20. oktobar
У % је
р 1
_НИЦЕ ЗА КУЛТУРНО__УМЕТвИЧКЕ___ - ПРИРЕДБЕ НОНО-а
Д свог оснивања, почетком сепМА тембра прошле године, до данас Пословница за културно уметничње приредбе ИОНО-а Београда а је огроман и одговоран "огроман по броју концера-
приредби, одговоран по својој
приступачна ужем кругу људи,
а коју је требало приближити што
ширим народним слојевима, Пословница је у септембру почела са приређивањем концерата без икаквог искуства. Шта више, затекла је лоше наслеђе беспланског и несистематског концертрирања чији је репертоар зависио од воље извозача, ако већ није и мењан на сам дан концерта. Борећи се против 0ових навика, диктирајући мање више сама програм концерата а и не намлазећи на разумевање на самом терену, било у синдикалним подружницама било у домовима културе, Пословница је успела да до краја прошле године да 29 приредби, од којих 11 уметничких концерата, Остало су били концерти народне и забавне музике. Ако томе додамо велики број друштвених вечери по подружницама, бесплатне приредбе поводом 29 новембра у Кијеву, Раковици, Џадинској Скели, Железнику (на овима је било око 9000 посетилаца) и 65 приредби за дочек Нове године, биће сасвим ловољно за младу, неискусну пословпицу.
А од јануара до Првога маја Пословница је дала 93 приредбе, међу којима 29 уметничких концерата, што износи три пута више него за ранијих пет месеци, Своје тежиште рада Пословница је сконцентрисала на Железник, Нови Београд, Раковицу, Маринкову Бару, Кнежевац и друга насеља, а нарочито на индустриска предузећа. Тиме је она ширила музичку уметност баш тамо где се за њу најмање знало.
Ако је оваква пиопирска улога Пословнице негде наилазила на неразумевање, то је она најмање крива. На пример, Пословница се неколико пута обраћала грађевинским предузећима због организације концерата и других књижевних и драмских вечери, али су сви папори 0остали узалудни, Тако грађевинским предузећима до данас није дат ни један концерт. |
Међутим, Пословница је успела ва своју иницијативу да обухвати много шири круг слушалаца но што је био раније. Студенти, „гсредњошколци и ученици у привреди слушају данас, захваљујући Пословници, многобројне наше уметнике, који специјално за њих приређују по школама и факултетима концерте и драмске вечери, Колико је Пословница успела да заинтересује остале трудбенике за своје приредбе најбоље показује број посетилаца. Тако је на концертима И вечерима у Железнику редовно присутно 500 до 600 лица, у „Икарусу“ преко 700, у Раковици преко 600 итд, Број од 34.630 посетилаца, колико их је присуствовало приредбама само за прва четири месеца ове године, доказ је успеле популаризадије музичке и драмске уметности код на“ ших трудбеника, а тај број до краја године треба, по обавези Пословнице да премаши 100.000.
Стална продајна
изложба УЛУС-а
У бившим просторијама Прашке бан“ ке, на Теразијама, отвара се сутра, У недељу, продајна _ изложба УЛУС.а, у којој за сада учествује 64 излагача са 120 радова.
Жири у који су ушли: Б. Шотра, Ђ. А. Кун, В. Грдан, Ц. Сокић, И. Табаковић, С. Стојановић, С. Боднаров и Л. Долинар вршиће избор нових радова којима ће се стална галерија ре: жовло попуњавати.
' Предвиђа се да се при галерији отво.: ри и изложба радова из области при. мењене уметности. |
стална
ПЛОДАН РАД ПОгЛОв-
ЕКГ ж" 5 жб :
"из чвоч а О
и
аматерског позоришта »!оран«
политиџн културног уздизања ши У роких народних слојева од осло-
бођења до данас“ израстале су две развојне линије. Једна је узимала маха у културно-уметничким друштви» ма, у облику културно-уметничке само. ипиџијативе трудбеника, а друта је тежила да што већи број људи привуче нашим концертним салама, позориштни“ ма, изложбама, музејтма, биоскопима и другим уметничким и културним устано» вама. Из друштва је већ изашао при. личан кадар за професпонална уметничка тела, што је доказ озбиљног си стематског уметничког васпитања ама. тера окупљених у разним секцијама, 5 ево већ друга драмска секција прераста у џелини у позориште. Што се тиче широких пародних маса, које данас претстављају тако многобројну публи“ ку, за коју је порастао број позорпш“ них, концертних и биоскопских ДВО· рана у правом смислу речи постао не знатан, може се бела претеривања рећи да су дорасле да. осете право уметничко дело и да га разликују од ди: летантског покушаја. Али ту су се и прилично мимонлазиле ове две линије.
Друштва у почетку, а известан број њих и данас, разумљиво, нису успева ла на снојим приредбама, да задовоље посматраче и слушаоџе који су могли у професионалним позориштима н Ко» ларчевој сали да чују н виде далеко боље концерте и претставе. Али, ако је некоме изгледало. да аматерски рад неће никада ни испловнти из дилетант“ ских вода н да ће увек остати интере» сантан и значајан само у интерним ак пијама друштва, било је то зато јер ани нису схватили каквих све скриве“ них енергија пма код наших људи # каква органнзована сната извлачи та енергије на стетлост дана.
И кад је недавно „Горанова" драмска секџија извођењем „Малограђани• на“ од Горког у Београдском драмском позоришту пружила публици један #2' ненађујући _ уметнички доживљај, Н0 какав се није навикло на приредбама друштава, било је јасно да линија културно-уметничке самоиницијативе јед“ ним делом и у једном друштву престаје да буде интерна и значајна само као напор. Била је то озбиљна позоришна претстава која може да заокупи гледао. џа. Аматери из „Горапове"“ секције успешно су тада оживели амбијент ма лограђанског гнезда Бесемјонових, око кота је Горки скиџпрао своју прву, по техници још сирову драму. Успех је био тим већи јер у овој драми Горког говорнп текст великим делом служи за стварање атмосфере и мрачног беспер. спективног _штимунга _малограђанског дома Бесемјонових. А тог штимунга
било је довољно. МИ режија Бранка Јо. вановића н глумци својом искреном, нетлумљеном игром, оживели су један компликовани однос онога што је било према ономе што ће бити, трупирајући личности око Бесемјонова и Нила, ма шинисте, који ће четири године доџви· је стати под барјак Револуције. То што
је Нил ипак остао усамљен, осим Поље
која одлази с њим, вије последипа ви: каквих антипатија према његовом опти> мистичком карактеру. Напротив, симпатија за Нила има, нарочито код Тање, али нема снаге.и одважности да се и зиђе из' мирне навикнуте средине н пође смелим животним путем. Наравно, то све лежи у тексту Горког. Али је то све требало и остварити продирући до најситнијих детаља карактеризапи• је личности ин њиховог узајамног од носа.
Ако сав овај штимунг око Бесемјо> нових није остварен овог пута у Син» дикалном дому прошлог четвртка, када је Горанова секција прерасла у поз0риште, последица је техничких недо. статака ове дворане у којој, сем тога, допиру звуци трамваја и уличне вреве. Мако овде недостају најелементарнији услови за позорпшну претставу, Гора нови глумци са успехом су играли, Неједноставну улогу Татјане интересантно је тумачила Борпслава Савић. Тетерева је сугестивно играо Мпомир Терзић, У осталим улогама наступили су Никола Милић, Миодраг Гавриловић, Ђорђе Ковачевић и други. Тако је са заматт ном перспективом отпочело рад „Го ураново" аматерско позорвште.
Топчидер" (рад Пеђе Милосављевића)
Са пролећне изложбе |
Пролећна, по реду девета изложба УЛУС-а, која је отворена у Уметничком
павиљону на Малом Калемегдану,
Само за пет дана, изложбу је разрледало око пет хиљада особа. седам стотина хиљада динара,
више радова у вредности од ок
иза звала је живо интересовање у
јавности. Откупљено је и
На слици: „Клесач" (рад Илије Коларовића).
Неколико напомена на приредбе за градитеље Београда —_
А омладинце — градитеље Бео-
града, који су у наш град до-
шли из најудаљенијих, а често и врло заосталих крајева, двомесечни боравак на акцији је вишеструка школа. Поготово је значајан напор који се врши на култур“ ном уздизању омладинаца приспелих са села. Поред устаљеног културног рада унутар бригада, градитељи на најразличитије начине, споља, долазе у додир са културним манифестацијама. Они често тек на радилишту гледају први филм, по први пут посете музеј или присуству“ ју позоришној претстави. За њих је прави догађај изложба слиха, као што врло корисне закључке могу да извуку од доброг комбинованог програма.
У гостовањима на омладинским радилиштима најчешће учествују многобројна културно-уметничка друштва из Београда и Земуна. Сва ки од 8.500 градитеља гледа бар по четири претставе културно-уметничких друштава. Оне су код омладинаца постале омиљене због свежине, разноврсности и лакоће програма. Нарочито су популарна извођења културно-уметничких друштава „Абрашевић" и „Димитрије Туцовић", чији су програми добро увежбани и садрже хорске, фолклорне, оркестарске, а понекад и драм-
ске тачке, Приредбе ових и већине других културно-уметничких дру-
штава, врше добар утицај на омла-
динце и развијају њихова интере-.
совања. Али као што једна добра претстава може новог гледаоца нагло да заинтересује, исто тако лако једна рђава и несавесно спремљена претстава може врло брзо да умањи тек пробуђено интересовање.
Ако се и није радило о свесном-
ниподаштавању омладинске. публике са радилишта, било је досад и случајева када се омладинцима више одмагало него помагало, пре их се замарало. но што им се, после рада, гразгаљивао дух. Културно-уметничко друштво „Слога", на пример, дало је 8, маја у логору „М. Миловановића" једну претставу: хор је отпевао две песме, две песме су одрецитсване, а народни оркестар отсвирао је неколико популарних народних мелодија. И то је било све. Или тачније, то није било све. Јер, тај исти програм (који је трајао укупно тридесет минута) исто друштво је извело у истом логору и девет дана касније, 18 априла. Оба пута друштво је наступало пред пуним гледалиштем Дома културе, али оно тога, изгледа, није било све оно. На страну то, што је Главни штаб извођачима обезбедио превозно средство, што су руководства бригада тих вечери организовали посету свих бритадиста и што је извришен низ других припрема везаних за иступ једног културноуметничког колектива.
Било је случајева и да културно-
уметничка друштва излазе пред омладинце са програмима (нарочито драмама) које је већ раније давало неко друго друштво. Тако је „Жарко Зрењанин" почетком априла извео у омладинском логору „Франце Розман" „Власт" од Б. Нушића. Неколико дана касније, 5 априла, „Власт" је у истом логору прика» зало културно-уметничко друштво „Ђока Павловић". Исти Нушићев комад имао је на свом програму и „Стеван Бракус", 13 априла. – · Можда Савез културно-просветних друштава Београда, који организује гостовања културно-уметвичких друштава на омладинским радилиштима заступа мишљење да су градитељи имали тим поводом прилику да врше поређења У извођењима првог. другог и трећег дру штва2 5 :
Кроз десетак дана прву смену
градитеља Београда смениће друга.
Рад ће наставити нових 8.000 омладинаца. Омогућимо им да ва ово време боравка у Београду науче што више и на културном плану.
__ (Студенти на прак тиран СТ
И 5
· ЈЕДНОГ
КТУНИ су скица и стручних из__јђјрђ раза Пи дневници студе. = џата који се враћају са летње праксе. Разгрните речи са једног таквог концизног, јасног и стручног рукописа. Испод сувих чињеница и података открићете радост младог створења које граби искуство на самом врелу, у фабрици, пољопривредном добру, руднику, бол-= ници. Наћи ћете озбиљног будућег стручњака који, ма да свега четири недеље, живи и дела у духу остваритеља Петолетке, Открићете у њему пожртвованост, другарство и низ других особина којима се поноси наша омладина. :
На овом месту доносимо одломке из личног и радног дневника М. О, који је јула месеца, као студент друге године Рударског факултета у Београду, био на пракси у руднику Вршка Чука.“
Вршка Чука, 18. УП. Први пут сам
"на пракси, Никад нисам био у руд-
нику. Стога ме Вршка Чука привлачи и интересује. Она је стари рудник, занимљива за проучавање начина путем којих се вади камени угаљ.
„Дирекција рудника има три ревира: „Аврамицу", „Вршку Чуку и „Стари Балкан". Сав угаљ из ревира транспортује се жичаним кошом
. до радионице у којој се ситан угаљ
брикелира, а затим се са оближње железничке станице Грљан одвози даље.
Рудник са насељем налази се на падини брда у живописном пределу. Мој колега и ја сместили смосе У радничком насељу, у светлој соби која гледа на исток.
Сутра, дакле, отпочињемо рударски живот.
19. УП. Данас сам обукао рударско одело, ставио кожни шлем на главу, | узео лампу и у шест сати изјутра, упутио се са рударима у окно. У тунелу којим се долази до окна нисам у први мах могао да распознам ликове, иако су лампе гореле. Густ је и тежак мрак под земљом! Укрцали смо се у рударски лифт звани „кош" и на знак механичара почели смо нагло да се спуштамо. Чинило се као да беспомоћно пропадамо у велику дубину. У року од два минута били смо двеста метара под земљом, а затим смо изашли из коша и упутили се на радилиште. |
У окну је владала живост — вагонети су непрестано кружили, једни са материјалом за подграђивање јаме ишли су на радилиште, а вагонети с угљем довожени су до места са кога су кошевима извлачени на површину земље. У окну сам затекао рударску бритаду. Пришао сам јој са „сретно" — то је рударски поздрав. :
Остао сам у јами неколико сати и за то време само сам посматрао рад других.
20. УП. Прва пракса је општа пракса. Морам да се упознам са свим врстама рада у руднику. Данас, ето, почињем да радим и ја. Пребацујем угаљ лопатом и гурам
вагонете. пољ дише а
21. УП. „Унапређен сам". Нисам више транспортни радник. Прешао сам да радим као помоћник мајстора — рудара. Пуних осам сати, за време читаве смене, био сам — под земљом. Чини ми се да ми је ово најнапорнији дан.
22. УП. ... Први пут сам руковао пнеуматичним чекићем, којим се буше рупе за минирање. Стало ме је доста муке док сам постигао равнотежу тела и алатке.
23. МП Данас сам упознавао транспортну мрежу и географски положај сва три ревира (то је рударско окно или група рударских окана). При обилажењу користили смо жичару. Врло је узбудљиво возити се вагоном жичаре — на висини од преко десет и више метара. Првих дана нисам се усудио на тако нешто, . Гледам — главни инжењер редовно корксти ово „летеће" превозно средство.
КАЈСО СЕ КАЖЕ '02 ти
·" Водић или бодич9_
је правилније нолић или
водич. Један угледан 6еогралски лист употребио је неколико пута облик водић. У чланку о потреби која се све више указује У развијенијем животу у Београду да се изради један приручник који би нас „проводио" по Београду, који би нас водио улицама, казивао нам тде се шта налази, који — су споменици У којем делу града и слично, — он је тражио да се изради један водић,. Мисао и жеља — баш како треба, сасвим умесно. и ми бисмо желели ла – добијемо такву књигу, Само моје језичко осећање некако негодује, не слаже се, не могу примити облик водић, Можда и грешим...
Тако нам пише један читалац. И У праву је. У свему је у праву: и смисао, и мотивисање, и сумња...
У нашем је језику више наставака с гласом ч. Тако имамо: ач, ача, оч, еч, ча и сл, Доста је редак наставак +ич. Најпродуктивнији. најраспрострањенији, у највише се речи налази наставак -ач. Те именице означавају радника, па је тај наставак (ач) постао карактеристичан за име радника: орач, копач, берач, везач, перач, бријач и сл, али покаткад може и што друто значити (на пр. колач, рогач и сл,. С овим је наставком и _ наставак сача. Наставак -ич је доста редак. Али и он задржава основно значење наставка -ач. То се лепо огледа у именици бич. Та је именица изведена од глагола бити. Дакле, бич је оно чиме се бије.
Исто је тако и с речју водићводич. И та именица означава радника. лице или предмет који нас води, који нам шта показује, који нас упућује, који руководи. Као што бич значи оно чиме се бије, тако и водић-водич значи оно чиме се водимо, што нас води.
_ Отуд је већ јасно да је једино
· исправан облик водич. С наставком зић. некако бисмо имали у свести као прстић, зидић и сл. дакле нешто Мало, слабо и сл. Можда они. 3 ма који кажу водић у потсвети постоји веза с наставком -ић којим се граде именице које казују што умањено (деминутиви), као: прст-ић, а потом м дете које нас води, које нам показује пут: вод-ић, Али так-
Мо“ Да објасните да — ли
=
Мати = . ми + ии атар У др И +
|
;
тичним паповима
и 3 У а ДНЕВНИНА ПРЕС ДЕ 6: а | 24. УП. Недеља је. Одмарао сам се и купао се у Тимоку. Увече сам играо шах у рударском „црвеном кутићу". Победио сам Словенца Алојза, који иначе важи за уигранот шахисту. и 29. и 30. УП. Упознавао сам јаме на Вршкој Чуки и Старом Балка- , ну. На Вршкој Чуки посматрао сам продубљавање слепог окна. То ми је од велике користи због тота што: је израда окана веома сложен посао, До сада сам о градњи рударских о-. кана знао самдгиз уџбеника. |||. а. МШ. Екипа Геолошког завода: из Београда врши ових дана. истражна бушења на терену Вршке Чу- · ке. Придружили смо се екипи, јер. и главни инжењер. сматра да је за нас рударе рад геолога од' великог, значаја. Геолози нам откривају ре . зерве руда и угља. Мене је. наро~.. чито занимала техничка страна истражног бушења: на који се начин продире у земљу у дубину од хиља- | ду и више метара. 5 8. УШ. Управа рудника. хоће да: нам праксу учини што кориснијом. | Тако смо данас добили задатак из рударских мерења. Ја и мој, друг треба да одредимо положај једног новопрокопаног ходника изда та. графички претставимо. ЈЕ 9. МШ. Имамо много тешкоћа да би савладали процес прорачунавања новопрокопаног ходника, јер, нам задатак обухвата и градиво ко · је нисмо слушали на Факултету. За помоћ смо се у више наврата обра тили главном инжењеру. , 10. УШ. Похвалили су нас! Проб« лем из рударских мерења смо ре15. МШ. Сутра одлазим кући ;
Жао ми је што већ напуштам рудник. Добро смо се спријатељили рудари и ја. Управа је организовала опроштајну вечеру, на коју су били позвани и сви истакнути рудари. Били су без кацига и рударске лам- . пе; овота пута. Узео сам њихове ад- · ресе, за и они моју.
БРЕ
+ 6
• Студенти у своје дневнике искључи. _ во уносе запажања која се тичу њихова струке и пишу о задацима које су као
практиканти добили да изврше. По по+
вратку са праксе студенти дневнике предају деканатима на проверу. Дневнипи су од велике користи за саме студенте и од значаја за оцену њиховог целокупног рада и успеха.
МАЛИ УЧИНЕ
ДЕКАДЕНЦИЈА — опадање, пропадач ње, распад, погоршање,- пропаст, У ли. | тератури све декадентима називају они писци који иду за тражењем вештачких · дражи, чија су дела пуна нездравих о · сећања. Као типичан пример декадентне . поезије наводе се Јесењинове песме, а од прозних дела, поред мнотих других,
романи француског писца Мориса Деко. .
Бре. А ДЕМАГОГИЈА —
БАЗО % а значи завођење ма-
рода: систем, начин којим се служе из- весни говорници (демагози) да би дошли“
ло свог циља, тојест власти. Обично се. за говорника који много обећава да би придобио масе, каже да је демагот. КОМЕМОРАЦИЈА — спомен, сећање, свечан састанак у славу неког великог покојника на коме се говори о његовом животу, раду, заслугама. Недавно је у Трсту одржано комеморативно вече ско-=
ро умрлом словеначком писцу Прежихо. ,
ву Воранцу.
ЛАТЕНТАН — тајни, потајни, прикри“ вен, скривен. Маршал Тито је у једном од свајих говора указивао на наше латентне. снаге које треба пронаћи (а које постоје), у циљу извршавања задатака.
ДИЈАМЕТРАЛНО — сасвим, посве, потпуно, скроз. Када се за извесна мишље-
ња каже да се дијаметрално разликују,
то значи да та мишљења немају ничег заједничког, да се односе на сасвим супротна гледишта.
ва именица с тим значењем _ није добра. Једино би могла значити мали вод (одред војске или спро водни канал, цев и сл.. А то се и по смислу лако запажа. Можда је веза с оном ситуацијом у — којој нам је какав. „чичероне" неко дете, дакле малишан, дечко, па према томе некако говорно лице узима и облик водић. Али, то на ваља.
Оваквих је речи, рекосмо, у нас мало, И највећи их наши речници немају понекад. Чак ни Ристић• Кангргин речник нема неких обич• них и честих. — Једна је од занимљивих именица типа водич и и+ меница бранич. И она је настала на исти начин као и водич. И значење им је према глаголу исто: какав је глагол, таква је и именица: водити — водич; бранити — бранич. Друга је именица гонич. И она је слично+ га значења (разуме се. према свом тлаголу).
Посебну групу чине именице 62 наставком +ич кад означавају тра= ве, биљке: мравич, вратич, гледич, звонич и сл.
Јасно је из овога да је за име радника, за име средства којим се што ради и поред наставка — -84 исто тако у споменутим именима и наставак -ич, Само тај наставак није, како се у науци каже, продуктиван, нема га у многим речи“ ма, остао је усамљен, свега у неКолико именица. Разуме се, у именице које означавају радника ме можемо убрајати и она имена биља; то је друга група с истим завршетком... |
Наш је читалац, како смо рекли, био у праву. Његово је језичко 0осећање правилно. Београд одиста треба да има књигу која ће садржати све што је потребно да сео њему зна. Али онај који буде спремао такву књиту не треба да иде за оним предратним водићима, а не треба да се поведе ни за оним познатим и много читаним београд“ ским дневним листом који је пропустио у напису свог сарадника И — водић. Он треба да напише кљигу која ће водити, указивати, 06јашњавати, бити прави путовођа = водич,
Маи | ЕЛ.
дуг ве 7 ~ј