20. oktobar
(7 | 1 Ма сва асти | ~ х ји у"
1 Маи“
Неправилности У НЕКИМ ДОМОВИМА УЧЕНИКА У ПРИВРЕДИ
осле ослобођења радничкој о-
младини се посветила наро-
чита пажња. За услове под
којима она данас живи не може се рећи само да су добри или бољи него пре рата. Они су се из корена изменили.
У Београду је отворен низ домова У којима ученици у привреди живе, раде и васпитавају се. У прво време домови су се отварали више стихиски, при предузећима оне струке којима је било најнеопходније да обезбеде будући стручни кадар. Такви домови су, у прво време, имали више карактер коначишта и прихватилишта него дома. Касније се, отварању домова прилазило са више реда и уложен је труд да- они У потпуности одговоре ни. Данас у Београду има деветнаест домова, од којих су три градска (први и други мушки и први женски дом), а остали су под админии стративио оперативним _ руковод-
ством предузећа која су их и основала. За правилан рад у домовима ученика У привреди било је тешко обезбедити одговарајуће просторије и стручан кадар васпитача — педагога, У Београду има домова који су и упркос тих тешкоћа успели да са оним чиме поседују створе прави дом. Такав је, на пример, дом Речне пловидбе, који је узоран, Хигијена просторија и лична хигијена ученика је на висини, а васпитни рад се редовно одржава. Управа, дома у свако доба зна где се поједини ученик налази. Води се строга евиденција, тако да ученици не би беспослено лутали по вароши. Такав успех постигнут је зато што су управа предузећа и управа дома правилно схватиле свој задатак.
Да би се рад у домовима ученика што боље развијао, прављени су од
р стране извршног руководства многобројни планови и доношено низ од"лука. Искуство из претходних година увек је послужило да се у идућој отклоне недостаци.
Ученици у привреди данас у својим домовима, после учења у шко-
( ли, имају часове понављања и уо чвршћивања школског градува, и____. || деолошко-васпитне часове који се одржавају тако да су приступачни омладинцима. Нарочита пажња посвећена је културно-просветном, у“7 метничком и физичком васпитаваЕ _њу. Како за руковођење културно-
уметничким радом и фискултуром
нема стручног особља у самим лдомовима, они су стављени под патронат појединих културно-уметничких
и фискултурних друштава, што је "много допринело да овај рад ожи-
ви и да се поједине радничке групе
истакну, у __Међутим, у Београду има известан број домова који нису одгово"рили својим задацима. Било је домова који нису уложили ни најма_ње труда да и у просторијама које "не одговарају сасвим потребама до___|| ма, учине ма шта да се створи по-
|| требна атмосфера. Нарочито су чи· "њене неправилности са избором ва| спитаче, Како је број васпитачастручњака у Београду недовољан,
а и ; . џ "|| донета је: одлука да поједина пре"|| дузећа изаберу најбоље раднике за _васпитаче који ће, упоредо са радом | У дому похађати курсеве и стручНо се. оспособити за свој посао. У_ место да се тако поступи, нека пре"|| дузећа су, тек да број васпитача бу| „де попуњен, уместо тајбољих иза_брали — најгоре. У предузећу „Ста_љинград" "недавно је отпуштен у| правник Жарко Јеротић и ухапшен због неисправности. Исто тако, у о-
%
вом предузећу је отпуштен и васпитач, јер је био пијаница и својим банчењем ометао правилан рад у дому. У предузећу „Шумадија" васпитач Кнежевућ је крајем прошлог месеца направио неред потукавши се са управником, али још до данас није отпуштен, Предузеће „Дело" није ништа учинило да 240 ученика у привреди добију бар једног васпитача, То је исто случај и са грађевинским предузећем „Рад“. У фабрици „Иван Милутиновић", у Земуну, управа дома не води рачуна о ученицима, тако да они беспослени шврљају улицама и управа често не зна где се налазе, Управник дома ученика у привреди предузећа „Јанко Лисјак" се у свом реферату' Министарству рада жалио на управу предузећа зато што се неправилно поступа према њему, тако да он не може правилно да изврша“ ва своју дужност. Био је у исто време и управник дома и магационер и точио пиће у мензи предузећа. Поз сле ове жалбе управа предузећа га је премештајем приморала да поднеса оставку. Међутим, управник је био одличан радник и Поверенипшттво рада ИОНО-а Београда поставило га је за секретара Првог дома ученика у привреди. ; Догађа се да васпитачи често и сами напуштају посао, јер добијају дужности које не могу да извршавају. У женском текстилном дому, У Кнез Михаиловој улици 48, васпитачица Радивојевић принуђена је да сама пера ученицама рубље, Нарочито су немарна према домовима нека предузећа, под чијим се руководством домови налазе, По новој Уредби домови се издржавају од ученичких уплата, које предузећа треба да предају најдаље до 5 у месецу, како би се ученицима обезбедило снабдевање и створили материјални услови за правилан развој. Многа предузећа не воде о томе рачуна. Једном приликом, кад је Повереништво рада тражило дом Комбината шећера и врења, персонални референт није умео да одговори где им се дом налази. На пољопривредном добру Панчевачки Рит, у Ковилову, ученици у привреди већ две године раде без уговора, тако да је Повереништво рада морало да интервенише и да један службеник оде лично и склопи потребне уговоре. Осим тога, овим "ученицима се бесправно наплаћује шећер и кафа, ма да је све то већ плаћено у проценту које предузеће узима од учевика и даје за издржавање дома, У грађевинском предузећу „Космај", У Падинској Скели, управа дома и
васпитачи толико су запустили дом
да је десет дечака, видећи стање у дому, отишло својим кућама.
Док народна власт улаже све нас поре да рад у домовима ученика у
привреди буде што бољи и да се "радничкој омладини обезбеде такви
услови живота и рада како би се правилно _ уздигла и васпитавала, дотле поједина предузећа не воде рачуна о својим домовима. То је доВело до тога да неки домови ве функционишу правилно и да ученици не стичу потребно стручно и политичко знање.
4
ње
ХМ ЛЕ | ћ . “ ; 'АО ЈЕ ПРВИ СУМРАК и према Дунаву згупп та магла. Насред уске улице, некад разроване, а не-
ТТ па“ Рр ДЕ
| 4
"Необичан, = јер-то управо и ниј
(1. био разговор, | ммлиционар Синилиа па ћ дознало је гледала у њега. ил] Да би га дегојчица боље чула, милиционар је чучнуо, покупивши пешеве свога штињела, да се не ублате: — хајде ми реци... Како се зовешт Где,ти је кућа" Је л' овај А опат Гле, а да није опа7 | а ми у Бале ТА малу, као да су некако посебно забапљала сва ова питања. гледала та је широко отворених очију, смешећи се. њи . во, и ме к ћи, — пружио је милиционар руку и ' повиод' а ељету. А девејчица је руку одрешито прихвати: ла, — али није пошла. Њу је, управо, требало водити. У суседним кућама већ су се палиле светлости. У бро-
ју 25,727, 272 и још неким, нису познавали малу. Зато је она,
наручју
“у '(Синишином а
Другог рејона. [ . Па Е "Дете је изазвало весеље, Ишла је од руке до руке. Одомаћила се у. топлој просторији и епријатељила са свима. Чак и са телефоном, што сваки час звони. Највише јој | се допала Сипишина Медаља заслуга за народ, јер се пре'сијавала, љуљајући се на његовим грудима. . | | Кад је дошла забринута мајка, нешто касније, сазнало се да је мала Олгтица утекла док је она прешла у шупу по дрва, преко дворишта. Жена је однела дете, а сва лица милиционара. што. су,се смејала док је оно тапкало у овој про"страној пословној. просторији, — поново су постала озбиљна. Упета су, раније тражена досијеа. Водник је издао наређење, дежурни милиционар пожурио је да се обуче, а потом
стигла у Пету станицу милиције
је брзо изашао, Дата су телефонска обавештења... Људи су р
се вратили својој одговорној, озбиљној дужности,
Ова, Пета станица милиције у Другом рејону похваљена је недавно. То признање је значајно. Оно говори да се милициснари, који припадају Петој станици, залажу по свим, сложеним задацима, који на њима леже. Они су будни, да“ не дође до прекршаја, они откривају учињене прекршаје и преступе; воде бригу о поштовању закона, уредаба и прописа, који штите све грађане београдске, они су исправни, тачни извршни органи народне власти — а то није ни лако ни једноставно. Зато је похвала, с обзиром на строга мерила, обрадовала све милиционаре ове станице. ;
Х
Није лако добронамерном сеоском омладинцу, који се можда тек одвојио од оваца, да се привикне на бучну разноврсност великоварошког живота. Још му је теже да, привикавајући се на ту нову средину, једновремено савлађује материјал који касније треба да му буде „десна рука“ у вршењу његове дужности.
Он собом доноси добру вољу, искрену, народску готовост: да послужи народу и да буде користан .„На тој здравој подлози изграђује се, кроз. школу за милиционаре, чувар реда у нашем граду. Е
Школа за милиционаре пружа, поред стручних предмета, и општег образовања и учење закона, уредаба и прописа, на које будући милиционар мора да .се ослања при свом раду. Знање свега тога услов је да он не греши. Јер милициопар не доноси своје сопствене одлуке, он само при-
Милиционари на ку рсу за прву помоћ
мењује све што је Законом потврђено и прописано. Овом се школом не завршава школовање. Сви који имају способности и смисла обогаћују своје знање учењем гимназије, ниже и више, или подофицирске 'школе. Може се и даље, и у школу за официре, што отвара пут каснијим успесима и вишим чиновима.
У току целокупног школовања га и после, упоредо са свакодневним дужностима, спроводи се стална брига руководства да се путем канференција „саветовања и дискусија, Код младих припадника народне милиције изгради правилан став и однос према грађанима. Са једне стране они се навикавају да чувају свој ауторитет извршног органа народне власти, а са друге, да не Ин а аизУ свој положај. и, и што је најважније, никако, ни по Мему, да не личе на ста ре органе власти „који су дубоко омрзнути и којих се грађани сећају са презиром и гнушањем.
— Дуго је времена требало, прича Петар Албијањић, млађи водник из Осмог рејона, док су поједини грађани, поготово они који стоје по страни од свакодневних промена, а и.они старији, упознали наш однос према људима, наше задатке... Сећам се једне старице која се жестоко препала кад сам је узео под руку „приликом уласка у трамвај, а која је, потом, сва збуњена, захваљивала на помоћи.
Х
Не би се могло тачно рећи чији су задаци најтежи. Да ли милиције,реда у граду, да ли саобраћајне, пожарне, или заводске7
У великом, полумилионском граду, какав је Београд, кроз који дневно прође тридесет хиљада путника, по слу-
·_ Необориви докази
згушњавала се | давно поплочане, на Карабурми, водио се сасвим ме-
• Товорио је само двадесетротодившћи | Пајсвић, а мала, мусава девојчица, ра-
% ћ
жбеном и приватном послу: где је саобраћај, и колски и пе-
тшачки, сваки дан све живљи; где горе стотине хиљада ватри и.тде су међ; и комптиковани, услед густине "насељености, има ' сукобе и отступања раз_них облика (7502 Миа
Ма да ређе но икада раније, дешава се и данас да злонамерни, користећи стицај околности ,а често и небрижљи-
" вост самих грађана, псчине крађе или друге прекршаје, Милиционари настоје да се оштећени обештете, а прекрши-
"тељи привремено уклоне из здраве средине, казне и поправе,
Они трагају за крирцима и при томе корис ;
| нику и знање стечено у стручној школи: 1005
Велики је број милиционара за којима стоје велики у-
спеси на овом послу. Тако су, поред осталих, и Радоје Степановић, Милутин Јовановић и Божидар Милетин, успели да _на територији Седмог рејона уграте опасног
- _који“је починио низ краћа и оштетио е
| ву за суму од око два милиона динара. |
5 на зиду одељења за дежурног милициске
· јој припадају ова тројица, исписано је брижљиво "ски „Вуди будан чувар главпога града!“ Они то јесу. То исто записано је и у њиховој Ун МЕ
— Ја знам а моја дужност и мој позив пун одговор-
ности, али и и каже са очигледним поносом Милорад Ђурашиновић. -— Бити на страни доброга и раднога, а
борити се против злога и нерадника, то је у крви сваког ис- |
правног човека. А кад је коме то јомл и главни задатак, он
мора да се тим задатком поноси и да га испуњава што бо-
ље уме и може... |
Милорадове 6бчи, израз лица „и читав његов став поткрепљују оно што је рекао. Поткрепљују то и његова дела, Он је пронашао и ухватио три провалника, који су вршили провале само у задружним радњама.
— Бај тамо, тде су наши успеси, где су темељи нашег новог трговачког пословања, жестећи се, прича Милорад Ђурашиновић, — Тамо су хтели да грицкају ови пацови, да се себично окористе... Кад ти је то на памети — никакав задатак не чини се тежак... ДРЕА у
Тако мисли и! двадесетседмотодишњи Живко Живковић из Горњих Нушића, који се показао пожртвован при спроводу воза, и млађи водник Вучко Кузамовић, који је приликом хватања једног разбојника показао ретку снала-
~ жљивост „Тако мисле и сви они које свакодневно срећемо на нашим улицама, у (
у
ж
Прибрани, озбиљни, одмерени на свом послу, готови да помогну, саслушају, упуте, — у својим друштвеним п ријама и у мензи, они су ведри и весели.
Ту се живо разговара 0 спортским успесима „Милици онара“, о бициклистичкој чети, а нарочито о коњици, Она врши службу реда у граду, а њена екипа и појединци учествују у рпортским такмичењима. У тој средини човек се осети готово посрамљен ако не зна да је београдски ескадрон освојио државно првенство, ако није чуо за млађег водника Драгутина Симића, најбољег јахача, за Јевту Стојнића, командира вода, познатог препонаша „или водника Милисава Милутиновића, вештака стројевог јахања, што преведено на наш свакодневни језик значи: вештака у војничком јахању.
Ту се са много стручности расправља о успеху пропатандних такмичења по земљорадничким задругама, која су имала за циљ развијање коњичког спорта међу задругарима. Уговарају се вежбе, фолклорне секције, која је најбоља, ма
да се све секције спремају за фестивал. Са поносом прича |
културно-просветни референт о шеснаест одржаних приредаба, Нарочито о оне две у сељачкој радној задрузи у Добановцима, Разговарамо о Миланчету Ђорђевићу „који је стављајући свој живот на коцку, спасао дете испод воза, и кога је примио и сам маршал Тито, а онда и о ватрогасној чети, ко» ја је прва добила Орден заслуга за народ другог реда,
Ту сасвим спонтано долази до изражаја другарски однос, својствен овим младим људима; и они из милиције реда, и они из саобраћајне, разговарају о животној опасности којој се излажу милиционари-ватрогасци. Они потсећају да је две стотине припадника натрогасне милиције, са свим својим колима, радило четрдесет осам часова, без прекида, приликом поплаве у Шестом рејону. То залагање донело је и признање: осамнаесторица њих похваљено је и награђено.
— Мало је необично: али ми чувамо грађане „од њих самих“ „како ми то обично кажемо, јер смо принуђени да примењујемо новчане казне „како би навикли грађане на саобраћајне прописе м чување њихових сопствених живота, каже Славко Аврамовић, из саобраћајне милиције.
Ове је године био педесет и један смртни случај због саобраћајних несрећа, То је нешто више но прошле, и ма да саобраћајне несреће долазе углавном због непажње шо-
фера и самих грађана, милиционари, самокритички, примају .
део кривице на себе,
и ту, у тој друштвеној просторији, где се прича невезано, осећа се, из речи свих од реда, како је сложен и пун темпа живот нашега града и како је неопходно много старање да све тече својим правилним током. Али, исто се тако осећа и да ови млади људи, поред свог важног посла, који често односи и по шеснаест радних часова у току двадесет четири сата, живе пуним културним и спортским животом, раде идеолошкополитички и пролазе кроз разне стручне и партиске курсеве,
Х
Старати се о миру и спокојству радних људи нашег државног центра, о тековинама наше народне револуције, о свему оном што је драгоценом крвљу и неупоредивим напорима стечено и што је понос сваког нашег човека — то је посо тежак и велик. аЗто здрави, храбри, исправни младићи из читаве државе, који ступају у народну милицију, свеспио примају на себе значајне задатке и сваки од њих се заклиње својом чашћу и животом да ће, поред осталог, „ -. будно чувати тековине Народноослободилачке борбе и уставни поредак — народну власт и братство и јединство наших народа, да ћу верно извршавати постављене ми задатке. У циљу учвршћавања и развијања ових тековина и да ћу до последњег даха бити веран народу и својој Отаџбини Федеративној Народној Републици Југославији.
За прекршај ове своје свечано дате заклетве нека ме стигне немилосрдна казна војничког закона, свеопшта мржња и презир наших народа и проклетство отаџбине“.
Драга је та свечана заклетва сваком припаднику народ не милиције. Он је носи у себи и она га у најтежим тренуцима и најкомпликованијим ситуацијама бодри и помаже. Та заклетва му даје чврстине и она је, заједно са њетовом савешћу, сигуран путоказ за све његове поступке,
Кор |
Није само Синиша Пајовић, нашавши на улици Карабурме звлуталу девојчицу, понео је у свом наручју, и на тај начин извршио своју грађанску и службену дужност, сећајући се свога детињства у селу Турици у Срезу драгачевском, То чине наши милиционари свакодневно, у свим рејонима, Бринући се, са строгом озбиљношћу, о спровођењу У живот свих закона и прописа, они у свој свакодневни рад уносе толико човечанског, присног и народски једноставног, што још више подиже њихов ауторитет. Тај службено исправан а уједно човечански став изазива код Београђана поштовање, и за појединце милиционаре, и За ову установу,
истински народну . ЈУЛИ лубев у у.
(Совјетске власти вратиле су као „опасне“ југословенске медицинске и.научне књиге, међу којима и читанке, бук+ “ варе и,један ред вожње.) |
у %
порекњу да им брзи воз полази из Лапова у 5,37.
Е ТЕ |
звати
сте савремену тех- |
Љ 1 книце, колиграф- | аиста и.
7 да се продужи оружана ослободи-
у ;
у АДИО СТАНИЦА Слободна | | Трчка последње две недеље _ објављује одломке из књиге; / НМикоса Захаријадеса, секре· тара грчке, Комунистичке партије „Нова ситуација — нови задаци". Интересантно је видети шта пише Захаријадес о грчком народноослободилачком покрету, од окупације 1940 године па све до недавно, до битке на Вици — Грамосу. 4: Захаријадес на све могуће начине тражи у овој књизи оправдање за капитулацију руководства _ грчке родно-ослободилачке борбе пред онархофашистима и иностраним |интервентима. Варкиза је била тријумф за грчку Комунистичку партију, када се није послушало Тита
на =
лачка борба — кличе славодобитно Захаријадес, По његовом тумачењу, настављање ослободилачке борбе после пораза хитлеровских окупатора, и преузимање власти у своје руке, ( то би био авантуризам, и ништа више. Ко је саветовао такав „авантуризам" руководству грчке партије7 Нико други него маршал Тито и тадањи енглески премијер Винстон Черчил, Чудновате ли логике! Винстон Черчил је, по ономе што излаже Захаријадес, издао своју кла- | су и, како видимо, радио на потко-
У
павању позиција крупне грчке бур- 3 жоазије и иностраних интервената, 5 и то у оним часовима када је бри-,
танска војна и економска моћ већ била прилично спласнула. Такво шта досад још нико нигде у свету, па ни у самој Енглеској, није инкриминисао Черчилу, Природно је, када Черчил чује за ове „ортодоксне поставке" Захаријадеса, он неће моћи ништа друго да учини него да се гласно и задовољно насмеје [ глупостима грчких информбирооваца. Е
Ништа мање нетачније и циничније нису ни ове речи Захаријадеса: „Када је монархофашизам принуђен (после чињенице да је главнина Демократске армије ставила оружје к нози) да се супротстави свим овим проблемима и да тако открије сву своју неспособност да било шта уради за народ и земљу |. и да још живље покаже сву своју реакционарност, своје издајство и служење иностранству, Ево, зашто "монархофашизму мир пада теже од рата, ево зашто његове тешкоће и супротности расту уместо да се смањују, ево зашто и после битке на Вици — Грамосу наш унутрашњи проблем остаје нерешен..." Требало је, дакле, неколико година немилосрдне борбе противу грчких монархофашиста па да се дође до таквих. закључака какве мало пре помену Захаријадес. Класне супротности биле су оштре у Грчкој и пре рата, а заоштриле су се до Варкизе, још више продубиле отада до данас, Али зар је требало одложити оружје, капитулирати, и рећи монарХхофашистима — ето погледајте каква вам је ситуација у земљи. Није.
Још су увек у живом сећању наших људи, а поготову грчких револуционера, громогласни говори Никоса Захаријадеса грчким партизанима, одржани отприлике пре го-; дину и нешто више дана, Тада је овај грчки догматичар Информбироа шаком и капом сејао илузије народу Грчке. Он је безброј мМута, злоупотребљавајући поверење партиског чланства и народа, тврдио: Година 1949 биће година наше победе. Данас се види на чију победу је он мислио, Док је на једној страни обмањивао народне масе, демократско становништво Грчке, дотле је на другој страни, као што показује развој догађаја последњих месеци (издавање наредбе главнини Демократске армије: оружје к нози тојест позив и наређење за капитулацију пред атинским монархофашистима и империјалистима) сва његова војна и политичка актив-Ф ност је била усмерена на деморали- | зацију јединица Демократске армије и уништење демократског, рево'луционарног покрета Грчке. Захаријадес је на све стране проналазио разлоге и оправдање за своје контрареволуционарне _ подухвате. Ником није боље и погодније дошла, као наручена, · букурештанска
њу То ја
у
резолуција него ли њему. Спремно
прихватајући информбироовске подвале, учествујући и сам у њиховом
ковању, он је покушао да прикрије
стварне узроке за пораз грчког на-
зодноослободилачког покрета, Уме- 2 у сто да је заступао линију појачане И
револуционарне борбе, он је пошао!
;
' путем компромиса и капитулације.
А то у очима грчког народа и де“ мократске јавности вего
у свету није
авантуризам непријатељство
према народу Грчке и отворена кон-
трареволуција,