20. oktobar
ЈАКА. 0п
са друте Савезне изложбе уметничке фотографије; Омладинње играју (снимак Тошо Дабад — Загреб)
РОРРАМН који се штампају за концерте које организује Пословница 2а културно-у“ метничке приредбе Савезног министарства ва науку ни
културу веома су лоше састављени и
не одговарају својој основној сврен.
Из програма публика не треба само да
види која се дела изводе, већ да се упозна укратко и са перподом у коме је живео компознтор,-са битним карактвристикама музичког дела које се из. водн, са стилом и садржајем композиџије, 'А прогрвиш, које штампа Пословнире састоје се само од навођења вивна комповштора н дела које се илводи, __Овд покаљује да се питању састављаља протрама пришло само као техничком,
штампарском, а ие сивата се да помоћу програма публика може да боље упоана поједина дела,
ПШозиста је ствар да ее једно музичко дело не може добро упознати ако се само једанпут слуша. Сваку већу комповицију потребно је чути неколнно шута па да се добро схватн, И взато је веома потребно штампати такво програте из којих ће публика бити добро обавештена о садржају појединих кошпозиција које се изводе, да би касније при поповтом слушању могла ду“ бље де схвати уметнвчко дело, Али, тавеиш програми се не штампају и пу баика добија само штуру информаци“
ју исто пао п у огласу у дневној штампи. '
Једња од прупањи грешака придиком еастављања програма који се штампају ва публику састоји се и у томе што се инкад не дају = цратке биографије диритенагта, пијаниста, внолиннста, који учествују у првођењу, а исто тако и домпорнторв, чија се дела први пут ваводе.
Примера. има н сувтите, јер се протрамн ва исти начин штампају, Погледајмо само последње солистичке и симфониске копцерте. На програму 84 Шопеново вече пнјанисте Фреда аи. ка овначене су само композиција које ће свирати, бед нкалвнх других објаш“ њења, када су пнсане, шта изражвева" ју итд. Програми ва концерте пнјанистзла Моник де ла Брнтолерн још гдрб су састављене, На концерту од 24 јапуара нису наведени ни стадови Бе. товенове сонате оп. 110 која се веома
ретко нвводи у Београду. У истом про“
граму пише и: „Шуман Карнепал ољ 9", Ово Шуматово дело састављена је
НАНО НЕ ТРЕБА ШТАМПАТИ НОНЦЕРТНЕ ПРОГРАМЕ —
од двадесет мањих музичких слика ко. је имају своје називе. Пословниџа сигурно није сматрала за потребно да их наведе, рачулајући, ваљда, да сва пубдаика зна у танчине називе тих слпка. А веома мали круг људи добро познаје ту компознцију. Исто се догодило ! на другом копџерту Моник де ла Брнтолери, где су на програму 'изређане само Шопенове композипије п Карне. вал од Шумана. без икаквих тумачења.
Још је гори случај прилпком соллстичких концерата певача. Наслови песама појединих комподнтора штампају св на италијанском јевику. На конперту Станоја Јанковића, од 18 децембра прошле _ године, инше „Дуранте : Метића мифо атпот, пи даље Карасими: мифогјо пуо соге". Ово је дато без н-
каквог превода. Сад, или публика морв
да понесе на концерт нтазијанско. срп“ ски речник, или Пословннџа сматра да сва публика зна италијансли. Исти је случај и са програмом за концерт Ани. те Мезетове. У програму дословце пнте: Дуранте: Рапта, дапла, ин Глук: О де! пио Чојсе атдог. Наравно о не. ким ширим објашњењима појединих пе» сама и арија, као п стваралаштва ком» повнтора нема ни говора у тим програ» мума.
За срлиститки концерт Енрика Ман, нардија исправљено је „озбиљно“ от» ступања од ове неправилне праксе. На» пнсава су објашњења и то тако оскудна, маглонљта и церазумљива да пу, блиди не могу иншта да помогну при слушању пкопдерта. Објашњења су дата
гра Батовенову сонату А-дур оп, 69 24 внодоптело и клавир Објашњење из
води само пеполико реди и у њему се наведи да је Бетовет у једној посвети ва + ведру композицију вапнсао; „Ирмеђу туге и суда". Зар је то до: вољно а објашњење једне велике со пате! Овакво тумачење, свакако, делу“ је више смешно мега овбиљно, На про» граму је штампано и објашњење а сопату Вирина Маннардија нв то такд нерарумљиво да та могу сиватинти бамд професори композиције и ђаци мувнч, ких школа. Ево шта на крају објашњења пише: „Сем тога је избегнуто па, реалелно“ вођење тлавова' ба терцама, секстама нтд“ То је све. (Ово „итд“ стварно много објашњава публици! На истом концерту првођена је н Брам“
_вова и Бревелова соната, али никаква, чак ни оскудна објашњења, публици
нису дата | | ·
Што се тиче програма за симфонпске концерте опи су исто тако састављени као н до сада наведени. Прилпком гостовања иностраних диригената пзвођена су нека музичка дела, која се веома ретко чују у Београду. Никакво објашњење публика пз програма није добила. Одакле ће га добити, то, ваљда, ни Пословтиџпа не уме да
· објасни. А баш за велике симфоније п
окннеа поеме, за сваки став но“ требна су опширна тумачења, са навођењем главних тема, да би публика могла што боље да прати н разуме композицију, У једном програму пише: Дворжак Четврта симфонија (енглеска), То је све. Зашто се зове енгле· ска, а не француска или турска, то публика није могла да дозна. _
На последњем симфонлском конпер» | елдоњ, | ; би у Е "дабирани по сназм појединих дру-
ту, када је дириговао Џорп могла ве у програму наћи једна смеш“ на новост. Код сваке композиције 0 вначено је у минутима колико траје: прва 6 минута, друга 13 минута, тре“ ћа 35 минута, а четврта 28. ) зато да би публика могла да погледа на сат н види када ће бити завршетак. Илн, можда, да зна када треба да по“ трчи. ва капуте н у ред за тролејбус.
Тако нзагледају штампани програми ва солистичке п смфониске концерте које организује Пословница ва кул. турно-уметинчке _ приредбе _— Савезног министарства за науку п пултуру, Већ је речено да тако не треба штампоти протраме, већ да публику вестити у пратким цртама, о перноду у коме је живсо и стварао композн-
стар, и о томе шта је хтео да изрази У
свом делу. Пословнипа може у навесној мери ла св угледа на програме који се штам-
пају ва концерте у Затребу. У већини.
програма су отштампана опширна об“ јашњења свих композиција која се из“ воде. Исто тако, пе би било згорег ако би „Пословнида штемпала-у програму п главне теме појединих већих кКОМПОаиција која се изводе, што је члњено још пре рата, Треба се трудити да се тумачење композиција пише што. ра» зумљивијим и. приступачнијим језиком,
а не састављати само за учене про.
фесоре н њихове ђаке.
До сада је ко не треба састављати програме, Те на је дужност да отсада ва културне
приредбе штампа и културне програме. |
Сттурно"
- треба оба“.
Пословница показала ка:
' – |
то. г |
з велике пре _ције, која је заталасала | све наше људе, који већ | „дају свој глас за соција“ 1 "дизам, за пут којим ик налпа_ а, тежак али пра“
динствени „општенародни _ покрет, Поред радника, који из дана у даб.
_ничара, научника и других струче. „њака овај по
от захватио је и нат "ша уметнике, Књижевници, глумци, музичари, сликари решили су на својим _ енцијама да активно учествују у предизборној акцији,
~
РАТ ПРИМИ
културно ~ ометничких друштава
оквиру Друтог републиче
ког фестивала приређено
у Београду рејонско тако
мичење синдикалних куле турно-уметничких _ дру-
штава, које је требало да да пет нај• бољих друштава из а. Такмичење, одржане од 11 до 25 фебру+ ара, показало је, пре свега, напре+ дак малих друштава, „Железника", „Напретка" „Градимира" и друтих, која су се, не само по организацио+ ној чврстини и масовности, већ и по квалитету извођења програма, приближила нивоу већих и стари“ јих друштава. | На смотри двадесет и једне драм ске секције, седамнаест фолклор них, петнаест хорских, тринаест му зичких, тринаест рецитаторских и четири ликовне секције, очигледна су била настојања Градског савеза и Месног синдикалног већа кроз протеклу годину, да се што више трудбеника у што више друштава, "што озбиљијие усавршавају у културно-уметничкој — самоделатности, Њихови резултати, уочени на о вом такмичењу, убедљиво према штују оне из прошле године. Пре свега, ове године су учествовала сва културно-уметничка друштва из Београда, а друго, програми друштава и по избору и по начину из-
"вођења били су на већој висини. од прошлог „ Програми су с-
штава и могућистима с којима ре" сполажу. На репертоару су најви-
· ше била дела наших књижевница,
та страних писаца. е "наступале су са Мо-
"као и позната Харске сек делима домаћих композитора;
крањца, Херцигоње, Данона, Жив- |
ковића, Вукдраговића и других, од рецитација чули смо „Гроб у житу" и „Земља рођена" од Ћопића, Титов „Напријед“ од Назора и друге. ~ Е
Успеси који су постигнути на 0 вом такмичењу, доказ су и интересовања за рад друштава и помоћи које су им пружиле партиске и синдикалне организације. Тако је „Димитрије Туцовић", иако тек недавно формлрано друштво, наступио са седам секција; хорском, рецитаторском, ликовном, фолклор-
кестром и драмском секцијом, која „је. извела друти чин „Ожалошћене
породице". Захваљујући овој помоћи и:Нови Београд је, такође, за
_ кратко време успео да припреми три
секције за наступ м то: солистичку,
рецитативну и драмску, која је из-
вела. Глиштићеву. „Подвалу".
Групно такмичење дало је пет најбољих друштава Београда, То су „Торан“, „Јединство“ – „Стеван Бракус", „Ђока Павловић" и „Сло“ та" из Земуна, који су победници у
7
ном систему маршала Вобана,
У вароши су еатрађене многе јавне ни праватве -вграде,
вилан, израста ових дана један је" _
ма наши трудбеници
ђени, 'Ох средњевековних утврђења једино је остала кула Небојша, док је тврђава подигнута пе тадашњем савреме»
ас РТА 2 21 РОКА а и 7 3 Пигомаббина. активно наших џина,
'ЛУметници |
ним колективима
Књижевници то остварују у 5“ жевним вечерима по ројонима и до" мовима културе. Они ће и у Уну“ трашњости по сељачким радним задругама и радилиштима казати своју борбену уметничку реч, Књижевници ђе ових дана појачати своју сарадњу у листовима, обогати“ ти нашу штампу и оплеменити бе» лежење овог врло значајног момента у коме наши народи још једном потврђују своју приврженост Пар» тији и другу Титу и бирају достојну себе Народну скупштину, Њихова уметничка, крилата реч одјекиваће ових дана и преко Радио Београда.
Чланови Народног позоришта, подељени. у две екипе, посећују скоро свакодневно много места на којиса великим радним еланом дочекују изборе за Народну скупштину. Једна екипа састављена од чланова драме и опере извела је концертни део програ» ма на предизборном митингу Саве“ за бораца Петог рејона. Александар Маринковић, Меланија Бугариновић, Љиљана Костић, Богдан Бабић и други уметници из ове екипе поделили су са слушаоцима зајед“ ничку народну бригу да што јединственији изађемо на изборе и дали овом митингу свечанији и полетнији карактер,
Једна од екипа Народног позоришта освежила је ових дана предизборни митинг у Индустрији мотора у Раковици. Овог пута Нада Штерле; Мирослав Чангаловић, Јасмина Пуљо и друти уметници нису пред
имали концертну публику, Њихов наступ није личио на многобројне концерте које београдски у“ метници приређују све више у ре јенским домовима културе, у фабрикама и радилиштима, Он није личио ни на концерте које иначе приређује у Раковици Пословница за културно уметничке приредбе ИОНО-а; Мушки октет који је певао народне и уметничке песме, солусти и балетски парови одушевили су на један несвакидашњи начин раднике Индустрије мотора. "БРуДбеници Раковице чули су после митинга још један (борбени поздрав пред изборе, поздрав беопрадских уметника и разумели га. Они су на делу осетили да код нас сви мисле на највећи задатак који нам прет>
" стојии дасеу жељи за његово оства
рење ни по чему не разликују од
пи упади аутобусом у коме су били уметници, То су трудбеници, ударници, нова+ тори и рационализатори узвраћали уметницима свој раднички предизборни поздрав,
Чланови Југословенског и Београдског драмског позоришта такође 5 формирали своје екипе. Екипа
еопрадског драмског позоришта у“ чествовала је на предизборном митингу у предузећу „Пролетер“. После митинга они су са великим ус» пехом извели програм који је тра> јао око педесет минута. Песме, ре»
ације и дуети из Нушићевог „Народнот посланика" били су дочекани са великим, искреним аплаузом. | У предузећу '„Партизанка", на предизборном митинту учествовали су чланови Народног оркестра и тамбурашког оркестра и група народних певача Радио Београда. Док су | ти пажљиво слушали говорника који им је говорио б испуњењу плана, о квалитету, уштеди материјала и потреби још већег елана у предизборном такмичењу, гости Радио Београда делили су са њима одушевљење, честитајући им аплаузом "на' њиховим успесима. Скандирање Партији, Ментралном комитету и другу Титу, осједиња» вало је и раднике и уметнике око једне јединствене мисли: „Ми смо Титови" ;
И тако жива активност београд ских уметника пред изборе, која ће ових дана све више и више да расте; бодри наше трудбенике и пове»
с
Дубити или дупети 0 и дубити и дупсти!
ИТАМ у једној књизи: „Тада је Милан почео дубити дрво, а кад га је издубио, то је било лепо | корито којеможе заменити право плекано“. У другој пак има овакав пример: „Народје у реду морао дадуде читаве часове док би стигао да узмв улазницу за утакмицу. ~ И док ја прибирам ове примере да овеселим онекоји се колебају, ето ми пријатеља који још с врата кликну: — шта си се то и у КЊИГУ7] лаву, брате! — Ево сам купио пити ПАРУ оилој Дрвоно дабоме, али лепо! Знаш, сељаци су одвајкада ду. били корита, па смо их у оном крају звали коритарима! А и јесте леп побао! — погледај! — И он тис коритом право у собу: хоће да ми покаже. | Ја, пренеражен, зачуђен колико причом, језиком, толико и чудноватим навикама његовим јер ме он увек изведе из моје равнотеже, па се после на могу
ко овога пута не издржаж КОЛИКО На-/ лаже пристојност пријатеља и домаћина, чак ми колико је обичан ред. Рекох: Мелим те, најпре корито — иапоље, а потом размисли шта си све напричао! — Па нисам те упредио!
— Још како! Ти говориш којешта|ј и радиш 'којешта! Још моту разумети што си се с дрвеним коритом залетео У моју собу! Али не разумем шта хоћеш е оним изразима! Не ита ти та; Арате!
— Опрости, али ја ништа нисам рекао што би те вређало.. Или, опрости, Молим те, да нисам што онако рецао, што, како да кажем, не би било баш,
—' Ма остави. молим те! Упредио си ме кад као школован човек можеш. онако неправилно товорити! Ти товориш, а не мислиш! Грешака свакакрих! Не иде то, брате, не иде, ја ти и опет. кажем,. А он ме зна да сам ту осетљив, па св смири. Каже; ]
— добро кад је само то! Лако ћемо за то- Причај. примам унапред! Нисам.ти ја на те ствари много пазмо ни кад бам школу учио, 2'камоли сад. Ма = ето, нисам баш рђаво прошао! Увек и леба и с леба! 5 — доста, пријатељу! Ти опет наопако! Жако то; „и леба и < леба"7! Где та теко научит Ако продужиш, = никад ја нећу стићи да те научим! Чењај сед о оном првом, а сутра ћемо 0 овоме „леба и с леба". — Прво, — ја се нисам задубио него задубао. То су ти, брате, два значења. Има глатол дубити и дупсти, Дубити значи „стајати управо", како каже Вук, а Рјечник „југословенске академија „стајати дупке" | што исто значи.. Дупсти значи, по Рјечнику Југословенске академије, „задећи из чега чинити да у ономе постане игупље, јама, рупа".,. | — Молим те, прекиде ме гост, нидем ти ја свему тома вешт, пристајем: ка жи ми како треба, и ја ћу примити. Зиаш, ви професори волите да развла= чите и да много објатњавате! Реци просто: ово ти не ваља, па — мир! '
М кад видех да немам куд, · морао
сам пристати,
_— Добро; дакле слупљај; Просто ре
чено, дупсти се можо корито,
д , кеказ едмет. Различним сврда, нож „дил и сл. може
са на овај или онај начим дупсти. то
значи; копати у нечему, прохдопавати,
вадити јелан део из онота што копамо, дубемо. Облипи су му: дубем, дубеш, дубе, дубемо, дубете дубу, потом: дурао публа, дубло и сл. дубући, дубен и сл. Тако ћемо рећи: Ја дубем корито, они дубу стабло; издубавши корито, издупштћетш јопт ово; је издубено, м слично, Од глагола дубити, који знвчи стојати устравно, једно до другог, има мо облике: дубим, дубишт, дуби, дубимо, дубите, дубе; потом дубио, _дубивши, дубећи, и сл. Само заповедни _ начин гласи од оба глагола једнако: Дуби ДОК дођем!, тј, бСтој дупке док. дођем) дуби још ово!, тј.; Копај длетом или _ чиме другим још ово, и сл. Али је по смислу лако звпазити разлику: дупсти је лазан глагол, дакле има предмет. и се дубе, а дубити је нетредавин тлари дакле — нема предмета, може имвти предмета, мего сам радник врши радњу; он дуби, тј. стоји дупком, е, ус“ правно, као у дупку., Тако ћемо детету У , а оно: нам
сам се-з ), тј) заштао
А јој ваља о и то ло од гулатола ити,
стојати дупже, — Једнак им је им облик пређашњег времена. Ја дубљах корито; Ја дубљах на ; Додуше, има од дупсти и облик ијах, али се исто такав облик може употребити и од дубити, то су вам различне гласовне промене, Потом, укрштање ова два глагола чини да им се и друти облици мешају и изједначују. Али је за све случајеве лако запазити значење из смисла у реченици. Само треба разликовати једно од другота 7 оним облицима који су потпуно одвојени као што је дубем-дубим, дубао“ дубио и сл. На пример; дуби се на = вету, а дубе се дрво; човек је дубио на грани, а дубао је грану. То је сасвим јасно за свамжога. Дубити је нешто 38старео глагол, па га чешће замењујемо другим глаголима, али само он има потпуно одвојен, одређен, издвојен сми-
сао, и не треба га мешати с другим глаголима... Дакле, — правилан је м глагол ДУ“ бити и глатол дупсти, Само ваља знати жад ћемо и како ћемо који употребити.
'« СТОРИЈА нашер тланног ђрада, а 'Синтилупума_ до Београда, садржи, углавном, неколино битним . тренутака, карактеристичних ва његову протлост. екн' од тих тренутака „нарочито“ ву авачајни ва Србе и њихово учетћ “на видинама'изнад ушћа Саве-у Дучав. Така тледапн и танко сврстани, ти тренуци оживљују: по„летанан. п 'ноторпју тврђаве, процват ·Беотрада- под Србима а владе деспота Стерана Лазаревића игпајзад, ослобођење, · обнову и почетке развоја. Београда у Х1Х веку; 0 770 67 У тој метаморфози Београда, како ју један од првих васљужних радника | на нсторнографском "пољу Београда, постанак и историја тврђаве, и као Синти» -"дунпума и допније као Београда, од Римљана, преко Хуна, - Лаара и других завојевача, једино пблавује: оенајачке и оду“ бранбене борбе. Увек су тренутиц победнопи давали омер п обележје. Римљапи су бранили авоје транице од „варвар,. бким народа", хришћани су се борили против Турака, доп» није су Турџи одатле, надирали према Панонској равници и, таве даље, преко другиф краткотрајним освајања,
време деспота Стевана Лазаревића, када је оп покушао, удаљујући са и политички и територијално од Турака, да у
тврђаве, варош је почела да'се развија, ва разлику од ранијих времена, када се обнављала, градила и прошпртвала
био одбрана или стража на граници државе, освајачка мета или пут ва даља напредовање. Због тота је варош пала
гепореднија вначај и служила донекле, као посадни део тврђаве, док је, овога пута, упоредо расла са тврђавом.
тће у догађајима "и окртајима |
је назвао Виловеки, |
· „Пун упутрашњи живот Београд је почео да живи тек ва _ њему, Београду, створи центар“ пдкосовске Србије. Поред.
пајвише тврђава, Многим освајачким народима Београд је _
оне |
о пељаевара лед тенрути таг“ У протом јвте ла У
стантин Филрзоф, бпограф деспотов, као ни неки тадашње.
путопнбци ха су панораму ондашњег Београда, приказују: "ћи, поред војничког утврђивања, п његово културно и при„вредно. подидање... | “ ЈУРЕ __трад. Крваво нападан, и још крвавије брањен, Београд је, коначно, 1521 освојно вудтап. Сулејман "Величанствени, (0т" почела је чбесна хајка. Нови освајачи мењопли су и унутра. штњи п спољашни лик п тврђаве пи варошв. Настало је насетана исељавање н одвођење Срба у Шарпград, у коме су оравељени Београђани осповели Белптрад-махалу, као једвну успомену на отету земљу и. слободу. Рушена су сва верска и "надноналпа обележја. У исто време отпочело је зпдање
з
~ џамија, укоднко нису пн џркве претваране у мухамеданске богомоље: Сплуета београдске тврђаве н вароши мењала ве.“
Минарета су високо стрчала у небо, јер је Београд све впшв добпјао изглед-и печат турске вароти. И, док је турски
путописац Евлија Челебија певао песме о Београду расцве- _
станом под полумесецом, дотле су други путинци, странци. бележили и-износили тешко економско стање н “о јхов мучан живот под турским вавојевачем,
·Најезда Турака преплапила је читаву Оредњу Европу Али, онн су пред Бечом не само аадржапи, већ п одбијвић "1683. Отада почиње помрачење њихова сјаја, Ма позорпапу. · Београла ступа Аустрија, место раније дате. Аустријан ци освајају 1688 Београд, али га после двогодишњег држа ња напуштају, да би та поново, 1717, освојио припи Епревијо: "'Савојски. | ' сат ум е7 пат
у окт
___ Ауетријавци су ва двадесет а нешто година прмепадњо _-изтдед Београда. Тврђава и. варош, заосталп т вануштени_
последњих голдна под Турцима, порушени су и изнова гра-
“Талав турског "надирања увелико је запљускивао Бед
Срба п ње
6 за га
од којиж.су биле најзлачајније: Виртембергова касарна, у
_ бливини Стамбол-наптје; општинска. кућа са Сахаткулом у ! Душановој улици, тадашњој главној улици немачког дела ва,
„реши; "палата- принпа Евгенија Савојског, позната доцније под именом Пиривчана, на Дорћолу; православна дрква и митроподнија, ин друге, : у -
Али, у новпм окршајима између Аустријанаца п Турава, после ваше пораза, Аустријанин су, 1789, предали Беотрад Турпима, који су „почели рутшити # разаратн у вароши бене; што им се од грађевпна није свидело.,, Београд је
опет наетавно да живи својим старим оријенталеним али не више. онако. бујним животом, каквим је живео некад, за вре» ме највеће славе Турске"... |
Такав Београд, више нсточњачки по за некој измени њ
сталости него по некој 1 лика, био је н_оство, и за време поновљен А ; од 1789 до | 1791, када та је освојно маршал Леудан. „устријанци су, ђ -кво п турски управљачи, осећали тутањ који је долазно из |
_ дубине, српска сељачке земље, | Насељавање Срба; отпочето ва време _ живље је пастављенд по 1815 године, када је ! еотрад, ет после скоро ч стотине година, дотао и у српске "руке, | „БРЕ З 15 ЈЕ р : % ЈЕ. ђе Опасујући стари турски Београд у шанџу, српска "нарот, која се ол Варот-ћапије, оре | УВА. иу „спушттада. ка дунавској падини, отпочела је ме само да расте, _већ п да живи, слободнтјим животом, (У потевима српских управљача, било је, каткад, п грубости, ако је требало о» отварити извесне зампе. 1 Кар шта је. подидан на сапској "обалт ма опортунистрчке политике према Турцима, Бео обпод њетанаће, па ЧВОМИ стренемо срајин ЈЕ ал зуповрсти „ Н,_ тадм онвања , "а у пост ајања стране Сува. У у ДР Мен ПИ “ __„ Прат регулацнови пзан Београда из 1867 је, у пето пре ит ни регулације српсне вароши у њепом ужем и _— 89 бедема. Жат, док бе овим праши плапом регу. „ 'исала варди на прдстору од 120 желтара, дотле је већ пови „регутацптони план из 1878 године поћазао награђени део ва
Првог | уставка, |
Улица Вука Караџића 1874 године
реши све до Београдске улице „обухватајући западно Вра' чари 'Палилулу до Гробљанске улице, као н Булбулдерски "а у том делу",
- План из 1884 показује већ регулапију простора око Сла
_ вије, Годпне 1892 из ресора Министарства грађевина регу'
лапија Београда прешла је у руке београдске општине. И, док је први плат, 1867, регулисао површину од 120 хектара. дотле је 1892 градски рејон већ износио 550 хектара...
Упоредо са овим развојем, спорим, тешким, скопчане“ са многим тешкоћама, растао је н број становлика, У току прошлог века извршено је око десет пописа „житеља 0 КУ' ћо" у Београду, Први пописи су били извртшени 1834, док су 1820 поппсиване само куће, пореске и арачке главе, Први попне је нашао „7033 душа", без Турака у близини града в Цигава у предграђу. За педесет н неколико година (1890) Београд је већ имао 54.249 становника. Уочи Првог свет" ског рата, 1910, Београд је бројао 89.876, а по попису #» 1921 године број становника у Београду износно је 111,740
лица. с. Ц.