20. oktobar
| - ти разна друга средства
|
|
"оцу данима рата — од ада су народи Југо славије почели да: еудбину своје земље сами.
одређују, у стотинама реакцио-
нарних новина, преко низа радио-станица света настојало се да се догађајими борба У Југославији прикажу другачије него, ашто је то у ствари. 'Извртање
"чињеница, лажно приказивање стварности у човој Југославији "нарочито се распламсало када су после рата наши народи на челу са КПЈ одлучно предузели изградњу своје социјалистичке помовине. Међутим, све до пре непуних годину дана таквим приказивањем Југославије одликовали су се само реакционарнн листови и радио станице капиталистичких земаља, а од тада —- од доношења резолуције Коминформа — придружили им се у томе и штампа демократских вемаља, њихове радио станице
агита-
"није.
ОРИТЕ не служе на част њиховим творцима
"1 · 6 | Х
#4'
РрН
водећи много бриге о урбани'стичком лику града, о солидночсти: његове изградње.-У току грата Београд је поднео више "бомбардовања, а као, главни трад земље која није престајала. да се најактивније бари против" окупатора током читавог рата — био је запуштен и за'све то време. Након ослобођења и Београђани, и Савезна влада и Вла ла НРС уложили су доста напора да се и Београд, напоредо са читавом земљом, брзо подигне и процвета. Згује
Напоредо са проширењем постојећих и изградњом нових индустриских предузећа у Београду, са развитком привредног и административног апарата У
" Београду — нагло расте број становника у граду, развијају се функшије Београда као главног града. Због свега овога 'било је нужно приступити замашнијим раповима на изградњи Београда, пре свега изградњи станова и решењу основних
- Марта 1949 године преко ра- проблема 'од којих зависи лаљи
_ дио Москве је објављен чланак развитак града — (железнички је чвор, ко у коме је изнето низ неистина Руоионураунии радова ми ЗИв.)
· 4 изградњи у Београду да би се ке ев ЈОп во највећу 'брида, 5 урбанистичком лику трапа Це да се у нашој земљи који изграђујемо. Зато је 'овоин · а 27 чинрка ПИО зен тодишњим инвестиционим пларадно Мосука тврди да за ако Пор елире пирадња „око су све своје снаге Уложили У се број становника у поређењу мното хваљену и далекосежну (са 1939 тодином повећаф за око изградњу Новог Београда, овај 50 од сто, предвиђена је | је програм дошао у ћор сокак“ та бити Д ЈЕ ИЗВОЗА Вести таквих квалитета штампа». · ИЕ ДОМОВИНИ КОЛ, 37 ју се 3 пизу нови и у кате. пара чаши таи Па: талистичким и у демократским СЕ : земљама, „претресају“ разне о- кокаина ва трецизећ а бласти живота код нас, дају се нове ми др. У У У виду дописа, чланака, комење | | . тара, репортажа, говора — а "Да би се оволики број зграда свима им је заједничко да су подигао потребно је обезбелитроткане неистинама, хватањи- ти велики простор, до кога мома за детаље површним и једно- жемо да дођемо или рушењем страним констатацијама,. отсу- постојећих зграда што у нашим ством и најмање жеље да „се условима не би било ни паметпризнају огромни напори које во ни јевтино, или развијањем са одушевљењем чине наши града у правцу југа — што знарадни људи за изградњу соци- чи још даље од река, што знајализма и неоспорни успеси ко- ЧИ још веће расплињавање граје постижемо, са циљем да нас да, или развијањем града У прав - обесхрабре, разбију, одвуку са у севера, тј. У Новом Београду пута којим непоколебљиво иде- са друге стране Саве и „Дунава. мо. Баш зато што не приказују Прихватање овог трећег реше«стварност у нашој земљи, ти та „омогућава с јелне стране чланци су пуни противречности, јевтиније и брже грађење с обУУ горе поменутом чланку о из- Зиром на-концентрисаност траградњи: Београда најпре се твр- дилишта — а с друге стране знади: да су планови нереално ви- УИ избијање града на реке, што соки и да се сасвим губи из ви- има и привредни значај и оможа оштра оскудица радне снаге гућава ла Беотрал с обзиром на у земљи, а на крају истог члан- СВОЈ положај постане један од ка закључују да „бесплатни до- најлепших градова на свету. бровољни рад (који се приме- Не бирајући средства да би њује и у Београду) погађа рад- потценили напоре наших нароничку класу и продубљује. еко- да, успехе у нашој изградњи, а номску кризу у коју је упала у основи линију и темпо нашег Зугославија" —- другим речима развитка — сипају се лажи кроз да се одузима незапосленима радио-емисије, новинарске ступжлеб. Настрану ове противреч- це умножавају, прештампавају ности, настрану чињеница да У џи шире. У већ уобичајеном стинашој земљи нема незапосле- уу када је реч о Југославији, них људи, да у свим областима не волећи бригу да говори истипривреде и друштвених делат- ну, радио Москва је у чланку ности нама треба много више неког Радмиловића изнела да се радника него што их имамо — у Београду у овој години умешто је својствено земљи која сто станова зидају репрезента· убрзаним темпом гради сонија- тивне зграде (иако на репрелизам, те да према томе добро-. зентативне зграде отпада свега вољни рад никако не може „да око три процента од укупних угрожава радничку класу“ и грађевинских радова који ће. се „продубљује економску кризу“. изводити ове године у БеограМеђутим, ми се сви добро се- ду), да се зидају нови хотели амо књига и албума о Совјет- „иако и деца знају да их у Беском Савезу где смо пре рата ограду има више него што трекришом и са одушевљењем по- ба" (а ми уствари ове године, сматрали и читали о хиљадама нажалост, не зидамо ни, једаћ „добровољних градитеља- москов- — мако, и деца заиста знају ског- метроа, Ферганског канала, да их имамо много, много мање совјетских градова и низа дру- него што нам треба), да се предтих објеката, маштајући о дани- виђеним инвестиционим радови· ма када ћемо са: истим заносом ма неће решавати основна пиизграђивати. нашу, социјалистич- тања животног стандарда (тако ку Југославију. Такав диван од огромног програма трађевинзанос који данас показује наша ских радова које ћемо изводити омладина, наши радни људи — ове године око 72 од сто отпада радио Москва назива „манијом на објекте друштвеног стандарвеличине и огромних амбици- ја), Даље, „изградња У Новом ја", јер желимо да од наше зе- Београду је мегаломанија, | која мље са потпуно заосталом при- води у ћор сокак итд. итд. , чивредом, неразвијеном индустри- ме се потцењује велики успех јом створимо срећну заједницу, уиушше омладине и фронтовских која омогућава благостање сво- бригада, јер су У 1948 години У. јим трудбеницима. " Новом Београду предвиђене раИ поред изванредног положа- дове за ту годину На ИЧ Вј ја Београда, који је опасан две- 127 од) сто им те месен дана пр ма великим рекама, и поред то- краја године. га што је Београд један ол нај- „Дописници“ који према настаријих гралова у Европи — ·одима организатора радио еон и до ланас спада међу нај уисија тако усрдно и у „вели· мање уређене престонице У Е- ком броју" пишу. радио станивропи, повучен од река које га пама тих земаља __'имали СУ
опасују и урбанистички сасвим „огућности. да например бар о.
неправилно изграђиван. Разлоге изградњи Београда. добију тачне за све ово треба тражити и У податке, јер је плак био умнодаљој прошлости Београда када укен и дат на широку дискусију _је стојећи на бранику од наје- уроз Народни фронт Београда. „зде разних освајача Београд Да ли све ове неистине могу био више пута до темеља РУ“ у треба да мобилишу наше радшен и спаљиван, када су се У не људе, нашу омладину, вашу њему и око њега столећима хе- Партију и Народни фронт око ројски борили наши народи за ,зораца Информрезолуције и своје националио ослобођење, „иза нових лажи и клевета кој док су други градови у Европи (е уза њеног доношења упућују — нарочито у периоду. цватућег нашој земљи и нашим народикапитализма, брзо и у миру се мар Да ли такве лажи проду“ изграђивали, Између два светска бљују љубав _ рата анационална буржоазија уаших земаља, јачају ли | старе Југославије _ изграђивала социјализма У свету2 _ је Београд. руковођена искљу-, ВАНОВИЋ чивом жељом. за. богаћењем, не Зага ЈО
«њи
Фронт
и братство између.
чечистоћа ће на многим 'ме» |
|| ет у теза у затим“ стајати све тежи проблем,
Због тога су народне власти пове-' ле акцију за пооштравање досадашњих мера које су донете ради. одржавања чистоће јавних објеката. Одлука о заштити комуналних објеката, Закон о санитарној инспекшији, Закон о хигијенскотехничкој заштити рада и низ дру тих прописа, показују колико се и до сада овом питању поклања ло пажње. Иако је постојала на-
"редба о отрађивању грађевинокот
материјала, улице око градитимшта, су њиме покривене, отпатке баца где ко етипне, ма да за то постоји пропис о кажњавању. Народна милиција, "санитарна инспекција. три Шроверинизштву народног здрав родне власти, нису 'се довољно
постарали да се ти прописи спро-
ке помоћ |
' | Џ
веду у живот, па их се многи уопште не придржавају. | . _ штрекишиоци хитијенских прописа, ако су убпште запажени, благо су 'опомињани или убеђивани уместо 'да се строго казне. А ка-
"зна далеко ефикасније делује не-
то убеђивање на оне који не знају за ред. Због тота ће у акцији за побољ-
тање чистоће нашег града, која
"до 1 маја треба да дотера наше у-
лице, јавне објекте и домове (а треба да постане сталан систем града) органи народне власти кажњавати појединце и установе који жрше правила о реду и чистоћи, "Санитарна инспекција понеће глав ни терет ове акције те мора да прибеђе све снате да одговори својим. задацима јер се до сада
једва. осећала. Али, народне вла-
сети ће и по свим осталим гранама делатности развити борбу за чистоћу. повереништво рада ће пре"ко рејонских инспекција рада -по-
Како се одвија „Педеља трговине
Е и
И деца знају
Радио Москва, је јавио да више хотела него што је потребно.
ти деца знају да у Београду има
— Чико, још нисте нашли местоу хотелуг7 Е, не остаје вам ништа друго мето да потражите оне „прекобројне“.
здеља "трговине, за коју су већ дуже времена чињене велике припреме, отпочела је м овот месеца. Техничке притреме које су вршене да би недеља трговине поститла овој циљ збот кота је им организована, дале су добре резултате. Лепо и са пуно смисла уређени излози, чисте продавнице у којима је роба симетрично поређана на рафовима
и полицама, културно опхођење продаваца са потрошачима = тиме се дани Недеље трговине разликују од ранијих, када се често критиковао наш тртовинслаи ата · рат. На свима биоскопским потате нима појавзнују се пароле жоје говоре о Недељи трговине и кроз њих може да се уочи циљ ове акције. ;
Али, и поред тога што се објаштњава да Недеља трговине није Фртанизована за то да би само недељу дана потрошачи били културно услуживани, да би само недељу дана продавнице биле хипифенски уређене, да би само недељу дана био разноврстан и добар асортиман робе, грађани су,
. ипак, стварали гужве пред про|| давницама, гурали се и дуго чело је и таквих који су по сати више чекати, улазили у продавнице, мували се по њима и излазили не купивии ништа. Сва та тужна, које је било само мрвог дана Недеље трговине, била је резултат оних лажних вести о сло-
_ бодној трговини, а о чему смо већ
раније писали. Недовољно 'обја-
_ шшњавање у коме циљу се органи-
зује недеља трговине створило је
| код неких грађана погрешно ми-
шљење о задацима ове акције, због чега су и уследили редови пред продавницама. Гужва је била највећа првог дана, а доцније је већ почела да се стишава, када су грађани видели да сеу начину продаје ништа није изменило. Могла би се учинити једна замерка Недељи трговине. Извесни артивљти који се производе по плану з и који ће се продавати на слободној продаји, стављени су У излоге тек онога дана када је почела Недеља трговине. Таквим поступком дато је ново обележје Недељи трговине, оно које она, 'уствари, не треба да има, тојест да се пусти у продају роба које до тада није било по продавницама. Ваља напоменути, да ће отсада ова роба по плану 2 бити продавана у специјалним продавницама одређеним само за ту робу.
| (ородним ВлОстиМО за побољшање чистоће у граду !
оштравати мере за одржавање чи-|
стоће у предузећима, Поверенипштво трговине и снабдевања повешће већу бригу о хитијени продавница, објеката друштвене исхране и угоститељства, Повереништво содијалнот старања о својим установама, а повереништво "станова, преко настојвика и кућних. савета, о станбеним зградама. повереништво комуналних послова, нарочито Управа градске чистоће, која' није ни до сада чивила ни издалека довољно за чиштћење улица и изношење сметлишта, мораће да организује "свој рад тако да изврши важан део задатака акције за чистоћу. У ту сврху предузеће се мере по рејонима за организацију блатовременог изношења сметлишта из установа: и домова, закопавање ђубрета на периферији, и прскање убришта. Ради. веће 'ефикасности акције образоваће се-у еваком рејону комисија за њено руковођење у чији састав улазе повереници комуналних послова, народног здравља и социјалног старања и секретар рејонског одбора. Целом акцијом руководиће Традско повереништво народмот здравља. |
У акцији за побољшање чистоће мора доћи до највећег изражаја сарадња народних власти и масовних "организација. Организације мароднот фронта треба да организују сакупљање растуреног Ђу- | бришта, да га закопавају гдегод је то могуће, а нарочито да извр- | ше низ послова на чишћењу згра , да у којима живе, својих домова, , прозор, подрума, тавана. У току, акције истицаће се најгори при-, мери нереда и нечистоће и при-! мери највећег залагања на њеном одржавању. Али она не сме да. добије кампањски карактер. Сваки грађанин који има љубави према своме граду треба да одржава у њему исто тако чистоћу као и, у свом дому, јер је он наш зајед-. нички дом. и његов ред и чисто- | ћа је слика нашег смисла за ле- | поту, ред, чистоћу и културан
живот.
' (| | |
Недеља трговине је указала на нут којим треба да пође наша социјалистичка трговина. Многи грађани причају са задовољством 0 услужности и љубазности продаваца, о културном опхођењу са. потрошачима. Потребно је да љу-
ди запослени у нашем трговин-) ском апарату задрже и у свом Ки“ |
љем раду овакво опхођење према грађанима. То ће наш нов трговински кадар подићи на један | виши ниво, а кроз њихово увди- | зање уздићи ће се и наша соци-
јалистичка трговила.
Почетак уређења Аде Циганлије
ИЗГРАДЊА ВЕЛИКОГ | ХЛАДНОГ КУПАТИЛА
соку ове прађевинске сезоне „отпочећие (бе са изградњом „Аде цитанлије као фискултурне површтине, која је нредвиђена Генералним планом за лажи спорт. Као први већи објект на Ади ове ће године почети да се тради велико хладно купатило. Оно ће бити подитнуто са спољне стране Аде, како због погодније и боље плаже, тако и због чистије воде. : моћи ће да прими једновремено соко пет хиљада купача, а биће сасвим модерног типа, прво такве врсте код нас. Оно ће располагати целокупним уређајем који је неопходан за одмор, освежење, спорт и забаву на води. Комбиновано од бетона и дрвета, посебне конструкције а складнот и лепог "склопа, ово велико купатило биће знатан прилог уређењу нашег града и побољшању летњег живота „у њему. У изградњу купатила биће инвестирано дванаест милиона динара, што показује замашност предвиђених радова. Непосредно поред овог купатила"не; Ади" Љ Е Ј
развоју.
уређење пространих терена за упражњавање фискултуре. Исто тако, на Сави ће се, у оквиру кКуУнатила, поставити и уређај за фискултуру на води. Ово је исто тако важно, јер је Београд одувек | оскудевао у фискулт уређа- | дима. за водени спорт, а уколико их је,и имао они су били раштркани и непротисни.
предвиђа се да се током ове грађевинске сезоне завјини цело«упан рад на купатилу, тако да ће већ идуће године, тојест идует лета, наши трађани моћи да користе ово велико хладно купатило и његове модерне фискултурне уређаје.
У вези са капацитетом овога 06јекта, у погледу превоза, појачаће се трамвајски саобраћај, а за прелаз прево Саве биће уређен саобраћај чамцима, како би се купатићу што лакше им удобније прилазило. С обзиром да Београд одавно оскудева у купатилима. ма води и да је велики број наших грађана био принуђен да се купа на
дивљим плажама или да се евла- ||
чи у немигијенсоним и рабатним кабинама, изградњом овог модерног купатила решиће се још једно горуће питање нашег града У
поводом ПЦ
_ ПРЕТСТОЈЕЋЕ САОБРУЋАЈНЕ | НЕДЕЉЕ
5 до са пораст "д "ра| авојем главног града 'наше ћ земље и саобраћај у њему остаје све живљи. То, међутим, чини да је број саобраћајних несрећа из године у годину све већи. Само у протеклој 1948 години ту Веограду је било 48 смртних сепучајева због саобраћајних несвећа, а 394 лица повређено је од тота броја 160 теже). најчешћи узрок саобраћајним. нити је непажња како од стране пешака тако и од стране возача. Мако су одавно на коловозима обележени прелази за пешаке, још увек се дешава да пе-
шаци прелазе ван тих линија на местима где возачи нису обавезни да возе са нарочитом предострожношћу. Да би се грађани дисциплиновалти ,и да би се у властитом тнтересу придржавали саобраћајних принципа, заведено је и кажњавање по мандатном поступку од стране милиционера за оне који прелазе улицу ван пешачких прелаза. Али ивко се број ових прекршитеља с саобраћајнот реда смањује из дана у дан, још је мното оних који не поштују прописе и понашају се као да живе у времену када су улицама саобраћаја кола са сточном запрегом.
честа је појава да се наши људи радије крећу коловозом него тротоаром. Дешава се да појединци три томе чак и новине читају не мислећи да изненадни наилазак мотора може да их начини инвалидима или. да им сасвим прекрати живот. Сличан нехет јавља се вешања о папучице кад је трамвај у покрету и тако даље.
и приликом трамваја, при ускакању несреће долазе и услед тога што се многа деца безбрижно играју на средини улице. То су све разлози због којих долази до несреа услед кривице самих грађана. Шодаци из протиле- године сведоче да је вајвећи број лица изгубило живот у саобраћајним несрећама због сопствене кривице.
Међутим, има саобраћајних несрећа проузрокованих и кривицом, возача. Мноти од њих нису свесни чињенице да пажљива вожња нај брже доводи до циља, а многи од њих возе неопрезно не придржавајући се саобраћајних принципа и то доводи до несрећа у којима су често жртве и они сами а и друга лица. праћено и материјалним оштећењем возила. Сујета и неопрезност
То је редовно про-
приликом престизања других возила, у много случајева доводи до судара и несрећа.
Све ово изазвало је потребу да се приступи организовању Саобраћајне недеље у току које ће се делује на грађанство, како би се оно при-
настојати да се васпитно
државало саобраћајних прописа а у циљу смањења броја саобраћајњих несрећа.
ТУ току Саобраћајне недеље по граду ће бити излепљене пригодне поучне пароле, у биоскопима ће
се давати поучни дијапозитиви, а за омладину један поучан филм. мо свим школама, по свим предузећима и установама у окприру синдикалних подружница, а исто тако и по свим сеновним фрон-
„ товоким организацијама одржава-
ће се предавања чији ће циљ бити пропатгирање придржавања саобраћајних прописа и упозоравање на опрезно кретање улицом. с тога је дужност наставника по школама, руководилаца основних фронтовских и синдикалних организација да изврше што масовниЈу агитацију за ове састанке и да ми што боље припреме како би се најшире масе наших грађана упознале са овим темама, што треба да доведе до мање људских хртава због саобраћајних несрећа.
Потрешто би било схватити да рад на овом пољу треба да се завршти са окончањем Саобраћајне недеље. Напротив, брига о радљ ним људима није питање кратке камтање. Нужно је да у том по гледу и даље помажемо нашој народној милицији и да првенствено упознамо _ масовне организације, ортанизације Народног фронта, Народне омладине и синдикалне организације _ са саобраћајним
принципима и прописима, У том виљу наводимо нека од правила којих треба да се придржавају сви трађани који живе и бораве у нашем граду у погледу саобраћаја. ' Тих, ЈАЊИЋ