20. oktobar
|
! '
Преко пута Југословенског драмског позоришта, на ивици тротоара, налази се ова „колонија> чистача обуће што доприпоси нереду у ма=
шем ужем градском центру
ин и 6: љае, љ
очетком јануара месепа дошао
сам на стовариште „Огрева“ у
· Франпуској улици да подитнем дрво на две К-1 карте. На шал. теру ми је другарица, која нздаје бонове, отсекла купопе из обе кар: те и наплатила метар дрва, У вамену за то примио сам једну цедуљу за дрва и једну за стругање.
После дужег трчкарања и обавезног цењкања са кочијашима, погодио сам кола и заједно са кочијашем стао у ред где се издају дрва. Кад сам дошао на ред пословођа је почео да мери дрва у раму пола метра.
— Шта то радите, упитао сам зачу“ ђено, Г
Пословођа се љутито окосио на ме» не:
— Шта се чудитер Не могу вам дати два метра кад имате само једну цеду“ љу на пола метра...
Настала је расправа. Пословођа ми је најзад објаснио да треба да идем код благајнице п да тражим још једну цедуљу, пошто је, вероватно, „погре»
Када сам од благајнице затражно још једну цедуљу планула је и почела да виче на мене, називајући ме свакојако. А када се мало ститала, још увек љу= титим тоном, је рекла: |
— Ја се специјално вас сећам. И знам да сам вам дала две цедуље од по пола метра.
„и више није хтела самном да раз> говара.
Био сам у педоумнип. По савету не ких грађана, који су били пред шалте» ром, пошао сам код шефа канцеларије, Он ме је саслушао и обећао да ће лично да извиди ствар. Потребно је само било да причекам до четири часа по под“ не, кад се заврши. издавање дрва, да би се према бројевима налога закључи. ло да ли сам добио један илп два, Ма
ПОЛИВАЈУ
ВАКОМЕ је познато да се полп-“ вају паркови, скверови п друга потрављена места. Поливају се, да се освеже, Међутим, београд“ ским улицама није потребно 10 ливање. Није им потребно, тим пре, што их пије потребно освежипти у ова
о
_| зимске дане, Београдске улице су пр: || љавв и нужно их је опрати.
_ ЗАГАЂИВАЊЕ ВОДЕ УЛИЧНОГ БУНАРА У ЗЕМУНУ
О“ уличне пумпе у Стаљиновој
улици у Земуну приликом топљења снета кроз отворе резер“
ј|воара пурила је вода у бунар. С обзи-
ром да је поред саме пумпе аутобуска станица, па којој има пуно опушака од цигарета п других отпадака, то је ова вода још више загађена.
Како онакав случај зацело није једипну Земуну, јер су пумпе сличне, а грађанство се у највећем делу снабдева пијаћом водом са ових уличних бу“ || нара, сматрам да би требало ову оласност што пре отклонити, у интересу
"|| здравља стаповништна овога краја.
а
Миомир Јовановић
ШТА СВЕ МОЖЕ ДА СЕ ДЕСИ У ПРОДАВНИЦИ „ОГРЕВА" У ФРАНЦУСКОЈ УЛИЦИ
ишли омашкаРр. Даје омашка благајница
УМЕСТО ДА СЕ ПЕРУ, БЕОГРАДСКЕ УЛИЦЕ СЕ
то време блата је више него обично и
· да би се то заиста спровело, требало.
да сам по подне имао важног посла, морао сам да чекам, не својом криви“ цом. Међутим, кад је било око четири сата, благајница је напустила посао п пошла кући. Пролазећи поред мене са» жаљивим гласом ми је добацила:
— Вн још чекате! Баш вас жалим...
У четири часа пошао сам са шефом стоваришта и већ код првог издавача утврдило се да ми благајниџа није издала два налога. Љутит, шеф је потражио благајницу, али је она, наравно, већ била отишла.
Сутрадан, ћутећп као заливена, благајница ми је издала још један бон,
Љ
Да ли је ово непажња, непоштење би могла рећи оно исто што ни шеф стоваришта: да причекам до четири часа па да закључимо по новџу, уместо да плаце п виче, а полазећи, благајпипа је морала знати да има вишак од 260 динара. 5 Није у питању само пола метра дрва п 260 динара, што ва мене много зна. чи, у питању је како се послује на на шим стовариштима, где људи често по левремену чекају више сати, тубећи притом своје драгоцено време. Сматрам да на оваква осетљива места, где су гужве и нервоза, треба поставити уљуд“ није и савесније чиновнике. о С. Јовановић
А шта раде људи којима је дужност да сперу блато и прашину са београд“ ских улицаг Они свој посао обављају „јаватлиски“, олако, Уместо да сперу житку масу, која покрива асфалт нај. већег броја београдских улица, услед велнког броја новоградњи, опи, не' за» државајући шмрк на једном месту, по. стижу да се блато разводњи и да буде још незгодније за пешачки саобраћај.
Нпје свеједно Београђанима да ли се њихове улице у току јесени, виме п пролећа „освежавају“, пли перу. Јер, у
оно се мора спирати да би се граду о: безбедила неопходна чистоћа. Међутим,
би завести контролу пад људима којлма је стављено у дужност прање улиџа.
В. И.
УКЛОНИМО БАР ПОЛОМЉЕНУ ТАРАБУ
ЕД крају Немањине улице, с леве стране, на самом Тргу Дни-
митрија Туповића, велики плаџ је ограђен старом и поломљеном тарабом, која је ругло за овај трг п за чи. тав Београд. Полутруле летве, пскидане на више места, нскрпљене плехом од старих канти, нахерене п склоне паду, ни мало не доприносе реду у на-
шем граду. < " Д. Ђ.
РУГЛО ПРЕД УРЕДНОМ ЗГРАДОМ
На углу испред Шесте мушке гимназије још од пре рата стоје ископани темељи за грађевину.
Они су два до три метра испод нивоа улиџе. Време је учинило своје. Земља се одроњава и сав је тротоар већ упро· пашћен, Да не би почела да пропала и улиџа, а исто тако да би се заштитили животи деце, која у великом броју до: лазе свакодневно у Шесту мушку 4 Трећу женску гимпазију, потребно је ла се ови темељи искористе за сврху којој су намењени, или ла се хитно затрпају н терев нивелитше,
а Н.А.
у
АЛПКЕТА „20 ОКТОБРА Ф РАДУ БЕОГРА ЛДОСКИХ МЕНИ
Одбори претплатника најбоље ће
контролисати рад мензи
ИТАЊЕ исхране београдских трудбеника треба и мора да стоји у центру пажње, како одговорних управа предузећа и синдикалних подружница, тако и посебних одбора, састављених од изабраних претплатника, који ће, као најзаинтересованији, моћи најправилније и детаљно да контролишу рад мензи. Јер је значај правилне и добре исхране од велике важности не само по здравље и живот,
трудбеника.
већ и по рад и радне успехе
_ (Основна правила здраве исхране
АНАС је више него икад пита“ ] ње исхране врло актувлно. Па
то угазује и ова анкета „20 ок-
тобра" о мензама: Ми се надамо
да ће се после ове анкете от: клонпти, свакако, многе грешке у друштвеној исхрани код нас, Стога је потребно да буду познати и прихваће“ ни извесни принципи, који чине основу добре исхране.
Питање здраве исхране дапас ванпма колико лекаре толико; и грађане. По нашем мишљењу, начин исхране труд“ беника треба да занима све одговорне, а нарочито управе предузећа и синдикалних подружница.
Наука о исхрани данас је донекле утврдила да се начином исхране може деловати на телесне, духовне и интелектуалне особине човека, па и целог народа, што је од великог значаја. По требно је да нови принципи исхране буду такође познати најширим слојеви“ ма парода. Ако се само ти принципи остваре то би већ била виматна рево· луција у исхрани. Ево неколико тих прининпа.
Важност уредности у оброцима
Тај прпнинп врло занимљиво приказује опит великог руског научника Павлова о условним рефлексима, Овим опитима доказано је да кад се псу пру“ жи јело које он жели, опога часа његов стомак почиње да лучи сок пеопходан ва варење. Тај сок је изазван жељом, апетитом, психичким надражајем. Али ако у истом часу кад се припесе месо неко удара на клавиру једну одређену ноту иако се овакав опит понавља не ко време, иста нота на клавиру нзазваће и без меса лучење сока, На тај начин нзазван је такозвани условљени рефлекс. Занимљиво је да нека друга пиота не изазнва жељени рефлекс, односно лучење сока.
Слично томе, Код човека, време, доба дана, навика, најчешће – условљава овај рефлекс, лучење желудачног сока. Другим · речима, ако се оброк узима сваки дан у нсти час, психично услоп-
_љено лучење стомачног сока, као код
пса кад чује одређепу ноту, пзазвано је у тај исти час и кад оброка нема.
"Разумљиво је онда колико је варење
олакшано ако се исти оброк узима сва“ ки дан у псто време. Свеједно да ли ће се ручати у 12 илп 14 часова, али је важно ручати сваки дан у нсти час. Код нас постоји израз „прегладнити". Неко, реџтмо, не стигне да једе кад му је време, кад је осетно глад, после то» га, нако је гладан, једе тешко н без воље. Стомак као да се бупи што га у невреме _узнемиравају н тај оброк,
свакако, није довољно пскоришћен, он
је донекле промашпо свој циљ.
Кад би се, рецимо, што је могуће више придржавали овог принципа о у редности оброка, наши људи би патили мање од болести стомака, јетре и жучи Зато уредно узимање оброка треба да постане навика и право; н да то право буде неприкосновено, да се поштује, Отступање може да буде, али изузетно.
Нампрнице морају да буду свеже
Ми се, такорећи, трујемо ако су намирпице илп јела мање или више са» чувана, ако нпсу довољно свежа, било да су неке намирнице дуго стајале до спремања, била да су се рђаво чувале после спремања. Јаја н риба, на пример, врло се брзо покваре, а ако 'поле ппсу свежи могу да буду опасни. Изнутрпце (џћтерица, _шкембићи, превџа, мозак итд.) могу, такође, да булу врло опа“ сни, затим по реду долази месо, поврће, па воће. ;
Те су ствари опште познате у теорпји. Али се у пракси ређе примењују. Код нас се често, нарочито Код сељака на пијацама, виђају намирнице изло“
— Море, Симо, поноћ је прошла! — Бити ил не бити питање је сад!
Будбоносни тренуци
жене пипању п кушању купаца, јела изложена сунцу и прашини, и тако даље, Треба знатни да се често по укусу не познаје јело које више није све: же,
Питање свежих намирниџа и њихово чување треба да буде брига поједина. ца п одговорних. Шире увођење апарата за хлађење и што већа продукџија леда су и за то један од наших важинх п»дравствених проблема,
Ово је од нарочите важности за мензе, јер устајале намирнице и храна у мензама _ повлачи _ разболевање — мноштра, Већа потрошња пресних, сирових намирница: воћа, салате п поврћа
Иако су, бар по нмену, свима познати витамини, ипак се сирова храна код нас још пе једе довољно. Болесници, који. ма недостају витамини, радије их увн. мају у облику лекова, место да их узимају у воћу, салати и поврћу и тако даље, Другим речима, место да исправе своје грешке у исхрани, што би било Корисније н много прпродније.
Не мислим овде на исхрану пскљу.: чиво спровом храпом, што је заблуда, према резултатима који су забележенп. Оно што је важно то је да уз сваки оброк треба узети нешто сирово. Поред воћа и салате, један француски лекар препоручује да се сваком куваном по-
врћу у часу служења дода мало сиро• вог истог поврћа, претходно псецканог или пзрендисаног. На овај начин по“ јачава се укус јела, а у исто време и његова вредност, у погледу витамина,
Није потребно јести мпого меса
У питању употребе меса није још по. стигнута потпуна сагласност међу на учинципма, Али сви се слажу у конста.“ тацији да већина људи, кад могу, узл“ мају више меса нето што им треба. Из хигијенских разлога, ако не из екопом. ских, треба јести мање меса. Код пас из традиције, нарочито у унутрашњо“ сти, једе се много више меса него што треба. Можда о оваквом начину исхране ми дугујемо извесне карактерне 0: собине, али зато и већину болести сто. мака, јетре п жучни, шећерну болест и тако даље. нашој земљи, која има све услове за сточарство, треба у бу“ дућности сувишак меса ваменити сиром и млеком.
Сви ти принципи не изгледају можда много нови. Често се о њима говорило и писало. Па нпак кад би само једном билн у потпуности схваћени ин приме. њени, то би значило запста велику ре. волуцију у исхрани, Која би имала значајне последице по здравље н на. чин живота људи.
Др Ванђел Тасић
ЛОША ХРАНА У запуштеном ресторану
У оквиру Ваше анкете о мензама хоћу да изнесем стање у ресторану „Маратон“ у Трећем рејону.
Пре свега, у новембру је цена хране за ручак и вечеру износила, 900 динара, у децембру 1100 а У фебруару 1.200 динара. Са повећањем цена храни квалитет се погоршавао. Јела су потпуно посна, скоро без икакве масноће, а јако забиберена и запапрена са мпого лорбера им соли, (чак и шаргарепе, која је по себи слатка и не трпи ове зачине). Ово претеривање у зачинима потпуно је излилшно, јер на сваком столу постоји сланик, у коме има и бибдера, тако да се сваком пружа могућност да по вољи заљути своје јело.
Храна је потлуно једноставна, Ку- |
ва се само: пасуљ, купус и кромпир, и то у најпростијем облику. Овај програм се понавља непрекидно. Ни једном нису кувана јела, која се могу зими кувати: сарма, мусака, паприкаш, кромпир паприкаш итд. Мешено тесто (колачи) добијају се увек исти и у веома малој количини. Хлеб је увек бајат, рђаво печен и у малој количини.
На столовима нема ножева ни довољно чаша. А тањири, кашике и виљушке, као и чаше, нису чисти, поготово за другу партију претплат-
ника. Петар Јанковић
х
Претплатници се не усуђују да затраже чашу воде |
Ништа добро не може да се каже о понашању особља према претплатницима у мензи код „Мостара“. Сервирке ословљавају претплатнике са „ти“, наређују да се за столове седа по реду, тако да често мужеви не могу да ручају са својим женама, које касније стижу, или обратно. Свакодневно долази до свађа и 32> ђевица, што показује да су прет-
платници и особље мензе два зараћена табора. Претплатници се не усуђују да затраже чашу воде, а приликом тражења додатка, који се у свој мензи некипут издаје, долази до објашњења.
Јело је једнолизно: чорбе, увек истога укуса, варива од кромпира и' пасуља. Шремија је кад се сервира кромпир пире са каквим сосом. Све је то у сасвим малим количинама, као за болеснике.
Имао сам, нажалост, прилике да видим крпу којом се брише посуђе и тога дана, због овог призора, мо рао сам да одустанем од ручка.
Свакога месеца, приликом уплате за мензу, ствара се велика гужва због које многи, који не стигну да уплате на време, остају без оброка за тај дан. Исто тако остају без оброка и они који последњи стигну У мензу, јер се количина хране не израчунава тачно, тако да увек нешто недсстаје,
Нужно је у овој мензи, у што скоријем времену, извршити ревизију, како би се сви ови недостаци укло-
нили, К.К. ж
Симпатични и несимпатични претплатници
И Позоришна менза спада у ред слабих. Она, се, додуше, бори са тешкоћама у погледу просторија 38 справљање хране, Кујна је смештена у сутерену, сасвим нехигијенском, а магацин и подруми загађени су. Вентилације нема никакве и 0собље које у тим просторијама ради често побољева.
За управника је постављен бивши пиљар, човек нестручан, који, и поред добре воље, пије у могућности да побољша стање. Јеловник је најједноставнији: пасуљ, кромпир, КУпув, Особље је размажено Понаша се неуљудно и дели претплатнике на: „симпатичне“ и „несимпатичне“. Јела су, поред неукуспости, папрена. У последње време тесто је реткост, а нема ни компота ни салате,
Што се тиче трпезарије она је хигијенска и добра, м. н,
х
Једно оправдано питање
Ма да је већ писано о радничкослужбеничком ресторану „Вардар“, нужно је напоменути још један моменат, управо, поставити једно питање; шта се ради са хлебом, који остане од абонената, који не стигну да дођу на ручак или вечеру Ово питање постављам стога што се не даје додатак у хлебу онима, којима је одређена количина мала.
Сматрам да Дирекција за друштвену исхрану треба да реши ово питање. Или да се тај хлеб даје као додатак, или да они који нису стигли да дођу на ручак или вечеру касније добију то своје следовање хлеба по бону, с обзиром да је менза примила ову количину хлеба која је претплатнику отсечена са његове карте за снабдевање, 5 | сл.
поптапеневтне |
гљ
; 5 |
Пре првих пролећних дана крешу се београдски дрвореди
весогтосоовоосвоссстоосововововососсосеосоовево
јр о уређењу
ИЗЛОГА
.
|
5
Н
5
•
5
|
г
•
;
|
.
•
•
:
•
•
5
[]
•
: ЕДОСТАЦИ београдских изло“ 2 га не потичу само од претера» 5 не натрпаности, од накарад8 ног „украшавања" неукусним : сликаријема, од прљавштине # и прашине која се тамо скупља, Че“ | сто грађани застају пред трговина“ : ма иза чијих окана (која су увек з замазана) стоје изложене фланел“ | ске спаваћице и други артикли кон2 (фекције, потпуно изгужвани, став: љени онако како су извађени из баф ла. (Тако, на пример, у Народном ; магазину број 1. у излозима према. г кафани „Загреб“. налазе се неисј пеглане и прљаве мушке пиџаме и 5 изтужване фланелске женске спа“ : ваћице).
5 Код таквих и сличних призора г купци се неминовно питају: да ли рсу они, који су стављали у излоте : ове неуређене артикле, одговорни : за оно што чине им да ли знају чему % излог служи. Да ли знају да је из% лог репрезентативна изложба рад5 ње, а и слика целокупног њеног по: словања. | 5 Нужно је, стога, истаћи да није 2: питање излота уско питање 'трго: вачке радње, залруге или предузе: ћа коме он припала. већ да од уре-. % Ђења излога зависи донекле им уре“ ! ђење читавога града. Излози су 5 једно и одраз степена културе, на % коме се налази наша трговина. Зато % баш, оно што се пружа посматра % чима иза стакала излога, нихколико #'не одгбвара.све бољем кталитету 5 робе коју производе наше фабрике, 2 предузећа и занатске радионице.
• : Кад је могуће укусно уптелити из5 логе тотовине „Мајка и дете" у : Кнез Михеиловој улипи, тртовина: 8 „Текстил" продавница бпој 59 и 84 > ф као и излог трговине „Обућа" број | : 4. значи ла је могуће унети више ре: ла и смисла за лепо и у остале из% логе, у кође се ставља Слична роба, • 5 Још увек тужи излог залружне 2 % продавнице Првог рејона, број 26, : чепотћебан и нмеукусач цртеж. У % пролавници .„Текстила" број 22 налези се „слика" женских ноту, која оставља утисак порнотратђћије,. а У излогу прелузећа за снаблевање ме“ лдипинским. прибором и урећајима НР Србије „Мелицински импстру“ мент" налазе се медицински столо“ ви. инструменти и апарати, покри“ вени слојем праштине. Исти је случај и са оптичарском радњом Божидара Савића на Теразијама 24. где је иза окана главни „артикал" праштина. Парадоксално да и Градско предузеће за декорацију и при“ мењену графику ретко уређује свој излог и да је декорација овот пре“ дузећа често под прашином.
Због свега овога нужно је повести озбиљно рачуна о свему оном што долази у излоге, у каквом ста= А њу долази у излоге и како се ком~ 54 понује уређење излога. Доста је У овом смислу било нереда.
ИЗЛОЖБА“ ФИРМИ
Улици маршала Тита, уз Бам Трг митрија Туцовића, и дан данас је у: у кућу број 70 „украшен таблама
: : : : : | : : ; ; ; : : 5 5 : ; :
фирмама.