20. oktobar

—_—— СТРАНЕЛ.

ЗА БРЖУ ликвижатију нелеисмЕнОсти

_ Још увек постоје случајеви Н

Х

у и

еодговорног

односа управа предузећа према овом задатку

борби за ликвидацију неписмености, као једног од најтежих наслеђа прошлости, постигнуто је до сада

мното значајних успеха. Наша.

Партија је јаш у борби за ослобођење питању описмењавања при давала огроман значај, Касније, у периоду мирне изградње земље, ово се сматра као основни услов за даље свестрано културно подизање најширих народних маса. пред просветне органе и масовче артанизације постављен је озбиљан задатак ликвидације неписмености. Оваква политика наше партије израз је дубоког сомијалистич ког преображаја који ми данас преживљавамо. Борба за виши кул турни ниво трудбеника јесте борба за извршење Петогодишњет плана и изпрадњу социјалистичког друштва, јер је изградња социјализма нераздвојно повезана са културним _ подизањем широких радних маса.

Обзиром на број неписмених У Београду до сада су на описмењавању постигнути отружмни _рељултати. Упојишим залагањем и извреном пожртвованошћу масовних организација и просветних власти број неписмених је сведен на минимум. У Београду је после ослобођења било 6.217 неписмених им тај број је ликвидиран. До 1 августа МО године описмењено је још 1.240 неписмених, највећим делом досељених у Београд, тако да је до сада описмењено укупно 1.457 неписмених. Али и поред овога, сталним приливом радне снаге, нарочито међу грађевинским раднитима који долазе из умутрашњости да граде социјалистички Бе етрад, број неписмених се повећавао тако да сада у Београду има око 1.500 неписмених.

У последње време код оних који су били дужни да у борби против неписмености буду одлучни и доследни осетила се извесна неодговорност према овом проблему. из те неодговорности уследило је и немање тачне евиденције тако да се често дешавало, а и данас ебк дешава, да ни управа предузећа, ни синдикална подружница не зна колико неписмених има У предузећу. Успех у овој кампањи за сузбијање неписмености зависи у првоме реду од пуне координације рада између синдикалне подружнице и управе предузећа и масовних организација и просветних власти. Тамо где је овај рад био координиран, где се показзла висока свест о томе шта значи писмен човек, тамо су и постигнути одљизни резултати.

У предузећу „Стаљинград“ чија је управа дала сва расположива

ИЗЛОЖБА ЧЛАНОВА ЛИКОВНИХ СЕКЦИЈА КУЛТУРНО - УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА БЕОГРАДА

авез | културно-тросветних

друштава Београда орга-

низује таложбу _ сликар-

ских радова аматера чланова ликовних секција – Културно-уметничких _ друштава у Београду. Изложба ће трајати од 25 о. м. до 5 септембра, а биће смештена у Уметничком павиљону на Малом Калемегдазу. Преко 50 аматера, _ натвећим делом радника, чланова ликовних секнија културно - уметничких друштава „Абрашевић“, „Горан“, „Бранко _ Шветковић“, – „Напоедак“ н „Железник“ изложиће своје радове у којима су до сада поститли приличан ниво. Из ложба ће имати до 200 разн ах, радова — пејсажа, скица, зортрета, актова и неколико уљаних радова.

Ма да ниједна од ових лиховвих секција није још напунила ни годину дана од осаивањо, розултати које су чланови сехцага, постигли велики су в ва сваку похвалу. Ликовна секција културно-уметничког друштва „Го ран“, и поред тога што је осно-

вана тек у априлу ове године и,

радила под врло тешким условима и у лошим просторијама, постегла је велик успех.

Захваљулућн залагању наставника и руководилаца – ликовних секциа и великој марљивости аматера већи број ових члапова -——“ налагача моћи ће да оде у средње сликарске школе, а талентованији међу њима и на Академију о ликовних – уметности. Тиме ће се учинити велика допринос омасовљавању ове гране уметности и открчвању многих великих таланата међу радниима који иначе никадз не би имела могућноста да дођу до изражаја.

Ова прва јавна изложба чланова — аматера ликовних секци“ја културно-уметничких друштава Београда показаће резултате које чу сликари — амагерт постигла у овој грани уметничке делатности.

/

средства за описмењавање — ак“ тив за борбу против неписмености учинио је да су сви неписмени редовно похађали течај и на испиту показали адличан успех. Леп пример залагања и свести о значају борбе против неписмености показао је Комбинат теста и врења, где је актив за неписмене одитрао одључујућу улопу. Претседник синдикалне подружнице и руководилац актива за неписмена стално су обилазили посетиоце течаја и интересовали се за њихов успех у раду. Е Секретар синдикалне подружнице на Кланици помогао је културно-просветној комисији у организовању течаја, а актив за неписмене учинио је све да се неписменост у овом колективу, ликвидира. Х Код многих руководилаца културно-просветџих комисија, синдикалних подружница и управа

предузећа није постојало разумевање за описмењавање и поред

интервенције и помоћи од стране

просветних власти и виших синдикалних организација. Тако ложионица није могла да пронађе погодну просторију у којој би не-

писмени учили, нити је успела да

убеди неписмене да редовно похађају наставу. Тек на интервенцију Меснот синдикалног већа организована је конференција са меписменима и пронађена погоднија просторија. Управа Ложионице, са своје стране, учинила је онда да се сви неписмени пребаце у дневну смену, а пошто је настава одржавана у радном времену, колектив се обавезао да ће за то време обављати посао посетилаца течаја.

предузеће „Иван милутиновић“ У Земуну има 27 неписмених радника, који су редовно посећивали течај. Испити ипак нису обављени, а синдикална подружница по

Летовоње пионири Први пут у сељачкој радној задрузи

оловином јула месеца оти-

штла су деца ударника и

најбољих фронтоваца на-

пета града на летовање У сељачке радне задруге Војводине. Ово летовање организовао је народни фронт Југославије. Из сваког рејона одабрано је 10—12 пионира чији су родитељи, неки на раду у производњи, а неки пожртвованим и полетним радом У Фронту, учинили да њихова деца уживају плодове тога рада, да се пасле учења одмарају на свежем ваздуху у гостољубивим ДОМОВА ма задругара.

пошли су мушкарци и девојчице -_- мали пионири — радосно испраћени од својих родитеља да се одморе на свежем ваздуху, да трче, скачу, итрају се, на простравим пољима Војводине.

У прошли понедељак, после месец дана боравка У сељачким радним задрутама, вратили су се пионири ведри и насмејани, препланули од сунца и ваздуха, весело причајући о животу проведеном у задругама.

Распоређени по домовима задру“ тара, мали Београђани су имали прилике да се у потпуности упознају са животом на селу, са животом у сељачким радним задрутама. Када задрутари пођу у поље на рад, деца су одлазила са њима, трчала по пољима, купила клаосје ако са ишло на жетву, јурила за овцама — уживала у свему што живот на селу може да пружи.

Сељачке радне задруте у Меленцима, Чуругу и околини биле су боравиште пионира, али не само деце из Београда, већ и из Ниша, Крагујевца, Словеније и Македоније. За београдске пионире, нарочито оне који нису познавали живот на селу, отворити су се нови видици. Они су осетили какав је живот на пољима, осетити борбу људи са земљом да би дала што више плодова. У смирај дана када се стока враћа са паше или неких радова, када је треба сместити у стаје и оборе, дати јој храну и спремити лежаје за ноћ, Било је мното посла. Све је то за њих било ново, све су то они пратили са интересовањем и пажњом.

па та заједница. Слушала су деца о сељачким радним задрутама. чуша су за заједнички рад, за зајед ничко уживање плодова тота ра: да. Задруга је њима изтледала као велика псродица, где сваки учествује У раду. Али, још су далеко од њих проблеми заједнице. Главна брита им је била како ће се што више наигпрати, како ће Јурити по пољима, правити свирале од вобе, а увече се напити густог тек помуженот млека, мајести доброг хлеба и спавати чврстим, слом, да би се сутра опет наставило са игром:

Задрутари сељачких радних задруга „Радивој Милин“ у Чуругу, „Буда Томовић“ у Равном, „јавко Чмелик“ у Старој Пазови, „Довена звезда“ у Бачком Јарку, „Соња Маринковић“ у Жабљу и „Равноправност“ у ЖХајдукову гостољубиго су дочекали мале госте и пружили им све што сеоски живот мсже да да деци. Месец дана је тлубурило. Било је и сунчаних и хишних дана, и радости, а и сигких дечјих незгода.

Чекајући возове са дешом родитељи су. нестрпљиви да виде своје синове и кћери, кратини време у газговору, причама о писмима која су етизала, 0 ки ттрамима кеси су тамо добијени. Радстан је Сио сусрет са родлтељима и млађом браћом и сестрама, Има~е дагима шта да се прича. и о зепшу кога нико није мчас по ухвати, и о вршалици, м о трву којим се забада право у ноту, = о веру вести сву ноћ лаје и дтбро чува хућу...

, Скоро • 3 сваког завежљаја вири нека јабука, пречански хлеб, Бру

шке... Један мали носи у руци кавез са четири голуба, То је добио од з=другара, који зу видели његову велику љубав за :"-луговима, Још две-три недеље, па ће опет почети школа. Деца ће, после месец дана проведених у селу, новом снагом коју им је дао сеоски живот, својски прихвапити књиту. А дуго ће, у слободним часовима, причати друговима како је било када су први пут отишли да проведу лето у сељачким радним задрутама. ЈЕ

ИН

учинила.

подрузаница и управа предузена нису још ништа учиниле да се ова тешка ситуација поправи, Градски савез културно-просветних Дру“ штава Београда у заједници са Градским одбором АФЖ-а примио је обавезу да реши ово питање У „Ожтобарској слободи“.

На аналфабетском течафу У ин дустрији мотора испити се нису могли обавити због слабог знања журсиста јер управа предузећа и синдикална подружница није била у мопућности да пронађе таблу и просторију.

Посебан проблем чине неписмени међу грађевинским радницима. највећи број неписмених скоро и припада њима. Њихове синдикалне организације и управе предузећа нису успеле да ово питање реше скоро ни у једном предузећу. Обзиром на улогу коју ће грађевински радници одитрати У социјалистичкој изградњи Беотрада, Месни одбор грађевинара требало би да ово питање озбиљно расмотри и што пре реши. |

. да би се појачала борба против неписмености ми читава кампања довела у завршну фазу, Градски савез културно-просветних друштава Београда одлучио је да се при сваком трађевинском радилишту и већем радном колективу офсрме активи за неписмене. У активе ће ући чланови рејонских савеза културно-просветних друштава, чланови основних фронтов ских организација, АФЖ-а, омладине и синдикалних подружница. Ови активи ће имати задатак да воде тачну евиденцију неписмених, обилазе течајеве и пружају сву потребну помоћ и подршку.

У кампањи која се води против неписмености велику улоту мпрају заузимљивост културно-просвет

# ПРАВНИ ВЕВННИЕН ОВЕНА АНЕ НЕВАДА ЕВОРА АМИН ћ

ВЕЛИКИ МЕЂУНАРОДНИ УСПЕСИ НАШИХ СПОРТИСТА

"да,

„ ботаћивању

них комисија синдикматних _ подружница и управа предузећа.

Они који су дужни да о неписменима воде бригу често се правдафу да са неписменошћу _ нису ликвидирали збот неких објективних тешткоћа. Тако се наводи да се отисмењавање није могло извршити услед прековременот ра промене радних места одласком радника у друго предузеће, затим услед рада у сменама, због немања просторија итд. Борба за социјалистичку изградњу мелмета града и извршење производних планова најважнији су задаци који се постављају пред наше трудбенике и тешкоће несумњиво постоје. Али се и поред тога може и мора наћи време, начин и могућности да се са неписменошћу једном ликвидира. никакви изговори на „објективне“ тешкоће не могу се више узимати у обзир када се ради о једном основном питању као што је ликвидација. неписмености.

Жако ова гадина мора имати одлучујући значај за поткуно искорењивање неписмености, то је потребно да се што пре, на бази досадашњих искустава, изврше све припреме да би се овогодишњи задаци борбе против нетисмености извршили у потпуности и на време. У том циљу неопходно је потребно остварити пуну координацију рада између масовних организација и просветних власти.

Културна политика наше парти= је усмерена је на подизању и 0културног живота свих трудбеника, читаве наше друштвене заједнице. Зато се захтева што бржа ликвидација неписмености, јер је то основни услов да све културне тековине људскот духа постану својина читавот раднот народа.

АИ АРА АРАТА ОНИН

БЕНЗИНА АЕН ДИНАНА внинни ШАОНАВВР АИ ТИТО ЕТ АЕ РУТ ИВЕ

5

Најбољи југословенски

двојац са кормиларом Хорватин - Ристић који ће се так мичити у Амстердаму за првенство Европе

последње време наши спортисти су има-

ли велики број

екипама. Ови сусрети су одржавани код

наст у инострацству, Целокупна европ“ ска штампа с интересовањем је пратила сусрете југословенских спортиста са спортистима осталих земаља. Овај интерес је био разумљив с обзиром на то да су наши спортисти у њрошлој и овој години имали велике успехе. Сјајна пурнеја „Партизана“ по Шведској где је добијено свих шест утакмица, победе наших атлетичара над аустриским и шведским, многи оборени рекорди, успеле бициклистичке трке, побеља наше пливачке репрезентације над аустриском, сјајни резултати наших пливача на међународном такмичењу у Монте Карлу и низ других успеха јасно сведоче о брзом успону паше фискултуре и спорта.

Последњи 'успеси, постигнути током трошле недеље, спадају у највеће подвите наших спортиста до сада. Наша лакогтлетска репрезентација први пут је ове године гостовала У иностранству. Сусрела се у Брислу са врло заком државном репрезентацијом Белгије у којој су се такмичили многи рекордери и олимписки победник Гастон Рајф, који је недавно поставио на 3.000 метара фантастичан резултат 7,58.6, Пре овог сусрета наши атлетичари, под“ вргнути дугом и систематском тренингу, успели су да оборе многе националне рекорде. Саболовић је са својих 48,5 на 400 м. постигао најбоље овотодишње време у Европи и стао у ред најбољих тркача света, Шегединов резултат на 3.000 метара такође је вредан пажње и открива нове велике могућности овог ипзврсног а талентованог атлетичара. Церај је такође оборио неколико рекорда, а Губијан је у бацању кладива дошао поново на једно од првих места у свету. Наша штафета 4х100 метара опет је оборила рекорд. Бацача кугле Крупалија и Шарчевић сасвим су се приближили државном рекорду који већ 15 година није могао бити оборен. .

Иако без довољно искуства наши атлотичари су "убедљиво победили репрезенташију

сусрета с шностранам

Белгије. Белписка штампа се најпохватније из разила о нашим такмичарима, натовештавајући њихове ове боље резултате на будућим такмичењима. Само неколико дана касније наши атлетичари су победили и репрезентацију Луксембурга, 2 онда је екипа „Партизана“ савладала у Паризу првака Франшуске Расинг-клуб, у чијој су се екипи такмичили многа рекордери и државни репрезентативци, Ова турнеја завршена без пораза послужиће нашим атлетичарима као одлична припрема за велико међународно такмичење у лако-атлетици које ће се одржати 27 и 28 августа у Београду уз учешће првака Француске и Белгије. У екипи првака Белгије Унион Сен Жилоаа такмичиће се ч светски рекордер Гастон Рајф.

Екипа трећепласираног тима у нашем футбалском првенству „Хађлука“ из Сплита налази се већ више од месец дана на турнеји по Аустралији. Гостовање „Хајдука“ претворило се у тртумф нашег футбала. „Хајдук“ је од осам олитраних утакмица добио седам, а само једну играо нерешено. Голдиференција од 33:10 јасно говора о надмоћи паших футбалера над аустралислим. До сада „Хађлук“ је већ три пута победио државну репрезентацију Аустралије. До краја турнеје Сплићани треба да одитрају још девет утакмица.

Ови успеси „Хађлука“, заједно с недавним траумфом „Партизана“ у Шведској, надовезују се на низ међународних утакмица које претстоје нашим футбалерима. Већ у недељу у Београду шгра репрезентација Израела у оквиру квалификационих такмичења за улазак у светско првенство. Уколико успемо да савладамо Израел, одитраћемо две утакмице са Франпуском. Уколико наши футбалери и овде изиђу као победноши, репрезентација Југославлтје ОДлази илуће године ва првенство света у футбалу, које ће се одржати у Јужној Америци. Сем тога, ваша репрезентација сусрешће се ове године а са репрезенташтјом Лустрије, а футбалери „Шрвене звезде“ ољлаве у Белгију, Француску и Луксембург. У програму је још низ међународних сусрета у футбалу.

Наши пливачи и ватерполисти постигли су прошле суботе и недеље у Сплиту један од својих мајвећих успеха до сада победивши Италију у пливању и ватерполу. На такмичењу је оборено неколико југословенских ом ичталтјанских рекорда. Наша пливачица Бојка Гркинић поставила је нов државни рекорд У пливању на 400 м. слободан стил за жене. а Церер је по левети љут оборио свој рекорд на 200 м. прсно и дошао на шесто место европске ранг-листе. Али су свој најбољи лосадашњи резултат поставили наши пливачи у шта-

4х200 м. слободно. Илић, Видовић ми браћа Стипетић прешли су стазу за 9:00,7 минута и постигли до сада шести најбољи резултат на свету. Испред наших пливача у овој дисциплини налазе се само штафете САД, Јапана, Мађарске, Франпуске пи Шведске. Резултати Шведске и Француске бољи су од нашег за 2 односно 4 десетине секунде. До краја сезоне наши пливачи ће, вероватно, успети да прећу ову стазу у времену испод манута.

Нашт ватерполисти одипрали су две нерешене игре са прваком света Италијом.

Последњи успеса наших спортиста постигнути су после брижљивих · припрема и тренинга под стручним надвором. Брига налпе народне власти за развој фискултуре и спорта у нашој земљи огледа се и у сјајним резултатима које наши сп постижу у сусретима са најбољим светским такмичарима, На тај начин све већи број наших такмичара улази у ред најбољих спортиста света.

= Е Е = 5 5 = Е = = = = Б = = ЕЕ Е = | = ; = = Е Е 5 Е = =

"ит и и и и

БОА МИКА пивнице

· литет свога рада.

р. 5,4. ДА РА а ФУ чедо оре), 3

|

рутарица Дара ради Хау

дактилотрафкиња у бе

кретаријату једне ј

ве. Секретар, који има посла преко главе, задовољан У својом дактилотрафкињом м у. век каже да му је „десна рука међутим, постоји једно „али“ другарица Дара је одрасла у пе родици У којој ме разликују ч и ћ. А ко свих тридесет српских гласава у Кући не научи, те | шко их савлађује У пткоти, | Странци, када уче ортографију свога језика, морају за сваку реч да „науче да ли се пише са у. двојеним сугласником или е једним, морају да памте да ли с неко е пише једностано Млм не. како друкчије, морају да буба. ју разне акценте и апострофе, Код нас, за оне који слухом на разликују ч м ћ, остаје једину да то мало речи науче напамет,

Другарица Дара хтела је да по. прави свој недостатак:

— Збиља, постоје ли нека тра. вила, хтела бих да их на рекла је секретару.

— Наравно да постоје, одтово, | рио је секретар, задовољан пту се она за то интересује и ето, хоће да подитне квалитет свога рада. — Позваћу једног мор друта, који студира српски је зик. Ом ће вам диктирати пра вила.

им већ следећег дана друтарица Дара је У своју свеску, ма чијим је корицама написала „Ч и ће забележила следеће редове, '

уПрво: има извесних наставака са словом ч, То су углавном ач и ача: шаптач, сејач, колач, орач и ветрењача, дрљача, Северњача итд.

Наставак ич је много ређи од наставка ић. Упамтити зато: бранич, водич, черпич и имена би љака мравич, порратич М зво. нич имају наставак ич, а не ић име Радич постоји поред пре. | зимена Радић, од имена Радич настало је и презиме нашег псника Бранка Радичевића, а не Радићевића. '

Друго: За писање слова ч важне су речи које имају у основи к или ц. Приликом образовања речи или облика то Б или и прелази често у ч, а не у ћ, Ево неколико примера:

| |

Када се од таквих именица (са

"к или ц у основи) граде при-

својни придеви на ји или ији и именице на је: вук — вучји, зец — зечји, облик — обличје итд,

Када се од речи са к илиц У основи изводе речи наставком, који се почиње самогласником и (ит, иште, ица, ин, ина, ић, ит итд).); век — вечит, рок — ро чтиште, ћерка — .ћерчица, мајку — мајчин, шаљивац — шаљивчи“ ва, двострук удвостручити итд,

ИМ наставци који почињу са а имају у овом случају исте .со бине кго и наставци који почињу „са и. М због њих к и ц постају

чл а нећ. Крк — Грче, варошанкка — ва. рошанче, — треба запамтити да

је наставак за умањивање Уве че, тако: голупче, мај“ мунче итд. Даље: сунце — сув чев; зечевина; вуку пеку — печење итд. Наставци који почињу саа» мају исте особине за ове слу јеве као и наставци са им би било то а постојано или нело стојано. Ако се не зна шта ;8 то непостојано а треба се потсе тити да је то а које се губи 7 појединим падежима, На пример ветар — ветра, борац — бори. Ево неколико примера за кеп. стојано 2:

а не ће, зец вучење; језик — језичак (језичка, а 1“ постојано), танак — таначав, (12 начка), зрак — зрачак (зрачкћ сумрак — сумрачак (сумрачкаћ узрок — узрочан (узрочна), већ — вечан (вечна).

А, ево, исто тако неколико пре мера за постојано а: |

гранила

граничар, велик сунце — суп, корак — корачати. Када се у промени именица .

величанствен,

глагола сугласници њихових ' снова к и ц нађу пред самогл“ сником е и када се мењају,

се мењају увек у ч а не у ћ месец — месече, зеч – зечеви јаукати — јаучем, клипати |:

кличем, викати — вичем ит:

“ Чим се наиђе на неку Ре" писати "

се не зна да ли требе прво 7

или ћ, треба помислити ли је ту раније место 70! су“ њивог слова могло стајати 5 ц. Рецимо: величина. шта. место тога ч у трвобитнеј п билог Било је Е: БелиЕ:

величина, а не пелићина:“ | Тако је друтарице Дара Аз

нила своје знање и

је