20. oktobar

" у "+ 5 +

Нултурно - просветном раду у посебним бригадама на Новом Београду посвећује се мало пажње

4 | ал добровољних бригада На родног фронта, на Новом Београду, као и другим местима, постиже у пуној

мери своју сврху само ако, поред „свог доприноса изпрпшњи, – послужи и за културно-просветно подизање бригадиста, за преношење међусобних искустава људи из разних крајева, за ширење хоризонта њиховог сазнања. Сваком _ бригадисти Народног фронта који дође у Београд треба створити могућност да упозна живот нашег главчог грата.

његове установе, биоскопе, по~ 7

зорашта — све оно што чити сплет његове културне и друштвене стварности. Међу бригадисте'“ има многих који нису досад: ' туштали своје родно место, коли су дошли са жељом не само да лопринесу — т3трашњи нашег главног града, већ ша њега да изнесу нешто његовог културног богатства. Од то“ га колико се изађе тој же љи у сусрет зависи у много» ме колики ће број нових бригадиста за њима доћи да грале Беотраш, Добровољни рад бригалиста Народног фронта од највећег је значаја за подизање просвећености у нашем селу. Многим бритадистима је то једина школа, најбоља _ могућност за стицање писмености и основтих знања о свету. У томе је огромна одговорност правилне организације културно - просветног рада у бригадама Народног фронта на Новом Београду и другим местима,

Основна обавеза бригада Народтог фронта на Новом Београду у оквиру културно - просветног рада је да се ни један брипадиста не врати неписмен У село. Зато је, док су све бригаде биле заједно, формиран један аналфабетски течај па је дошнтје подељен према местима гле су радиле: у Бешки код Новог Сада, у каменолому Кијево, на бролоградилишту Чукариши, у струтари „Оењак“, на циглани У Батајници и на самом традилљишту Новог Београда. Течаневима је обухваћено 36 неписмених колико их је било у бригадама На-

родног фронта ове смене из Ср бије, Војводине н Космета. Рад

па

требало да би се у

тих аналфабетских течајева — не одвија се, међутим, као што би најкраћем рову _ ликвидирала неписменост међу гадистима Народног НА на Новом _ Београду.

табови бригада показали су се веома немарни у контроли њихове оргапизације и њиховом _ редовлом одржавању. У прво време су руководтоци течаћева нередовно долазили и често почињали часове са великим вакашњењем. То је довело до слабљења интересовања течалаша за учење и до слаџљења њихове диститлине,. Ката се повело рачуна о радсознићем и тачнитем 0лржавању наставе многи Оригадисти су изостајали са часова. Тако, ма пример, од 16 неписмених Јабланичке бригаде једва 10 редовно похађа часове. Од 13 уписаних бригадиста _Бујановачке бригате 8, просечно, похађа течак. Слично је стање и по друг пим бригалама. Таквим немарним односом _ према аналфабетским течајевима они неће моћи. изпртити у целости свој задатак. Дужност је штабова бригада и руководстава течајева да се озбиљније позабаве овим питањем и о купе све неписмене на редовно похађање течапева.

Много су, засада, приљежниле читалачке групе на којима се свакога дана обрађују актуелни чланци са разним | питањима у вези са социјализацијом села и другим проблемима. _Бригадисти користе лотгорску библиотеку а прате дневну штамлту која се лели по свим бригадама. Посебна пажња је обраћена набављању локалне штампе крајева из котих бригаде потичу. Једанпут недељно дају се бригашистима. Народног фронта Политичке информације, а двапут недељно предавања за која одређује предаваче Градски одбор Народног фронта Земуна. Низ досад одржаних пре

давања са разним актуелним темама био је добро посећен и дискусива је била плодна.

По свим бригадама Народног

фронта врше се ужурбано _ припреме за фестивал пде ће бригадисти наступити | позоришним

комадом, хорским песмама, решитацијама играма. Доцније ће дати сличне приредбе у својим родним местима.

Поред овог рада међу брига-

дистима Народног фронта на Но вом Беопраду запостављен је је“ дан веома важан део културнопросветне делатности — упозна

вање са Београдом и његовим културпим тековинама, Иако је у плазу био низ посета Војном мувеју, Зоолошком врту итд., пета смема је, на пример, напустила градитиште Новог Београда а такорећи мије ни видела Београд. Многи бригалнсти вратили су се у село а о животу главног

прада знају исто толико колико и пре доласка на Нови Беопрад. То никако није смело да се догодји нити се. сме догодити. Сусрет сељака са градом је за ње га исто толико иокуство као су“ срет трађанина са селом. Боравак у траду може да потстакне његову тежњу ка већем ступњу културе и просвећености. Дирекција _Навог Београда, Главни штаб бригада Народног фронта на Новом Београцу и партиски комитет нису довољно _ рачуна повели о томе да се ни један Сригадиста не врати у село без поуке коју може да му пружи веза са градом.

лаве станице у предузећима

снажно средство за испуњење плана

одро организована разрласна

станица је, не само једно

од нагбољих средстава а-

титашије, већ и нека врега усменог хроничара предузећа: у коме је ипсталирана. Могло би се само слушати шта она говори па сазнати и не гледагући, шта се у предузећу дешава, какви — су у њему актуелни проблеми и успеси. ·

Када машине одједном заћуте и застану, кад војници на команду, ралтици предузећа „Култура“ зиађу да се догодило нешто изванредно, несвакидашње, и о купе се око микрофана коли 1остоје у свакој радној простортиии. Глас спикера, покушавајући узалуд да прикрије узбуђење, јавља: · „Другови, иступили смо пољугодишњи плам!“ — Или: „Другови, проглашени смо за на:бо-

љи колектив _ графичке – иду стрике!“ Релакциони одбор, састављен

од чланова такмпчарске, кутурно-просветне и економске комисије, стара се да протрам разгласне станице одговори њеном агитаторском зашпатиу. Митрофсни свакога јутра,

БИВАО Ра Бо ЕВРА НИ АЕ ПЕРИ ПИ И Ре О ВЕР ПЕРО ВИР ИОНа ВР рони звано нИ Ено Ро ЕРЕ НОО Рени Евови Ра . | 5

“У

==“

зе: фешмар

На периферија Београша, у једном тихом делу Димитрија Туцовића улице, створен је недавно кутак у коме деца околних улица проводе по Ш читав дан у весељој игри. На простору отрађеном "Шзеленом тарабом, уз које се пење биљка пузавица, одвија се један нарочити, пун ведрине, радостан дечји живот.

Још прошле године чланови Четврте основне органтзације Петог рајона решили су да својој = деци приреде радост — н направили су мали, Таокроман дечји вртић. Но, ове године, она већ Знису били вадовољни тим вртићем. Решили су Еда направе нешто лешше, нешто што ће деци 2 дочаравати бајку, вртић какав у Београду још нико није направио.

Мисао је била смела, али п воља људи који су желели да обрадују децу, била је јака.

И фронтовци су прионули на рад. Дан — за Шдавом пео се број добровољних радних часова, 2 артић је постајао све лепши. Створене су алеје =са равноврсним цвећем, базен са песком,

2 љене су љуљашке, клацкалице, вратило, сапра2: ђена је дечја кућица за склањање деце у случацу кише. Чланови фронта Четврте основне органа2 зације трудтли су се да уреде све што лепше, И Екада су уредили вртић замислили «у се. Један 2 ут вртића остао је праван. Требало би и то 5 искористити. Саградили су летњу позорницу. Сту5 дент Лава Ковачевић направио је план и при-

= ступило се послу. Е Сваког дана излазили чланови _ бригаде реностли су игле,

„Веселин Маслеша“ на рад. ешали малтер и радили све друге послове. На ослу око изпрадње позорнице ангажовали бу се стручни мајстори — столари . Два месеца рада брзо су прошла. Дато је 6.830 добровољних часова и летња шозорнила п

ћ били су сасвим МЕ М

(0! ту напољу уређивао вртић и позорЕ па и је Марија Красновска, _ чланица 2 Фронта Четврте основне организације, вредно радила спремајући деши радост и Велики број часова провела је она правећи 5 Шпуно смисла и љубави играчке ва дечји пе 2И када је недавно једне вечери било ен 2 отварање дечјег вртића и летње позорнице, вели . 2 слон, мајмун, лабуд, роде и папагаји, које је ет Е: направила, изазвали су код деце велику радосе Е Свечамом отварању летње позорнице и вртића

: х = ћу посматрала шта је све уређено за, ње Ши са нестрпљењем су очекивала протрам жоји ће Ш се извести на летњој позорници.

Пре програма претседник основне организаије похвалио је оне чланове. Фронта коли су ложили на изпрадњи позорнице и вртића највише труда. Затим је одржан програм у коме су уто

“

55=

ПИО Е се

и“

ин

ЕОНИ ЛЕЛША ПРОЉЛОСТ

членови чекврке осктошњне ОЖЕЊзаеашшје Шетог рејона нарави СУ дечји вртић се позоршииком о

ствовала и сами пионири Четврте основне организашије. Данас, ко намђе улицом Димитрија "Рушовима == и дође близу вртића, чуће тамо, иза зелене гл ограде, радостан дечји смех и вику. Јер, у зр- 2 4ау се већ усталио весели дечји живот. Тамо: она долазе преко целог дана. Чланице АФЖ-а = дежсурају и пазе на мању децу. И дани весело == чролазе. На малим љуљашкама њишу се пог читав "лан раздрагани дечаци и девојчице. У базену ва песак дижу се, дечјим рукама прађене, куће од песка, отраде, мостови.

Но ипак, највише радости деци пружаји ипрачке које су поређане у свим деловима вртића. лептири ва дрвећу садивљују децу. Рода која држи жабу у устима изазива чуђење :: и смех. пред дрветом на коме седе не- Е: сташна мајмуна, увек је навише деце. Тискају 2 се и задтркјују. =

Весело пролазе дани у вртићу. Весело и брзо. Чланова Четврте основне организације Петог рејона пружили су својим залагањем и радом деци још једну редост, учимили су да њихово де тињство буде јат светлије.

пити ти

Пе

паузи рада, промко позивају рад“ нике на бербу плодова и чупање корова са екопомије, Свако јутро потсећају бригадисте да има још посла на њиховом зајешничком добру. Објављују вести пробране из јутарње штампе. После те, неке врсте политичке информа“ ције, настају саопштења због којих су радници у паузи увек око микрофона, саопштења кота чекају са надом или зебњом: резултати такмичења погеиних одељења, тамичења појединих

бригада на економији, имена оних '

коли оу се ћуче истакли или подбацили план, Нико не жели ла га михрофоти, на сва уста, огласе за лењивца или објаве оно што је сматрао да нико није приметњо = како је своду машину оставио прљаву и занемарену.

Разгласна станица „ЈМултуре“ „више се чује када је појачано итење кар што је било у част Конгреса КПЈ, у част Конгрижа синијиката.

на!

Када рад почне, после слушања неке лепе музике, – покрети траже њен ритам и расположење је ведрије. Зато је програм раагласне станице „Културе“ често проткан и неком. музичком - танком. Имају у „Култури“ своја извођаче — понеког доброг певача, једног мајстора на гитари. Преко разгласне станице читају се и чланци у вези са проблемима предузећа, такмичења, економије. Нису обично много дупачки. Бар се труде да буду језпровати. Пропрам читају по неколико спикера на смену.

Микрофони разгласне станице „Културе“ воде борбу и против лажтих гласина „шушкања“ по угловима. Један намештеник је, на пример, рекао како се позива за рад на економији јер ће се укинути обезбеђено снабдевање. Разгласна станица је објавила ову његову вест и позвала га да објасни и образложи оправданост ове сензације. „Добро обавештен“ разносач вести није умео пред микрофоном уста да о

У Индустрији мотора разглаона станица послужила је као јадно од најбољих средстава за сузбијање неоправданих изоста» нака и задоцњења. Није пријатно да баш сви знају како неко стално вадошњава, није пријатно бити јавно оглашен за „троданаша“. Разгласна станица објав-

љивањем добрих и лоших примера допринела је овде већој равномерности _промавошње, а тиме и успешном извршењу полугодтшњег плана.

Разгласна станица помогне ла се сви радници упознају са уредбама које се тичу њихових права и дужности. Када микрофови, док су сви на радним местима, објаве шта чека оне што неоправдано _ напуштају — посао или шта све користи радницамајка, нико не може да каже да није био обавештен.

Много би било писати о свако: од. 30 разгласњих станица КОЛИКО их сада има, о њиховом програму у редакциским олборима. Тамо гле су добри као у „Змају“, „Икарусу“ и Војној одећи одразила се њихова атитациџа на производњи. Има предјуузепа и где се не ради како треба већ се редакциски одбор стално мења, тле повремепо занеме микрофони или дају само музику. У предузећу „Стаљинград“ не ради разгласна ставица јер кажу како разбопи у гуше глас микрофона, Али, зашто. се не би јавила пре почетка рада или у паузи када се ни једна машина не чујег

Бродоградилиште Чукарица има вероватно набоље организовану очигледну атитацицу, — од свих беотрадских предузећа, са лепим графиконима и цртежима који око на цифре привлаче. Али радна места бродопрадићи“шта су растурена па би разгласна станица, која би се у исто време чула и по радионицама, и напољу ва радилиштима и у утроби бродова што се — граде, била _„насушна потреба“ како кажу руководтоци подружнише. Нарочито би сада добро дошла кала треба окупити људе ла приме нове такмичарске обавезе. А после, долазе нови оадаца. Разгласна станица бродопраднлишта има све делове само јој недостају микрофони. И због тога већ месец дана ћути. Разгланој станици бродотрадимтицвта потребни су мторофони да прати живот свог предузећа, да бодри раднике на раду. Јер, доказано је да разгласна станица, свуда где се уведе, унесе неку нову живост, пови темпо живота и рада. Ако се користи као што треба тешко је наћи боље сродство за мобилизацију ва нове задатке Плана.

подразумевају се завршеци партија у којима наступају топови и пешаци. Те завршнице наилазе чешће од осталих што је и ра| зумљиво, јер топови касније улазе у итру. У току борбе долази до измене ловаца, коња и краљице, а остану топови. Уз топове се обично нађе још и који пешак, тако да се крајња одлука мора да тражи У топовској завршници. Група топовских завршница је врло опсежна и од стране теоретичара детаљно разрађена.

Веома занимљиве случајеве даје завршница топа и два везана пешака против топа, где се краљ слабије стране налази пред пешацима. Да ли ће надмоћнија страна успети да постигне победу зависи од позиције, то јест од отпшттег распореда фигура. често су потребни врло фини маневри да се оствари добитак. |

2290 2 (4)

2 54

#: Би Пи "_

Уз,

ђе само брижљивом и прецизном итром. Постоји свега један једини пут добитку.

РојоХај таугитсе 12 ртоборв

НА ЛЕ |

З #

аа-, —<6; 7. Т4Б—<25:, Ксб—56; 8. Тс5—<с6+, · КБЕ—57; Б6-, Ка7—а8; 1. Тбу—а7+, КаздБа; 12. Та —ав те. Џ оуот хадавки зе пи рипој тег! рокахаја тос дуојпог баћа.

Топовске завршнице

каб—<5; 6. Рад—45, Кеб

9. ТсбКб7—а7; 10. Тбб—57:Е,

НИТАНСКА ПАРТИЈА

Бели: Видмар — Црни: најман

1. ег—е4, е7—е5; 2. 521—13, 568—с6; 3. 111—55, а7—а6; 4. 165—а4, 528—16; :24; 6. д2—а4, 57—85; 7. 44—85, 5с6—е7; 8. ТА—е1, 5е4—16; 9. 513:е5!, 55:24; И" "46; 11. 5е5—с4, р48—7; 12. 5с4

5. 0—0, 566

10, 845—а6!, с7:

:46+, Кев—48; 13. #21—14, 07

сб; 14. 546#7+, Кав—ев; 15. 567

А ИАТА

ПЕЛЕ НАНИан ан

ни

;

Ен:

Ини:

пива пнини

ПАН ЕННИи

-у

ЗВАНИ ВН

АЈА А ИУ УТАР АУТА

ДАДЕ ВЕР ж

Бели на потезу добија

овај врло поучан Задатак саставили су Клинг и Хорвиц, двојица најбољих компониста студија прошлога века. Извести добитак је врло тешко, јер се пешаци налаза на линијама топа и коња. До победе може да се до-

" Тез—е4+, Ка—95;

а љР ст “4' ' пи –

Бгоја: ђећ — Ка4, Тог, Га Та; ста! == Ке, рсв, Тег, еб, 123, #5, 543, 24, Рс4, с7, 42, 46, 47, е5, 14, 23. Вен па рогеги доБЦа КеХепје је зједесе: 1. Те2гта. КЕЗ—е3; 2. тЕ2—434, Кез —е4; 3. Т!З—е3+, Ке4д—44; 4. 5. Те—

—46+, Кез—а8; 16. ра1—а2, ае —а5; 17. 546—47+, Каз—ев; 18. 57:18, 1,28—ђ7; 19. 12—13, 2726; 20, 551—е3, 148—27; 21. 114 —46, 516—28; 22. Те1:е7+, 5Е8 :27; 23. Та!— е1, Т27—#6; 24 ра2—4, ресб—664+; 25. Ке1—11, рђв—12; 26. Те1:е7+. Стпр ргеАаје, јег пе тоХе да ђгам таг и: рогега.

интернет

дине

4 ИШЕ|

Предлог С

тојан Стојановић је професор српског језика у гимназији, а када је, недавно, позван на војну вежбу, дојадио је својим друговима исправљањем њихових језичких грешака. Највише је „давио“ друга, који је уместо седам, упо- 22 требљавао само четири падежа и,:5 сасвим природно, није ни налазио да му је више потребно. Е Исправке Стојана Стојановића: овога нису љутиле, шта више, и: сам се шалио на свој рачун. 5Е — Ја говорим једпоставно али, ето, јасно... Штедим падеже... Стојан Стојановић имао је жену која је била пред порођајем, м он, је са нестрпљењем свакога дана очекивао телеграм. Најзад, телеграм је стигао: „Заједно с Браниславом поздрав ља те много твоја жена

ПРИ НА РАИ ние

Р 8 о =

ПИНИННИИИИНИ

тип

и:

Санда.“

Професор се ухватио за главу:

— Јесам ли добио сина или ћеркуг

— шта рече, упитао га је онај друг, који се ту нашао.

Стојан Стојановић снио да тај шести падеж с Бра- 2 ниславом може да дође и од му- 2 шшког имена Бранислав и од жен-: ског имена Бранислава.

— Ето, видиш какав се калаба- 5 лук прави с твоји седам падежи! = — казао му је победоносно друг. 2 — да је моја жена писала, она би 2: јавила, ако је дете женско; за- 2 једно с Браниславу, а ако је му-= шко: заједно с Бранислава. И не би лупао главу, него би знао како стоји ствар.. 5

Испричали смо ову причу. јер је данас на реду да говоримо о предлогу с. Да се не каже с Бра- = нислава и с Браниславу, када 5 предлог с значи заједницу, него 7 да се каже само с Браниславом, =; то не треба, надамо се, ни да го- 2 воримо. Задржаћемо се на гре-2 тикама, које су честе и код добро писмених људи у вези с предлолом с.

С је цела реч исто онако као и са. Постоје само два случаја када се мора писати са а не с, то: су:

Први случај:. Када са стоји испред облика мном, Дакле; са мном, а не с мном.

други случај: Када се са нађе испред речи које почињу сугласницима ши, с, 3 ми ж. Дакле: са сузама, са зебњом, са шампатом, са жалошћу, а не: с сузама, с= зебњом, с шапатом и с жалошћу. =

У свима осталим случајевима 2 стоји вам до воље да пишете са 2 или с. То зависи од вашег стила: и навике, а често и од ритма саме реченице. Пошто су наше ре-: чи ионако дугачке, штедљиви = људи секу кад год могу реч са напола, ма да том великом ам- == путацијом уштеђују само једног слово.

У говору с постаје често з или ш. Не кажемо с друге стране, нето з друге стране. Не кажемо често ни: с њим, него т њим. Вук је чак и писао ш њим,

честа је грешка да се са мном пише као једна реч. Ви знате да су то две речи: Прва је предлог са, а друга је облик лична заменице ја. Оно преношење акцента на са заводи недовољно писмене да пишу заједно Један 22 предлог и једну личну заменицу. == Увек се пише са мном, баш као и с тобом или с њим. Можемо ре-2 ћи да ово важи и ва речи: за мном, нада мином, преда мном, пода мном итд.

Жад је у питању предлог са најчешћа је грешка његова употреба = с инструменталом, шестим паде-= жом. '

Предлот са, када иде с инструменталом, значи друштво или заједницу, а ме средство или оруђе. та заједница може бити стварна: или мислена, Рецимо; доченаћемо 58 га с народом, или: дочекаћемо га с радошћу. Сам инструментал има 25 значење средства или оруђа из није му потребан предлог са. према томе, када кажете: дотао сам с колима, значи да сте ви ишли: у друштву с колима, а када ка-2 жете: дошао сам колима, значи: да сте се возили њима.

ни:

ИЕ

ин.

НИНА

ПИШЕ

ИШИИНИН

ИН

тања

== и ниннр