20. oktobar
“" пи Ри Е 1 а Бир “
Г ' – ПИ у Пубр Е— Жи пи · МА И (о М и У ЖЕ ~ · ћ · | 5 ~ с ~ % " 7 | МУ % (. Х Ли 7) : КА о“ ; " Е о ај - Ји и 5 Ц в а – : 5 · # та · њ . 4 г ; |
МИ 5 б | пи у |-
| МА а у РРА ИИНААААИРАААРРРРАРМАРААРАРРАИМАММА
ПОЗОРИШТЕ _ КУЛТ 96 "| тисиири |
ПАО
а Г
“Иг
ЈАТ
чу
_ БУДУЋА "У ЗЕМУНУ ПОСТОЈИ
—___ВЕЛИКО
| ИНТЕРЕСОВАЊЕ
ћ · ' -ју Земуну је прошле недеље одржана аудиција за пријем чланова у новоосновано аматерско позориште, Ово прво је стално позориште омогућиће _ многим грађанима Земуна, који _ због удаљености нису долазили у Ј адска позоришта, да чешће Рледају позоришне претставе' ТУ једној просторији Среског синдикалног већа било је у недељу, 15 овог месеца, необично живо. Пред (Вратима су ес могли видети радозали и нервозни људи различитог доба старости. Они би грозничаво ли сваког ко излази и смиривали оне који улазе. Жири је-био састављен од претставника Савеза културно-просветних _ дру" жшттава Београда, Месног синдикалног већа Беотрада и Среског синдикалног већа у Земуну. У жириу · био је и Предлог Динуловић, члан Народног позоришта, који је, углавном, водио аудицију. · Жири је имао задатак да од 45 пријављених с кандидата, највише из синдикалних подружница, одабере прву сталну позоришну трупу у Земуну. Многи од кандидата ниништа спремили за аудицију. к су имали жарку жељу да постану глумци,
На врата бојажљиво улази жена око четрдесет пет година. Марија
лар, задружни је службеник и први пут у своме животу – присуствује једној аудицији: На захтев жирија она почиње да рецитује, али убрзо стаје,
· — Добро, обраћа јој се Динуло„вић, замислите да сте момак који треба да крене на пут и од своје мајке тражите одело. Како би сте јој се обратили2
· Она је изненадила жири топлим; истинским речима:
, = Мама, дај ми одело.
· За три минута, колико је провема на аудицији, она није могла да схвати да је примљена. Одлазећи, збуњено је рекла:
— Извините, нисам се довољно спремила. Сан о позоришту гајим још од детињства. Тек данас ми се пружила прилика да га остварим.
сам збуњена,
Две пионирке, ученице трећег разреда гимнавије, такође су дошле да окушају срећу. Међу кандидатима могли су се запазити и неки ученици и ученице графичког предузећа. Једну ученицу у привреди, која није имала више . од тринаест година, ставио је Динуловић пред интересантан задатак,
— Пази, ово је залеђени поток. Лед при обалама је чвршћи него у средини, Покажи како би га прешла. Мала ученица пошла је опрезним, али слободним кораком. На средини је она са много пажње правила мале кораке, сва сконцентрисана само на то, да не сломи је „лед“. Последњи корак није ни направила. Ужурбано је скочила на „обалу" да се што пре отараси „леда". Одахнула! Она је имала маште и примљена је.
Од драмских секција једино су чланови „Слоге" дошли на аудици-
ју Чланови „Икаруса“, · „Стевана Рајића", „Ивана Милутиновића" нису показали интересовање за ново аматерско позориште,. Овакав однос према позоришту је тим несхватљивији. што би код сваког аматера — члана драмске секције, требало да амбиција буде усмерена на стално позориште, као последње достигнуће у његовом раду. Како је првом аудицијом одабрано свега 27 чланова, требало би, можда, ортанизовати још једну аудицију за чланове драмеких секција.
' Позориште у Земуну отпочеће са радом у току фебруара. Оно ће претстављати велики задатак за Савез културно-просветних _ друштава Београда, који ће морати да му пружа сву стручну помоћ, оквирни репертоар и друго.
ДАРИНКА АРЕАЛА венмевлвлвииилиимеививививимвенвивиетилнивиимионннонаноглиликепипоеливеменинеоиотиополеивеаниивајиванееивиевивиееиви ава
У ЗЕМЉИ
ЗЕТРАДЊА Новог Бео-
града у таквој је фа-
зи, да се већ данас мо-
гу сагледати контуре
будућег репрезентатив-
ног града наше социјалистичке домвине. Један од крупних успеха те изградње без сумње је импозантни Дом културе „Нови Ђеоград“, који је подигнут на пределу званом Тошин бунар“.
Дом културе „Нови Београд", по својој архитектури, фасади и интеријеру, наговештава како ће изгледати. читава његова непосредна околина, Кроз велики парк, који ће по. свом 06лику претстављати ерганску целину са Домом културе, долазиће се између широких зелепих алеја до главног улаза. Дом има огромни фоаје поплочан црно-белим плочицама и осветљен са близу 400 сијалица, које индиректном снежнобелом светлошћу дају плавим зидовима азурну боју:
Из фоајеа лево иде се у кон-
" цертну дворану, која има 550 седишта. Бина, је засвођена полукружним луковима Који се степенасто спустају према дубини саме бине. Тиме је акустика максимално искоритшћена. 990990695%%.
о.
· ЈЕДАН ОД НАЈЛЕПШИХ И НАЈУРЕЂЕНИЈИХ
Из фоајеа води пространо степениште од белог мрамора, поред импозантних бронзаних статуа Тита ми Лењина, у пеликудворану за бисскопскеи позоришке претставе, Ова дворана је двапут већа од концертне и има 1.050 седишта. Од улаза под се елипсасто спушта пре. ма бини, тако да посетилац несметано гледа претставу, Овај пад пода изразитији је од свих дворана у Београду, а са елипсастим плафоном, који је индиректно осветљен, чини једну затворену архитектонску цели"ну. Дворана има шест ложа м широку галерију. За позоришне претставе диже се биоскопско платно, које напред“ скрива позорницу. Кино-апаратура је једна од најмодерни. јих с којима располажу београдски биоскопи. Дворана је отворена приказивањем домаћег филма „Прича о фабрици“. Слика и тон били су тако чисти, да по мишљењу публике, премашују све београдске биоскопе. Испред бине направље. но је место за оркестар. Ту ће становници Новог Београда, до изградње нове опере, моћи да гледају и оперске претставе,
Осим ових дворана, и њихо-
БЕОГРАДСКОГ ДРАМСКОГ
ПОЗОРИШТА
ЕОГРАДСКО драмско позориште извешће почетком фебруара Шекспирову комедију „Како вам драго“, четврту премијеру у овој
сезони. Поводом тога редитељ др. М. Фотез у разговору са сарадником нашег листа, изнео је основне замисли о Шекспиру уопште, комедији „Како вам драго“ и њеној режији. — Шта је руководило дирекцију позоришта да стави на репертоар „Како вам драго“ %
— Наш ансамбл састављен је претежно од младих драмских уметника и тражило се једно дело, којим бисмо постигли запосленост целокупног амсамбла у вршењу једног озбиљног задатка, који би истовре- | мено користио и васпитању наше нове публике и одгоју наших чланова. Како је Шекспир још увек највећи домет драматургије и највећи учитељ позоришне уметности, пао је избор на ову његову комедију, као на једно од најпоетичнијих, а опет не најтеже изводљивих његових дела.
— Реците нам нешто о самој комедији — Комедија „Како вам драго“ пада у средње раздобље Шекспирова стварања, између циклуса такозваних краљевских драма им великих трагедија. Сматра се да је писана око године 1600, а штампана је први пут у фолио-издању године 1623. Лица и радњу узео је Шекспир из пастирског романа Томаса Лоџа „Розалинда“, а увео је три своја оригинална лика: луду Кремена, ме-
+:
Коло (рад А. Хутера)
А АТА ИРА РВИ ниавивиаваиввовививвинививиомаовиимарниввивиивика лиман авина вани ниоивиааинининвиинЕ
ланхоличног скептика Џејквиза и сељачку девојку Одри. Оквир сладуњавз Лоџове новгле Шекспир је испунио богатством свог духа и створио једну од најљупкијих ђ0омантичних комедија. Током читавог ХУП века то је дело било врло популарно, а касније је, захваљујући разним „обрадама“, готово пало у заборав.
— Како је режија пришла постављању ове комедије7
— Шекспир је био по речима свог великог савременика Бен Џонсона »душа свог века“, страшног и бурног. Велики хуманиста генијално је у својим делима поставио огледало свом времену и тако је дошло до Шекспировог реализма, који уочавају сви модерни шекспиролози. Делиа Беки показала је 1857 органску везу између стваралаштва Шекспира и мисли оснивача савременог материјализма Френсиза Бекна. По њеном мишљењу Шекспирсво стваралаштво је документ о ужасној друштвеној беди, која га је окружавала. Идеалистички театролог Јозеф Грегор класификује ову комедију као идеализовану „покладну игру“. И заиста, има у тој комедији, као и у ранијим Шекспировим делима, још много типичмог, заосталог и преузетог из средњевековних моралитета и мистерија: Типови се тек помало претварају у карактере, а радња полако прелази с плана алегорије на
план _ реалистичког _ приказивања живота. : Једна. од . епохалних заслуга
Шекспирових и јесте то, што је он преиначио стару примитивну форму и шаблонизиране маске заменио
ивинивиипирвлавиуавиимиливитиивнии пиитнипавипилививввимивииминипиввимивмниниве.
5 5 ; | 5 5 Е = Е Е | 5 |
ХИЛА НА а, " < "ба о" МЕ а ба
Дом културе „Нови Београд"
вих нуспросторија, као што су гардеробе, купатила и друге, У Дому културе има 40 других
просторија, међу. којима три веће одаје за пробе фолклорне, драмске и хорске секције кул-
турно-уметничког друштва „Но ви Београд“. Становници Новог Београда проводиће слободно време у библиотеци и читао.ници Дома културе, где ће им на домаку руке бити сва значајна дела светске литературе. Само првом испоруком добијено је преко 3:000 књига,
Летња тераса у облику 0громног полукруга, пред главним улазом, пружаће, покривена зеленилом, одмор м окрепљење посетиоцима позоришних и других претстава. Водоскок у средини терасе са бистром водом кроз коју се види раскошан мозаик у бојама, биће у спарним летњим данима такође велико освежење за посетиоце Дома културе,
Омладинске, фронтовске, пар тиске, студентске и службени-
/ чке радне бригаде дале су Новом Београду, кроз више од годину дана напорног рада ма, 0вој згради, један од најлепших објеката. Отворен 29 новембра, он је обележио на Дан Репуб-
(АМА ААНАНИНМММРАААААМАМААМАММААМАММИ |
КОНЦЕРТНА "ПУБЛИКА
ОРЕД пионирских железница, паркова, ресторана И позоришта лутака, наТИ пионири уживаће у-
скоро иу појединим у- |
метничким гранама — музици, балету и другим. Организација пословнице за културно-уметничке приредбе НР Србије извешће у дворани марионетског позоришта нР Србије читав низ интересантних концерата за нашу децу. Најистакнутији уметници, музичари, балетмајстори, чланови радио драме и веселе вечери, рецитатори и други извођачи износиће, за сада, сваке недеље пре подне занимљив, поучан и забаван програм. Најважнију улогу у овим приредбама имаће конферанса. Она ће деци, на приступачан начин, објаснити све тачке које се изводе и повезати их у једну целину. Конферансијер ће, на пример, пре наступа неког кларинетисте или фаготисте бојаснити какав је то инструмент, где се и зашто употребљава, а онда шта ће се извести на њему, од ког композитора, из ког времена итд.
На првој приредби, 28 овог месеца, певаће се арија Фигара из опере „Севиљски берберин“, затим ће на духовит начин бити изнете неке Народне загонетке,. један колоратурни сопран отпеваће песму „Славуј пева“. Конферансијер ће, пре ове песме, објаснити како се може људским гласом да имитирају птице. Даље ће деда Стојан вадити из торбе новости за пионире, у којима ће се често критиковати и неки недостаци пионирских: организација, али на живописан начин и кроз карикатуру. Балетски дуо Јасмине Пуљо и Момчиловић извешће неколико игара, На програму ће бити заступљени и неки дувачки инструменти и хармоника. После пе“ сме Ђуре Јакшића „Отац и син“, коју је компоновао Тајчевић, појавиће се популарни чика Прока.
[
.
, :
Унутрашњи изглед велике дворане
живим реалистичним личностима. Џрема томе, ми смо избрисали непотребне пасторалне елементе и празни еуфемизам, слаткоречивост стила и израза, који су били неминован атрибут Шекспировом времеву и укусу и настојали да што више подвучемо реалистичан план радње и карактера. Шекспир је живео и стварао у време владавине краљице Елизабете и њеног наследника Јакова 1, сина Марије Стјуарт. Ни Елизабета, још мање Јаков, нису били никакви идеални карактери. Упркос „великог елизабетског столећа“ кад је људски дух, ослобођен средњевековних сколастичних окова, створио велика дела Ренесансе — у то доба догађале су сеи многе неправде и окрутности, Краљевски љубимци једног дана би неограничено задовољавали своје ћуди и прохтеве, а сутрадан би губили главе на губилишту. Шекспир је био сведок тих збивања. и она су инспирисала његове краљевске драме и проузроковала каснији детеј» минизам његових трагедија, па су се нужно морала огледати и у његовим комедијама, после „Какс вам драго“ и „Богојављенске ноћи“ одмах долазе „Јулије Цезар“ и „Хамлет“. Тражећи, дакле, платформу за слику времена у комедији „Како вам драго“, ми смо је узели у приказу контраста између живота на двору и живота у АРрденској шуми. Настојали смо да тај контраст остваримо у читавом ритму претставе, који од мрачне атмосфере збивања на двору расте до ведре атмосфере у Арденској шуми, Као приказ сукоба између загушљиве труле дворске средине и здравих односа међу људима, основаних на љубави и природи — мишљења смо да нам то дело може сјајно послужити и данас, кад сви тежимо за Ренесансом друштвеног живота и успоном човека до здравијег друштвеног уређења. Тај смо мотив уградили у жанр наше претставе, настојећи да се стално осећа контраст живота на двору и живота у шуми. У томе смо се држали анализе шекспиролога Морозова: на двору влада злоба, грамзивост за влашћу и богатством, неправда, немилосрђе, неплеменитост — у Ар-
„денској шуми влада доброта, прав-
да, милосрђе, племенитост. Живот у Арденима није без сете, али је спокојан и има исцелитељску моћ. У шуму је побегло све што је добро, у њој је зли Оливер дошао до своје човечности, под њеним утицајем поправио се чак и опаки војвода Фредерик. Природа у Арденима није симболична, пасторална, него права пуна непогода али и милостива према људима, У њој се кидају - ланци неправедних односа и триумфују љубав и радост, Свако ко дође у њу, пошто је збацио са себе све вештачко, све што је нанесено, све што је случајно — постаје
——лр———
МАЛИ РЕЧНИК
је Ио
АДЕКВАТАН је латинска реч им значи |
једнак, сразмеран, одговарајући, подесан, АДЕКВАТАН ПОЈАМ је онај, који тачно изражава суштину свога предмета, док је АДЕКВАТНО САЗНАЊЕ оно, које је У пуној сагласности са стварном суштимом онога што се сазнало,
АМОРТИЗАЦИЈА новолатинска _ реч: постепено, под законом утврђеном плану извођено враћање неког дуга, нарочито државних зајмова. Даље, значи и судски , поступак којим се изгубљене хартије од вредности и документи оглашују за неважеће (мортификација),
лике, једно од најзначајнијих постигнућа на Новом Београду У току прошле године,
У каснијим приредбама учество- | ваће и велики ансамбл. Уз учешће симфониског оркестра Радио-стани-
тим више, што,
ШЕКСПИР НА СЦЕНИ |
сно што јесте. То не значи удаљавање од живота, то је афирмација другот, бољег живота, на другим основама, другог друштва прожетог човечношћу...
Триумф љубави и радости настојали смо да изградимо до завршне кулминације с претставе, Познати шекспиролог Бредли каже да „Како вам драго“ садржи не неопходно најпотпунију слику Шекспирове душе, већ најтачнији израз његове природе, његове уобичајене свакодневне нарави. Да бисмо изразили тај високи квалитет овог дела ми ћемо употребити и елементе сценографије и сценске музике, У претстави су запослени сви чланови и они су својим задацима пришли с максималним еланом и једнодушном вољом да тим делом, пуним поетског оптимизма и младеначке вере у живот, наше позориште да претставу која би на публику пренела тај оптимизам и ту веру, који су
нам данас потребни у савлађивању тешкоћа што нам се супротставља-
ју.
мита
ГДЕ ИДЕШ 2 ИЛИ: КУД
АЛП свет, особито неким покрајинама, много греши у употреби глагола који казују кретање и мировање. Чућете чудноватих реченица: Идем на Калемегдан и ИМдем на Калемегдану!, Живео сам у Београду и Живео саму Београд. — То је код понеког узело таквог маха да му се чини да друкчије и не може бити. — Има покрајина које не разликују у оваквим случајевима глаголе кретања од глагола мировања. и на запажају разлику у употреби падежа с тим глаголима. Међутим, с мало се муке може запазити да је ту врло одређено и оштро постављена разлика.
Сем онога што смо рекли у прошлом броју, треба памтити да глаголи кретања иду с четвртим падежом. Тако имамо: Идем у Београд, Идем у шуму, Излазим у друштво, Долазим у школу, Полазим у село и сл.
Ако се пак глаголом казује мировање, узима се седми падеж. Тако ћемо имати: Био сам у Београду, Живео сам У Чачку, Станује у Великом Селу и сл.
Исто тако запажамо да,и уз један и уз други падеж имамо предлог у (у Београд, У шуму, у друштво, у школу, У село и сл. потом: у Београду, у Чачку, у Великом Селу). Али је исто тако чест и предлог на, па имамо: Попео сам се на таван, Он је на тавану, Он је изашао на улицу, Он је на улици и сл.
Нешколован свет чини мање грешака него они који су били нешто мало у школи, али нису добро учили, нису добро упамтили ни уочили разлике у употреби ових глагола...
И док ја овако размишљам и бележим, — одједном неко на врата; куц, куц! . 3
— Улазите! — готово љутито викнух,
—' Немојте ми замерити! Дошао сам У Бедграду, а не знам се окренути. Ја сам досад био у унутрашњост, па ме посао довео и у Београду...
— Чекајте, човече! Готово вас не разумем. Јесте мој језик, али врло рђав језик, страшно погрешан,;.. Ето, ја баш о таквим случајевима пишем; глаголи кретања...
— Не знам вам ја о томе много. Видео сам да код нас они што су ишли у школу не говоре баш (као прост свет мота краја. МИ сам се заплићем, чини ми се некад и нагодим, али ми се овде смеју чим зинем.
— па дабоме! Смејаће вам се свуда они који знају језик! Ви знате језик, али се трудите да говорите „књижевно", као тобожњи учени људи, а невидите да правите од језика чудо и несрећу! Мислите да само треба окренути им не говорити као други свет, па ће бити лобро. Има вам ту правила, мој брајко! |_— Код нас свет чини јелну грешку, каса само на један начин: Идем у Београд
А МО Ме ДА ФА в "КАКО СЕ ПИШЕ
це приказиваће се читаве балетске сцене, на пример, из „Копелије“ и »„Продане невесте“, У симфониској литератури, сем тога, постоји приличан број дела, писаних за децу, која се код нас ретко или никако нису изводила. Тако је предвиђен Сен Сансов „Зоолошки врт“, у коме се кроз разноврсне инструменталне боје подражавају животиње из дечјих прича, Хајднова „Дечја симфонија“, „Пећка и вук“ од Про| Ккофјева и друга слична дела пружиће нашој деци културну и занимљиву забаву. Уколико се буде набавио материјал извешће се, "касније, сценски и Респигијев „Фантастичан дућан“, То је продавница играчака, у којој лутке и друге играчке играју уз живописну музику, која карактерише сваки 06јект из дечјег царства играчака, чини га потпунијим и оживљава та.
Оваквим приредбама у марионетском позоришту НР Србије обогатиће се живот и традиције ове дворане. Пионири ће, налазећи у њој разноврснију културну забаву, чешће долазити у ову зграду. На тај начин 'просторије марионетског позоришта постаће још драже нашој деци и претвориће се у прави дечји дом културе и уметности,
ИДЕШ, КУДА ИДЕШ
и: Биосам у Београд. Али ви сте сасвим наопачке окренули. Чули сте да учени свет говори: Идем у Београд и: Био сам У Београду, па мислите као да треба подврнути језик и говорити како говоре недоучени, они који мисле да треба говорити мимо други свет и да ћето бити добро!
— Не ваља вам то! Боље би било да сте остали У свему при, ономе како код вас народ говори. Била би само једна грешка, Овако — све наопако: две грешке. Кад питате некога ви кажете; где идеш2 А то не ваља. Речју где пита се за место мировања, и ту се узима седми падеж у одговору. Дакле; Где си био, Где си живео, Где си становаог, Где спавашт и сл. Одговор ће бити: Био сам у Београду, Живео сам у селу, Становао сам у граду, Спавао сам у постељи. — Кад пак питате за место у које се ко креће, у које неко иде, треба рећи: Куд идеш или: Куда идешт, Куд путујешт, Куда си прошао и сл. Одговор би био: Идем у школу, у Београд, Путујем у унутрашњост, Прошао сам улицом. Запажамо да се прави разлика У употреби питања куд и куда, Додуше, и они који знају језик често мешају ове две упитне речи (куд и куда), паће рећи: Куд си кренуо и Куда си кренуо. Ту и сам глагол казује циљ кретања, па ни те речи куд-куда не сметају ма како се употребиле. Али можете питати: Куд путујешт — Одговор ће бити: Путујем У Дубровник. Потом ће вас ваш сатоворник питати: А куда путујешт Он је мислио: којим путем, којим правцем, у ком правцу. А ту би се одговорило: Шутујем преко Загреба, пре ко Сарајева и сл, У западнијим крајевима узимају у таквом смислу куда, а за одређивање циља само реч камо, дакле: Камо идешт — У Загреб. — Куда — Преко Винковаца.
— Ми треба да упамтимо бар разлику између где и куд(а): где се узима кад се пита глаголом мировања (Где си био, седео, учио, спавао), а куд(а) кад се пита глаголом кретања (Куд идеш, трчиш, јуриш, журиш, наглишт) и казује се циљ. Али треба разликовати кад вас неко пита за правац кретања: Куда идете у Загреб, Дубровник, село м ел. Он ту зна циљ, место у које идете, али не зна којим путем идете, у ком правцу идете, којим правцем идете. |
— "не ваља, дакле: Где идешт него: Жуд идешт (кад се мисли на одговор; идем у Београд.) или: Куда идешт (кад се очекује одговор: Идем преко Мале Крсне, преко Смедерева, преко Вељева, разуме се — за Београд, у правцу Београда и сл.), али је сасвим правилно и: Камо идешт (у значењу како смо имали у предњим примерима, где се оподује одтовор: Идем у Београд, дакле циљ).