Студентске мензе=

раним се, као многи „београд- = ЈЕ ски студенти у општој сту-2 дентској мензи. Храна је не-Е кад боља, некад гора. Нећу на. то- 5 ме да замерим јер знам да има мното тешкоћа са којима се бори да исхрани што више студената. = = Нећу да замерим ни што је јело некад п сувише масно а некад по- = сно па се лук на води назива „Бе-:: ћар-паприкаш". не смета ми ни 05 што се једна иста јела, често, на- 2 зивају различитим, звучним, име-: нима као да је кувар проучавао = речник страних Речи. Са мало стрпљања све се то може поднети 5 наша менза нема много више 5 недостатака од оних који се мо- 5 рају појавити у установи друзштве: 5 не исхране толикот капацитета. 55 Ала случај у недељу превршио је = свакф меру и мислим да не треба 2

пропустити да се њетов узрок = спита. = Недељом добијамо. увек суву == =

храну за вечеру. Тако је било из прошле недеље али је храна ко-= ју смо добили биша неупотребљи- == ва, Дали су нам за: вечеру саламу =

"која је тако заударала и била та-=

ко сумњиве, сиве, боје да сам код= куће морао да је дам мачки. Ниш за њу, изгледа, салама није била = довољно добра. Само је помири: сала и није хтела да једе. Али. у-тЕ

права мензе је изгледа одлучила да брзо ликвидира укварену сала-:

му. Добили смо је опет У моне- же дељак, само сада испржену, заг =

ручак уз пасуљ. Мислим да је крајње несавесноЕ од управе мензе и од кувара дал нам дају укварену, или полууква- = рену храну. Била би мања штета = да се та храна, баци него да на- = нене оболења- или тровања овима 5

који је једу. · мо-тс.

усини а 5:

и пренети У Вишњицу, или на нежо друго место, где ће корисније = послужити него да врши и даље = функцију споменика. Ми данас, када се тради на све стране, не- = мамо опеке за бацање па је треба та употребити а ме остављати да бесжорисно лежи.

А. Нововић

“а от “а га о. ~“. а ма = | – = | = | – = = а = – = – – = к – = = = =

Од пријављених драмских сек: ција, за претстојеће такмичење, Уз мрвој групи сврстано је пет, У дру == тој шест, а у трећој тринаест дру- = штава. Прву групу сачињавају: „Абрашевић“, „Бранко цветко- 2

вић“, „жарко Зрењанин“, „Нико-: ла Тесла“ и „Гаран“. између њих = водиће се најинтересантнија бор-2 ба. У овом саставу групе друшта- = ва нису ушли доста јаки тшротив- = мици, као: „Бранко Крсмановић“, „Зорица Божовић“ и „Иво-Лола = Рибар“ која, из разноврсних ра-= злота, нису била у могућности да се пријаве за шретстојеће такми-:= чење.

После победника, =

појединих група, награде победницима које ће, заз разлику од пПрошлотодишњих ка-= да су само најбоље пласирана = друштва могла добити награде,= послужити жао потстрек на даљит рад и омасовљавање драмских = секција у машим културно-умет- = ничким друштвима.

ен

мроглашења

додељиваће се = =

0. Ратке (Париз)

Бели на. потезу добија,

Очевидно је да бежи лобија | партију семо-у . случају ако у. спе. да задржи све трџ "лаже

Београдски трудбеница 5 ТОПЛО су Поздра-

Ез | == = == = с = „ Са = сР

= турво - уметничких

. секције: хорском, тамбурашком и фолклорном. Упоредо са јавним ји такмичарским наступима дру-

НАДОЛАЈЈРАВИВАЛУАА ТАРА АИ

Борба лаких фигура у завршници

рско-издавачког нредузећа Народног фронта брбајње

пи нити тинина

= друштава Хрватске

Београду су са успехом тостовала. два културноуметничка друштва Народне Републике Хрватске „Јосип Баш из Осјека и „јединство" из Сплита.“ Радничко културно-уметничко друштво „Јосип Краш“ основа~

но је 1945 године, одмах по ослобођењу. Одмах на почетку свога рада, истиче се заузимљивошћу свих. чланова за што. боље успехе и омасовљавање разних грана уметности међу трудбеницима У своме граду. На културно-умет| ничкој смотри Славоније друштво

заузима прво место са три своје

штво „Јосип Краш“ _ посећује тпумска радилишта, Аутопут и активне; као колектив, учествује у изградњи земље. Највећи успех постигло је друштво на рет» бличкој смотри — културно-уметничких друштава у Загребу, када та је заузело прво место са својим | тамбураштким оркестром, дож'ее | фолклор, са својим масовним на» ступом од шездесет чланова, тласирао међу првима. .Прошже тодине крајем јула м почетком 28 густа месеца друштво је обинљже далматинске традове . Стари. Ка- = тител, Сплит, Дубровник, Труж, а: затим на повратку гтостовало -деу ми у Зеници. после турнеје мо .сВбији друштво ће посетити Словенију и гостоваће у неколико ма градова, пезвато од стране њизе Б вих синдикалних организација. Културно-уметничко друштво „Јединство“ из Сплита основано је још 1918 године. Али за време старе Југославије растурено је неколико пута од стране полиције због своје напредне делатности. о' ипак, то није омстало нолетне и напредне сплитске радниже, ма су се и даље састајали, разви-. јајући свој уметнички рад, ОД разним другим именима... Ослобо ђењем Сплита отпочео је и нови је живот у граду онакакв каквог. с та Сплићани замишљали и за који су се борили. Културно-умет- 2 нички рад добио је широке мо-т гтућности. Старо сплитско - „Је- = дипство'“ обновило је своје име == и окупило у своје чланство све активне уметничке раднике. Упарени су нови темељи друштву које је убрзо развило рад кроз три ле секције. Данас, културно-уметничко друштво „Јединство“. осам разних секција, међу који ма и балетску. Наступало је на свим фестивалима традским, обласним и републичким. друштва „Јединство“, који је наступао у Београду, показао је високе квалитете и достојно ји зентовао првака хорске песме 2 културно-уметничких друштава = НР Хрватске: Од Главног одбора 5 Јединствених синдиката за Хр-т ~ватеку добили су новчану награду од 105.000 динара и диплому. За време свог гостовања у Београду културно-уметничка дру- = штва „Јосип Краш“ им „Једин•: ство“ одржала су приредбу за рад = нике и службенике Градског саобраћајног предузећа, и дали кон- = церат на Коларчевом народном = универзитету. Београдски беници братски су моздравили наступе ових културно-уметнич- = ! ких друштава одајући уједно о-т

душевљено потврду о присној са- 2: радњи која се све више и више развија између синдикалних куд:

ИВЕ ИИВПИ НО ПУЕтлаНаНаРЕРГРИРТЕПа Нето ЕапРетивогтенопогпонепвввватвенЕ

пи

аи

8 'з

ни ин

„.

турно-уметничких с" друштава хе

ватеке и Србије. Е ЏМосле гостовања У Београду, =

друштва Бе посетити градове Уз унутрашњости НР Србије: крагу- 5 јевац, Краљево, Косовску Митре“ вицу и Приштину.

паиња

фигуре, нли ако му пође за руком да измени коња за про“ тивничког ловца. На први по“ глед се чини као да то. бели не може да постигне. Нападвут му је ловац и када,га У“ клони, црни ће повући назад свога краља и дати откривени. · шах, а затим ће у следећем. потезу црни ловац једноврем<но напасти. два противничка коња. Духовита је стратегија којом бели ипак постиже по белу. што ћемо објаснити слој лећег пута, ».

Решење Каспарјанове , завру

шнице из прошлог броја: 1. 546 — е8, ТЕ : #; 2. 5е8 —

87+, КБ _ 26; 3. ћ4 _ 154. Та : 85; 4, Тев _ рф. те: 15: 5. 28 — 24. Црни није У могућности да брани „мат у 4“ дућем нотезу.“