20. oktobar

ГОДИНА М

ораста – социјалити изградње, осећа

1 рада —- сабличка, преко ор| за радну снагу,

· обимне организацио-

кере ради планске расподеле безбеђења наше

си збеђ привреде не гвадном снагом. по оквиру "нланске расподеле

_ рањне снаге, преко уџраве за радну снагу при Повереништву

рада ИОНО града Београда, у

току првог квартала ове годи

"не, наша предузећа добила. су велики број. нових радника. ка-

козоних који су дошли са села.

такоти оних из унутрашњих резерви. Међутим, иако наша предузећа добијају нову радну снаку она се врло мало или никако не труде да, у сарадњи са синдикалном организацијом, задрже не само новопридошле већ и оне раднике који код њих већ дуже раде. Ово се јасно види из података примљених ни отиттлих · радника по предузећима.

Само у фебпуару ове године примљено је,у 120 предузећа 1.517 а отинло је 1.223 рал-

ника.

До. овако обимне флуктуације радне снаге по предузећима долази из многобројних разлога. Г флуктуације је у ниском политичком нивоу падника који долазе са села'а којима наше синдикалне. организације не“ прила32: одмах ми не упознају их са предузећем; његовим значајем са радом синдикалне организације и свим оним што треба. да

упозна нов ралник у социјалистичкој индустрији; Тако је у предузећима, ' где — синдикална организација није довољно

схватила значај прихватања рад не снаге, приличан број радника већ после неколико дана напуштао посао и враћао се у села нли се премештао у друга предузећа.

Известан број радника папушта посао због неловољне бриге управа предузећа око њиховог снабдевања и смештаја. Услед такве небриге управа предузећа према условима живота и рада радника (недобијања на време потрошачких карата, ·закидања . зараде и неправилног односа некух руководилаца . по одељењима) опп одлазе у предљузећа 'кде се та: пптања боље решавају. '

„Флуктуација ралне, снаге, на: стаје и. због. тога што се. у неким предузећима неправилно спроводи Уредба о платама рад ника. и ученика а "исто -тако. и Уредба о нормама те се:лешава недопуштено прбовање радника од стране појединих = предузећа обећавањем "већих "надница, У предузећу _ „Стаљинград“, = на пример,, отказало (је; посао 42 радника услед разних, неправилности око обрачунавања норми плата 'н дрског понашања неких руководилаца одељења. Тако је Радосава Ључић пре него што је отишла на боловање ралила на четири разбоја али када је оздравила, иако је тражила ла ради на четири разбоја, руководилац одељења дао јој је ла ради само на два. Оваквим ставом руководиоца не само што је оштећена радница него је ошштећено и предузеће јер четири разбоја дају већи ефекат рада а самим тим и више текстита него два. Сличан случај бно је са радницом Витастијом Кархиман која у предузећу _ ради двадесет две године. Она је радила на два „Жахард“ разбоја све док јој се један није локварио. Међутим, разбој јоју није оправљен више дана па је морала радити само па једном. Са радницима који су поднели о1каз у предузећу „Стаљинград“ није разговарао ни персонални референт ни руководилац оде-

љења да би испитали узрок њи-

ховог поступка већ им је једноставно одобрен отказ. Када су претставници | Повереништва ра' да ИОНО разговарали са радницима који су поднели отказ од двадесет једног радника деветнаест-је повукло отказ.

"загарантоване (као

рба против уктуације адне снаге ЈЕ ДЕО БОРБЕ ЗА ПЛАН

Недозвољено врбовање радника за рад већом зарадом, која нде на шнтету наше социјглистичке _ привреде, _ пробијаља платног фонда а самим тим утиче и на смањење животног стан дарда трудбеника, види се из примера у кожарском предузећу „Пролетер“ из кога је отишло 130 радника па је десет прешло у кожарско предузеће „Петар Велебит" где су добили · веће плате. Директор. „Пролетера“ нашао је код једног свог радника писмо којим га "управа предузећа „Петар Велебит" позива да напусти посао и да дође код њих нудећи му. плату ол 10.000. динара.

Сви ови примери јасно говоре да код неких наших директора, персоналних референата и једног дела радника није довољно ранчишћен појам. да овакви- постунци. крше '"планску дисципли-

ну расподеле радне снаге, крше. уредбе и законе. Због таквих

прекршаја трпи чнтава наша со- |.

нијалистичка привреда. Анализирањем извештаја н ниспитивањем узрока флуктуаније на терену установљено је — да при персоналним службама не= ма добре евиденције из које би се могао видети јасан преглед флуктуације и, њених узрока. Тако у Индустрији мотора у Раковици, а и код осталих предузећа у флуктуацију радне сна_

„не __Једање--оде оетовитите за рукаве чеброја усуги они ралнитио кои |

ји су премештени „по потреби службе у друга предузећа, труд: беници _ фронтовских _ бригала

, Који су извршили дату обавезу и отишли кућама на село, рад- |

ници који су послати на разнекурсеве, у школе итд. Разумљиво је да се оваквим _ начином праћења флуктуације _ онемогућава примена административних законских мера, по државној

_ линији и политички, по линији

синдиката, #“ спречавању флуктуације која чини велике штете нашој привреди и омета правил-. но извршење планских задатака

И поред тока што је јасно доказано да флуктуација радне снаге омета правилно извршење плана директори, _ партиске и синдикалне организације по пре“ дузећима гледају на ово питање сувопрактицистички што је констатовано и у одлукама Пленарног заселања ЦК КИЈ, Још увек “ нашим предузећима борба про тив флуктуације није „узела правилан правац борбе против. 0оних појединаца који данас гледају своје личне интересе, који. на изградњу социјализма гледа“, ју кроз личну зараду док огромна већина напшх. трудбеника чини херојске напоре на“ освајању нове технике, на' повећању пролуктивности. рада спајајући свог лични интерес са интересом читавог радног народа за изградњу социјализма.

Да би се спречила флуктуација радника персонални референти по. предузећима морају настојати да у свом предузећу У потпуности спроведу Уредбу о

"радним књижицама. Том Уред-

бом одређује се да радну књижицу морају имати сва лица која се налазе у радном односу У својству радника или намештепика. Преко радних књижица омогућава се пуна, контрола кретања радне снаге. У. исто време предузећа не смеју примати рад нике који немају радну књижипцу или-упут од управе за радну снагу јер је ово скопчано _ са законском и материјалном одговорношћу персоналног референта и директора; предузећа.

Синдикалне организације треба, преко комисија 'за' прихватање радне снаге, ла упознају

раднике са предузећем, са, тех- +

ничким процесом рада, са радом синдикалне организације у предузећу и културним животом. Ново. придошле раднике треба упознати са њиховим правима и

дужностима и настојати да све, ! „са: 32% а у

им законом што је питање плата, норми, награда, годишњег одмора итд.) буду Из-) вршене. На тај начин нови радпик заволеће фабрику и постаће прави члан колектива у пре-

дузећу.. у Милорад ПАВЛОВИЋ

опе потребе које су.

БЕОГРАД, 13.

МАЈ 1949 ж

- је преко. 130. већих -и мањих 00ј

Ма:

побрараниенралог „бпршизаие. Народног фронта Београда имале су У прошлој ПОУДИТИМ дне ус тмохе у извођењу _ добровољних _ радних акција, о чему мајбоље говоре постигнути резултати. Уз по: оћ добровољних _ бригада, завршено

ката, и грађани Београда већ у овој години _ уживају плодове свога рада. Поред тога кроз те рапне „акције бригаде су стекле драгоцена искуства за њихово даље -оргамивапноно учвршћење, што ће умногоме доприпети да се у овој години планом продвиђели задаци успешно и на време изврше. , ,

'Припреме за оргапизовање добровољних радова у 080] годинм схваћене су много озбиљније И сав посао око уписивања у бригаде, избор четног ни бригадног руководства, извршен, је успешно и на време.

У овој години оформљено о 200. фронтовских и 303. омладинске: радне, бригаде. "које, укупно хобухватају _ око 100.000 _ бривадиста. · За · разлику од. прашле Фродине -у свим фропо, товеким "бригадама оформљене су пеге, по јланима, на „темељу „това: што. "оу Е фронта приликом уписа одредили.

и дан у недељикада, ће радити. .

После. дефинитивпог оформљења, у. другој половини "месеца "марта одржане су рејонске, сметре рад них бригада а 9 априла 'ове,године одржана је смотра. свих бри- | гала' у" оквиру прада. Ова смотра · је свечано обележила почетак овоголишњих радних акција.

Рејонске управе за добровољне радне бригаде крајем месеца марта имале су готове планове рада, тако ла се. са радом отпоцело одмах. У овородишњим рад“ ним акцијама каошто, су; по“ шумљавање Народног парка на Звездари и. Бањичког и дерског брда, изградња“ нових И довршење започетих паркова, репосте пртулвја броја улица, као п довршење већег броја станбених и Јевних зграда, започетих У' 1948 години — бригаде Народног фронта пру“ жиле су, пуну помоћ.

Кроз све ове акпије добровољ- .

не бригаде су постигле задовољавајуће резултате, али је током рада уочено и низ организашио“. них слабости, ! утицало да се план добровољног рада не, извршава у потпуности, План лобровољтог рада за месец „април у Седмом рејону тавршен је само за 30%, у: Првом рејону Другом рејону са. 585. К

Неке бригаде, као што, је „Бу-'

куља“ из И осмовие оргамизаци-

је њ: „Огњен Прица“ из ХХМ о- ·

омовие организације Трећег рејона испуниле су' месечни плаџ са 159. Оваквих случајева неизвршења месечних планова има

уз

треба посњ

у Беотралу је.

чланови, Народног ;

„ стада, : "њег. броба, нису се'уотште саста--

' фали "а у чети је 'радио. само командир. и. по. некад „и статисти,

Топни- ·

.н оправка већог .

што је углавмом .

путарине етен стоти титана етеру

РЕКТОРА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА ТЛУ ТЕЛ; БР. 20-443 |

н код других бригада у осталим. о ДВЕ ОВНИМКА, а у

Немстуњење плана добровољ-. пот рада у овој ТОНА пренети че углавном због НОДОВОНОР за, лагања појединих члавова из ру-. ководстава, почев. од штабова чета да до Градско утраве за добровољие ратне бригаље. С 'друге стране, на „неизвршење плана утицао је слаб рад комисија за агитацију, као и неодазивање појединих чланова Народног фронта на радним акшпијама према 'обавезама на одређени број -тасова. .

Штабози бригада, као руковолеће тело за читаву политику добровољног рада у основној ор-. ганизашији, нису схватили" озбиљпо своје татке. Они нису редовно одржавали своје састанке на којима би претресаљи питање добровољног рада“у (својим. бригадама и извршили задужење чланова. ушутар, штаба по постојећим секторима рада, према у путетвима Градске управе за добровољне · радне: бригаде. Руководство бригада није пастојало, да „се рад-бритала. одвија план-,

ски и оргамизовано, Претпостав-

љало је да буде ћа радилишту и "па" заједно" ради са осталим. бритадитстима, · вапостављаући „своју. · руковолећу „улогу. Слаб рад шта“. ба бригаде долази и отуда што у штабу рапе “обично само по лва_ до три! члана. штаба, обично нас,

( челник и'-заменик начелника.

Због оваквог рала штабова бриштабови чета, изузев ма-.

чар чете, што је у сваком случају недовољно за правилан рад че-:

| те, која треба ла будо, органи-. ' зационо чврста јер је она уства-.

ри основна радна јединица. Ова-. кав | рад штабова чета имао. је за последицу нередован излазак

"на радилишта и. мали број 'иза-

шлих. Чаанови чете у највише случајева нису били · обавештавапи жада и где ради њихова тета.

Случај командира, чете ХУШ о-:

ановне ·организашије "у Земуну:

најбоље нам говори о томе. Када је чланство његове чете било ожупљено на: зборном- месту ла 1ође на радилиште он је памерпоокренуо у. лругу улицу“ да се: не би срео са својом: четом;коју ·

„је требало да изведе ва- радили“.

ште. Да се: људи ове, чете не би „разишли , морао је секретар -0сновне оргацизације да их поведе па“ радилиште. : МУ МИР ИАДИ ну. 5 Да би се рад чета убудуће ттра-

вилно. одвијао потребно- је „ла сет“ у. свакој. чети, изаберу · десетари

који би имали“ задатак да. оба- :

"вештавају своју десетину (лесет

ло · дванаест људи) кота дама, уо колико часова и где ће ла ради чета, поред редовног рада у че-_ ти. Комавдтри чета треба ла и; „мају списак десетина са десетарима. и да се на радилишту обавесте да ли, су десетари обаве

2 СОНДИРАЊЕ ТЕРЕНА НА НОВОМ БЕОГРАДУ (УЉЕ)

питању лобо

| 7 А. МАЈЕ , помен» пар тира а и летит цунЕ СИСЛОЊ ДАНА ларви Рана ја ИЕ ЕЈ

шта обавезно. гставник, "радове, , ~

Ра (4

слали све. чланство четељза_ радо

Сектетаријати основних) фронтоветих организација требало би. убудуће да посвете више пажње , добровољеом · раду. путаб бригаде био у-највтше случајева препуштен сам себи да се сналази у раду без помоћи секретаријата. Секретаријати треба да практикују да се на њихове седнице. позива штаб бритаде или чете у оним бриталама“ где је рад слаб. Исто тако треба проучити зашто је такво стање. Презадужене чланове штаба треба ослободити а неолтоворне критиковати на конференцијама 'основних организација, ако и то не помаже треба их мењати. !

Руководства појединих _бригала и чета, правилно су схватиа

„ своје дужности, она, редовло“ 0-

државају своје састапке и баве.

· се "проблемима „добровољног ра-

да а закључке спроводе у живот.“

~ Од бригада које су поститле до-

(бре резултате требао би тстаћи: бригаду - „Анђелија „Галовиће из“ Другог рејона, која је у прошлој, години. била. међу _најслабијим_ бригадама у рејону, а'сала је јед-_

на од најбољих, бригада „Бата

Ћосић“ из Петог, рејона, „Сестре. Радбвановић“ из Седмог рејона, „Лека Ранковић“ из Шестог рејона; и још неке. МЕ

Управе“ радилишта још увек. вису. формиране на свим радилиштима; "а" где “су формиране не, одговарају својим; задацима. Прво стога лито чланови управе нису.. упоамати - са ; својим задацима, 2. друго ато је: избор чланова ових управа > неправилно извршен. Тако на пример у Седмом рејону ругооводисоциа - управа радилишта углавом су начелници „радних, бритада, због чега мора. да трпи раљ у: бригади или на радили, пту. 'У Четвртом рејону јенам, члан утраве долази непрекидно на 'радилиште. око 40 дана „без,

" замене (случај на градилишту 'У.

Улици Проте Матеје, 38 и Мо-, оковској улици). Управе радили“,

шта: у Земуну састављене су пре-,.

тежно од службеника који. изво-. ле' рацове, због чега. не постоји . правима. -коорштнација „рада на градилишту. „Обзиром. на, то, да, од управа, радилишта умногоме зависи · правилат · рад, на јобјекту потребно их је одмах форми рати, где то до сада није учи“,

њено, а. оформљене попунити, где

су: бројчано мале, али са тим да,

"чланови. управе. пемају . других гфункшија „у „бригади или рејон-

ској управи, а у, управу радили,

треба да уђе прет- · предузећа, које изводи

"Овако 'састављене управе ра-7 и лишига имале би за задатак: Прво, да у заедиици са управом предузећа, које изводи ралове, праве плап рада и да булу уподнате које ће радове изводи-

-ти добровољна радна стара. Дру-

го, да се обезбеди потребан алат

етити више пажње | уаденооној зтевр (ноге

До сада, је „

и изврши распорел |

| више чета) за шта је то» о да јелан или два: члана праве' дођу нешто границе а рашилиште и" изврше" све ' притреме, како се'не'би губило у времену кад чете ститну. “50

Рејонске управе за добровољ» не радне бригаде, као' руководеће „тело добровољног рала на титавом рејону, до сада нису пру:

жале _ловољно помоћи својим бриталама одласком а. тарен. Има чак и таквих појава да чла-

пови управа не долазе редовно на своје седнице, што је карактеристишто за Четврти и Седми рејон. У следњим „ седнттама, било „је. от сутно. од 5 до. 11 чланова, од; Уу-

купно, 18, а у; Четвртом рејону од И. слапова, колико броји управа, отбутно је # до 5 члана,

Јасно је, да овакав, рал управе не може да одговори својим задапима:.. Управе „треба да се позабове овим, питањем најозбиљније Чланови релонскео. управе“ морају дб танчина познавати. проблематику добровољнот рада на свом рејоњу, како би одласком на терен __ пружили _ конкретну | помоћ свејим , бригадама. Због" тога је потребно да се презалужени 'чланови управе разлуже лрутих 84дужења а ла у.управи приме задужење по секторима рада и те„ренска. задужења за обилавак радилишта и штабова бригада. Порад, тога рејонске управе треба да одржавају повремене га„„станке са' управом радилишта како би се упознала са стањем ра-

Седмом рејоту, на по-,

да на сваком објекту, како' би

по потреби рејонска управа могла да пружи своју помоћ кажа је то потребно.

· Координација. рада између рејонских управа н рејопских петабова _омладниских бригада није задовољавајућа у Петом, Ше-

стом и. Осмом рејону а сасвим је:

слаба у Четвртом и Седмом ре-

јону. Због оваквог рада" релон-

„ске управе немају довољно увида у раду омладинских радиих бригада. Ове слабости треба отклонити #-' успоставити контакт на тај нечин што ће поколико члапова _ рејонског · штаба 'омладљинских бригада ући у рејонску

_ управу за добровољпе радне бри-

гаде, према рапшје датим упутствима, што је спроведено У Првом, Другом и Трећем рејону. .. Питању“ евиденције добровољног рада треба“ посветити више пажње, а нарочито дмевној телефонокој евиденцији која још увек. не'фупкинотпише жобро, Слу жбу телефонске евиденције тре. ба поставити тако. да члан штаба бритале, који је био са' четом

па радилишту, после завршеног

рада телефонски или па други "начин, обавести рајопоку управу колико је бриталиста било м'ко-

(Наставак му | на. другој страни) | ;

“2

ХАДА, ду а .