20. oktobar

Шта треба предузети ла (и се

_ Унапредно рад дечјих установа

РЕШАВАЊУ низа питања око заштите мајке и детета, проблем стручних кадрова за

0, _ дечје станове долази на прво место. Питање смештаја деце запослених мајки није у потпуности решено отварањем 'јасала, дечјих домова и обданишта, ако се не обезбеда квалитетни кадрови којима ће се деца поверити на негу, чување и васпитање, |

Да би се питање збрињавања деце У потпуности решило, потребно · је решити услове живота и рада дечјих неговатељица. Од тога какве ће услове живота и рада имати оне, колико ће народне власти и масовне организације овим питањима посветити пажње, у многоме зависи правилан одгој деце у тим установама. Данас, када је питање заштите мајке и детета у центру пажње нашег др; жавног руководства, када се мили' онскв суме стављају на расположење за зидање јасала, питање кадра дечјих неговатељица постаје још актуелније. На дневни ред се поставља не само бројчано питање овога кадра, већ и квалитетно, а с тиму вези и решавање свих питања, као што су: правилно награђивање, стручно уздизање, смештај и исхрана. Ако се осврнемо на садашње. стање дечјих неговатељица, видимо да се треба много више урадити, не само за бројно стање овог кадра, већ и за његов квалитет.

ЏМозив дечје неговатељице је веома одговорна и важна дужност, јер са њима поверавају деца наших радница и службеника. То су будући градитељи социјализма код нас. Здравствена нега, правилан — одгој, васпитање за колективни живот, главне су дужности наших дечјих неговатељица. С обзиром на овако важне и сложене задатке, избору кадрова за дечје неговатељице треба да се посвети убудуће много већа пажња него до сада. Потребно је да ""се'појам дечје нетоватељице и њена деликатна дужност правилно схвати, како од појединих органа народне власти, тако и од стране самих родитеља и масовних организација. Не само то, већ да се заједничким залагњем реше и сва она питања од којих зависи правилан рад и развој и дечјих неговатељица и дечјих установа. На састанцима са неговатељицама, који су одржани у Градском одбору АФЖ и Месном одбору здравствених радника, ова питања су детаљно продискутована. Из дискусије се видело да се мора прићи решењу правилног награђивања, бољем смештају и исхрани, стручном и политичком раду са дечјим неговатељицама. У своме позиву дечје неговатељице у Београду и поред ових пропуста залажу се много и труде се да даду све од себе, да буду мајкама — радницама стварни и први поматачи у чувању и васпитању деце.

Недостаци у награђивању провлачили су се у томе, што није било диференцирања у платама за неговатељице, које су већ дуже на овој дужности и за почетнице, и што се нису искористиле све могућности које Уредба предвиђа (лични додаци, награде итд). Као пример навешћемо случај главне сестре Јање Милић у Дому за одојчад у Звечанској улици, која ради неколико тодина на том послу, стручна је, а има плату 3.000 бруто, исто као и једна почетница. Оваквих случајева има и у другим дечјим установама. Једино је Народни одбор Трећег рејона питање личних додатака дечјим неговатељицама.

Питање правилног награђивања овог кадра по социјалистичком

ечјих неговатељица за разне али "шаре и стручне курсеве, за стицан веће стручности У њиховом позиву.

беђења помоћног особља, које недо-

с Ра ПС ма. На тај стаје у дечјим установа

при ечјим неговатеначин, пружиће се д да се по-

жицама пуна могућност да свете искључиво своме позиву; чиме ће се побољшати и сам рад У се установама, а првенствено са де _ Мобилизација кадрова за школе дечјих неговатељица прово, Дула 47 углавном преко организација А , али је и ту било слабости. Пре све“ та, није постојало координације Из“ међу Упргве за радну снагу и орга низације АФЖ, тако да је Управа, жене и омладинке, које су желеле се запосле као дечје неговатељи= це, упућивала на рад У предузећа. Из тих разлога није се могло врши“ ти ни одабирање овога кадра када се није имао задовољавајући број. Како се у следећој години пред“ виђа изградња тридесет нових јасала од стране народних власти ч У“ права предузећа, за које је потребно обезбедити око три стотине дечјих нетоватељица, важно је учинити следеће: мобилисање ових калрова дријентисати на омладинске радне

бригаде из којих ће,се здраве омладинке, склоне овом позиву, одабрати за једногодишње школовање. Градски одбор Црвеног крста почетком 1950, године; отвара _ две такве школе интернатског типа, и то једну у Београду са сто места, а другу У Земуну са педесет места. Да би се овим кадровима. обезбедио смештај по завршетку школе, Повереништво здравља ,Изврштог одбора града Београда требало би да, у оквиру станбене изградње за идућу годину, предвиди зидање једне, до две монтажне зграде, где би се сместиле садашње дечје неговатељице и оне које буду завршиле школу. У таквим условима рештиће се и питање мензе и исхране за њих. | У оквиру саветовања које припрема Месни одбор здравствених радника са Комитетом за заштиту народног здравља ФНРЈ, Министарством здравља НР Србије, и Повереништвом здравља ИОНО-а по тарифним питањима, треба обавезно обухватити и питање награђивања дечјих неговатељица.

На основу досадашњих пропуста у награђивању овога кадра, прековременог рада, стручног и политичког уздизања, народни одбори би требало да расмотре питање личних додатка, награда, питање помоћног 0собља, како би се што више унапредио рад дечјих установа.

Синдикалне организације убудуће треба да посвете више пажње стручном и политичком раду са дечјим негсватељицама, а исто тако и одржавању састанака са родитељима ради узајамног правилног односа.

Провођењем свих ових мера обез-

бедиће се правилан рад и развој не.

само дечјих неговатељица, него и самих дечјих установа, а првенствено правилан одгој и нега деце оних трудбеника, који се несебично залажу за извршење планских задатака. па љни по А рар Прае Е

Н, Малешевић ж

.

Па а ци2

УПУТНИЦЕ КОЈЕ НА "ЈЕДНОЈ ПОШТИ ВАЖЕ ЈА НА ДРУТОЈ НЕ ВАЖЕ

: П РЕ КРАТКОГ времена дошао сам

на Пошту број 13 на Сењаку да Де предам новац по упутницама за Крагујевац и Кладово. Пошто је примила упутнице, чиновница. ми је рекла;

— одакле вам ове упутнице7 Оне више"

нису у важности, јер су старог издања, још из 1945 године. Ја то не моут да примим. Одговорио сам јој да су упутнице купљена прев кратког времена и да су исто такви бланкети коришћени још недавно за слање новца, као и то да, иако постоји ново- издање, и старо треба да се потроши, ' .

Тада св чиновница обратила својој колегиници на другом шалтеру са питањем шта она мисли: јесу ли упутнице добре или нет. И друга чиновница је посматрала упутнице, размишљала, а потом одтоворила да не зна, али да их она не би примила. И чиновница, која је требало да прими новац, одбила. је ове упутнице. )

· Сутрадан. исте ове упутнице послао сам по куриру на Пошту број 14, где су без приговора примљене,

Сматрам да би било на своме месту да постоје једнообразни прописи за све поште у Београду, а уколико нису У питању прописи, већ само незнање или Ћуд чиновнице, и то би требало на неки начин довести у ред. Јер, чиновница треба да зна бар свој основни посао.

мо, Марко Крзнарић

Ж

ВИШЕ ХИГИЈЕНЕ ПРИ | _ ДЕЉЕЊУ ЗЕЈТИНА

ВАКОГА МЕСЕЦА, па и ових да-

на, врши се подела зејтина на

, карте радника муслиманске вере. Продавница у Нушићевој улици број 7, која врши поделу зејтина, не пази много на хигијену при овом послу. Службеница ова продавнице прима од купаца судове за зејтин (флаше, канте, лонце и шерпење), пуни их колико мисли да је довољно, а потом пошто утврди да је насула више него што треба, она враћа вишак из судова натраг у канту где стоји целокупна количина за расподелу. Како има разних судова, често недо-

вољно чистих, то враћање зејтина натраг у канту, може да изазове загађивање целокупне количине. Ово питање би се морало решити на други начин, јер треба знати да се са животним на-

мирницама мора виша пазити, поготову кад је у питању делење велике коли-

чине, Алекса: Срећковић

БУДИТЕ ОПРЕЗНИ!

есила ми се, пре неки дан, _на ји пијаци, велика непријатност. Одмах после шест часова изјутра

куповао сам сир код једног сељака. и док ми је он мерио пола килограма, извадио сам новчаницу од. пет стотина динара, а он је њу ставио у џеп. Потом ми је избројао тридесет пет динара, као „кусур'" од стотине. Око сељака“ је била гужва и он је то вешто, искористио.

— Вратите ми још четири стотине динара, — рекао сам.

— Какве четири стотине динара. Дали

сте ми сто. динара, — одговорио је. он.

набусито, <=

Настала је препирка, која није ни до чега довела, јер је овај сељак био чврсто решен да задржи мојих четири стотине динара, Како су сви около били заузети својом бригом и својим послом, ја нисам могао да поткрепим своје тврђење сведоцима, |

Међутим, том приликом сазнао сам, разговарајући са људима около, да то није ни први ни једини случај и да многи сељаци, користећи гужву пљачкају и на овај начин грађане, . Наводим овај пример баш зато што се поновио више пута и што би га требало онемогућити већом пажњом. Милан Јашић

Х

КУТИЈЕ ЗА ОТПАТКЕ “ КОЈЕ СУ И САМЕ ОТПАЦИ

ОД АУТОБУСКЕ станице „Ласта",

где је и почетна трамвајска ста-

ница „шестице", на стубовима су причвршћене две кутије за 'отпатке. Само — ове кутије су и саме отпаци, јер немају преграду, тако да хартије чим се убаце испадају.

'Посматрао сам путнике, који излазе из трамваја, већ навикнуте на овакве кутије, како махинално пружају руку са картом и, при погледу на ово наше ругло, принуђени су да карту ипак баце на земљу. :

Мислим да би неко требало да поведе рачуна и о кутијама за отпатке Јер, она треба да допринесу реду У нашем граду, а не да још, саме собом, стварају

неред, Стеван Којић

у | 11

_ ЗАШТО ДО ПОДНЕ А НЕ ИЗЈУТРАР ||

а ћ 5 Р ЕСТОРАН „КАСИНА" налази се у центру Београда и сви радници и намештеници, који прелазе преко Теразија, одлазећи на, свој посао, имају могућности да сврате и попију топао чај или црну кафу. Таква је и била пракса већ дуже времена. Али, од недавно се дешава да црне кафе нестане баш у оно време кад су редови најдужи, тојест четврт, до пола сата пре почетка радног времена по установама и предузећима. | МЕЗА — Кад ће бити: кафе, редовно питају они што су узалуд стајали, — Па, тако, за једно сат, сат и по.. Значи, кафа стиже у оно време кад су радни људи већ на својим радним местима. Оправдано се многи питају да ли

' је потребнја кафа онима који иду на

посао и који су читаво до подне везани

својим радом, или онима који имају мо+

гућности да се крећу по вароши Г 5 Стеван Којић

ре со Ж ВИШЕ БРИГЕ ЗА БОЉИ КВАЛИТЕТ

ЛЕПО: УРЕЂЕНОМ излогу продавнице. Друге рејонске задруге У Стаљинградској улици 24, поред осталот, изложен је и већи број мушких кошуља сашивених у кројачкој радио-

ници „Милан Џанић". Ове су кошуље од доброг материјала, лепо су есашивене, али имају један недостатак“ који квари њихов изглед На кошуље су пришивена дугмад тамна боје, која се упо+ требљавају обично само за мушка одела. Шта више, сва ова дугмад ушивена су белим концем, без обзира да ли је кошуља светла или угасита.

Ми са већ. одавно боримо за .. бољи квалитет занатских производа, за отпстра њивање свега онот што ружи те производе и показује небригу. И кројачка радионица „Милан МЏанић" требало би са

више залагања да избегне ове недостатке и на тај начин побољша квалитет сроје израде.

Драган Ђокић

НПАРОЛНА ЖЕХНИКА

| У БЕОГРАДУ, у близини и ·_ „Сутјеска“ фабрика медике, који је први,позвао на такмиКлуб је радио и на оспособљавамобила и мотоцикла, оспособљено Одлуке 1 Конгреса- Народне тех-. раду на упознавању технике и рединамо-машину, која се налазила производњу електричне енергије. радној“ задрузи села Сремски Ми-

нава, велика је зграда _са-

грађена 1948 године. То је цинских инструмената и опреме. У фабрици успешно ради клуб техничење. остале клубове у земљи, а своје обавезе.часно је извршио. њу нових кадрова. Ове године теоретски је обучено 45 возача ауто15 кајакаша и 18 моторних бродара.. нике развиле су код чланова кл још више иницијативе и ширине у шавању техничких проблема, Тако су чланови клуба једну одбачену у старом гвожђу, оспособили и преуредили како би послужила за Прхог мајаове године та се динамо-машина већ снажно окретала у хољевци, осветљавајући школу, за-

СК МА ба

дружни дом, месни народни одбори

· више кућа. У селу се ори: песма и саопштавају ,вести и догађаји пре-

ко разгласне станице и звучника, каје су припремили и инсталирали чланови клуба. Клуб технике је, израдио и комплетну амбуланту Из својих средстава упутио је. једну. омладинку из истог села на курс за болничарке, који је одржан у Београду, а потом је покло-

"нио целокупну амбуланту сељачкој "радној задрузи, којој је већ дата

динамо-машина. Чланови клуба нису се задржали

„само на решавању појединих задатака клубаз Они су посветили па· жњу и проблемима "саме. фабрике. Клуб технике раз-

производње

вијао је стваралачку иницијативу

"код чланова, Није случајно да су

чланови клуба технике приступили изради појединих нових конструкција и освајању процеса производње оних инструмената и апарата које до сада нисмо производили који су нашој земљи неопходни за успешније обављање здравствене службе. Тако је кон-

_РАД НАРОДНЕ ТЕХНИКЕ У БЕОГРАОУ>

~, рганизације Народне технике у Београду постигле су ове године значајне резултате на

подизању техничке културе

трудбеника „и“ Захваљујући упорном раду чланства и руководстава београдска организација Народне технике извршила је полуго, план са 112,6%/0. За првих шест месеци ове године оспособљено је за привреду

и Југословенску армију укупно

2.256 пилота и падобранаца, ваздухопловних. једриличара и моделара, возача мотоцикла и аутомобила, бродараца, 'радиоаматера, | фото и киноаматера, машинаца, електрича“ ра, хемичара, физичара и других,

Активност организације Народне технике огледа се и у успешном раду на унапређењу технике, За време „Недеље технике" дато је укуп-

"но двадесет нових предлога на пој | љу конструкција и реконструкција

у клубовима технике по разним предузећима, Чланови клуба у Ипдустрији мотора, у Раковици, дали. су идеју, прве нацрте и активно

су учествовали у производњи првих |

трактора домаће. конструкције, Чла- | нови клуба у „Сутјесци“ дали су. видав допринос У конструисању И производњи разних медицинских инструмената. и опреме, Ма

Знатну помоћ пружила је београдска организација Народне технике социјалистичкој реконструкцији села. У току ове године клубови технике и друштва из Београда посетили су 37 пута села и сељачке радне задруге. Том приликом формирани су клубови технике у сељачким радним задругама, извршена је оправка разних пољопривредних машина, продужена електрична мрежа у селима где је за то било могућности, постављани су звучници И одржавана разна предавања о механизацији пољо"привреде, ; | 1

Трећа годишња градска конфе_ренција Народне технике за Београд одржава се 24 и 25 децембра. Организације Народне _ технике "претстављају снажну масовну па-

"триотску организацију која испу-

њава многе задатке у огиштем по'плитичком, културном и јавном жисвоту нашег града, У част одржава“

“"ња градске конференције такмиче _се рејонске организације друштва и _ клубови. Нарочито је добро органи-

'зовано и успешно се спроводи так-

"мичење у организацијама у Трећем

"рејону, Земуну и друштву ралио

"аматера „Никола Тесла"

Илија Станић

ЈЕДАН ОД НАЈБОЉИХ КЛУБОВА ТЕХНИКЕ У ЗЕМЉИ

струисан апарат за аутоматско спајање копчи на ранама, лабораториска центрифуга, коју је констууисао Владимир Перначић, и друго. У клубу технике „Сутјеска" израђен је и прототип оригиналне конструкције „микроелектране" водене турбине за мале водене снаге, коју је конструисао др инж. Шлебингер са наменом да се употреби за електрификацију удаљених села, до којих неће доспети далеководи наших великих електроцентрала. 4 | Читаве. ноћи проводили су чланови овог клуба технике у завршавању нове конструкције операционог стола, који је био изложен на Загребачком велесајму. Старали су се да изграде, оправе и уреде што више објеката који ће служити за њихово обучавање, разоноду

коље- прва РА

и спорт. Тако је саграђено четири кајака, оспособљена су два аутомобила и мотоцикла.

У клубу технике се осећа _ готовост да се још интензивније ради на упознавању и овладавању техником и на развијању других разноврсних форми рада. Да би то оостварили, чланови клуба, под руководством претседника Златибора Пауновића, носиоца Ордена рада Ш реда, приступили су недавно изградњи дома за клуб технике. За ту сврху добили су и знатну новчану и организациону помоћ од

Централног одбора Народне техни-

ке. Изградња дома је у току. Иако у решавању појединих проблема има знатних тешкоћа, ови ће бити. савладани захваљујући борбености колектива,

с, Т.

пи

Бом | угоде 2 игре

. гребачки инжењери и

ВИСОКОКВАЛИФИКОВАНИ "СТРУЧЊАЦИ НА ДОБРОВОЉе ном ФРОНТОВСКОМ РАД

"Учешће инжењера и техничара у ствадању пројеката у Првом рејону

о сада није била ретка цо-_ јава да се стручњаци не-

правилно користе: у добро

рољном _Фронтовском раду. || Они су радили на споредним поблобица, често и физичким, уместо да више допринесу својим У стручним знањем. Ово се односи. нарочито на неке наше инжењере _

и техничаре. У Загребу је учешће _ оваквих стручњака би. током ове. сасвим другачије. брже изградње појединих објеката. и коришћења стручне радне снаге, инжењери и техничари су обавезали да израде. мнаге пројекте на добровољној, бази. Они били ослобођени учествовања физичком раду и“ уопште друштвених задужења У основној | организацији Наролнот

су израдили 50% свих објеката за поједине грађевине и то на време, | а такође вршили надзор над сиз- | градњом објеката. Пошто пројек-. тантски заводи не могу да стигну да на време задовоље са пројектима мпибга градилишта услед преоптерећенобти, овакав рал инжењера и техничара претставља 2

помоћ и убрзава изградњу. ЈУ Првом рејону припрема се 5 лики план изгралње у рејонсмом одбору Народнот фронта за 1950 дину; Осам инжењера и техничар из Дирекпије за пројектовање МИ нистарства железница пријавило (4 рејонском одбору и понудило сво ју помоћ у изради пројеката ј грађевине ми за разпалу готових планова, Рејопски олбоп је три тиод ову понулу и укључио инж

њере и техничаре у Управу за. добровољну радпу снату, Они су већ ппеузели мл себе пл летаљниде разппле готове планове за неке траћевпине које су олређене за полизање у илућој годипи. ИнжењеРи и техпичапти ће ралити. такође, на гралилиттима та којима ће у-

чествовати лобповољне Фпонтовске бритале и гтужати помоћ гпојим стручтим знањем. Облрезују се паље ла израге неколико зових

пројеката за згрлле. које ће ег полизати у Пртом пејону, Ови стручњаци Биће ослобоћети стих осталих обавеза у осповним оптанизапијама. Идуће голине почеће изградња Дома културе У Скендер-Беговој улици, поред подизања зграде Град ског саобраћајног предузећа тролејбуске чекаонице на Стулентском Трту и лиз јавна Клозета и то једног у Ђуре Ђаковића улици, а другог. ил углу улипа Царице Ми-

липе и Топличиног Веица. Предвиђа се и изгралња лте моптажие зграде. у. групи инжењера и технпи"чара, који разграђују већ готове планове за оге објекте налази сеи један стручњак за нискогтралшњу, који ће помоћи у израпи пројеката и вршити стручан надзор приликом изгралње дпоструке трамвајске пруге Срој легет.

Планирање фроптовског рала и

учешће бригада. на изградњи неких објеката пије у потпуности задпвољило У опој голини. јер гу 7е

обавезе лпвале у часовима, страрала се трка за часовима. а попе кал се није гпзило на ефекат ра-

лова. 'Инжењери и технпичати из Министаоства железнипа помоћи ће У стварању плепа лобповољнот рала за 1950 голину, у коме ће сте обапезе узимати у нормо мплтопима

Отакпим ралом знатно ће се усагртити и употпунити планирање добротољног рала.

Рејсиски олбор Напротпот беопта предевића реорганизацију лобротољ о них бригала за 19591 глину и обра- | зовање стручних бтиглла. Стиприће се тасећна заматска бригата, а; Фотомирлју се и стручти купсеви на коћима ће се чланови Фпатта пстособити зл тзипплре, тесаће м апрмит у че. Лобровољие бритате ђ не од нестручних липа употре се зл спорелне и помоћне постова

спот

Учешће инижетера и техличлћта У стварању м разпрали прејеклта У Првом рејону има ветики зплчај,

Лер ће се тиме упеколико, рлстеретити пројектантски заводи који су преоптерећели, Опи стручњаци ће

помоћи да се планирање м оћтанизапија лобровољних ажнија полигне на јопт пити степен и омогућити бпое запршапање објеката. Њихопа стручност ће бити празилно | копишћена и опи ће много лоприпети примепом свог знања. Илзко лоста заузети на свом послу, ипжењери и техничари из Министарства железнила који _ су преузели обавезу, израђиваће пројекте за организације Маролног

фронта у свом слободном. ћремену и њихов рад неће ићи уопште на штету њиховог спакодневног по-

сла. Обавеза ових стручњака може да служи за пример свим инжењерима и техничаримл као и осталим рејонима који припремају планове за идућу годину,

Зими

уни 32559

Е

–

- А

У циљу.

се су“ на' | свих -

фронта. затехничари |

ћа је што нисам

; АДА САМ ПОНОВО удахнуо и испустио ваздух, гласно — сам

кликнуо:

— жив! Остао сам, жив.

Нашао сам се _ пред

бронзаним лицем Илије М. Коларца. Учинило ми се да је и њему, некако, мило што ме види жива и здрава; глава на рамену. руке и ноге на свом месту. Облак ми је трепутно засенчио лице «ли је и он, убрзо, одлетеб: и дугмад. драга и м

кошчана дугмад, која је

данас теже набавити не

то ли и сам штоф и остали. део прибора, и она су на своме месту. Среимло шешир. Једино су ле страдале Изгубиле су не само боју и сјај, гтечеп нешто раније за лесет динпра код чистача, пећ су и облик измениле. Изгтажене _ч _ улубљене, пружале су јадну слику. Али. тпебало је све _ то издржати. 5 · Шије лако држати корак с временом и ул“ туром и посећивати кон-

" церте,

Пошто сам се мало прибрао, сабрао и пребројао, понова сам се осврнуо и поглелао пређени пут. Нисам _ тлелао равнодуштно као што обично глела Ипијл М Коларац, Напротив глелао сам усхићепе и палосте,. Јер, пије

"а Пабц о мутно метом» уле-

ципе-

тети у масу, излетети из масе, улетети у Народни универзитет, остати не само жив и здрав, већ и способан за музичко уживање и, евентуално, одушевљење и аплаулирање. А, нисам одоцнио. четврт сата пре осам био сам на лицу места. зЗатекао сам огроман број граћана пред зградом. "тека ју да учествују у маградпом такмичењу џез-оркестара. _Мећутим. главни улаз затвореп. Јелна врата потпуно закључана, а прута мало отикпинута, Улази. олносно убацује се или тачније. убацују ЛДедно по једно лице. Улешено и готетћане као за конперат. Наравно, тгко изгледа с лруге стране тротоара. Кал га захвати талас и баца лесно и ле то, напред и пазад, изглела. на крају орог масопмот лрибловања. као путник који је испао из брзот воза у оделу из ле. зитећектионог запола,

Није ми било |лено: затито су лтоја врата патлопена, глаћани стоје на Умити. таласају се, тек по мема улети кло са тобогана. ГК

— Зашто, заштот!,. питам сам у општем хору.

Сказаљка на сату и ла-

_ље јури. Највећи лео пу-

блике на улици. За који мчтут треба и па отпочпе такмтмењље, Кроепуг

сам даље. Наилазим на >

нови ред бодљикавих жица. Опет гужва, ларма,

протести објашњења. По-

ново се легитимишем _показујем улазницу. На огледалу, пред гардеробом, посматрам бледило како ми ишчезава са лица. Румен. се заједно са задовољством шири, _ јер сам ту — на циљу. Врата концертне дворане широм отворена.

Осам часова...

Из сањарења ме тргао појачани жагор. Погледао

сам. Кроз лруги ред бол-

љикавих жица пробила се јелна плавуша. Није пи пошла к себи, а јелан Функпионер |е елетаптно прихватио и дискретно мовео. Не право, ка лвоузти. већ лево, на друга прата. пи

— Шта је тот — упитао сам функционера.

— Пробио се пепријатељ, — олтоворио ми је.

— Какав _непријатељт! — мчнтересовао сам се паље, “

— Палпбранпи, — залопољио је моју ралозналост. — Па гле је водит наставио сам да се интересујем. |

— Нигле је не води, пећ ће изволи — напоље! нема улазнице, — запршио је,

У томе је. дакле, ствар,

Испред Народног универзитета, односно испред грађана . са _ улазницама стајао је велики број безУлазничара, „падобранаца", који су, на сваки начин, хтели да продру у“ нутра. Тиме је ометен не само улазак и почетак приредбе, већ и само такмичење, пошто се за све време улазило, излазило, намештало – премештало.

Где лежи зепт! ;

Остапљамо ловцу да га пронађе, Наше је да кажемо: да се не слажемо да се па културне приредбе некултурно улази.

Јер опако, није лако лржати корак с пременом и културом и мосећивати_ копцерте, Ке БЕОГРАДСКИ