20. oktobar
+ “и _ Слет фискултурника
ке
Београда
АРМА БАНА АРА НАРАВ |
.
() "треба још једном да прикаже снагу и масовност читаве
фискултурне организације У нашем главном граду и да, са дру“ ге стране, буде резултат рада пр. венствено београдске организације гимнастичког савеза, која ће углавном сносити читав терет припрема ни увежбавања. Припреме за слег, "обухватање омладине и радних људи, ангажовање основних руковод става, помоћ масовних организација, — све то треба да послужи тиммастичкој организацији за "проширење њених редова, организационо сређење ·н унапређење садржаја рада.
Слет ће бити велико радно искуство за београдску организацију у цедини, и за основна руководства посебно, јер припремама на терену, по рејонима, _руководиће управе ' тимнастичких друштава и оне ће се организационо учврстити и осамосталити, као колективна фискултурна руководства на терену. Слет, даље,. биће приказ успеха београд~ских фискултурника и смотра њиховог рада.
Већ досадашњи рад показује да је гимнастичка организација у целини схватила правилно спровођење припрема и карактер слета. О томе сведочи формирање нових тимнастичких водова у појединим предузећима и установама, као на пример: у дечјем дому, „Сутјески“, у Повом дому ученика у привреди итд. где су гимнастичка друштва, правилним прилажењем _ питању слета, укључила нов број чланова “ активну фискултурну делатност. Међутим, ако се анализира стање припрема по категоријама вежбача и по друштвима, тада ће се уочити читав низ пропуста н недостатака, који ометају широко укључење у припреме за слет и у стално бављење фиекултуром.
Најозбиљнији проблем јесте број вежбача за категорију чланова и чланица. На слету треба да наступи но 1.600 фискултурника у свакој категорији, а сада је обухваћено на часовима увежбавања око 950. Ово,
можда, на пови поглед и не изгле-
ла тако озбиљан проблем за даље ' повећање овог броја. Али ове ци-
фре говоре да гимнастичка — дру-
шиштва нису обухватила довољан број радника у припремама за слет.
Тако на пример у Београду 11 (Пе-
ти рејон) на чијој територији има "приличан број предузећа, уопште
се не увежбава. за чланове; а за чла нице је обухваћено свега 35 из три | предузећа; док је у Земуну тек ових дана направљен распоред обухватања предузећа у слетске при преме. "| _ То значи да, и поред увећања овог броја радника из категорије омладинаца но омладинки, градски слет може да се претвори у претежно средњошколски. Зато оријентација гимнастичких руководстава на предузећа и установе, помоћ синдикалних организација и увеж„бавање ван оквира друштвених редовних часова, претстављају најхитније мере за побољшање овакве ситуације у овој категорији.
На редовним _ часовима У друштвима треба читаво чланство да учи слетске вежбе, али тако да то не иде на уштрб редовног програма рада. Једино такав начин рада · омогућује популарисање свестраног
карактера гимнастичког савеза ' његове улоге у физичком одгоју
радних људи. Али поједина руководства по читав редовни час употребе за учење слетских вежби.
Овим се једноставно врши увежбаГ вање и одбијају нови вежбачи, ко-
ји тек треба да науче основне еле• меиште, па да пређу на савлађивање слетских вежби. Рад на редовним масовима, свестран п свеобухватан својим методама служи као преду“ слов за успешно савлађивање слетских вежби н омасовљење гимнастичке организације.
Управе гимнастичких _ друштава нису водиле рачуна приликом одабирања инструктора за преношење зежби иако је број у целини био испуњен, _ Неукључење _ прашких вежбача у припреме у првом реду за слет, који се налазе на извесном већем степепу физичке културе,
' ометало је брзо, правилно и складно изучавање слетских вежби. Јер за изучавање слетских вежби у предузећима и установама потребно -је
много више напора и упорности у
борби са разним објективним те-
шкоћама, него што је то случај са ученицима средњих школа, Брига за уздизање стручног кадра и оспо собљавање младих вежбача јесте један од“циљева слета, Стога, потпуно ангажовање већ обучених стручних кадрова захтева пуну пажњу основних руководстава. ·
Најмлађи чланови наше заједнице, кроз своју радосну вежбу манифестоваће још једном своју жарку жељу за укључење у сталан организован фискултурни живот. Међутим, пионирском подмлатку није посвећена таква пажња, која је потребна да би се они и са стручне стране потпуно припремили за један такав наступ, као што је град ски слет. Комисија за фискултуру ИОНО помргла је гимнастичкој организацији у томе што је органи-
| зевала семинар за учитеље основ“
вогодишњи фискултурни слет,
них школа на коме су“они упознати.са елементима слетских вежби.
Овоме треба управе друштава да
додају сарадњу са пионирском ни“ омладинском организацијом, како
би најбољи омладинци и омладинке
преносили вежбе за пионирски под
младак, и помогли учитељима. Од
оперативног решења овог питања на горњи пачин зависи ведро уче-
шће наших најмлађих на градској
смотри рада. фискултурне органи-
зације Београда.
Широко обухватање радних људи у припреме за слет, популари-
сање гимнастичког савеза и њего- ·
вог свестраног карактера, испуњење добрих и откривање негативних појава и примера — све то претставља богат садржај рада пропагандних, _ одељења гимнастичких друштава. Усмеравање агитације на пуно ангажовање и искоришћавање локалних материјалних средстава, проналажење сопствених изво“ ра за израду – фискултурне одеће, објашњење. потребе самосталне опљ-
- скрбе фискултурника уз помоћ.ма,
совних организација захтевају 06јективни услови у којима се градским снагама и садашњом. јачином београдске организације припрема слет, Помоћ масовних — организација: неће изостати ни овог пута. Наро_ чито у питању кадрова за попуњавање управа, за њихово осамостаљење и координације задатака слета са осталим _ задацима на другим пољима рада, треба првенствено синдикалне п омладинске органи зације у предузећима да помогну друштвима. Јер градски _ слет је један део из склопа општих напора и залагања Београђана у свакодневном животу и раду. Градски слет биће слика јединствености свију добровољних организација, заједничких напора за општи успех и даљи физички развој грађана нашег главног града.
ИН аи о
ШТА ЈЕ ПОКАЗАЛО _ СУЂЕЊЕ У НИШУ _—
судом у Нишу бугарски ратни Дочев м
= ред Окружним одговараљи су злочинци Александар Антел Попов и њихова саучесница Мирослава Јанковић. У низу процеса, који су после ослобођења одржави у нашој земљи и на којима су мнотобројни ратни кривци добили заслужену и праведну казну, суђење у Нишу мстиче се по двема стварима. пре свега то је први случај да се ратни злочинци — припадници бугарског окупационог, корпуса изводе пред народни суд за небројене злочине и зверства почињена за време рата на територији Србије. Оба оптужена Дочев м Попов заузимали су веома важне положаје у овом корпусу злочинаца. Дочев је био шеф обавештајног одељења корпуса, а Попов један од његових првих помагача. Њих двојица не само што су имали увида у целокупну злочиначку делатност корпуса већ су били међу главним организаторима казнених експедиција, масовних убистава, којима је по окрутности и свирепости са којима су вршени тешко наћи равна, затим паљевина, хапшења, мучења, интернирања родољуба у Србији итд. - , Све то оптужени нису ни порицали. Они су цинично' давали објашњења о' свакој појединости на дугачкој листи злочина које је јавни тужилац навео. 'Убијено 263 лица у селу Кривој Реци, 32 родољуба живи бачени у кречану близу Ђуниса, 25 омладинаца измрцва-, рено ножевима у Сухом Долу код Врања, 1.000 људи ухапшено у Соко Бањи, 678 зграда спаљено у Рачанском срезу, сравњено са земљом село Бојник и побијено 400 сељака — такви су резул-
тати насиља бугарског окупационог корпуса над побуњеним српским народом. „То је била врста учешћа Бугара у рату против Југославије на страни немачке“, изјавио је оптужени потпуковник Дочев и даље: „То је била наша помоћ Немачкој у рату против Совјетског Сглеза“. Наравно, изјаве овог шпијуна не претстављају ништа ново за сваког нашег човека. Оне су значајне само као потврда небројених злочинстава и то од стране једног од руководилаца злогласног бугарског окупационог корпуса који је јануара 1942 заменио екоро у целој Србији немачке војне јединице, које су биле хитно упућене на источни фронт ми то баш онда кад је Немцима било жестоко вруће под Москвом. .
Мреузимајући на себе крваву улогу жандарма у Србији, кобуршка фашистичка клика у Бугарској није само чинила Немцима једну уелугу. Она се надала да овим новим „потезом“ ушићари још нешто на рачун крви српског народа. Она није била задовољна окупацијом Македоније и делова Југоисточне Србије. Мегаломански сан
На јавним часовима, које ће одр жати друштва крајем маја, извршиће се дефинитивна смотра по стигнутих резултата и извршити 0оцена досадашњег рада. На њима ће учествовати, поред чланова гимнастичких друштава, и спортисти са појединог рејона. Свестран садржај јавног часа, масовност и квали“ тетни приказ савладаних елемената биће одраз рада појединог друштва., То ће, управо, бити сопственим средствима припремљен наступ локалног карактера, уз помоћ "синдиката и омладинске организације на том рејону. Друштвени наступ ојачаће друштва, учланити велики број фискултурника из актива и даће, богатим искуством, нов пот стрек за даљи физички одгој омла дине ни радних људи. 4
Слетски одбору, који је формиран при Градском одбору Фискултур-. ног савеза Србије за Београд, већ је предузео читав низ мера у окви-
за
ЕУ
великобутарских шовиниста био је да приграбе Лесковац, Ниш, Зајечар, да до краја рашчерече измучену Србију. А када су баш у тим крајевима наишли- на снажан народни отпор започели су бесно истребљивање људи које. нису ни га часак прекинули све до своје капитулације 9 септембра 1944.
Сви напори бугарске званичне пропатанде били су управљени на „васпитавање“ припадника корпуса у дивљој шовинистичкоај мржњи према српском народу. Радећи под непосредном командом Немаца, бугарски слугани из окупациосног корпуса потражили су м нашли „достојне савезнике у четницима Драже михаиловића, У издајнику Дратиши Цветковићу коме су омогућили бекство у Турску итд. Све је то и од раније било опште познато.
Међутим, на процесу у Нишу откривеце су и многе нове чињенице, које су искрено заболеле сваког Југословена, а то значи сваког пријатеља братског бугарског народа. Открило се наиме да мноти официри, припадници 0окупационог корпуса што значи ноторни ратни злочинци не само што у новој Бутарској нису били кажњени за своја недела, већ су заузели одговарајућа места у бурарској народној армији, били унапређени и чак одликовани од стране отечественофронтовске владе. Они који су „најгоре“ прошти били су осуђени на, временске казне им ускоро помиловани.
Мрва двојица таквих су сами оптужени. Дочев је и у бугарској народној армији био шеф обавештајне службе ми активни потпуковник све до 1946 када је мирно пензионисан, а Попов, који је зверски мучио, батинао и убијао затворене гнтифашисте по Нишу, Пироту и другим местима, тај исти Попов је после деветог септембра постао начелник обавештајне групе Генерал» штаба, повезао издајника Дратишу Цветковића (који је требало да буде веза са англо-американцима) са бугарским егзархом Стефаном, и министрима отечественофронтовске владе Кимоном Теоргијевом, Антоном Југовом, а нарбчито са Дамјаном Велчевом и Трајчом Костовом, који су се и сами експонирали као издајници и заклети непријатељи нове Југославије, што је у случају Костова, члана Политбироа Бутарске комунистичке партије најбоље потврдила злогласна резолуција Информбироа и хајка против наше земље коју је у Бугарској предводио баш Трајчо Костов, атент империјалиста.
Таква је дакле била „судбина“ крвника српског народа из окупационог корпуса у новој Бугарској. Оптужени Попов добио је касније 15 година тамнице, али је ускоро помилован. Уосталом шта би и могло да буде друго са таквим драгоценим човеком ·који је требало да тражи додир са англоамериканцима после 9 септембра и-то по налоту саме отечественофронтовске вла-
постао је после 9 септембра пуковник,
ру града, које ће омогућити естетски изглед дефилеа и наступа, уснех у стручном погледу и, обезбеђење читавог низа техничких при-
према. по Припреме за градски слет наша организација _ везује са спровође-
њем кроса, вишебоја и такмичења за значку фискултурника, јер све
то претставља редован садржај ра-
да београдсје организације гимна-
стичког савеза. Мако млада, тимна-
стичка организација је у стању да
све ове задатке паралелно решава
у циљу свог сопственог јачања и
осамостаљења,
Слет — фискултурника Београда приказаће степен развитка фискултурног покрета у нашем главном граду. Градски слет омогућиће хиљадама младих и радних људи У“ кључење у сталну фискултурну Де латност. То је његов основни циљ -"њ дужност фискултурних руководстава. Б. ОЦОКОЉИЋ
и
де односно поменутих министара и: кога је та иста влада одликовала за „изванредне заслуте“.
Ево какве су каријере пр: вој Бугарској други ноторни из окупацисног корпуса. Још димила згаришта по Србији, која је оставио тај корпус убица а наштаба корпуса ко Иванов, један од главних оргацизатора злочина, постао је шаставник у Војној академији у Софији и после упућен у Рим у дипломатској мисији. Луковник Маринов, командант 16 диви зије у Књажевцу и касније у Битољу, несуђени министар у фашистичкој вла ди Муравјева, постао је тенерал и ко-
ноу нозлочинци су се згаришта Стој-
челник пукозник
мандант Прве армије нове бугарске војске и касније бугарски посланик у паризу. Петар Нојков начелник зитаба 22 фашистичке дивизије у Нишу постао је начелник организационог одељења Прве (нове) бугарске армије, Иван Кирчев је постао начелник оперативног одељења исте армије, мајор Георли Сбев, начелник штаба дивизије У Аранђеловцу постао је 1945 бугарски војни аташе у Београду а затим у цЦаритраду, капетан Стојичков, организатор пропатанде у окупационом корпусу (оне пропатанде која је трубила да је Бугарска остварила евоје „националне идеале“ под Хитлеровим скутом)
25
командант Софије и затим командант Треће дивизије, а мајор Генчев је такође догурао до пуковничког чина м до положаја команданта Друге дивизије. .
Кад (је оптужени Дочев набрајао у судници у Нишу ове силне кариј ере (не без зависти) народ је оторчено протестовао. Заиста, после овога није чудна жестина са којом неки у Бугарској воде данас хајку против нове Југославије, ако се при том зна да су мнољи евидентирани кривци из окупационог корпуса сада чланови Бугарске комунистичке партије,
Шроцес у Нишу расветлио је лик двојице од многобројних ратних злочинада из бугарског окупационог корпуса. Он је даље показао да У новој Бугарској мирно добијају чинове, звања ми ордене убице чије су руке умрљане крвљу невиних људи у Србији. Суђење је показало још и ко, како и зашто је тражио преко (јадног политикашта) Драгише Цветковића везе са ангтлозмериканцима после 9 септембра 1944, а догађаји последњих дана открили СУ штијунски рад једног од њих — Трајче Костова. У свему узевши братски бугарски народ треба још добро да по-
чисти своју кућу од свакојаког шљама.“
а кад то буде учињено многи активни антијугословенски хајкачи наћи ће се на сметлишту. Овда ће и видици бити јаснији.
Такви -су закључци са нишког процеса, / И Па ПЛ 8 8 ВА ПА ППИ опата твари ввввн На ми сну
Клеветничка кампања против Југославије слаби .
јединство социјалистичког света у борби за мир и
демократију
мед ем 7
||
до пре 10 ме
Јма против импери
| Империјалистички извори нифо-" мација за „марксистичке аргументе
о недавно је била устаљена пракса и освештано начело да комунистичка. штампа тојифе верава чињенице, да не'наседа ит иетриијја ти провокаториме. Оно штто је вредито сеци, одједном — посље фамозне Резолуције Информбироа — као да је нетратом нестало. Јутославија је у машти наших „критичара“ брисана са теографске харте, а о изград-, њи социјализма У нашој земљи, о иступањима наших делегата на међународним жонференцијајалистичких планова и махинација, нигде У штампи демократских земаља, источне, Европе не чује се ништа. у
' Свесно и по одређеном систему ратјалистичка штампа, мако је
стичким
похушкачка, импери
и њој јасно на коме се месту, у коме. се таборл _ налази нова Југославија, ствара јаз табора. Онда
"између зема ља демократског Ј када измишљотине међународних интриганата доспију до ивформбиро-критичара, тада се оне на волшебан начин претварају у „марксистичке арљументе, постају доказ за окретање ваше земље у табор империјализма. Да данас којим случајем екс-цар Бао-Дај, Далај Лама или ма који други: политички авантуриста — непријатељ содијализма упути отворено писмо маршалу Титу у коме „нуди споразум“, ту прозриву тровока цију великодушно би прихватиле радио-станице почев од Москве до Радио-Тиране, она би наиштла истовремено на велики одјек У свим комунистичким листовима земаља источне Европе. Споредно је људима из информбиро-табора откуда долазиле, у какву сврху су лансиране поједине лажне вести о Југославији. Чим оне угледају светло дана, чим изиђу из „кухиње“ Хер- · стове и друте империјалистичке штампе, оне сти~, чу право грађанства у земљама народне демо- / кратије и СССР, постају „неприкосновени“ афгументи са којима се „доказује“ да је Фугосла« вија „прешла“, или да „прелазу“ у табор импез ријалиста. О .
Мното је таквих тлупости, ' лажи. и подвала објављено о унутрашњој им спољној политици наше земље. Тако, на пример, Константин ал- РА дарис, нацистички шпијун и његов син, дирек< 4 тор једног атинског листића, претаказивали су / пуне две недеље У својим провокаторским о из-“ јавама „приближавање између монархоф: аштистичке Грчке и Тита“, Отац и син — Палдајис узвитлали су прашину на страницама ивформљ . бировских листова, а разни радио-коментаторве из Будимпеште и прага,
м не само то. Тако у Југославији тобоже. не“ би била ни поведена акција за мир да, ето; | Румун Кишлињевски није проговорио ми критиком Т вао нашу земљу у којој се наводно ћути, не сме отворено да се проговори против англо-америч-= ких империјалиста. Притом је, разуме се, оваџ“ нашш критичар заборавио да су се Југословенски народи; борили против фашистичких“ империјалиста док је он метде у закутку муком мучао,
' гледао што од његове земље чине хитлеровски | прабежљивци и Антоанескове банде.
Слично овоме јесте и питање односа између социјалистичких земаља с једине стране, а с друге стране питање односа између појединих социјалистичких м капиталистичких држава, Ви+димо да је нова Југославија евагде, у сваком случају, извртнута нападима претставника Информбироа. Када Југославија тргује са капиталистичким земљама на равноправној бази, никад на штету демократског фронта, тада се то вазива издајом ствари Ћоцијализма. Међутим, када остале пароднодемократоке земље, на пример, чехословачка лиферује алуминиум, камионе им дрвну грађу грчким монархофашистима за изградњу авиона, утврђења — све то да би добила поморанџе и смокве — тада се то у речнику наших хритичара назива заштита "интереса демократског табора.
|
"
Када су југословенски људи оттидали од својих уста комад хлеба и давали га албанском народу тада је то била политика колонизације нове Албаније. А што је Бугарска покушала да прода од нас купљено жито грчкој монархофашистичкој влади, у земљама источне Европе тај поступак бугарских власти нико досад није јавно критиковао и осудио. То се не може окарактерисати као помоћ грчком народу који се бори против атинских узурпатора и англоамеричких интервената. . |
%
Целокупна „критика“ југословенске унутрање и спољне политике није ништа друго него оркестрована кампања која има за последицу спречавање изградње социјализма у Југославији,
Енглески лист 0 „племеннтој ћуди“ британског лава
а самом почетку своје велике офанзиве трупе Народноослободилачке армије Жине, фор сирајући реку Јангце поразиле су куомин-
таншку и британску ратну флоту. Народноослободилачке снате нису се дале ометати „племенитом акцијом“ британских ратних бродова на Јант дцеу, него су их онемогућиле да прољужују живот трулом куоминтаншком режиму. Битка па Јангцеу _између артиљерије Народноослободилачке армије и британских ратних бродова била је тако жестока да је један ептлески очевидац видео на северној обали реке на свака два „метра. по један топ.
Ова вест нашла је на широк одјек-у енгле“ ској реакционарној штампи. Појавили су се многобројни коментари, међу којима је најинтере сантнији коментар „дејли графика“ -у коме се каже да британски лав не дозвољава да му се некажњено згази реп. „Топови британског брода дали су упозорење читавој Азији да ће лав, мако је мирољубива животиња док га нико не узнемирава, показати своје зубе а по потреби Ј' употребити чим га'неко изазове“. Као што је псзнато, лав није тако мирољубива животиња, нето на против, подмукла и крвожедна, која стално вреба плен, Но, он није више тако снажан као што је некад био, као што то замишљају и претпостављају његови укротитељи. Случај на Јангцеу, осим тога, показао је да британски лав не само да није „племенита“ звер него да је исувише истурио своје шапе м искесио крвожедне раље.
У коментару поменутог листа налазе се и сле“ дећа упозорења: „Ванредно је важно да Азијати не стекну уверење да се британска ратна застава и све оно што она претставља може некажњено вређати кад коме падне на памет“. За-
| места то је, важно. Али, јасно је, ако је нечија застава пободена у туђе тло, тада правило о ње ној суверености не вреди. Поготово не у Кини тде су британски лав и застава, заједно са домаћим феудалцима и америчким империјалистие ма гтосподовали, уживајући у обилатом плену, преко стотину година, :
Пе ти ренина ни а ===
усеве о „ _-веЕ пева те Ба. НИНА 1
=