20. oktobar
Товори друга Тита
У Титовом Ужицу
ови кори имају велики зна-
чај за лаљи развитак наше зе
мље и за изградњу сопијализ-
ма у њој, као што су и прошли избори имали велики значај за изградњу наше нове социјалистичке државе. И онда смо ми пошли у из боре са жељом ла изаберемо најбоље људе провјерене у најтежим ланима хисторије наших народа, јер смо вјеровали да ће они најлакше моћи да схвате задатке који стоје пред нама. Данас ми исто тако полазимо у ове изборе са жељом да буду изабрани најбољи трулбеници наше земље, људи који ће бити спремни да поднесу све тешкоће и приме одговорност у овим великим судбоносним панима. А ови дани у нашој земљи заиста су пелики и судбоносни, зато, јер ми градимо ново друштво, нови пруштвени систем који треба па оствари вечите тежње наших грудбеника, то јест да им створи живот достојан човјска, па учини да они живе срећнијим животом,
Ми вршимо ове изборе у пуном јеку величанствених напора грудбеника села и града да би успркос свим тешкоћама остварили задатке ко ји су постављени или Петогодишњим планом или који су уопште у вези са изградњом сопијализмез у нашој земљи.
„Ми знамо да нас реакција на Западу не воли, ми знамо да нас она мрзи, али ми греба да сарађујемо на економском пољу са сваким оним који хоће да на равној нози са нама сарађује. На беспринципијелној политичкој бази ми не можемо сарађивати, и то њима треба да буде јасно. Ми ћемо се тога и убудуће држати. Ја сам вам то рекао и због тога да знате гко би дошло до тога да нам нетко постави нож под грло и каже ла и ми треба да се опрекнемо тога принципа или нам неће дати ништа, да се ми принципа нећемо одрећи и да ћемо рећи да нам не треба ништа. Јер иначе би на тај начин нашој независности био крај. Ми се нисмо хтјели одрећи принципа марксизма-лењинизма, _ истинског учења те науке, ни онда кал смо
били притиснути од Совјетског Савеза, Ми њима нисмо хтјели Поклекнути, а како ћемо овима са Запада. Ми не мислимо и нећемо ни овамо овима, а још мање тамо онима. Ми ћемо сами себи крчити пут и сами сопственим снагама створити своју бољу будућност.
У Дрзару
у ПАМТИТЕ, другови и другарице, да се ми данас налази“ мо такорећи сами, да морамо води= ти бригу не само о томе да изгра= димо нашу земљу и подигнемо фа• брике и друге објекте, него исто тако и о томе ко ће бранити те фа• брике и ту нашу све сретнију, све бољу и напреднију земљу, Ми мора• мо створити чврсту војску. Морамо створити чврсту војску и дати јој средства за одбрану наше земље. А у нашој Армији служе ваши сино• ви, који су сваког дана спремни да против сваког ко би дигао руку на нашу земљу устану и боре се на
живот и смрт.
„„Социјализам, другови и друга“ рице, није довољно само хтјети, Со• цијализам треба знојем градити. Социјализам није ствар која се ствара декретима. Социјализам се ствара жуљевима, тешким напорима и жрт“ вама. Створити боље услове живо“
та и из ничега није лака ствар. Го зна сватко од вас сељака који сте почели _крчити шуму да би себи створили оранице, Ми данас хоћемо. да створимо боље услове живота за читав наш народ, за читаву нашу земљу, и ми смо свјесни да је за то потребан велики напор. Ја вас зато позивам, другови и другарице, да сви као један прионете на рад и увјерен сам да ће побједа бити наша
и да нам нико ту побједу неће оме- . · сти.
У Сплиту
РУГОВИ и другарице, кад кажем — вјерујте у своје соп• ствене снаге, ја то кажем због тога што заиста није вријеме да се ми успављујемо и да мислимо да ће нам нетко са стране нешто олако
дати, Само оно што ми сами учини“ ·
мо, само је то сигурно — и ништа друго. С том паролом, е вјером у своје сопствене снаге, прионите сви као један на посао за изградњу со• цијализма, за. извршење Петогодиш“ њег плана. Нека то буде парола с којом идемо у изборе, нека наши људи изаберу себи претставнике ва које ће бити увјерени да ће бити достојни и да ће издржати тамо гдје је тешко, да Не савјесно извршавати своје дужности,
Друг Александар Ранковић у Шестом рејону
А није те вере маса у програм
Народног фронта, да није те убедљивости огромне већине труд“ беника наше земље у праведност ствари за коју се несебично боримо зар бисмо могли издржати све ове натчовечанске напоре ва минулих пет година, зар бисмо могли издр= жати сав овај притисак коме смо изложени са стране»
Огромн. је вера наших људи у снагу и јединство Народног фронта, у руковођење Комунистичке партије, Она је то поверење народних маса стекла у тешком рату. против немачних, италијанских, мађарских и бу-=
Друг Едваод Кардељ у Чрномељу |
НЕ разбијамо ми јединство социјалистичког света ч покрета, већ они који скрећу с пута социјалистичке демократије и кријумчаре у социјалистички све антисоцијалистичке хегемонистичке тенденције, они који социјализам претварају у бирократски деспотизам. Јер хегемонизам у спољној политици био би немогућ.без таквог бирократског деспотизма у унутрашњој политици. Моћ социјализма није у његовом формалном јединству, већ у томе да својом праксом убеди човечанство у своје предности пред капиталистичким светом, и да на тај начин остварује . јединство _ прогресивних снага, А да би социјалистички свет заиста имао такву моћ убеђивања, његови унутарњи односи _ морају бити стварно социјалистички и демократски. Помирити се с увођењењем антисоцијалистичких и антидемо кратских односа у социјалистички свет значи поткопавати моћ социјализма и слабити прогресивне снаге човечанства. Комунистичка – партија Југославије на челу свог херојског народа није се могла и није се хтела помирити с таквим гажењем социјалистичких принципа, и због тога
данас Коминформ труби против Југославије из свих својих је рнхонских труба, да (би надви-
као истину. Али упркос тога данас је све више напредних људи у све ту који долазе до сазнања у чему је истина. И кад коминформовски клеветници вичу да смо фашисти, гестаповци, шпијуни, инострани агенти итд. — они вичу само зато да би надвикивали глас истине, глас истинског револуционарног социјалистичког демократизма. А баш тај глас одјекује данас из уста народа Југославије кад бране своја права да сами одлучују на своме тлу, да с другим народима сарађују само под условима равноправности. Осим тога, они вичу због тога да би пред светом | прикрили чињеницу да је земља, која за себе тврди да је доследно _ социјалистичка, _ прибегла средстима агресије против друге социјалистичке земље, то значи да крши једно од најосновнијих начела социјализма, начело да социјализам заувек искључује рат, сваку врсту агресије, као средство решавања спорова. међу социјалистичким Народима. Друг Борис Кидрич на митинљу у .„Литостооју“
Пт индустријализације претставља, дакле, животни интерес како нашег радништва тако и нашег сељаштва. Индустријализацију наше земље тражи лепша будућност нашег радног народ — како сељачког тако и радничког. Без индустријализације. — мало текстила, мало обуће, мало сваковрсне друге робе широке потрошње, На путу индустријализације све више текстила, обуће, све више друге сваковрсне потрошне робе, И не само то. Без индустријализације — много зноја, много жуљавих руку и мали обим
_ продукције. На путу индустријали-
вације — лакши рад и нагли пораст обима продукције, Али и то, друго ви, није још све, Без индустријализације — привредна зависност од иностранства и слаба одбранбена снага наше земље, А то значи да би наша борба за истинску независност остала на пола пута. На путу индустријализације — таква привредна снага по природи богате земље која омогућује да у измени добара међу народима постанемо равноправни партнер са равноправнима. На путу индустријализације — таква одбранбена снага наше земље која ће заједно са историски доказаним јунаштвом наше храбре војске и њеном техничком снагом, штитити нашу слободу и омогућавати га у миру
градимо своју домовину. Онај који је за благостање нашег
радног. народа, за свестрани про“ цват наших народа, за срећу како нашег радника тако и сељака за њихово непоколебљиво јединство, за нашу слободу коју смо извојевали са толико крви и жртава, за мир и мирну изградњу наше будућности — онај који је за све то, тај је за индустријализацију наше Југославије, онакву индустријализацију за коју је дао иницијативу друг Тито и
за коју је организовала борбу наша .
славна и јуначка Партија.
.гњетавала великоспрска клика,
гарских окупатора. Она је знала да поведе масе у борбу када је то многима изгледало немогућно, Она је довела масе до победе у рату, она је знала после рата да одбије све покушаје интервенције са стране у циљу рестаурације монархије и вра• ћања капиталиста на власт. Она је знала за последње две године да одбије све. покушаје бесомучног притиска и хегемоније од стране источе ноевропских земаља.
Та увереност наших људи у пра ведну ствар за коју се боримо јесте основа нашег успеха. Никаква сила; никакав притисак не може да. скре«“
не народ с пута којим иде, јер је то,
једини пут који ће нас најбрже. до вести до срећнијег живота наших трулбеника и до учвршћења – наше независности.
дан на посао цијализма...
_ из 1 Ф ВО |: мж Н А пи и | > уковоли ЛА ЦА „6: вјером у своје сопствене снаге, [7 прионите сви као један н
"за изградњу с:
Друг Милован Ђилас студентима и наставницима
Н АО што вам је познато, код нас на изборима не иступа опозиција и не постоје опозициони кандидати. Поставља се питање: да ли је то демократски и да ли је под диктатуром пролетаријата неизбјежно. постојање само једне, „влади не“ „листе“, односно — да ли су радничкој класи и сељаштву, када су на власти, „потребне“ и опозиционе буржоаске листе Ово питање је чисто практичног значаја. Радничкој класи и радним масама којима она своји на челу, у нашој епохи бур“ жоазија је сметња њиховом даљем развитку и даљем развитку производних снага, па би — према томе = њени кандидати само били сувише на запрека. Да ли ће радне масе, када се налазе на власти, допустити иступање буржоазије, зависи од кон« кретних околности, односно — од односа снага, од форме диктатуре пролетаријата у датој ситуацији. А оклоности, однос снага и форме диктатуре пролетаријата, као што се вна, могу бити најразноврснији,
„Према томе, непостојање опози= ционих кандидата код нас није доказ недемократичности избора и чи тавог државног система, него обрнуто: то је доказ снаге радничке класе и радних маса, доказ да је наша демократија · досљедно народна, до• сљедна за народ; за огромну већи« ну. Замјерати нам недемократичност у том погледу, то би било као када би неко нама и народним масама замјерао што не помажемо буржоазију н што против ње водимо политичку и другу борбу. Критичари те врсте, када би у њима било и трунке досљедности, морали би да критикују саму буржоазију због тога што: је формално право претворила У стварно бесправље народних маса, а само изборно право свих грађана у „право“ радних маса да бирају ове или оне претставнике експлоа-“ татора.
Друг Блатоје Нешковић у Седмом ретону
Ди Београд у заједни= пи са осталим градовима ФНРЈ, наставља своје славне демократске традиције из предратног периода борбе за демократски преображај наше земље, он наставља ону херојску традицију. слободарске борбе својих синова за време окупације, које није могао ла заплаши огромни терор и злочини које је починио фашистички окупатор и' његове слуге над Београђанима, и пред њиховим очима а то су: хиљаде побијених грађана за време злочиначких бомбардовања, преко 8.800 стрељаних из логора на Бањици, више десетина хиљада уморених грађана наше земље на Јајинцима и неколико пе•
сетина хиљада на Сајмишту.
«. Тај Београд, из кога су се пре рата чули први моћни демонстратив ни протести против: великосрпске хе» гемонистичке клике, у коме су се изводиле значајне револуционарне акције радничке класе, уз подршку осталог демократског становништва, у коме је букнуо 27 март, тај Београд који је под окупацијом дао тако велике и драгоцене жртве у бор би за ослобођење наше земље, тај Београд је још снажније после осло« бођења развио барјак братства међу
"народима Југославије у борби про»
тив остатака великосрпског шовини= зма и тиме огромно допринео за ли квидацију остатака шовинизма у пе лој Србији, То је био- крупан допринос за ликвидацију остатака шови“ низма и националистичких –прелрасула нарола Југославије, које је у» чи ме се олакшало учвршћење заједниче ке домовине — ФНРЈ.
«- Чињеница је да данас народне масе бирају своје кандидате и претставнике према томе колико је ко
ји доказао да је несебични борац за изградњу социјализма ин за независност наше земље, Али је чињеница да додир између бирача и њиховог претставника није чест и близак, то је због тога што бирачи проверавају рад својег претставника у Народној скупштини према резултатима рада Народне скупштине и према његовом учешћу у томе раду. Врло су се мало обраћали бирачи овом прет= ставнику о личним проблемима. Не• сумњиво да је то недостатак и да је потребно да се што потпуније искоришћава демократска институција — народни посланик, Зато је потребно да се убудуће успостави чешћи, трајнији контакт између би+ рача и народног посланика, ако ни је могућно на други начин, због честе презаузимљивости народног посланика, а оно бар да се осигура вр•
_ до чест додир преко писама — пре-
ко поште. Не мислим да се такав директан ' додир ' између бирача и посланика по питањима личног проблема бирача треба да сведе на не ке . „интервенције“ и на добављање
неких „привилегија“ за бираче, Не!
Та чврста стална веза између бирача
и посланика по питањима личних
проблема треба да претставља за би. | рача: једно средство више за за-
штиту оних његових права која про- _ истичу из закона и прописа по за.
кону основаним; а за посланика та
веза треба да претставља: драгоцен
материјал за проверавање, на прак-
си, како изгледају закони у чијем |е
доношењу он учествовао и да утвр-
ди па ли се донесени закони пра.
вилно остварују од стране управних
органа, |
Друг Моша Пијаде на збору Београда |
„и нема тешкоћа које. ми не можемо савладати. Због чега, друговир
Имамо овакав народ као што је наш; имамо Народни фронт као што је наш, имамо Партију као што је наша Комунистичка партија, имамо Тита. Имамо народ, другови, чија је историја испуњена борбама за сло"боду и независност, који никада није презао ни од највећих жртава за своју слободу, за извојевање своје независности, који је у најтежој ситуацији, усред Хитлерове гврђаве, створио засебан свој борбени фронт, који је сопственим снагама, без ичије помоћи, дигао устанак. створио војску која је израсла у данашњу моћну Југословенску армију, оборио
власт своје буржоазије и усред рата створио нову Југославију, Имамо народ који је својом херојском борбом давао пример свим другим оку. пираним народима. Имамо нарол који је за две године после рата остварио обнову ратом разрушене привреде. Имамо народ чоји после три године савлађује највеће тешкоће „изграђујући социјализам. :
„Имамо радни народ који је показао невероватну стваралачку спо= собност, који показује сваколневно ванредну _ самоиницијативу на сва. ком пољу економске, друштвене, кул турне делатности. Имамо, народ све-
стан да за изградњу своје среће и.
своје независности не греба да се ослони ни на кога из вана, него само на сопствене своје снаге, Имамо на»
рол који има право да верује у то да то може остварити сопственим снагама, јер је и своју слободу и независност и ову државу створио својим сопственим снагама. Имамо народ · који верује своме руковод: ству, верује му зато што га оно води већ толико година, а да га никад није преварило и да га никад није повело кривим путем, него га
' је увек водило од успеха ка успеху,
од победе ка победи.
= Шта бп овој кутијир — Пеће да буде ћорава, па бежи, • •
Стварни
историског дана 27 марта
1941 године, када је моћни
народни покрет оборио издајничку и кКапитулантску владу Цветковић—Мачек, која је потписала Тројни пакт са осовинским силама. Тога дана у великим народним манифестацијама широм земље, а нарочито у Београду, народ је рекао „Боље рат него пакт“ и раскинуо пакт којим се Југославија везала са фашистичким силама.
Још су у свежем сећању велике манифестације по улицама Београда на дан 27 марта 1941 године; Читавог дана народ је демонстрирао против Тројног пакта, паљене су Хитлерове слике, кукасти крстови, трамвајџије су разбили излоге Немачког саобраћајног бироа у згради „Риунионе“ и Италијанског саобраћајног бироа на Теразијама. На улицама Београда видело се колико је велики народни гнев против издаје и капитулације пред фашизмом. Велике групе демонстраната ишле су целог дана по улицама и скандирале „Савез с Русијом“, „Београд — Москва“, „Војска с народом, народ с Русијом“.
Потписивање "Тројног ·пакта од стране издајничке владе Цветковић — Мачек означава врхунац против народне политике свих влада које су се изређале пре рата. Због такве политике Југославија је дочекала рат неспремна и њена војска је капитулирала за свега десет дана. Земљу су раздирале унутрашње супротности, радне масе биле су молитички обесправљене, без социјалних права, а народи Југославије угњетавани од великосрпске буржоазије. Противнародне владе везивале су се увек са најцрњим, реакционарним снагама Европе, ради очувања своје власти и привилегија, увек у страху од растућег народног покрета. Када се приближавала фашистичка најезда на нашу земљу, петоколонашки елементи имали су јаке позиције У привреди, влади и војсци.
Комунистичка партија Југославије очишћена 1937 године. од свих фракционаша, опортуниста и осталих непријатеља радничке класе, била је спремна да дочека судбоносне догађаје који су наилазили на нашу земљу, Још од окупације Аустрије 1938 године, КПЈ је указивала на разорни рад пете колоне у нашој земљи, и на потребу стварања општенародног фронта за борбу против фашизма. Комунистичка партија је тада захтевала решење националног питања на бази равноправности за све угњетене нације, чишћење државног апарата и војске од издајника и шпијуна и постављање једне народне Владе која би ујединила све снаге народа за борбу против фашистичких. разбојника Партија је тада позивала на“ окуп све родољубе да буду спремни да се с оружјем у руци 6оре против фашгизма.
Захтеви народа у великим демонстрацијама 27 марта којима је руководила Партија, били су" остварење демократских права и пуне равноправности народа Југославије, чишћење војске и државнор 8парата од петоколонаша и савез са Совјетским Савезом.
Збацивање
је: АВРШАВА се девет година од
издајничке владе Цветковић — Мачек значио је велики _морално-политички ударац хитлеровским освајачима. То је
био смео одговор једне мале земље фашистичким империјалистима којима су се онда добровољно многе земље уклањале с пута. То је био први значајан политички пораз Хитлера и то од народа једне мале земље. У Европи, која је у великој већини стењала под чЧизмом фашистичких разбојника, подигнута је била застава отпора. Хитлер је окупирао Француску Белгију, Холандију. Норвешку, Данску, Пољску, Чешку, на основу споразума са издајничким владама Мађарске Румуније и Бугарске фашистичке трупе ушле су у ове земље које је Хитлер претворио у базу за напад на Совјетски Савез Послушни издајнички управљачи предавали су "воје земље на милост и немилост
ДОГАЂА|И 27 МАРТА
НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ПОКРЕТА У ЈУГОСЛАВИЈИ
почетак
хитлеровцима. Хитлер је мислио да помоћу издајника Цветковића и Мачека и од Југославије направи базу за напад на СССР, Али уме сто сигурне базе, Хитлер је и поред брзе капитулације старе југосло= венске војске, за читаво време оку-= пације имао фронт на коме је морао да употреби многе дивизије, толико потребне на Источном фронту.
Влада Симовића, која је дошла на власт 27 марта, није била способна да организује народ на отпор, јер је била састављена од претставника старих, реакционарних странака. Уместо да се у општенародном покрету потпуно ослони на народ, Симовићева влада се уплашила од народних манифестација, исто као и претходне владе, У државном апарату и војсци нису извршена чишћења, тако да је Југославија дочекала најстрашнији рат у својој историји, неспремна, са неспособним воћством. Народно одушевљење за
борбу у шестоаприлском рату није |
било довољно да се заустави фашистичко надирање услед трулежа читаве државе. издајства и кукавичлука официра. Иако је сваком разумном човеку било јасно да Ју-
гославији после 27 марта претстоји |
рат, Симовићева 'влада је покушала још увек да се нагоди са 0осо= винским силама. Слободан Јовановић био је спреман да 6 априла отпутује на челу владине делегације у Рим, на ноге Мусолинију, и да пред њим понови обавезу дату Хитлеру, да се тадашња југословенска влада, упркос 27 марта, не одриче приступања Југославије Тројном пакту.
Шестоаприлски рат показао је сву трулеж предратне Југославије, њеног државног апарата у коме су владали петоколонаши и њене војске којом су управљали издајице и шпијуни. Али, народ који је манифестовао спремност и решеност да се бори против фашизма 27 мар“ та 1941 године, није капитулирао, Разгорео се и проширио велики народни устанак у Југославији под руководством Комунистичке партије, која је једина у тим тешким данима остала са народом и једина 2 способна да га поведе у бор-
у.
Догађаји 27 марта значили су стварно почетак Народноослободи“ лачког покрета у Југославији, У времену када су издајничке владе многих земаља Европе предавале своје народе фашистичким освајачима, Југославија је својим раскидањем Тројног пакта и решеношћу за борбу са надмоћним непријатељем, показала једино исправан пут малих народа за одбрану њихове независности и слободе. То је пут бескомпромисне борбе на коју је у" казивала КПЈ, а не чекања на помоћ споља, чекања да се слобода донесе туђом борбом и туђим напорима, .
Да ли су народне масе Мађарске, Румуније и Бугарске желеле хитлеровеку окупацијут Сигурно да нису. Али, није било руководеће снаге која би покренула народе на 01“ пор против фашистичких освајача, која би извела народ у борбу #20 што је био случај у нашој земљи, И баш руководства Партија у тим зе мљама а и у другим земљама Информбироа клевећу наше народе да су се борили под руководством гестаповских шпијуна, То је крајњи цинизам према одважности и храбрости једног народа који се супротставио оружјем хитлеровским раз“ бојницима.
Уочи девете годишњице историског дана када су народи Југославије поцепали Тројни пакт, одржа“
КО.
Ае
М
вају се избори за Народну скуп“ |
штиву ФНРЈ, када ће народи Југославије потврдити оно зачим су по“ шли 27 марта, и зашта су се борили у току Ослободилачког рата, Смелост, неустрашивост и поуздање У сопствене снаге, створиле су март, Те моралне особине јачале су се и челичиле у току велике Осло“ бодилачке борбе, а и данас су нај“ јаче оружје у рукама наших народа у борби за учвршћење извојеваних тековина.
Си
===