20. oktobar

СТРАНА 4

ДОГАЂА ЈИ ИЗ ЦЕЛОГА СВЕТА

“

= зугде где влада апсолутна власт РВолстрита Американци се понашају као код своје куће. Још и го ре. У Западној Немачкој, на пример, грађани те земље су изједмначени у погледу права са Црнцима у САД. У Аустрији је иста појава. Није редак случај да неки амерички војник не испроба своју боксерску вештину на случајном азустриском тролазнику чија му се физиономија није свидела или на ма којој другој. особи за коју рачуна да у новчанику има поприличну свотицу новца. У свим случајевима напада, које врше амерички војници на немачке им аустриске граЂане полиција је беспомоћна. Онај поликајац који покуша да тжнтервенише поред батина може са ситурношћу да рачуна на от-' пуштање из службе. нНишта боље се не понашају поседници долара и у Француској. Тако је амерички војник Фрред Еделбаум, дошавши у пПариз из Висбадена (Западна Немачка), у хотелу удавио _ једну жену. Француски суд је објавио да није надлежан да расправи ово убиство м осуди злочинца.

изкапиталистичког „раја“

зажо јавља напредна тттам-

па САД, америчка грађан

ка из Цинцинате (држава Охајо) двадесетогодишња радница Елен Петерс дала је у новинама оглас да продаје своје око да би отплатила дутове им купила спрему за своје треће дете које ускоро треба да роди. Овај отлас је отштампан и његово 06јављивање је прошло без коментара. -

У исто то време њујоршки листови подитли су жестоку галаму поводом сензационалног процеса циркуској уметници Катарини Бојд, која је изведена пред суд збот „суровог понаптања“ према три метра дугом змиј ском цару. Новине су с огорчењем писале да се уметница, прет стављајући на циркуској арени борбу с овом змијом, „некоректно и потајно служила у борби песницама.“ Судија Андрјус осудио је уметницу на новчану казну У висини од 50 долара.

Ето како „објективна“ капиталистичка штампа и правда реагу ју на два сасвим супротна случаја. Први, беспримерно трагичан пролази незапажен, а други, безначајан, подиже густу прашину. Непотребно је нагласити да то није случајно.

Ддевалвирају се монете на Западу

ритански министар финан-

сија сер Стафорд Крипес

саопштио је 19 овог месеца вечерњим слушаоцима британског радија да је лабуристичка влада донела одлуку да изврши девалвацију ентлесње фунте стерлинта, чија ће вредност према америчком долару бити 2,80 уместо ранијих 4,03 долара за јед ну фунту стерлинта, Непосредна последица ове одлуке „радничке“ владе господина мајора Атлија била је повећање цене хлебу за преко 30 од сто, што ће У истој, ако не и већој, сразмери повући за собом поскупљење и осталих прехранбених артикала.

Поред Велике Британије исту радњу су извршиле француска м италијанска влада. Франак и ли ра су девалвирани У истој сразмери према долару као и фунта стерлинга — за скоро 30 од сто. Низ осталих европских м вањ европских земаља је најавио да ће се повести за примером Ен глеске, "Француске и италије, тшто се тиче земаља под доминацијом Велике Британије (земаља стерлиншког блока), сне ће без даљњега изврштити промену својих валута у корист долара.

Док званични органи западних земаља изјављују да ће девалва ција монета допринети „стабилизацији привреде“ у тим државама, дотле цене артиклима широке потрошње скачу вратоломном брзином. Сзда се коначно испоставило да ко с ђаволом (у. конкретном случају с Американцима) тикве сади о глави МУ са обијају.“

———————_——

Омладинци на раду (цртеж Милорада пешлића)

Основана је Пословница за културно“

уметничке приредбе у Београду У Дому културе Трећег рејона изведен је први концерт у новој сезони

Гђа иницијативу Извршног одбора Народног одбора Београда, а због све већег интересовања за му-

зичке приредбе, које већ прошле године није могло бити задовољено _ радом _ две пословнице за културно - уметничке приредбе, нарочито не на периферији и у ближој околини Београда, основана је почетком септембра Пословница за културно-уметничке приредбе Извршног одбора Народног одбора Београда. Она ће се искључиво бавити проблемима организације београдских концерата. Београд, који броји око пола милиона становника, има само једну концертну салу, и то дворану Коларчевог народног универзитета, која се више употребљава у друге сврхе, него за музичке приредбе. Недостатак искључиво — концертне сале претстављао је, и данас још увек претставља, велику сметњу за још обимнији културни живот престонице. Зато је још раније предузиман низ мера да се избегну последице недостатка концертне сале. Тако су организовани концерти по предузећима, радилиштима и рејонскиш домовима културе.

Али баш ови концерти, који су се изводили изван Коларчевог народног универзитета, Југословенског драмског позоришта и Опере, били су скоро увек немарно припремљени, јер су организатори на брзу руку састављали концертне програме и одређивали термине за њихово извођење, као и уметнике који ће их изводити, а често су и одлагали концерте на сам дан објављеног извођења. То значи да конперти, који су имали првенствено _ васпитну функцију и били намењени шре тежно онима које је тек требало заннтересовати за музиз-

ку уметност, нису имали једног

јединственог организатора ла увек и на сваком месту правилно осети локалне – потребе једног рејона, предузећа или радилишта, спремног да се посвети искључиво оваквим концертима, У техничкој организамији ових концерата било је такође низ недостатака.

Тако, на пример, у рејонским домовима културе је скоро реловно недостајала она, тако потребна, празнична концертна атмосфера. Сале су биле неукусно декорисане, подиуми, неосветљени добро им увучени, изгледали су као да их је полумрак прогутао, пушило се и разговарало, и за'време неког пијанисма _ одјекнула би лупњава (Дом културе Трећег рејона), а клавири, као по закону, били су ненаштимовани. Све

МАЛИ РЕЧНИК

Реституција

У данашњој употреби реституција најчешће значи накнада, враћање. У ширем смислу то је: успостављање, повраћај у прво“ шње стање, обнова. _Реституцијом се назива и повраћај имовине у једној вемљи за време рага, било тих истих предмета или предмета У адекватној с вредности. Дитресија. 4

вање од предмета — у говору на пример. Сталним дигресијама мо же се омести прави развој једне дебате. .

У астрономији дитресија значи привидно отстојање од сунца.

Адаптација,

Адаптација најуже значи прилатођавање и подешавање. У ширем смислу то је примена. Биљка се адаптира новој околини, а човек новоствореним при-

У —иттесзија: „феРчукспарцено, худања- , ликама,

то, нити је омогућавало извођачу да уметнички интерпретира свој програм, убијајући му вољу за музицирање, нити је код публике стварало ону неопходно потребну пажњу и концентрисаност.

Сем тога, репертоарска политика прошлогодишњих концерата показала се неисправном. Приказивање музичке литературе у епохама, пратећи историски развој, може бити интересантно публици која већ познаје нова музичка дела па хоће систематичније образовање и оријентацију у разграничавању музичких стилова И њиховом разликовању. Слушалац, који није чуо сложеније композиције, не само 1мшто неће заволети музику после двоча-

совног концерта класичара, него ће му то, можда, бити корак унатраг.

Пословница. за културно-умет ничке приредбе НР Србије није могла да посвети више времена организацији ових концера. та, што је и потпуно разумљиво, када се има у виду да је њен домен читава територија Србије. Организовање концерата по унутрашњости је сложен задатак да би се од ње тражило, нешто више. Нова пословница за културно-уметничке приредбе Извршног одбора Народног одбора Београда треба да користи сва ова искуства како у техничкој организацији, тако и у састављању реперто. ара.

Већ после првог концерта У

овој сезони, на коме су наступили, У Дому културе Трећег рејона, Марија Томц, сопран из Скопља, Милан Димитријевић, виолина, Јаков Срејовић, флаута и Лола Шанцер на клавиру, могу се видети добри резултати тек формиране пословнице, Новооснована пословница Ууложиће труда да се досадашње грешке и пропусти избегну и да се једновремено развије плодно и корисно фпословање. Пословница припрема низ концерата у Панчевачком Риту, Железнику, Жаркову, Кнежевцу, Бежанији, Сутјески и по већим предузећима и радилиштима, што ће помоћи овим областима бржи културнији препо-

род.

„ЗАСТАВА“

Уа

пе Ва

седми домаћи уметнички филм на нашем платну

2 МА

Београду се од недавно ј приказује седми домаћи уметнички филм „Заста-

ва“. Филм је израдило предузехе „Јадран + филм“ из Загреба. према сценарију Јоже Хорвата, у режији Бранка Марјановића.

Радња овот нашег новог Филма обухвата, углавном, догађаје из Народноослободилачке борбе, историски верне догађаје из бор бе на подручју планина Калник = Иванчица, Та борба, која се одиграла 1922 године, У којој је писац сценариа филма „Застава“ м сам учествовао, била је од великот значаја за развој народнот устанка и ослободилачку бор бу хрватског народа.

Упоредо е хроником о калнику; писац је у филму, кроз живот главне јунакиње младе Уметнице Марије која се кроз ра зне сукобе им догађаје, од бојажљиве девојке и незнатне балерине мреображава у свесног борда и истинског уметника, желео да прикаже нов. однос уметности према народу,-и улогу коју је уметност одиграла у Народноослободилачкој борби.

Тлавне улоге у филму „зЗастава“ тумаче Соња Кастл, Мариђан Ловрић, Јожа Грегорин и Антун Налис. а,

АСО СЕ КАЖЕ _ с2 иди

Једна је од главних особина вевине словенских језика, па и нашет, да добро разликују седам падежа. У свакој нашој гимназиској граматици можете их наћи свих седам, А ако странац говори српски па се „гађа с падежима“, он нам изгледа врло комичан. Па ипак, и нама се и данас још како дешава да правимо грешке против правилне употребе падежа,

Зато ћемо овде и говорити о једном случају те врсте, и то о случају који је у последње време узео доста широке размере. Навешћемо прво као примере неколико реченица са таквом погреивом употребом падежа у неким називима : смо акт из предузећа „росвета“. — Послали смо позив за такмичење руднику „Добра Срећа“. — Идем у биоскоп „зЗвезда“, — Играмо утакмицу са фискултурним друштвом „Металац“. — Мијем пиво у хотелу „Москва“,

Је ли ово добро реченот Да видимо! Све именице под наводницима оставили смо у горњим реченицама у првом падежу: „про света“, „Добра Срећа“, „зри „Металац'", „Москва“. А друте именице смо измењали по падежима: предузећа (2 пад.), руднику (8 „пад, фФискултурним _ друштвом (6 пад.), хотелу (7 пад.. Па зашто једно мењамо по падежима, а друго нет Је ли то са језичког гледишта оправданог Једни ће рећи: Јесте. Речи „Просвета“, „Звезда“, „Металац“, „Москва“ итд. су називи, и не треба их мењати по падежима, зато што су називи; уосталом те речи су под наводницима! Други Ње, опет, казати да њимово „језичко осећање“ не допушта да те називе мењају по падежима, јер би им то „парало | уши“ и кварило би „њихов стил“.

Међутим, ни једна ни друта логика није никако оправдана св гледишта науке о језику. На ону прву примедбу, да „називе“ не треба мењати по падежима, граматика одговара врло кратко: Да, то су називи. Али називи за људе или ствари су — именице. А особина је нашег језика да се у њему именице мењају по падежима. На ону другу примедбу, 9 „језичком осећању“ које се противи правилној употреби падежа, — наука о језику, опет, овако одтовара: Баш напротив, народни језик захтева да се свака именица

Добили

мења по падежима; ако се „језич- || појединаца противи || овом закону нашег језика, онда такво „језичко осећање“ не ваља. А оно што је закон у језику већино народа код нас, то никако не може „паџзти упти“ нити „кварити стил“. Према томе, у горњим реченицама мора се овако рећи: из предузећа „Просвете“, а не из предузећа „Просвета“; руднињу „Доброј Срећи“, а не руднику „Добра Срећа; у биоскоп „звезду, а не у биоскоп „звезда“; са фискултурним друштвом „Металцем“, а не са фискултурним друштвом „Металац“; у хотелу „Москви“, а не у хотелу „Москва". Наводниши ту ни најмање не ме њају проблем, јер се они при пи-

ко осећање“

чуту. 24

За све ово ћемо навести и једав доказ. У изразима предузећа „Просвета“, руднику „Добра Сре-

сању виде, али при изговору же

ћа“, биоскоп „Звезда“ итд. онако како смо их прво навели, — може се прва именица и изоставити. Лепо. Избацимо из сваке од торњих реченица прву именицу, 4 задржимо само оно што је под наводницима, и то у првом падеу! Шта ћемо добитиг Добићемо сасвим накарадне реченице, баш онакве какве склапају стратнци #0Зи не знају добро артеви: добили смо акт из „Просвета“. — #осла-

ли смо позив за такмичење „до бра Срећа“. — иИдем у „звезда“. — играмо утакмицу са „Металац“. — пијем штиво у „Москва“. Зашто су нам ове „реченице“ смештнећ Наравно, зато што се именице У

| правило: онда се мења оно пето

њима не мењају по падежима. А и они наши први примери изгледаће исто овако ружни човеку оји лепо и чисто говори језиком.

Одавде ћемо извести јасан У

прост закључак: све именице (и 'штридеви и заменице) морају се у нашем језику мењати: по падежи“ ~ ма„без обзира на то да ли су под јао или нису, м без 06 зира на то какав назив љају. Дакле: у (руднику) »Доброј Срећи“, у (фабрици) „Окто“ барској слободи“, на (станици) Старој Пазови, у «месту) Јаши Томићу, у (задрузи) „Марку Орешковићу“ (0 овом последњем случчађу, којт шретставља специјалан) проблем, говорићемо другом три титем).

Ово правило важи увек кад Фу у питању именице, придеви и 38 менице. Али ако се неки назив састоји из читавог израза, где #97" ред ових трију врста речи“има У других (на пример), Градско пре“ дузеће за воће и поврће), овда Је ситуација компликованија. за 72" кву прилику се може дати

могуће мењати (у Градском преду“ зећу — мења се; за воће ИТД · остаје).

Ме папи