20. oktobar
17
и Е
_ Нгедлошно-полатично узлизање
· просветних радника Беотрада
росветним радницима више него ма коме другом намеће са потреба идеолошко-политичког изграђивања. Без правилног марксистичко-лењинистичког погледа на свет, потпуног познавања путева изградње социјализма У својој земљи, као и односа демо"кратских и реакционарних снага У свету, не могу задовољити ни наставници цртања и певања, а да се не говори о наставницима историје, "књижевности, географије и тако "даље, Отуда је наша Партија обратила пуну пажњу идеолошком из_грађивању наставника. Овај се рад "обављао у почетку преко организа_ција Народног фронта, а и кроз син„дикалне подружнице просветних „радника. Идеолошко-политичким радом, преко предавања, дебатних „клубова, курсева, дискусија, били су обухваћени сви просветни рад"ници Београда. Током школске 1948/49 године по свим подружницама просветних радника обрађивани "су материјали Петог конгреса КИЈ. Захваљујући овом раду идеолошки ниво наставника се подигао, Опте_рећеност наставника велики бројем часова, као и старост и болешљи_вост појединаца онемоугћила је постизање већег успеха. Имајући у виду да се без познавања дијалектичког материјализма не може бити добар васпитач, Министарство просвете НР Србије, у заједници са Земаљским одбором Савеза просветних радника одлучи"до је да се за просветне раднике ор-танизује курс дијалектичког мате"ријализма и да после две године сви "наставници полажу испит, као до"пуну квалификација. Курс је обавезан за све наставнике, а спроводи се уз пуну сарадњу и помоћ син"диката просветних радника. “ ТУ Београду је курс почео. Орга"низација курса је добро изведена, а предавања се одржавају месечно. "Десетак дана после предавања одржавају се консултације. Пре кон"еултација предавач одржи састанак "са руководиоцима дискусија. На том састанку се руководиоцима дискусија објасни оно што нису разумели
ти добију помоћ у руковођењу кон-
| "султацијама. После тога, одржавају
се консултације по школама.
“ Предавања се одржавају по рејонима. У сваком рејону постоји руководство курса при ·повереништвима просвете рејона. Читав рад се обједињује у Повереништву просвете ИОНО-а, које овај курс води "у заједници са Месним одбором Савеза просветних радника уз пуну помоћ Градског комитета КПС за Београд. При Повереништву просвете ИОНО-а постоји актив инструктора, који обилази консултације по школама и указује помоћ у раду.
Поред курса дијалектичког мате-
_ријализма за просветне раднике У
три предавачка центра одржавају се политичка предавања и предавања из области изградње социјализма у нашој земљи. !
__У оквиру сваке подружнице одржавају се и предавања поводом значајних датума из наше прошлости, обрађују говори наших руководилада и друго, 1
Реперкусија значи одбацивање, одбијање (у физици, на пример: звука, светлосних зракова и другог), У медицини реперкусија значи сузбмјање, а у музици понављање истог тона, тојест понављање постављене теме у свим гласовима фуге. "Фигуратинно реперкусија _ значи: противдејство, одјек,
ша стуб и излагање (као, на при___мер, списа, закона, уговора м друс тог), Исго тако, значи претсгазља-
у ПИ и а (неке улоге, на три · Шире значи“ евпзђење страног писпа МИН
у ' ПЦ али ме У била 1 ___Корефератл је саизвештај, според-_ + ПРИ или АПУ вина
је уствари реферат који лопу-
њава главни реферат,
__ исто тано издавање или __ под закуп или кирију.
_ Интергретација је тумачење, обја- |
_ гледу дислокација је ишчатење и _ угануће, Лислокациона карта, то је
Досадашњи рад, а нарочито овогодишњи, показује да су просветни радници са великим еланом приступили раду. Једино болесни другови су били отбутни са предавања и консултација. Учешће у дискусији на консултацијама, иако се ради о релативно тешком материјалу, У потпуности задовољава. Организовање овог курса наставници сматрају као велику помоћ и не задовољавају се само предавањем, већ проучавају и литературу која се даје за сваку тему. Кад Министарство просвете оштампа припремљени материјал, биће знатно олакшан рад, јер ће бити више литературе.
Озбиљност са којом су просветни радници приступили изучавању дијалектичког материјализма, индивидуални рад кога су усвојили, јемство су да ће га савладати, а тиме стећи сигуран ослонац за научно тумачење наставног градива. Идеолошко уздизање просветних радника има велики значај, јер је идејно чиста настава моћан фактор у васпитању омладине, која треба да доврши изградњу социјалистичке Југославије. Ђ. С. С.
————=—————————=———————
ПЕДЕСЕГ |
».
Прва српска музичке школа, даношња Музичка школа „Мокрањац", прославља са овом школском годином педесет годин свега постацка. Оспована, иницијативом Стевана Моврањца, а уз сарадњу Сташе Биничког и Цветка Манојловића, онљ је од својих првих дана почела да испуњује своју мисију: пригремање професионалпог кадра који ће створити нашу уметничку музику, кадра који ће ту музику репродуковати, као »„ стварање музички образоване
публике. ( старијој просветној музичкој
установи код нас, та идеја
није била нова. Први пут се јавила код Миловука, 1958, дакле исте године када је основано и Прво, београдско певачко. друштво, да се још неколико пута појави до 1899. Иако се у том периоду интерес за музику све јаче изражавао, скоро једини начин музецирања у Србији, до близу деведесетих година прошлог века, било је хорско певање. Разлог је, с једне стране, био у недостатку техничких и материјалних могућности, с друге стране хорско певање било је начин најближи народном музицирању, односно самим извођачима. Поред тога, кроз песму је младо грађанство „чији је нацио-
време када је Стеван Мокрањац полагао 1899 темеље нај-
____ МАЛИ МЧВИК _—___-
, : Торзо значи горњи део човечије тела (рамена, грудни кош и бокови), У уметничком смислу то је ва» јарско или сликарско дело, које приказује горњи део човечијег ге-
ла, без главе и руку. 12 Локација је одређивања места а“ узимање
Дислокапија значи премештање,
размештање и подела на делове, У Е,
војном смислу, то је газмешта| тру"па по извесној области У геолотшком погледу значи. пуцање Земљи пе коре и поремећаји који насгупају с тим у вези, У медицинском по-
мапа из које се види како су труле размештене 'У некој области. ЕМ
Наш најстарији живи сликар, Урош Предић поклонио је Градском музеју велику слику, састављену од пет делова (полип- , тихон). Реалист у бити, Предић је, углавпом, сликао стварност око себе. Тако и ова поклоњена слика, чији детаљ доносимо, претставља поглед из уметниковог атељеа (данас Улица Иве
+ Лоле Рибара) према Дуназу.
РАДАРИМА ђ
аб олот 82
био Ред “4 |. МЕЧУ % 5:
| и
> ЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ" од 6 пр; донеле су напис о вајару
' Сими Роксандићу. Писац чланка, М. Студин, изнео је животни пут, неразумевања, тетобе и друге недаће које су пратиле овог даровитотг уметника, от
“ кидајући му најлепше дане када је требало највише да остварује сво' је уметничке замисли.
Набрајајући дела Сима Роксан-
""дића, писац наводи да је за педесет " седам година уметничког рада „дао
свега 130 радова, међу којима 2 споменика, 2 чесме, 12 кипова де-
"чака, 2 до 3 групе, 4 женске фигу"_ре испод природне величине. 2 за-
машније фигуре, 5 рељефних композиција осредње величине, 48 би-
-ста или рељефних портрета, 51 фи-
гурицу и скицу", |
Од споменика, и пројеката за њих, побројана су три пројекта за споменик краљу Милану у Нишу (1900), споменик изгинулим борцима за ослобођење Врања од Турат ка, изведен и однет од Бугара 1915, пројект за Вуков споменик у Беотраду и фонтану „Изненађење", несталу за време првог светског рата.
Поред изнетих дела, подигнутих споменика и израђених пројеката, Сима Роксандић је дао и модел за споменик Доситеју Обрадовићу. За конкурс, расписан 1911 поводом
Пред Нову зодину ут
5 . Неки џез-орхестри траже велике суме новаца за свирање приликом дочека Нове године, го.
ПЛАНИНАМА АНА АААААВАА
— 30.000 уз дискрецију, иначе би вас цепнули са 60.000! САМА
окрањац«
нализам био набујао и прелазио на остварење" на најлакши начин изражавало своја борбена и патриотска осећања. У жељи да се културно издигну а потстакнути идејама Светозара Марковића, у време иза седамдесетих година прошлог века јавља се све интензивнија мисао о потреби стварања једне сталне музичке школе, ма да се у почетку тој мисли даје само практични смисао, да се певачи у хору музички васпитају. Главну тешкоћу у остварењу те замисли чине. надлежни фактори, којима је све било важнија него културно-уметничко уздизање, тако да су увек излазили са разним изговорима, износећи исцрпе"ност финансија услел рата, неопходније државне потребе и томе слично. Али, у толико је “'заслута Стевага Мокрањца још већа. “ Вођен здравим инетинктом уметника, који је својим мелографским и композиторским радом показао пут српске уметничке музике, вођен инстинктом сјајног ортанизатора, а све стан да је за развој музичке култу__ре јетнот народа потребна просветна установа ширег значаја која ће систематски спроводити то уздизање, Стеван Мокрањац је под окриљем Београлског певачког друштва, које је тада било главни стожер око кога се окретао целокупан музички живот тататтње Србије, основао 21 септембра 1899 године „Српску му“ зичку школу", |
У малој приземној згради, у Бран-
ковој улици број 21, рад је почео са Мокрањцем, _Биничким, Цветком Манојловићем и Јованом Ружичком као професорума и са 41 учеником,
од којих је 24 полагало на крају го
дине испит, Већ идуће школске године број ученика износи 57, док
де у школској 1901/2 години школу.
похађало 190 ученика, Ти бројеви
показују колика је“била насушна _ Српске музичке школе до своје смрти, 1914 године. Доживео је да _ његова школа има близу 300 учени-
потреба за тадашњу Србију једна
музичка установа те врсте. Међутим, тешкоће које је пролазила ова _ прва музичка школа у Србији, биле |
„су огромне. Школа се у то време,
каои њени наставници, издржавала, "од шкопађине Ипструмепата и ин= вентара није било. Став у коме се
ЛИНА ПРВЕ СРПСКЕ МУЗН
настава обављала није одговарао ни најпримитивнијим условима. Материјалних средстава никаквих. Прелиставајући записник из тог доба, сваки час наилазимо на молбе и акта општини, министарству просвете, министру финансија, приватним лицима, с молбом за помоћ, за потпору, за огрев. Јасно је да у то време, упорне народне борбе за обарање апсолутизма и стварање уставне и демократске Србије с једне страна и жеље властодржаца да се одрже с друге стране, народ није имао времена да се бави питањем музич-
ке школе, док овим другима до ње уопште није било ни стало. Школа
се одржавала једино енергијом свога оснивача и њених професора. Тек 1906, када је школа на крају године приредила први јавни концерт својих ученика у Народном позоришту, обратила је већу пажњу на себе, те јој је додељена прва државна помоћ од 2.400 динара за школску 1906/7 годину. Али, иако је школа
.
"с муком крпарила тих година, не
треба схватити да је настава У њој била импровизована. Још октобра 1899 Стеван Мокрањац је са својим сарадницима приступио изради наставног плана, који је доцније стално поправљан и дотериван. Поред тога, свесни културног значаја Српске музичке школе у васпитању 0омладине на територији ослобођене Србије и неослобођених крајент а у циљу спремања добрих средњошколских наставника певања и сузбијања све већег прилива странаца на тим местима, Мокрањац је са својим сарадницима основао наставнички отсек, Отсек је свој задатак деценијама врло успешно испуња-
__вао, Све то говори о најозбиљнијим
интенцијама у раду музичке школе и о Мокрањчевој свести, величини и значају. НИ нар На
(Стеван Мокрањац био је на челу
ка и да из ње изађу први апсол-
_венти који су одмах ступили у јав-
ни живот. Тих петнаест година, на челу једине музичке просветне установе у Србији, значиле су бор-
+ к! 46 У Мо зу
бу
досштејеф споменик“
„Борба“ — фонтана на Калемегдану
од С. Роксандића
стогодишњице _ Доситејеве смрти, било је предато 12 модела. Изложба је била у дворани _ основне школе код Саборне цркве (данашња Народна основна школа број 1 у Улици 7 јула).
Хроничар илустрованог књижевног часописа „Нова искра", у петом броју од маја 1911, приказао је ову изложбу, Он се нарочито задржао на тројици излагача. Рудолфу Валдецу, Томи Росандићу и Сими. Роксандићу, истичући да „нема ни једнога (модела), који би одговарао захтевима једног монументалнога споменика. Једино је С. Роксандић дошао на срећну идеју, да фигуре компонује заједно са архитектуром". Од ова три награђена модела остварен је пројект Рудолфа Валдеца. Он се данас налази у Универзитетском парку, лицем према Старом универзитету. Пренет је из паркића код Калемегдана, прекопута Народне библиотеке, где је, доцније, постављено попрсје песника Милана Ракића.
Док је Рудолф Валдец дао Доситеја као путника са књигом под пазухом и речима на постаменту: „Идућ' учи, у векове гледа", дотле га је мајстор 'Тома Роксандић замислио као снажног сејача који баца
типа
ЦЛЕ ШКОЛЕ
бу, огромну борбу за савлађивање техничких тешкоћа, са спољним чиниоцима, за савлађивање материјалних тешкоћа, укратко, најжучнију борбу за сам опстанак шокле, Једино благодарећи његовој борбености, познавању ствари, формиреној идеологији којој је посветио сав свој живот, он је успео да одржи своје дело. Али, право остварење тот идеала, да школа постане својина широких народних слојева, није доживео. То су доживела поколења тридесет и три године после његове смрти — подржављењем школе, Најбоље сведочанство о величини и значају с његовог дела и борбе за прву музичку школу јесте чињеница да су већина истакнутих данашњих музичких радника били или ученици или наставници те школе, Иако није по Мокрањчевој замисли постала _ конзерваторијум, она је приликом оснивања прве музичке установе тог ранга у Србији, Музичке академије 1937, дала главни део њених професора.
Дело Мокрањчево, оснивање Прве српске музичке школе, било је у скромном и малом облику, али велико и снажно по својој замисли, и уродило је достојним плодом.
семе — науке и просвете, Рељефи са стране претстављају на једној страни косидбу, а на другој везивање снопова, као резултат плодоносног дела. -
Сима Роксандић је дао групу оу три фигуре. Доситеј је на високом постаменту, док су са стране по једна алегориска фигура. За Доситејеву позу хроничар „Нове искре" каже да је „доста театрална". Група је затворена са три стране полукружним зидом, који „даје фигурама више израза и више снаге",
Осврћући се, узгред, и на остале моделе, приказивач на крају каже њи сваки од осталих модела има по нешто, што би се могло похвалити, Ну то су све обичне ствари, са којима се беспрекидно сретамо у модерној уметности. Оне показују врло мало инвенције и нису у стању да пробуде нарочити интерес".
„Одвојено и саставЉљено писање речце не с глаголима.
0, 0, ВАЈКАО се наш профе-
сор, Мило ми је да све ово
• што ја говорим шаљете „еф октобру", Али ми није мило да ио-
м од аљете погрешно... Ето, у једно претходних „како се каже == а
се пише7 ви сте послали, штају, следеће: „Недам ја да овак
паше куће!" МА то је велика грешка. Не дам
а тако шта оде из наше куће, ја мање да оде у » = октобар". Био сам љут кад сам то видео, па сам и своме одељењу _ запитао ученике: Ко зна с којим се глаго« лима пише заједно прилог нет А они сви подигли руке: — Ето, мислим ја, и ови чапкуни знају, ра-_ зуме се, јер сам им ја о томе већ говорио, а ми у „о октобру објавили, пред лицем целога света: недам. Ипак, хтео сам да видим да ли сви знају, па питам онога што је не баш тако неписмен, а он, вели: уНнезнаму „шта кажеш" – „Незнам"! — »„Ша што си дигао руку"7 —_ „незнам, немогу, неумем"... набраја он. А ја стао у чУуду, све ми се некако пред очима окренуло. „Хајде да питам другог, он ће ваљда исправити ствари запитам једног до њега. А он као из пушке: „Недам"!
— Шта вам је, децо, питам ја, —= а они сви ; хору: „Ма читали смо У „20 октобру" да један професор пише „недам", па смо мислили".
О, мој професоре, уздахнуо сам да, па сам, другови, за то и решио да вам овде одржим прво мало предавање о томе како се пише тај прилог, та несрећна речца не с глаголима. Толико је чујемо и толико је пишемо, а нисмо сигурни кад је треба писати заједно с глаголом, кадли опет одвојено од глатола, Дакле, речца не пише се заједно само с неколико глагола, то
„су облици: нећу. нећеш не ће, нећемо, нећете, неће; немам, немаш, нема, немамо, немате немају; нестати, У
ест н
ав извештај оде
свим облицима, као: н нестало је, нестаће, е по би и слично, а тако и други од овога изведени глатоли:неста-
јати, недостајати, недостати. дакле: недостало ми је хране, недостаће нам још
времена, нестало је облака, нецостајаће тога. Разуме се, овамо не иде глагол не стати, на пример не стати напут, не стати с радом и слично, где се мисли: нагазити ногом или престати и слично. То се лепо запажа из смисла реченице.
— Овамо иде и глагол негодовати, дакле: нетодујем, негодоваће, негодовао је и слично. У граматикама се наводе и неки други случајеви: али се у њима мање греши. Такви су облици: нисам (од старијег облика: несам), ниси, није, нисмо, нисте, нису; немој (од старог: немози, немогни, заповест да се што не изврши), немојмо, немојте. И сад се у неким говорима чују обли ци несам, несинеје несмо, несте, несу, али они не. иду У књижевни језик. Облик, немам, постао је од старијег не имам, које се у садашњем времену не употребљава, него је сажето, скраћено у немам. Али се, исто тако, пише заједно и у свим слабије наглашеним облицима, — као: немађах, немао, немајући, немадох;, немај (немај бриге-) и слично, а увек одвојено, ако је облик јаче наглашен, — дакле; не имађах, не имао (не имао од срца порода!), не имајући, не имавши и слично. на пе се, од не хтети иузмо само у садашњем времену за1 , а у другим облицима одво-
ено. дакле: не хтедох, не а МЕ Ол ећи, не хтев-
5 свим тим -
чајевима речца не пише се Ола јено од глагола То треба да знате и ви који састављате извештаје, а М Па малишани у првом разреду
назије. А велика је грешка кад се међе наопачке написано у новинама, јер се језик учи и из новина! Тот како се учи, јер ће сви они који су тек описмењени, прво узети новине у руке. А кад се тамо нађе грешка, они ће је упамтити... Не ваља, дакле: незнам,. недам, немогу, неумем.. Чим неко напише такве примере одмах се види да он не ' зна, да не уме па му не дајмо да у томе греши!
' ЕЛ.
Кућа у Бранковој улици број
21 у којој је била прва српска музичка
шко ла