20. oktobar

“> У

__СТРАНА4.

ем Спатир диракратские |

ЈА АЊА и а о а Ма

војска

Ди

Прегледом Ењига жалби народних одбора

_ установљени су многи пропусти

становљењем књига жал,

би хтело се, да се и

кроз ову форму обезбеди

учествовање грађана у решавању извесних проблема, давању сугестија и исправљању "евентуалних грешака. У почетку, кад су књиге жалби, тек у: становљеце, биле занста књиге у које су грађани уписивали све што им се учини неправилно, што им личи на бирократију, једном речју што кочи несметан развој свег привредног и културног живота и када су народ“ не власти прпле из њих поуке и исправљале грешке, оне су за грађане значиле средства која ће учинити да се многе грешке исправе. Али, мало по мало, књига жалби. је губила свој значај, постајала само обична књига којој се понекад и траг заметао, па је требало дуго тражити, да би се, пронашла.

Прегледом књига жалби рејонских народних одбора констатовано је да у појединим одборима, а нарочито у Шестом рејону, није књизи жалби _посвећивано довољно пажње. Неки народни одбори нису уотиште одговарали на примедбе унете у књигу жалби од стране грађа на, док су неки томе посветили пуну пажњу. Народни од“ бори Четвртог рејона и Земуна, правилно су схватили улогу књиге жалби. У овим рејонима претседник и секретар редовно прегледају књигу и дају одговоре грађанима на њихове примелбе. Уколико је питање које је покренуто немогуће решити писмено, позива се странка у народни одбор и даје јој се одговор. У народном одбору Земуна књига не стоји ни код секретара, који се обично дешава да није ту, а однео је кључ од стола, ни код неког чиновника, већ па најприступачнијем месту — у ходнику. Са леве стране књиге грађани уписују своје примелбе, а са десне стране дају се одговорни.

Као што смо већ навели, код осталих одбора пије такав случај. Обично се. на жалбе одговара са закашњењем или се у" опште не одговара. На тај на. чин, грађани губе поверење и не уписују више своје опаске. Током 1949 године уписана је 21 жалба у Народном одбору Четвртог рејона, а 23 У Народном одобру Земуна, док се код осталих уписивање у књигу жалби у овој години креће од 4 до 8. Овако смањен број жалби и предлога јасно говори да су, неисправљањем грешака на које су грађани указивали кроз жалби, ове у неким одбо-

них службеника, 4 по станбеном питању, 10 по разним другим питањима и 5 неоправданих жалби. :

Код Народног одбора Првог, Другог и Петог .рејона књига жалби није нумерисана, ни ове-

рена, нити је назначено на огласној табли где се она налази. У сваком народном одбору књиге жалби налазе се у секретаријату — изузев у Народном одбору Четвртог рејона и Земуна-— и врло често грађани изгубе стрпљење чекајући на секретара или неког дру“ гог да би уписали своја запажања. Има и таквих случајева да се поједина повереништва, као што је то случај са Повереништвом фипансија Првог ре“ јона и Повереништвом индустрије и занатства Шестог рејона, не налазе у згради народ“ ног одбора, док је књига жалби у Народном одбору. Грађани треба, ако имају нешто да примете, да иду до, Народног одбора и тамо уписују своје опаске, С обзиром да се тиме доста губи у времену, многи одустају од уписивања.

Чести су примери да они упорни грађани који на сваки мачин покушавају да дођу до књиге жалби и у њу упишу сво-

је примедбе,губе време у по-

љење. Ето, због тога

трази за њом. Постало је скоро пракса да чиновници код којих је кључ од фијоке где се налази књига жалби, тренутно

„нису у канцеларији. Ти „трену-

ци" се некада толико отегну да и најстрпљивије напушта стриимамо случајева да у књигама жалби неких народних одбора у року од седам месеци има свега 4 примедбе. Исто тако, као што смо већ навели, и занемаривање оног што је,у 'књигама написано, учинило је да грађани нерадо прибегавају овом начину критике.

Кроз књиге жалби народни одбори могу најлакше да имају увид у рад својих службеника, нарочито у односу на грађане. Зато не би требало занемаривати овај облик учешћа грађана у решавању. низа проблема, које они најбоље уочавају свршавајући своје послове У иародним одборима. _ Књига жалби треба увек да стоји ка видном месту, приступачна свакоме и да својим присуством 0помиње грађане да своја запажања стално уписују, да сбе што треба критиковати или похвалити повере њој, а не пре-

· причавају између себе, јер та-

кав начин критике никоме не користи. |

ЗРНА еаававвнвниинваииим навалили

БА:

мо Паша а И и и па а и а 52 25:%

НЕМ БИ РРА РРРРР ИН

Мика савајеси јао знинли И ас а Ј2 1:

Бањ

вашаз Ева ЕЕ

#58: 338

ма 1

лишминионилони Д О Г А

ЦЕЛОГА СВЕТА

Оенивање произвођачких задруга __ У Пољској

едан од речитих примера на кога ое односи леветничка резолуција

~ | претставља питање социјалистичкот пресорижија села у Пољској. Тек у августу 1948 године, дакле после клевета

изнетих у резолуцији у политици КПЈ на сељу ЦК Пољске уједињене радничке партије почео је осбиљно да ради на стварању сељан“ ких радних задруга и тиме пољским сељацима дао перспективу за социјалистички преображај села.

Међутим, прве сељачке радне задруге, или како их у Пољској зову, проиввођачко задруге, основане су тек почетком ове године и то у селима, која су била подесна као политички наћредтила 4 свестија за успех ове апоциј о На масовним састанцима сељака који су претхолили оснивању задруга, сељаци су на бази добровољности одлучивали у који од _— три главна типа задруга желе да ступе: удружење за обрађивање земље као најпримитивници пут задруге, пољопривредно + промзвођачку _ 8адругу или пољопривредни заџцрутии колектив као набвиша органазациона форма.

Пољска штампа указује на низ опасних и штетних појава при осмивању задруга. Оснивању зашруга приступа се често без претходног политичког рада и агитације. Има – случајева да бу срески партиски комитети шаблонски одређивали села у којима треба формирати задруге. Међутим, највећи недостатак претставља нисјан | политичко-идестошки | ниво _ чланова партије на селу који често не успевају да раскринкађу маневре сеоских богаташа и реакционарног дела свештенства. Знатну тешкоћу

претставља и слаба помоћ извесних органа народне власти. У привредном и административном апарату на селу. — како је истакао претседник пољског Привреднот савета Мино, угнездили су се сеоски богаташи, многи људи који су рапије били повезани са велепоседнлцима и многи шпекулашти. Сви ови елементи на све могуће пачине саботирају оснивање произвођачких задруга.

Помажући развој произвођачких задруга, држава им је смантла порез и доприносе ва пољопривредни фонд штедње који обавезто дају остали сељаци. У првом типу задруга и даље се редовно плаћа порез на земљу, _ док У је допринос ва фонд штедње смањен — ва 30%. Остале две врсте задруга ослобођене су доприноса за фонд штедње, а од целокупног прихода задружне земље плаћају само 3,5% пореза.

Напори ва оснивање пронзвођачких залруга дали су прве позитивне резултате. До половане маја ове године основано је 60 произвођачких задруга, а према плану промзвођачке

–

задруге треба до краја ове године око 1% це лоттуштнот броја _ сељачких _ газдинстава У Пољској.

То су скромни, иако свакако позитивни резултати. Скромти су, пре свега, у односу на Југославтју гле се у руна радних задруга налази већ данас 14% целокупно обрадиве површине у земљи. Клеветници наше земље у Пољској, која свакако добро познају и стање у својој и стање у нашој земљи, упркос света тога пишу о тобожњој кулачкој политици наше партије на селу. (Танјуг)

жхух Предизборна ситуација у Нустрији

редизбсрна кампања у Аустрији одвија

се у знаку напора владајуће народне

стратке да за октобарске парламентарше изборе арганизује блок реакције, почев _ од чланова 'народно странке и издашничких социјалиста до бивших нациста и активних хитлероваца. Народна странка је склопила са нацистичким вођама изборни споразум, по коме су нацисти примали обавезу да ће на изборима гласати за народну странку која ће им, као противуслугу, дати известан број места у парламенту. Као резултат овог споразума већ је у многим местима, нарочито у Штајерској, кандилован известан број истакнутих нациста на листи иародне странке. У настојању да придобиће што већи број нациста на прететојећ им изборима пародна странка је дозволила „недавно да се у Грацу оснује такозвана Млада

гарда, изразито нацистичка. оргавизациса котој „Гво-

се на челу налази носилац хитлоровог

· зденог крста“ _ Страхвиц, „Млада гарда“ је пре два дана одржала скупштину У Бечу, на којој је објавила да има ва циљ окупљање

ових бигших нациста од 20 до 35 година старости и њихово укључење у политички живот земље. Ова аргамизациса, којој је намењена улога бившег „Хапмвера“, ставила се у службу народне странке и развила је широку делатност да за народну странку прикупи што већи број нацистичанх гласова, Да би бившим нацистичким вођама дала сва грађанска права и омогућила им да несметано и отворено спрово-

де нацистичку подривачеу политику, наротна странка је недавно покушала да | ји кров парламент законски предлот о амнестија крупчих нациста, По овом закошу, који је у пар ламанту брашно претседник народне странке за Штајерску Горбах, организатор фашистич- “ ког актива у народној странци Штајерске, амнестија би се проширила на све нацистичке злочинце који су у хитлеровим СС и СА фор мацијама имали ранг мапора = потпуковника, Предлог је одбијен захваљујући одлучном отпору комунистичких посланика. Парламентарна фракција сошијалистичке странке која преко штампе и у јавности подржава амнестију бивших нацистичких хаутиштурмфирера није се усудила да у парламенту гласа за овај предлог, пошто је увидела да би амнестија ратних Злочинаца изазвала огорчење широких народ» них маса.

Да би најпасивнији део аустриских бирача из удаљених села ин брдских предела, а који у основи нагиње народној странши, натерала да изађу на изборе и гласађу, народна странка је кроз покрачинске скупштине федералних зе

маља — Штајерске, Форарлеберга, Горње Аустрије н Тирола — протурила закон о обавезном гласању, који предвиђа високе новчане казне н казне затвора за бираче који не изађу

на изборе. . . Напредна ајустриска штампа указала је

бирачима да оваква предизборна политика #а-

родне странке не значи ништа друго до по

новину нацификашију земље.

К и. АЈА 1 ~ = и

ВБ А | И И % маме

5 5

5 Б 5 5 5 2 5 Е Е [5 = = 5 = 5 = 5 | = 5 5 5 5 Е = Е 5 Е Е [= – = = = – – – = = – - – 2 = Е 2 = [1 – = =

–

]

ка

“.

Е - = | - [- 5 [5 - = ка = = - = = -

рима изгубиле значај. Да би се књигама жалби вратио аутори“ Тет који су оне по свом установ љењу уживале, потребно је да оне скоро постану приручник при решавању неких проблема.

При прегледу књига жалби свих народних одбора прона“ ђено је 72 жалбе у току 1949 године, од којих 32 на снабдевање и то 2/3 на потрошачке карте, 15 на бирократски однос службеника према грађанима, 6 на неправилан поступак поједи.

Пионири на летовању У једном месту Србије

МЕНЕ Ј, 15:

За богатији садржај рада

гимнастичке организације Београда

имнастичка Организација Београда

делатност свих друштава м актива. План је базиран на у оно време постојећим _ мопцућностима ом перспективи која се указивала. Досадашња борба за испуњење плана гимнастичке ортанизашије Београда имала је својих добрих страна а и недостатака. Стицана су нова иску ства, указивале се нове потребе, број чланова се повећавао, тако да је план постао прилично узан и настала потреба за његовим проширењем. Слетске припреме, које су највеће досадашње искуство гимнастичке организације Београда и истовремено њен највећи успех, својим сјајним резултатима указале су на што хитније допуњавањеми проширење годи"шњег плана. Данас јаз гимнастичка оргазација Београда несравњиво јача не, го на почетку године и, сасвим природзо, способна да испучи м. већи план од уног. постављеног на почетку године.

У последње време осетно је поправљен социјални састав чланства гимнастичких друштава. Слетске припреме су на овом пољу дале велики допринос. Тако је обухваћено преко 1.000 грађевинских учени» ка и радника из Раковице и Новот Београда. Друштво беотрадских железничара обухватило је и омладинце из околних центара, Жаркова и Батајнице. Друштва Друтог и Четвртот рејона шмафу сада далеко већи број радничке омладине нето раније на редовним часовима. |

Редовном и систематском одржавању часова допринеће и осетно проширење стручнога кадра У првом реду предњака водника м инструктора. за ове нове млађе

стручњаке друштва треба да организују семинаре на којима ће они допунити своје стручно знање м до детаља се упознатт са принципима м задацима

пуно воље им младалачке енергије улазе у делатност друштава, допринеће уздизању квашитета рада читаве беопрадске пим настичке организације.

ЈУ вези са проширењем гимнастичких друштава м оријентисањем на радничку омладику веома важан задатак је оснивање гимнастичких водова при свим таредузећима им установама, тде постоје ма и најмање групе до сада антасжжоваших везибача, Исто тако, ове водове треба формирати и при школама. На тај начин, прошириће се делатност друштава, а програм огштефизичког образовања прихватиће нове стотине м хиљаде омладинаца и омладинки, Најбоље резултате у овом праву имала су до сада друштва Беотрад [ђ, У и У|

ЈУ новим плановима руководства пута настичких друштава треба осетно да мо-

јима гимнастичка друштва треба да учествуђу са својим екипама, Ту, пре свега, долази футбатаки куп ЧУНРЈ, Дан фискул туре на води, рукомет, лака атлетика, Б0ошара, одбојка, Нека београдска друштва имају и врло солидне екипе, као Бео~

град пет у рукомету, атлетици м футба-

ду, Беотрад два и шест у одбодки, Београд седам у «кошарци. Треба се добро

са главним прадовитћ грезтублика. Место тако што пре прећи на спровођење такмичења у народном вишебоју за сва предузећа м установе. током августа треба завршити са такмичењем предузећа, а у септембру са такмичењем средњошколаца и одмах одржати градско датка недумњиво ће дати богат садржај Рада свим друштвима м омогућити њижо-

ми. Све већи број чланова гимнастичкиж

терена. Уз помоћ

кошарку и одбојку. У досаданњем истљуњењу плана за ову годину, овом питању је била посвећена врло слаба пасжња. Зато треба искористити лето м надокнадити

бодно се мосше рећи да је углавном кривицом прадског центра оно потпуно м замрло. Друштва такмичење за значку и да ље схватају као кампањеки задатак, а не као редован посао који се мора одвијати скоро свакога дана.

виси даље омасовљење београдских Дру-

Најмлаби стеновнини Београда у великом броју скоро свакодневио вапуштају град и одлазе де проведу месец дана у игре п весељу у неком од летоваљишта која су смештена крај морске обале; у шумама наше земље нли у неком селу. Стотине н стотине малишана пуне композиције возова који их одвозе у разна места ши ром нате земље на одмор и опоравак•

Извршни · олбор _ Реограда обезбедио је велчки број летовалишта да би се омогућило што већем броју пионира да месец дана проведу ван града.

Хигијена у летовалиштима је на висини. Храна је веома добра и разноврсна, има доста поврћа ин воћа. Захваљујући овогодишњој одличној органњ зацији летовања, а поред тога в изванредном старању н залагању месних власти на чијој се територији налази летовалиште, малишани Београда враћају се својим кућама добро окрепљени и одморени. Просечно сва ко дете добија у тежини за првих седам дана летовања по 1,340 килограма,

Летовалишта у Срезу ваљевском захваљујући свесрдном старању Среског народног одбора, предузећа „Победа“ и „Колубара“ и Среског задружног савеза, не оскудевају ниучему, Тамо вм се редовно пре ко откупних станица издаје поврће, воће и млеко.

У Срезу љубићко-трнавском месне власти су такође указале пупу помоћ, У селу Трнави, на

пример,

радвици са задружног ·

5 Е Е

“ ПАУН И АИ РУАН ТАРА РАИ РА ТВ А ВАВ О ТОА О

Пионири Београда на летовању

свуда нашлозе на старање месних органа народне власти

летовалиште, _У — Приједору, Лозници ин другим местима обраћа се, исто тако, пуна нажња летовалиштима.

Срески одбор у Мвањици припремио је из Својих залиха млеко, какао и пиринач за 620-' градску децу. Поред тога, де товалиштима су стављени на располосење кампони за пре воз деце»

Скоро у свим местима ГДЕ летују београдска деца народ“ ве власти и масовне организ“ пије чине Све што је потребно да се малишани Београда шео боље опораве и задрже то пријатније сећање на њихово место-

Живот најмлађих Београђана У тим добро опјемљеним детовалиштима; у којима је деци обезбеђен пет пута дневно обилан оброк, пролази у игри“

„ весељу и уживању у лепотама | природе, Месец дана брзо про“ лази. ИМ зато најмлађи користе сваки дан да се, ако су крај Мо ра или реке, што више окупају и насунчају, а ако су у планине надтну свежег ваздуха.

Поред одмора и забаве пио“ нири праве излете, обилазе око“ лину, упознају лепоте наше 36 мље. За кратко време они се зближују са пионирима места У

· коме летују и са њима проводе време у разговору о њиховој. пионирском раду,и у разних играма. Живот у колективу Те че весело, развија се културво просветни рад, дају се приред бе, приређују фискултурна та“ мичења, и дани неосетно и 30 пролазе. '

Хиљаде пионира вратиће се кућама окрепљ одморени, спремни да са = снагама крену у нову ШКО годину, Учиће још више И о ље, јер знају да се учењем оду. жују својој — социјалисти таџбани која ни _ обезбећу) срећно. и ведро детнњство.

Београде ени | ОВИМ лску

пешице а