20. oktobar

Око изложене

Не

текстилне мапшљтне стално су се окупљали грађани и са интересовањем је разгледали,

деља технике

пок азује велике успехе

"стог јуна покк је у Бео. граљу "Недел технике,

Уози те Нелеље 4 јуна одржане су скоро у свим рејонима акапемиј посвећене Не. дељи технике, т извршено је

чишћење и смотра машина у 29 прелузећа,

За Недељу технике вршене су у Београду обимне припреме. Разна предузећа, клубови и друштва Народне технике припремади су материјал, производе и нове конструкције за излагање по разним пзлозима широм Београда, Само по рејони. ма уређено је преко сто излога која су уредила друштва На

родне технике, клубови и предузећа, ад у главним улицама града уређене су у излозима читаве изложос техничких постигнујил, У плану кеји је био направ. љен ла би се Недеља технике што правилније спровела, првог дана Недеље, 5 јуна, 19 прелу-

„зећа посетило је села и сељачке ралне задруге. Те екипе из пре.

дузећа биле су састављене махом од стручњака, У селима су држана предавања о значају

Народне техинке, прпређивани мали митинзи џи вршене разне 0. правке пољопривредних машина и алета. Тако је, на пример, јтедна. екипа са Трећег рејона, састављена из више предузећа посетила сељачку ралну задругу у Новој Пазови. Темо је та е. кипа зеварила 20 шина на Ко-

лима, поправела једну сејалицу, поправила јелан трактор. По. ред тога, у том селу тритпремљено а формирање клуба тех. нике,

Екипа из Завола за израду војне одеће посетила је сељачку радну задругу у селу Ковапици, и поправила три косечице, једну машинску грабуљу, једну

сејалицу, десет прибора за коњ. ске амове, ал из села су донесене у предузеће | лто тшиваће

машиве па оправку, У истом се-

лу је тога дана у присуству 600 задругара сформљен клуб технике:

'Екипа из Гралског саобраћајног и Градског електричног пре дузећа посетила 72 две сељачке радне задруге у селу Бешки, У тим задругама, екипа је поправи-

ла селам жетелица, седам држача, шест ручних коса, пет лагера 32 лрешове, ' направила лве секире, променила на жетелицама седамнасст НОВИХ ножева, израдила нов _кабел за жетслицу, ушвајсовала — носач точкова на жетелици. Поред свега овога, скипа је у Бешки приредила мали митинг. на КО.

ме се говорило о значају Народне технике. Градско електрично машинско предузеће, по _ред' тога што је послало једну екипу у Бешку, послало је Тот скипу у село Луково, Та

једну екипа је дала селу 600 килограма жипе за електрификаци-

ју, а пет стручних радника је остало у селу ла спроведе елек трификапију. Поред тога, у ЛУ кову је одржено прелавање по механизацити пољопривреде,

Ове посете екипа из Београда, разним селима и сељачким рад. ним задругама много су допринеле повећању _ интересовање сељачких радних маса за технику, повећању њиховог интересовања ба механизацију _ пољопривреде И модернији начин обрађивања земље. А

Најмлађи _ чланови _ Народне технике, пионири, члапови станипа младих техничара удели су такође. учешћа у Недељи технике Тако су чланови _ станице младих _ техничара са Четвртог федона посетили стану Мла-

_ Зав „рсоопитарић у. - Железнииту- И.

| однели им своје радове на по. клон, Членови станице младих техничара са Другог рејона по, сетили су земунски – аеродром. У Осмој мушкој гимназији 0творена је станица младих техничтара, а станиша младих техничара са Четвртог рејона отворила је изложбу својих радова. У част Недеље технике мно. га предузећа у Београду оспо~

собила су неке машине, конструисала _ нове или освојила производњу неких нових дело~

ва, Тако је Градско електрично предузеће израдило у част Недеље технике, десет дана пре рокљ трамвајска моторна кола, Каросерија за та кола, је конструкпија _ конструктивног бироа електричног предузећа. Колектив предузећа „Октобарска слобода“ оспособио је у част Недеље технике ткачки резбој који је шест година стајао ван погона, Тај разбој сад ради на улици, ва платоу прекопута кафане „Загреб“, Један стручни

радник ставља разбој у погон и објашњава великом броју при сутних рад машине.

Поред ове машине по ултиа. ма је изложен још велики број разних машина ш грађани се у масама окупљају и посматрају изглед и рад тих машина, По ред тога, велики број грађана, застаје крај лепо уређених 'излога им са интересовањем — посматра изложене предмете,

Недеља технике је веома мно го заинтересовала широке на. родне масе за сва наша постиг нућа на пољу нике. Поред тога што се путем излога, филмова, равних машина, плаката и слика техника збиља приближила народу, Недеља технике је својом добром и смишљеном организованошћу послужила као база за даље Жчање организације Народне технике, То доказује и низ нових клубова Који се формирају бат у дане Недеље технике, |

. '

' 5

"СТРАНА "5

КУЛТУРНА ДЕЛАТНОСТ СИНДИКАЛНИХ | ОРГАНИЗАЦИЈА

у прошлој години основано је двадесет нових културно-уметничких друштава у Београду

ултурно _ уметнички рад претставља данас најмасовнију и најпопуларнију | грану културно - просветног рада нашег главног града. Нарочито дубок корен он је з8хватио међу синдикалним чланством и омладином. Тај рад добио је пуни замах и показао ле. пе резултате захваљујући свесрљном залагању и разумевању нашеа Партије. У протеклој години основано је у Београду 20 културно - уметничких друштава. Оформљено је · тпест омладинских друштава по рејонима и осам културно - умет ничких друштава на факултети. ма Београдскот универзитета РГ високих школа. Осим тога, основана су и четири нова синдикал. на уметничка друштва и то: же лезник", „Иван Милутиновић“, „Стеван Рајић", „Икарус“ и Кул турно - уметничко друштво нНароднот фронта у Земуну. Тако у Беотраду има сада 46 културно“ уметничких друштава са око 8.508 активних чланова. Последњих годину дана културно ~ уметничка друштва проширила су свој рад отварањем нових секција: музич_ ких, секција за идеолошко-политички рад им ликовних кружока. У стварању м развијању културно - уметничких друштава, и секција, појавила се и погрешна тенденција форсирања фолклорних трупа, што је нарочито запажено код студентске омладине, а запостављање драмских, литерар них и рецитативних секција. Та. жвим начином рада испуштају се из вида основни и главни циљеви који треба да се постигну преко културно уметничког рада: преваспитавање и политичко уздизање самих чланова друштара, по ред њиховог огромног васпитнот утицаја на публику. То не значи да фолклор треба запоставити или сузбити његову популарност _међу чланством наших друштава. Али, ипак, не треба га стављати У први план наше културно-умет ничке делатности. То место не би смео да заузме нарочито у

друштвима наше студентске омладине. Како се каже саке се ипште 2

ата Зора је добар ђак. Има петицу _ из Српскохрватскот. им пита свог професора: | у — Шта, ја овог Третседник Академија наука др Александар Белић не поштује свој Правопис. јер тамо вели да се историски појмови шишљу малим словом, а он данас употребљава велико почетно слово за Први српски устанак и Октобарску револуцију! Професор се просто обрадовао

лито је добио такво питање,

иди, ћеро моја“, казао је он, „језик живи као што живи и камен. Од камена постаје шљунак, од шљунка постаје песак, од песка постаје кућа. Све живи.

Када је Вук поставио правило: „Пишти као што говорити“, он је дао нама устав језика. Данас би Вук био веома задовољан што не би разумео српски. Толико је језик живео од његове смрти до данас да се обогатио великим бројем речи,

Замисли само да Вук устане из свота гроба, — лежи тамо са До ситајем испред, Саборне цркве у Београду, — па да узме да чита новине. Ево, преда. мном дана. шњих новина. Да ли би знао Вук шта је то бетонски коловоз, ивич_ њак, фускултура, предвојничка 0бука, зидне новине, радне задруге, ногометне утакмице, кошарка, одбојка, радио, емисија, дупло ве зано, пинттионг, дубл-ве систем и тако даље, и тако даљет

Исто тако, као што смо живећи

нашли за живот нове речи, успели смо да многе речи које су нам

непотребне, а стране су, просто оплевимо, истребимо из свога је зика. Када сам ја био твојих година, онда се зид звао дувар, У-

лица, сокак, прозор пенџер, ходписаћи сто шрајптиш,

ник гонг, пећ фуруна, пекар фурункија, столар тишлер, бравар шлосер,

глумац актер, а слика контрафа.

"Све те непотребне стране речи са„да су, са изгубиле.

То ње значи да ми треба да бу-

демо такви чистунци да насилу правимо своје речи им да, као

лшто су радили усташки језикословци, радио-певачицу називамо круговалном милопојком. Све што је претерано смешно је у најмању руку. Али лепо је када за нови појам нађемо и нову реч. Ето, добили смо булдожер. Јесм ли чула како је наш сељак назвао тог Неко сељаче на Ауто-

. путу рекло је:

— Ала рове ова ровалица!

Ровалица је дивна реч. Казује ттта је та машина, баш као што вршалица или жетелица казује шта те машине раде.

Када је долазила прва железница у Србију, нап славни грама тичар Стојан Новаковић био је министар просвете. И он је образовао једну комисију у којој су били и лингвисти, и техничари и сељаци. И питао је сељаке како би се што назвато. На пример:

— Видиш, пријатељу, то ће бити кола од железа која ће овуда возити.

Наш народ обилује тротима, што ће рећи да једну реч у пренесним | значењима употребљава за много појмова. Рецимо: коло момака и девојака, воденично коло, коло Српске књижевне задруте, Коло јахача. Једно је игра, друго је део воденице, треће значи серију књига, четврто клуб, а све је коло. Исто тако, у народу се возом назива све оно што се

вози: воз сена.

Зато су сељаци „казали с ИАНАН Новаковићу:

— Када вози, то је воз. кад је од железа, могла би да буде " железница.

Тако смо добили за нову машти њу одједном две добре народне речи, бескрајно боље нето што је влак, који је дословни превод немачкога 2. |

питао је Новаковић;

—, А шта ћемо с овимт Овде ће воз да скрене.

— да скрене2 То је онда скрељница... ' | — А воз мора де се укочиг тражио је Новаковић реч за брем зу.

—Кочница! има то и на свима таљитама...

— Добро, али воз иде, иде, па стане. Како ћемо назвати то место где воз станет

Од немачког банхоф преведено је дословно колодвор. Сељаци су, међутим, кжазати:

— где воз стане, ту му је станипа. То је богаћење језика, то је живот језика. Језик је алат за преношење знања и осећања. Тај алат мора да буде добар као сваки алат, јер иначе не врши сво ју службу. И када неко види да му је прљава кошуља, он је скине и обуче другу. Кад неко види да је боље употребити велико сло во него мало, он ће писати великим словом историске појмове,

Мој уважени магистар Александар Белић писао је заиста дуто времена и тако је и у Правопису, који није његова лична ствар нето договорна, прописао да се малим словом пишу називи историских појмова. Према томе, требало би писати и Косовску битку, Мађарску буну и Октобарску револуцију матим словом. Међутим, на Косову је било много битака, али када се Косовска битка напише великим словом мисли се на 1389, Мађари су се често бунили, али је великим словом МаЂарска буна 1848, а Октобарска револуција је, када је опет овако великим словом, макар октобар о и других револуција, она из 1917. Успут да те потсетим да је она по новоме календару у новембру, али њој је Октобарска револуција име,

О великим и малим дловима имамо јот: доста да говоримо. ОС стављам то за идући час.“

ж. в,.

Фрестивали им одржане смотре културно _ уметничких друштава показале су от развој, нарочито У ширину, "културно уметничког рада и испољили висок квалитет на свим досадашњим иступима. Али они су омогућили, уједно, да се дубље сагледају сви недостаци у досада шњем раду и да се уоче све грешке које су се појављивале и имале утицаја кроз припреме и наступе на великим такмичењи, ма.

Ако погледамо репертоар наших културно - уметничких друштава запазићемо да је он испуњен најбољим делима нашег културног наслеђа и најпознатијим делима светске књижевности. Тако сада

преовлађују у драмским групама наших друштава најчешће дела Стерије Поповића, Нушића, Триф ковића, Цанкара, а од страних писаца Горкога, Чехова, Дикенса и других. Из овога се види да је велика пажња посвећена избо Ру репертоара. Осећа се највише недостатак савремених једночинки које би употпуниле програме наших уметничких група по предузећима, где се у задње вре ме много пажње посвећује култур но-уметничком раду. Код избора репертоара не појављују се неке веће грешке. Међутим, у интерпретацијама комада било је низ идејних грешака, које, углавном долазе због погрешних схватања редитеља код којих су се задржали остаци застарелог гледања на уметност. Готово је општа појава, са врло малим изузецима, да се Нушићева дела дају као лакрдије, да се извлаче и наглашавају све баналности само да би се публика насмејала. Ту недостаје, У режији, удубљивање у проблем Нишућеве сатире на малограђанско друштво, на дворску хијерар хију и околину.

Али ипак, може се рећи да се успело повезати, у последње вре, ме, избор дела са интерпретацијом, Ипак то још не претставља ону висину коју би требала да имају наша културно - уметничка друштва. У драмским секција ма примећује се недостатак редитеља, а нека друштва уопште им не раде због тога. И поред три позоришта које има у нашем глав ном граду, досадашња искуства нам показују да се наша друштва не могу ослањати више само на њихову помоћ, због преоптерећено сти у раду, већ да треба из тален тованих младих уметника, још ове године, путем курсева — приступити стварању и изграђивању редитеља + аматера. Са питањем доброт извођења дела скопчан је и проблем декора. Помањкање ма теријала доводи често до' разних

"импровизација које не само да

лоше изгледају већ мењају ме. сто, стил и амбијент у коме се радња одиграва. Због тога се питању декора не сме прилазити само као техничком, већ као јед. ном од најважнијих проблема који утичу на квалитет претставе.

Али највећи проблем у раду културно - уметничких друштава претставља питање фолклорних трупа. Код њих се још увек појављују разна формалистичка ре шавања стилизације народних игара. Код неких група уноси се сувише раскалашности, док је код великог броја група слаба па чак и искварена музичка прат ња. Да би се уклониле све сувишности, које се појављују кроз фолклорне групе наших друшта. ва, приступило се у последње вре ме одржавању семинара за руко-

водиоце фолклорних група. Таквих семинара одржано је шест до сада. Играчи - демонстрални до лазе из разних крајева наше земље и приказују игре свога краја. Тако руководиоци фолклорних трупа могу да уосче карактеристични стил народних игара и да на тим темељима изграђују стилизацију. То може најбоље да потврди фолклорна група „Бранка Крсмановића“, која је, зане. сена стилизацијом, направила у низу игара разна отступања, изо, пачавања и искривљавања изворног карактера, уносећи ке само формалистичке елементе, већ и мешајући разне карактере итара. Свакако, да су наши стручњаци требали више да им посвете пажње им да им укажу на све греке и недостатке. Стварањем кореографског центра код Градског савеза културно - просветних дру штава који ће путем саве_ товања и дискусија, са појединим _ руководиоцима наших друштава, помоћи правилно Усмеравање стилизације на изворностима наших народних игара. допринеће се сузбијању свих досадашњих пропуста м подизању фолклора на један виши степен. Овај кореографски центар лопђи неће богаћењу репертоара наших друштава новим народним играма које ће изменити досадашње једнолике програме.

Курсеви за фолклорне руководиоце учиниће да и наша мања друштва и фолклорне групе, до. бију боље руководиоце и већи по-

лет у раду. Али, међутим, и даље остаје отворен проблем стручних руководилаца за на-

ла најстарија и највећа Укултурво - уметничка друштва као што је „Абрашевић“, „Иво-Лола Рибар" и „Бранко Цветковић“,

Музички живот У културно-у. метничким друштвима узима све шири замах из дана у да. За. пажа се све већи број младих ли ригената и то већином стулената Музичке академије. Извршена је измена слабијих диригената, тако да при свим хоровима имамо данас углавном добре диритенте. У последње време практикује се да се узимају. на увежбавање оне хорске песме које одговарају гласовном материјалу самога хора, а уједно тиме избегава се она јед_ ноликост у избору песама која се запажала у културно-уметничким такмичењима. Млади диригтенти, који су најчешће копирали своје старије учитеље, мораће сами да приступе обрађивању и увежбавању појединих песама Уносећи сво своје знање, способ. ност и таленат.

Ликовни кружоци најмлађе су секције у нашим културно - уметничким друштвима. У јуну прошле године радио је свега један ликовни кружок ин то „Абра. шевићу", а данас их већ имамо и У друштвима: „Бранко Цветковић", „Јединство“, „Железник“, „Торан" и „Напредак“. Први радо ви чланова ових кружока већ нам говоре да ће они одиграти велику улогу у уметничком васпи тању наших трудбеника. То знање које ће стећи кроз ликовне кружоке наши радни људи моћи ће да примене кроз свој свакодневни рад и потребе, |

Досадашњи рад културно - умет ничких друштава м група говори нам да хиљаде и хиљаде на_ ших грађана активно учествује кроз разне манифестације култур ног живота. Прорачун да је сваки двадесет пети грађанин — Београда активан члан и носилац културног развоја, најбоље нам потврђује колики је ниво достигао културно - уметнички живот нашег главног града.

ИЗ НАШЕ ГРАМАТИКЕ

зри Јаја