20. oktobar

1АВАИААНМММА ИМАМА МААМММААММАМРАМ НАМА МАМА АМММ МАМА АНА НАММАМ НАМА МАРИНА МАМА МАМА МАМА ААМААА НАМА АМА МАААМАААМА МАНЕ Скица за споменик Васи Чарапићу од Радете Станковића

Сница

друште

а време зиме културни живот у нашем граду постаје много интензивнији и разноврснији, Још в јесени почињу културно-уметничка приредбе по предузећима, по школама ђаци одржавају другарске састанке, а на факултетима _ студенти организују књижевне и концертне вечери. У домовима култура припрема се разноврсни програм и одржавају рејонски концерти. Као највеће културне манифестације ове сезоне биће Фестивали омладине _ Београда и синдикалних културно-уметничких друштава.

У времену од 21 јануара до 27 марта 1950 године одржаће се Други републички фестивал, који организује Главни одбор Савеза синдиката за Србију. У овом фестивалу узећа учешћа сва културноуметничка друштва Београда, и он, треба да буде још једна манифестација снате, јединства и достигнућа наше радничка класе.

Такмичења београдских културно-уметничких друштава биће подељено на рејонско и градско. ЛПосла рејонских иступа, У којима су друштва разврстана У пет група, одржаће се финално такмичења рејонских победника. Рејонска такмичења извешће Же у времену од 21 до 2%'јануара, док ће са градско такмичење одржати између 12 и 20 фебруара 1850. године. Важно је „напоменути да су куптурволуметничка, друштва, у. рејонским такмичењима, разврстана у гру“ па по својим могућностима и квалитету. Победници Градског фестивала квалификују се за републичко _ такмичење. Како су културно-уметничка 'друштва Београда „Абрашевић" и „Бранко Цветковић"“" били поредници на прошиото= дишњем фестивалу, Главни одбор синдиката за Србију одлучио је да ова друштва иступе с" директно на градско такмичење.

Фрестивалска припреме трајаће око три месеца. Потребно ја осврнути се, пре почетка припрема и такмичења, на поједине ствари врло важне за успех наших друштава, које ће ући у обзир приликом сумирања крајњих резултата и успеха.

Нарочиту пажњу треба посветити одабирању програма. Друштва су дужна да обрађују само она дела која имају високу уметничку и идејну вредност и да се бора против свих безидејних, малограђанских и декадентних творевина. Зато, У одабирању програма, кроз дискусију, треба да се нађе онај озбиљан пут којим треба да иду друштва за време фестивалских припрема, у. којима треба да узму учешћа сви чланови друштва. Ово са нарочито односи на одабирање програма. Борити са за квалитет програма ду“ жност ја свих чланова друштава. не можа се говорити о доброј интерпретацији ако друштва, у периоду припрема, нису поставила чврсте темеље сноме раду. Зато сва друштва, пре него што пређу на свестран активан рад, треба да одмера и добро проуче своје уметничка могућности, да би на основу тога могла обрађивати програм који им стварно одговара.. С обзиром да је прошлогодишњи фестивал довео, баш због сла+ бог почетног рада, многа друштва у незгодан положај, у току фестивала, испољавајући њихову слабу спремност, не би требало да се и ове године упадне у месту грешку. Због тога велика одговормост стајаће пред стручним руководиоцима друштава, Који треба да одиграју велику улогу у остварењу _ Квалитета

за споменик Васи Пелагићу од Мише Поповића

а ђеограла

Пред Други фестивал нултурно-уметиниких

У току припрема треба решити организациона и уметничка питања

програма како би одговарао уметничким способностима сваког друштва, условима и могућностима под којима ради. Да би се то могло постићи није довољан само стручан рад руководства друштава, него пожртвован и пун залагања рад свих чланова. Само добром обрадом и припремом програма отстраниће се сви они недостаци и недовршености као што су: неспретна глума, рђава дикција, непознавања текста улоге, грешке у певању, рђаво увежбане рецитације, лакрдијашењеа итд.

У данима припрема за фестивал друштва су дужна да окупе што већи број нових чланова из редова наше радничке класе. У вези са тим треба нарочито посветити пажњу формирању нових секција у оним друштвима, чији се рад једнострано развија. Како поједина наша друштва имају најчешће само хорску, фолклорну и драмску секцију, требало би да овом прилибђом узму — као обавезу бројно проширење секција, отварајући кружоке ликовних аматера, рецитатора, младих литерарних радника и друге. Тиме би и фестивалски иступ друштава пружио више разноликости,

НОВА САЛА за Културне приоедбе у Четвттом рејону

вечано је отворена деветнае-

стог октобра, у Улици Божи-

дара Аџије, културно-про-

светна сала Четвртот рејона, Чланови Дванаесте и Тринаесте основне организације, који су узели обавезу да заврше изградњу сале до двадесетог октобра, испунили су свој задатак.

Културно-просветна сала у Четвртом рејону има 626 места а може да прими, у случају потребе, близу хиљаду људи. Сала има осам улазних врата а опкољава је простран фоаје, у коме су смештене гардеробе и остале потребне просторије за посетиоце. На главном улазу, с леве и десне стране, смештене су билетарнице. За изградњу овог модерног и важног културног објекта чланови Народног фронта Четвртог рејона дали су 15.493 радна часа. То износи, у новчаној вредности, 271.112 динара. На изградњи културно-просветне сале нарочито су се истакле бригаде Народног фронта „14 децембра" и „Бане Вучковић". Од стручних. бригада похвални су успеси електричарске бригаде „Никола Тесла", чији су чланови добровољно спровели струју кроз читаву зграду, као и бригаде стаклорезаца.

4

а уједно и утицао на свестраније уметничко уздизања свог чланства. извршењу ових задатака, културно-уметничка друштва Београда треба да добију и свестрану помоћ месних „одбора и синдикалних подружница. На њих пада дужност да што више мобилишу своје чланство за уметнички рад и културни живот. Да би синдикалне подружнице и месни одбори остварили свој задатак на омасовљењу друштава, потребно је да. путем конференција објашњавају трудбеницима значај фестивала, његову улогу и важност за јачање, уздизање и васпитавање радничка класе.

Упоредо са припремама за фестивал наша друштва треба да развију и појачају _ идеолошко-политички и стручни рад међу чланством, у циљу што бољег упознавања уметничких дела. Иделошко-политички рад немогуће је одвојити од уметности. Без темељног познавања једна епохе не може се ни обрађивати њена уметност. У ту сврху треба организовати што већи број политичких предавања, кружока и курсева за политичка информације, у које треба укључити сва активинв чланове друштва, борећи са уједно за испуњење већ постављеног плана идеолошко-васпитног рада. Бе

Како ће припрема за фестивал траја-

ти три месеца, што је сасвим довољно

за добро увежбавање програма, треба посветити пуну пажњу дисциплини при раду. Нарочито је потребно сузбијати изостанке, немаран однос приликом проба, а развијати заузимљивост, дубоку преданост раду и тачност у послу. Од уредно: доласка на пробе зависиће успех друштва и квалитет програма за фестивалско такмичење, Честа је појава да синдикалне подружнице и месни одбори задужују активне чланове друштава неким ситним техничким пословима, онемогућујући на тај начин члановима уредно долажење на пробе. Замера са појединим синдикалним подружницама што културни рад – сматрају личном разонодом.

Свакака да фестивал претставља важан догађај у културном животу и културној историји радничке класа Београ+ да. Због тога је потребно да наша дру“ штва организују фотографисање проба разних секција у току припрема, као и предавања, кружока, курсева, агитационих табли, просторија свога друштва итд, како би се документовао рад и живот наших културно-уметничких дру“

· штава.

Велик значај овог фестивала састоји се у томе што ће одржати крајем планске године, у време сумирања резултата успеха наших трудбеника, када ће са пред радничку класу нашег главног града поставити нови велики _ плански задаци, Тако Фестивал културно-умет= ничких друштава треба да увелича победе наше радничке класе и да је потстанкв на још веће подвиге и наше још веће победа у борби за изградњу социјализма. Овај фестивал одржава се У оквиру прославе петотодишњице постојања и рада синдиката У новој Југославији. Баш због тога Фестивал културно-уметничких друштава добија још већи значај. пред њим са поставља велики задатак да покаже чврсту реше ност радничке класе да на свом путу изградње социјализма истраје, да покажа њену ведрину и непоколебиву веру У праведност и правилност ствари за коју св бори наша Партија.

До

„Поглед на Београд“ (уље) од Зорана

Ппетропића

КОНАКА

Првобитни изглед зграде Народног позоришта на Тргу Републике

4

РЕСЕЉЕЊЕМ српске престонице

из Крагујевца у Београд, 25 а-

прила 1841 године, прешле су и

све знатније установе па и „Те-

атар", — кога је 1834 године о сновао у Крагујевцу Јовким Вујић ава, списатељ, глумац и преводилац. Под управом Атанасија Николића (1803—1888), _ професора и првог ректора Лицеја отпочео је у Београду рад дилетантске. позоришне трупе у „Ђумрукани" Кнеза Милоша — згради са арка. дама у Савамали крај савског приста ништа.

ТЕАТАР НА ЂУМРУКУ

У згради („Театар на Ђумруку"). при ређена је прва позоришна претстава > Београду. на дан 16 (4) децембра 1841 године, Играла се „Смрт Стефана Дечан. „ског", жалосна игра у пет дејствија ол Јована Стерије Поповића. За прву претставу издата је позоришна листа, која је била прва листа у Србији. То је било прво јавно позориште и било је приступачно свакоме, уз наплату одређене цене за поједина места,

Играли су дилетанти., Међу члановима николићеве трупе било је касније чувених личности и познатих _Београђама: Никола Христић, Сретен Л. Поповић, Андрија Стаменковић, Марко Карамата.. Биле су и две жене, На листама је било забележено само Катица и Мари. ја. Доцније су биле познате као „аманцике", Од комада“ већином су приказивани Стеријини комади: „Кир Јања", „Женидба и удадба", ,„Превара за превару" и Стефана Стефановића: „Смрт Уроша У". Дилетанти, под управом Атанасија Николића, играли су све до 2 ћебруара 1842 године, када је у Београл лопутовала _ загребачка глумачка лружина. Због Вучићеве буне, настале су передовне прилике те је и позориште престало са радом августа 1842, .

Зграду, У којој је приказана прва претстава, сазидао је године 1835, по налогу Кнеза Милеша Хаџи-Никола Живковић, родом из Македоније, први неммар обовљене Србије. Грађевина ммала значаја за њултурни Шестрад Бедине

183, у њој су становали Јован Хаџић (Милош Светић) и његов друг Васа Лазаревић, земунски градоначелник, којима је Кнез Милош поверио рад око састављања новог Грађанског законика, После позоришта 1842 године, зграда је уступљена аустриском консулату у коме је онда била и аустриска пошта. Током ХХ века у згради се налазило царинско одељење _ Министарства _ финансија, а приликом бомбардовања Београда септембра 1944, зграда је оштећена па је“ 'оцније срушена,

СТАРО ЗДАЊЕ

Друга зграда у којој су даване позе јишне претставе звала се „Старо зда ђе", = локал „Код јелена" („Театар код јелена"), а налазио се прекопута основне пколе код Саборне цркве у Улици Седмога јула.

Пуних пет година од 1842 до 1847 Београд није имао свог театра, Тек 15 маја 1847 долази у Београд Никола Ђурковић (1818 до 1872) родом Тршћанин, списа“ тељ, преводилац, композитор и глумац, који са својом _ позоришном дружином оснива друго позориште у престоници, Првог дана _ рецитован је „Пролокг" од проте Васе Живковића и приказан „Ми чош Обилић" од Јована Стерије Поповића. За десет месеци, од маја 1847 да марта 1848, — играни су Стеријини комади, мелодраме Атанасија Николића и драме Ђорђа Малетића, Као и неколико страних дела у преводу Николе Ђурковића и Атанасија Николића, Због Мађарске буне Ђурковићева позоришна дружина престала је са радом 9 марта 1848. После тога, крајем 1848 и почетком 1848 године дали су још девет претстава ди летанти под управом Јакова Крчединиг све до 16 априла 1849, кад је букнуо по жар и зграда изгорела

Зграду „Старог здања" у којој је било смештено друго престоничко позориште сазидао је 1841 Хаџи-Никола Живковић по налогу Кнеза Михаила. Како у Београду. у то време није било модерног хо-

тела, то је Кнез Михаило сазидао ту'

зграду искључиво за странце. Зграда је имала преко сто соба, а састојала се мз

партера и два спрата, У партеру је била кафана „Код јелена" — фигура јелена стајала је на конзоли, — но она је пропала. за време пожара у ноћи 15 и 16 априла 1849. Доцније, овај се хотел звао „Гранд хотел", а од 1884 у овој згради е била смештена Железничка дирекција. Кућа је срушена 1937 године,

ТЕАТАР КОД КУПАЛИШТА

Трећа. зграда у којој су игране позозишне претставе био је („Театар код купалишта") — доцније млин браће Попољзића у Босанској улици.

Током месеца јула 1857 дође из Загреба једна немачка позоришна трупа под, управом директора Жуга Прајза, ко|з је лавала претставе у купатилу Николе Шоповића, Неки наши омладинци, на челу са Лазом Прапорчетовићем искористили су знање и уметничку вештину директора Прајза и замолили су га ла им он режира неколико комада, прајз се примио тог посла и вратио своју трупу у Загреб, Режирао је „Краљевића Марка и Арапина“, мелодраму Атанасија Николића, у ком је комаду главну улогу играо сам Лаза Прапорче« товић, на опште задовољство ондашње публике,

Купалиште — башта код. Шоповића,

„налазила се у Шиварском сокаку, у и-

стој улици у којој је била и Кнежева пивара. Постала је јопг крајем четрдесетих година чувена са свота осветљења (Тењерима и фоносима) и са добре музчике, У њој су свирали у лето 1852 беог"адска градска банда и понеки страни свирачи, залутали верглаши и виолини“ сти, а касније је дошла музичка капела из Новог Сада.

ВЕЛИКА ПИВАРА

Метврта зграда у којој су игране позотишне претставе била је „Велика пив"ра" — позната под именом „Кнежева „пивара", на углу улица Балканске и Гепратове.

преласком из 'Шоповићевог купалишта у Велику пивару, Лазар Прапорчетовић, адвокат, постао је управник и редитељ позоришта („Театар код Ведике

оквиру прославе петогодишњице ослобођења Београда ликовни уметници Србије, на иницијативу – Извршног одбора Народног одбора Београда – поднсли су на избор своје ликовне радозе: композиције, аквареле, пејсаже, графичке радове са мотивима из Старог и Новог Београда и скице за скулптуре споменика. Одзив ликовних уметника био је веома велики, јер их инспирише и интересује наш главни град, који је пун радне динамике и у замаху изградње, па тако обилује погодним мотивима за ликовна остварења.

Слике и скулптуре прегледао је жири и одлучио да се поновна израда скице за композицију повери Зорану Пегровићу, да се приме | акварели Светислава Страле: –„Златарска бригада“ и Зорана Петровића: „Акварел Београда“. Од пејсажа старог и Новог Београда рађених уљаном бојом одабране су слике „Претседништво владе“ од Цигарчића, „Зидање зграде Југословенске КкњИге“ од Мише вића, „Поглед на Београд“ од 30 рана Петровића, „Теразије“ и „На родна скупштина“ од Вере Чохаџић, „Београд“ од Лизе Крижанић, „Стари Београд“ од Љубице

вића, „На почетку Вождовца“ од Боре Стефановића, „Велике сте-

пенице“ од Светолика Лукића и „Теразије“ од Ј. Четића.

Од скица за споменик Васи Чарапићу одабрана је скица

Радете Станковића, а за споменик Васи Пелагићу скица Ми= ше Поповића. За скулптуру „Градитељ“ одабрана је скица Лојзе Долинара, на којој фигура ради

лопатом, а за скулптуру у Пионирском _ граду

одабрана је скица Јелене Јовановић „Група пионира“, За скулп туру „Жене-мајке“ усвојена је скица Дарославе Вијоровић.

пиваре"), Тада је Стева Тодоровић, сликар, израдио позоришну завесу за то позориште, У позоришту су претстављани комади Јована Стерије Поповића, Ђорђа Малетића и Матије Бана. од глумаца и глумица најпознатији су били: Васа Грујовић, Никола Субашић, Марија Крчединац.и Милица Биберовић — Сеша, Због Светоандрејске скупшти“ не 1858, Омладинско дилетантско позориште престало је са радом једно дуже време, па га је половином 1859 године поново основдо Ђорђе Малетић и давао претставе све до краја 1859. У тој згра“ ди давали су позоришне претставе и чланови Хрватског казалишта на челу са Адамом Мандровићем јула 1862. Чланови друштва приказали су „Мејриму' трагедију у пет чинова од Матије Бана. Поред Адама Мандровића играли су Ве: сељковић, Адесхајмовица и још десетак глумаца и глумица, Њ

Зграду „Велике или Кнежеве пиваре сазидао је 1836 године Хаџи-Никола Живковић, по налогу Кнегиње Љубице за концерте, балове и састанке, Зграда је првобитно служила за пивару и производила је 300 хектолитара дневно. У тој згради постојала је пространа сала, која је имала културни и историски знача за нашу престоницу. После позоришних претстава у тој згради одржана је ЧУ“ вена Светоандрејска скупштина 1858 године. Корнелије Станковић, наш позна ти композитор, држао је своје концерте 1864 м 1865 године у тој сали. Доцније, она је служила за разне забаве и игран“ ке, До рушења 1935 године у њој је био смештен један део Државне статистике, Од те зграде остао'је само један мали део.

ТЕАТАР КОД СРПСКЕ КРУНЕ И ТЕАТАР КОД СУШИЋА

Пета и шеста зграда, којој су при“ казивани комади, била је „Српска кру на" („Театар код Српске круне") У ЗУБУ Мирковој улици и код „ЕБиглеске кра“ љице" („Театар код Сушића") у Косма ској улици, =

Новосадска глумачка дружина на 400) лу са Јованом _ Ђорђевићем – (1826—1900), професором м оснивачем Српског народ

Сокић, „Савско пи тристаниште“ од Гордане Јовановић, „Нови Београд“ од Мише Голубовића, „Београд“ од Јефте Перића, „Под Звездаром“ од Алексе Челебоно-