20. oktobar

СТРАНА

Милорад Ћирић: МОТИВ СА САВЕ

=

.

ПРОСЛАВА ДЕЧЈЕ НЕДЕЉЕ _ У ПИОНИРСНОМ ГРАДУ

оквиру Дечје недеље, која

је била смотра рада на подизању = васпитавању наших најмлађих, организовано је низ приредби, посета нашим руковолиоцита, позоришних и биоскопских претстава и тако даље. Јед ном речју сав живот нашега града био је усмерен на то, да сем деци пруже разне разоноде и вабаве, да осете старање које народне власти указују најмлађој генерацији нове Југославије. Тих дана је Пионирски град У Кошутњаку био још живљи него обично, још веселији, још усталасанији. Његовим парком, собама и ходницима одјекивати ду гласови пионира из свих крајева наше земље, говорило се разним наречјима, певале македонске, словеначке, хрватске, бо санске, прногорске, српске и свима заједничке, борбене песме. Деца из свих наших република дошла су у Пионирски град у Београду, у посету својој браћа из Србије, да заједно прославе Дечју недељу. стотине деце из свих наших република, из рудника Пробиштник у Сло-

: Србајт, Зеница и Бране ска и Хераеговини, „АНД Мугоша“, таћ и „Душан Црној Гори, „Стиф Наумов И „Горколасичје!" | Петар" в „Радгона“ У Словенији, · „Благоје По

Срби и , Данисто урита У ираа“ у Босни и Хершетовини, поред великог броја депе из осталих места провело је десет дана у Пионироком граду, У гостима код својих другова пионира из Београда.

У понедељак, трећег овог ме-

Беотрад, топло истраћени од својих домаћина, Брзо је протекло ових десет дана, јер је сваки био испуњен неком – приредбом, предавањем, посетом, из летом. Почетак ваједничке прославе обележен је формирањем одреда „Братства — јединства. Затим су се низали догађаји, по унапред утврђеном програму којих ће се пионири, дуго и луго сећати,

За њих су били незаборавни тренуци које су провели у8 друга Тита и у разговопу са

Ликови најбољих чланова Фронта

У сваком делу Београда на периферији и центру ничу нове зграде, дечје јасле, вртићи, домови културе, нова спортска игра лишта. За кратко време забо равићемо да је на место њих била уџерица или рушевина, да је била утрина зарасла у коров. Београд добија нов изглед чему много доприносе и стотине хиљада

чланова Народног фронта.

Сада, 1949 године, више него и у једној

години до сада,

Фронт је окупио чврсто своје чланове, радни елан је јачи него

икада.

Чланови Народног фронта Београда, су поред својих годишњих обавеза у овој години узели на себе да остваре још стотине хиљада радних сати У част петогодишњице ослобођења Београда — двадесетог октобра, дана када су они одиста постали слободни људи у слободном граду, када им је тај град пружио могућности да дају одушка својој љубави према слободи и социјализму, љубави према раду.

Цифре радног учинка у част овог дана пењу се све више. Такмичење је продрло свуда. Такмичи се рејон с рејоном, бритада с бригадом, сваки члан Фронта са оним који ради до њега м оним који је негде у нају даљенијем рејону, на најудаљенијем

радилишту. У тако распламсалом такмичењу

издвајају се ли-

кови најбољих, оних чији је радни учинак превазишао све досадашње. А за пожртвовани рад сада се деле две значке: једна за добровољан физички рад, друга за рад по разним секторима

активности Фронта.

Да сретнемо неког од њих на улици или трамвају скллнили би се да им из поштовања према старости учинимо место. Али то је сусрет кратак, случајан. Треба отићи где многи од њих живе т раде у њихове основне фронтовске Мрганизацие.

Грозда Ћетковић, шездесетого дишња старица, која је у Народеоослободилачкој борби да-

ла сволу кћер, херрћа Јелену, даје и даље у својој основној

АФЖ-а Седме основне организације Петог рејона. И поред тога она је дала преко две стотине радних часова на комуналчим радовима. Хиљаду и две стотине радних часова на комуналним радовима у Седмој кеновној оргашизгцији Петог рејона дао је и седамле-

сетогодишњи пензионер Алекса "

Јовансвић,

У Четвртом рејолу живи и ради шездесетшестотодишњи старац Јован Мудрикавић, звани

„чика Јова“. Он још увек ради као службеник Народног одбора Четвртог ретона. Но и поред тога од шила два до касно увече на свом радилишту, пде је члан управе, организује и распоређује посао кроз све три смене до двадесет и два часа. Чика Јова је народни одборник, помаже управу своје Осме Коновне организашиге. Поред свих обавеза дао је ка комуналним радовима преко две хиљаде радних часова. Своје слободно време, сву снагу која само изгледа на измаку улаже у рад на учвршћавању св је основне организације. Сва одликовања и дипломе које је Народни фронт давао својим чла новима ва заслужан и пожртвован рад и изпрадњу, добио је чика Јова.

Раде и радници, старци, омладинши, жене - раднице, женеХомаћице, занатлије.

Занатлића — кројач Дрегутин Башић, ради у Фронту свог рејона од првтх дана ослобођења. Члан је рејокске комисије Четвртог реална село-трад, 'организатор целокупног рада ове секције. Сам је ове године дао прехо пет стотина радних часова у овоћ се цији. Е

Цигларски радник Митар Јамандиновић, из Петнаесте моновне организације Петог рејона, дао је од ослобођења до данас 4.500 радних часова на комунал-

ним радовима, а само у 'вој години око хиљаду радних сати. Олга Васић, из Четвртог рејона, начелник Друге бригаде, домаћаца члан Савеза бораца, организовала је тако рад у својој бригади да је годишњи план испуњен четири месеца пре рока. Сама је дала око седам стотина радних часова на комуналним радовима. Затим · Ђура Милетић, столарски радник, секретар Петнаесте основне организашие Чет вртог рејона, чијом је заслугом бритада ове организације . однела дватут прелазну ваставицу. Жене не заостају за људима. Марица Трипковић, из Седамнаесте основне организације Петог рејона, дала је у овој години

1.270 радних сати на комуналним

радовима.

Не само људи и жене, читаве породице заслужују похвалу.

Породица Милана Треунова отац, дванаестогодишњи син и петнаестеогтодишња, ћерка дали су преко. седам стотина радних сати.

Омладинци, ученици и радници, после свог рада у предузећу или школи и својој Смладинској организацији, раде и у Фронту. Ученица Даринка Маслеша из Пе тог рејона, дала је преко три сто тине радних сати на комуналним раловима,

Милан Шуковић, студент, инвалид, поред тога и вапислен, дао је преко сто часова предава-

ња у Београду и оближњим селима, и сто педесет сати на комуналним радовима.

Много ја оних међу истакнутим члановима Фронта који осим комуналних радова раде у секцијама и на организацији рада, и много оних који су због свот организаторског и иделно - политичког рада или физичке слабости спречени да раде на комуналним радовима. Али ипак дају свој допринос у радним сатима проведеним у броћним комисинама, активима и одборима основних организација Народнот фрон та и носе за свој рад признање — значку за пожртвован рад.

Сви чланови Фронта који добијају значке (било за изградњу Беотрада или пожртвиван рад, сви они сачињавају снажно несаломљиви колектив организациге _ Народног _ фронта, а ових неколико имена и примера само су претставници десетине хиљада чланава _Фронта Београда који ће Дан ослобођења – Беотрада дочекати са извршеним и премашеним обавезама, само су претставници наших људи која у снажном полету и љубави према нашој новој држави грале Петогодтшње план — соптализам и ведро гледају у сутрашњицу, светлу и срећну, која се остварује, захваљујући њиховом пожртвованом и упор-

ном раду.

њим осетили све старање кбђе их он окружава, сву Оригу за његове најмлађе другове. Онда | су следовале поззришне пре ставе „Охридска _ легенда“ .. „Златна медаља“, па биоскоџ. ске претставе „Генерал Нед. | мов" и „Син пука“ у сала Пао нирског града, посета Фи Граду, који је у њиховој ма бис као град из бајки у коме се граде и руше куће, органу. зују битке, васкрсава историја,

А тек Зоолошки врт са сву | животињским 84 ПтичЈИМ Цар. ством, Цтркус, Војни музеј пуд трофеја из славне прошлости на, ших народа, У коме свака | сведочи о тешкој борби за сло болу, за остварење данашњице која им је донела бољи Није изостала ни шетња брадоц Дунавом и Савом. Посетии су и Нови Београд, где су виделу | како израста овај гитант, на до. маку старог града, грађен рука, ма омладине из свих крајева на. ше земље,

А к њима, у њихов град, њ тли су официри Југо | армије. Тридесет официра авиј, тичара посетило је своје у другове а са њима провело изве сно време у пријатном разгово ру. Све пионире много интере. сују авиони. Било је безброј па тања о летовима, о управљању. авионом, о високим узлетањима далеко у плаво пространство, |

Да би се прослава Дечје не деље што лепше провела, свака република дала је своју радио емисију са богатим културно уметничким пропрамом.

Поред, ш у које су има ле искључиво забавни у за пионире је одржан и ваоспит. ни час са темом „О културном понашању пионира“ и политицки час са темом „Живот пионњ. ра у сељачким радним задруга ма и њихова помоћ зашругама",

Завршена је Дечја недеља ко ја је у срцима деце оставила це заборавне _ тренутке — радости, Све се одвијало због њих и ма њих. И дечји вашар, и новоотво. рени дечји ресторани, и нтрачке у чије се прављење улаже свљ ким даном све више труда, и слике по излозима о животу нај млађих у дечјим ломовима, ја слама, летовалиштима. |

ОВЕНА

Старање о деци све више по стаје стална брита народних вла сти. Иако је прошла Дечја не деља, али то не значи да ће њеним завршетком смањити рање о деци. Оно ће сваким да ном бити све веће, а у новој Ју гославији ће расти деца окрј жена нежном пажњом коју ће им сваком – приликом

пружала.

организацили као _ претседница •

|| рошло је доста дана од повратка прве 6ео-

градске бригаде Првог рејона „Еди Давичо“ са Ауто-пута. Чланови бригаде су данас на својим старим местима — у школским клупама. Поново их је окупила ђачка брита = књиге, белешке, писмени задаци. Али успомена на месец дана проведених на Ауто-путу, сећање на заједнички живот, заједничке напоре, биће још дуго предмет разговора за време одмора и на састанку бригаде. Живот бригаде, препун догађаја, пун доживљаја, крцат новим искуствима, што се урезују за цео живот, забележен је на страницама дневника, вођеног месец дана. На првој страни, У десном углу, бритадни је амблем. Испод имена бригаде, пијука и ашова, исписано је „Разбијачи клевета.“ .

О томе, како су омладинци ископаним кубицима, превезеним камењем и сопственим знојем градили Ауто-пут, и живели срећним колективним животом, говоре све странице дневника:

~“

Среда; 3 августа 1949

Освануло је прво јутро У логору. Цео дан до касно у ноћ провели смо на уређењу логора. Сутра ћемо први пут на рад. О томе смо сви разми-

шљали, а увече, дуго после повечерја, могло се чути у бараци тихо шапутање — први радни договор. У дневнику пише „тихо шапутање.“ Није тако. Стотине гласова узбуђених, пригушених да се не ремети дисциплина логора, дискутовало је о великом дану који долази. Ту је било стручних савета, прошлотодишњих искустава са рада, дугих коментара, узбуђења пред радну утакмицу.

Четвртак, 4 августа 1949 '

Данас је први пут постројена Сритада за рад. Пред постројеним четама са заставама на челу, товорио је командант бритаде, Он је говорио како треба радити првог дана, уверавао бригадире да не треба сувише запети, да треба чувати снагу. Насип код моста на Босуту издржао је данас први силовити напад. И ту на првом радном окршају, ми смо однели победу. Норма је испуњена са. 1177. трећа чета била је најбоља, а најбољи бригадир чете Синиша Каменица дизао је бригадну заставу.

Командат је рекао треба чувати снагу. А како Онај друг испред тебе ради брже, вештије, онај тамо далеко, што се једва види, замахује равномерно набијачем, зар застати за њим. Напред, брже. треба их стићи — престићи. Само часак рука се одлепљује од алатке и у магновењу прелази преко ознојеног чела и онда — опет рад. Тихо, спонтано али снажно, дух социјалистичког такмичења овладао је већ првог дана. Тако увек бива тде се колективно ради и живи.

Субота, 6 апгуста 1949

Црвенкасто јутарње небо још пуно звезда, а вроз логор у тишини проломио се глас дежурног

22 се Фра 7

ЕНИ АРАРАТА Авне

„устаје! Већ у истом тренутку полетела су ћебад, затутњао логор од трчећег корака,

Устајање је најживље, најбучније у животу логора. Ниједан сс секунд не пропушта. Треба бити први у строју. Која ће чета пре да се построји7

Ево шта је даље записано у дневнику 0о том дану.

Данас је трећи дан рада. Учинах је још већи. Прва чета је данас најбоља, испунила је норму са 279%. Радилиштем одјекује песма:

„Прва чета најбоља данас у бригади

Она. даје пример како да се ради,“

Док се песма пева првој чети остале чете мисле, радујући се њеном успеху: сутра је исто радан дан, видећемо коме ће се сутра запевати. Нижу се дани пуни напора, смеха, песама и утакмица. Логор је све лепши: прави дом младих људи. Нижу се дани, нижу радне победе. Ближи се крај декаде, а онда долази тринаести: протлашење бригаде ударном.

Субота, 13 августа 1949

Време је. и даље суморноу киша и даље пада. Но лица бригадиста нису тужна. На против: весела и ведра. Као никад до сада одјекује „хеј, Словени!“; као никад до сада осећа се збијеност, повезаност, чврстина наше бригаде. Лукић Драгослав, један од најбољих бригадиста, полако диже бригадну заставу и прате је погледом замишљајући како ће на њој изгледати натпис „Ударна“, натпис који ћемо данас пришити.

Недеља, 14 августа 1949

данас радимо у две смене на превозу грађевинског материјала, Такмиче се чете, тројке, појединци. Норма је испуњена са 2867. Петој чети се данас поред рада на терену поставио још један не мање озбиљан задатак — свакодневно савлађивање школског градива.

Бригадисти и омладинци, који хоће својим радом да постану најбољи и освоје победу на Аутопуту, хоће да буду први и примерни у свему. Рад не сме да иде на штету школе, ИМ зато се бригадисти, под надзором командира чете, свакодневно спремају за поправне испите.

Понедељак, 15 августа, 1949 Норма је испуњена са 161%.

четвртак, 18 августа 1949

:85% — нов рекорд наше бригаде.

Нижу се успеси, ближи крај друге декаде. Вера у то да ће бригада и по други пут бити ударна, непоколебива је. Резултати су најбољи доказ.

петак, 19 августа 1949

Наш културно-просветни рад је нарочито у последње време врло жив и разноврстан. Највише омладинаца заинтересовано је припремама за лоторску ватру. М данас су вршене пробе хора, редитатора и музичких тачака. Ових дана одржаћемо легорску ватру са новим одабраним тачкама. На раду се бригада, као и увек, добре показала.

Живот у бригади има пуно промена, пуно разноликости. Физички рад се преплиће и смењује са културно-просветним. Све заједно: кубици и пробе хора. Фискултурне утакмице и проширење тикарпе, бригадно коло и читање штампе, идеолоштко-политички рад, притремама музичких тачака, све то заједно претставља живот, топао, другарски, срећам живот радног омладинског колектива.

понедељак, 22 августа 1989

Први дан рада двапут ударне бригаде. Заставу је дизао Милорад Станојевић, После рада одржана је бригадна конференција поводом разбукталог социјалистичког такмичења рудара Југославије са, које је послано писмо прослављеном рудару Алији Сиротановићу.

Нису омладинци одвојени од догађаја Они нису далеко и ако су на сто шестом километру Аутопута. Новине су велика радост, отимају се, нарочито се прати рад бораца за високу продуктивност рада. Како гура Алијат И они ће за њим, И у писму му то обећавају.

„Ми ти, друже Алија, са наше стране, одавде са Ауто-пута, обећавамо да ћемо корачати твојим, сиротановићевским корацима, кроз нове радне победе за нове успехе наше изградње, за нове успехе наше социјалистичке домовине,

Много поздрава и жеља за још веће успехе! Напред у социјализам под руководством ЦЕ и друга Тита!“

Субота, 27 августа 1949

»

Данас је на разастирању тампона постигнут рекорд — 3859%. Десет минута пре повратка бригаде са рада окачена је планата: „Данас је наша бригада постигла најбољи учинак у овој декади. А испод тога, имена свих оних који су допринели да успех бритаде буде такав.

Најбољи су на секцији, успех им је превазилао све досадашње.

прорађивање нота и рад на

њихови старији другови,

Среда, 31 августа 1949 |

Увече је одржана логорска ватра, посвећена тридесетогодишњици СКОЈ-а, Снажно су и јако одјекнуле борбене песме о храбрим омладинцима херојима Лоли Рибару, Марији Бурсаћ ш другима, Скроман програм, у оквиру логорске ватре, који је за нас претстављао више него академију, завршио |

се а затим се развило широко бригадно коло, ' |

чјетвртак, 1 септембар 1949

Данас је одржана бритадна конференција, на |

којој су донети предлози за проглашење ударника | и похваљених. Свечану тишину прекинуо је буран пљесак, када је командант прочитао име првог предложеног. М тако редом, код свакот имена 8“ плаудирало се и клицало,

Петак, 2 септембра 1949

Одлазимо сутра: То је још од ујутру брујало међу бригадирима, Делила су се одела, пришивали амблеми и чинови. Око десет сати подељене су значке фискултурника., Сто бригадиста наше бритаде освојило је ову значку. Вечерас је био ми“ тинг на сто шестом километру. Последњег дана на акцији постали смо трећи пут ударни,

Субота, 3 септембар 1949

»У јеку беспринципијелности, клевета и лажи против наше земље, Шартије и њеног руководства завршавала је велику зграду братства м јединства прва београдска трипут ударна бригада омладине | са Првог рејона“ — свечаним гласом прочитао је | командант бригаде натпис на спомен-плочи, коју смо подигли на Ауто-путу, док је бригада у СТАВУ | мирно поздрављала заставу и звезду на њеном | врху. – 55

Зок последњи поглед на спо: н-плочу, на белу асфалтну цесту, на висок жути насип цементиран наштим знојем, последњи поздрав нашем логору сваком делићу земље који се налази на нашем радном бојишту, поздрав свим бригадама, сваком бригадиру који остаје и онда нас је захуктали |: воз однео натраг, у правцу Београда, и сутра ћемо 1 радосно и поносно корачати ултцама нашег 8“ | љеног града.

и бригада се вратила да настави свој редовни |'

живот, да се сећа дивног другарства са Ауто-путе Дневник је у штабу нашао место. Положили СУ та поврх прошлогодишњег, да га идуће године 1 крије дневник са нове радне акције. Никада 79 речи неће покрити прашина. Она не нагриза КУ бике, песме, радост и зној. У сваком срцу омле динца урезан је такав један дневник. Та слова оживела су љубављу омладинаца, осећања светле успомене не могу бити архивски материјал. Слова излазе из својих оквира, хронолошкот записивање она постају белешке о епоси коју је заједно у осталом омладином наше земље стварала омл

бригаде „Еди Давичо.“ ·

Ћ. Е.