20. oktobar
-Х
15 ЈУЛ 1950. -<
Број 295 • Година УП • Лист излази сваке суботе • Цена броју 3 динара •
Редакција и администрација Драгослава Јовановића 1-гу • Телефони: 22-210, 21-957
Исла убогодишњице
Дани Петог к
онгреса КПЈ
дани славе и поноса наших народа
У историји наших народа, која зна
и славној историји, јулски дапи 1948 и
та маса, тежња за бирократским под-
црте данашњег ревизионизма, дана“
ПИ У ИА АН РОЈ он
Нека искуства из
рада радничких савета
У 22 велика београдска предузе-
ћа изабрани су јануара ове го-
понесу део терета управљања привредом. Тенкови наше индустрије на овогодишњој првомајској паради
за толика искушења ни толике ређивањем других земаља и партија, ; подвиге, за толике драматичне си- замењивање марксистичких – принципа дине, раднички савети. Ти савети СУ, 6 ; | туације када се радило о бити и не великодржавним _ концепцијама и пла> За кратко време свога постојања, | "РТ бити, у тој тако бурној, страдалничкој новима — све су то карактеристичне показали зрелост и способност да
Пети партиски конгрес заузимају и заузимаће увек једно _ изузетно место. Једна чудовишна завера скована у ти> шини бирократских кабипета, у мозговима занетим силом и амбицијом, има ла је да поништи резултате наше ре волуџије са 1,700.000 жртава, да сахрани наду на слободан и срећан живот која је надахњивала херојска дела наше омладине, наших трудбепнка, свих поштених људи у пашој земљп. Лажи н срамотне клевете ослоњене на потписе „непотрешивих“ ауторитета, застрашивање и претње ослоњепе пп бруталну силу пи решеност на свако пе. часно дело, спе је то требало да нас увери да је боље признати непочињене грешке и покорно савпти тију, не, то бранити своје право на слободап живот, нето бранити истину. Ми у то нисмо поверовали и нећемо поперовати никада. У тренутку када се читав свет
. штравања међународне
шње совјетске политике. Та политика доноси плодове поразне за; међупародни раднички покрет, за ствар социјализма у свету. Само од Резолуције Информбироа која и сама претставља ре“ мек-дело ревизионистичке заслепљено“ сти, та политика је довела до ликвидације народноослободплачког покрета У Грчкој, до подривања угледа Оргапизације Уједињених нација и новог ваоситуације, до слабљења утинпаја комунистичких пар тија у капиталистичким земљама, до ту“ шења сваке унутарпартиске демократије и крвавих обрачуна у руководствима комунистичких партија такозваних народнодемократских земаља. У светло сти свих тих догађаја и чињеница које су се нагомилале_ за последње две го. дине, постало је још много јасније колнки је значај отпора таквој полптипи са гледишта животних интереса међуна-
У радничке савете бирани су најбољи радници, најистакнутији претставници колектива. Међу члановима савета највише има радника. Тако је у 22 радничка Савета изабрано за чланове 630 радника, 51 инжењер, 55 техничара и 388 службеника. Из досадашњег рада радничких савета, Рада који још није устаљен, у коме још нусу нађене све потребне форме, могу се ипак извући корисна искуства. Тамо где је раднички савет радио уз пуну помоћ синдикалне и партиске организације, поститнути су добри резултати, решено је низ важних питања. Масе радника у тим предузећима гледале су на раднички савет као на тело које треба и које је у стању да реши све важне проблеме предузе-
6 ЈУЛ
РЕ шест година, 16 јула 1944 године, формирана је прва већа тенковска јединица Народно-
ослободилачке војске Југославије Прве тенковске бригаде, Наши народи, тенковске и механизоване јединице и цела наша Армија славе тај дан као Дан тенкиста Југословенске армије.
Чињеница дајеза Дан тенкиста у зет датум из 1944 тодине — кадасу услови за стварање крупних јединица једног чисто техничког рода војске, као што је тенковски, потпуно сазрели — не значи да су се тада тенкови први пут јавили на попришту нашег Народноослободилач“
" ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ
казују беспримерну храброст и пожртвованост наших тенкиста и њихових другова из осталих родова војске — доказ су способности, умешвности и високог стила руковођења од стране наших руководилаца и штабова.
Фрормирање тенковских јединица Народноослободилачке „војске Југославије претставља логичан и законит процес развоја Народноослободилачке борбе наших народа, почев од стварања првих партизанских одреда па до модерне, регуларне армије, са свим родовима и службама. То стално јачање организованих о ружаних снага народа, каљених У
току рата. Зар нам они нису заме-,
рили што смо још 1941 године стварали ударне пролетерске јединице, што имамо партиску организацију у војсци, што смо увели дужност
политичких комесара, што носимо.
петокраке звезде на капама итд. А после оваквог неправилног става уследило је са њихове стране још неправилније, антимарксистичко тумачење узрока пораза других о слободилачких покрета тзв. спољ“ ним факторима, — отсуством Црвене армије, Какве је огромне штете претрпела — а данас још више трпи, — ствар ослобођења радничке класе, ствар мира, демократије и социјализма, због оваквог непра-
лодитао на прсте да посматра судбину родног радничког покрета. У овом тре- | ђа и живота радника. Тако је Ком-| _ ког рата. Од првих дана устанка огњу четворогодишње борбе против вилног — а данас и директно конједне земље и једне партије чије су нутку, када ревнанонизам претставља | бинат врења и теста примио 121 1941 године, па кроз читав период непријатеља, необорив је доказ пра- трареволуционарног — става ЦК снаге и јединство стављени на најте- тлавну опасност и сметњу за победо“ предлог за унапређење производње, до стварања тенковских бригада, вилности линије наше Партије, ре- скп(б) у
| , .
жу историску пробу, у том трепутку напретнутом ин судбоносном, комунисти наше земље ни наши народи нашли су речи мушког одговора, Тај одговор дао је Пети конгрес Комунистичке парти> је Југославије. Ми остајемо верни, тако је гласио поносити одговор, верни =најславнијим страницама — слободарске историје наших народа, верни завету својих другова — изгиннулих комуниста и бораца Народноослободилачког рата, верни великом делу социјали“ стичке изградње које смо почели под руководством паше Партије и друга Тита, верни својој комунистичкој са-
вести која тражи од нас да доследно, 'и бескомпромисно
бранимо _ истину.
ве године које нас деле од нисториских одлука Петога конгреса претстављају рок сасвим педовољан да би се могао правом мером одмерити ствар. ни значај прининпијелног н одлучног става наше Партије ни за судбину нате земље — која је одбранила своје право на слободан социјалистички раз-“ витак, и за међународни раднички по крет — који може да постигне конач“ ну победу само кроз одлучну борбу са „жегемонистичким тежњама СКЛб) = бирократске машине Совјетског Савеза.
Доследна мирољубива политика наше земље, њено искрено залагање га припципе сарадње и пријатељства ме ђу народима, на бази пуне равноправ• ности н поштовања суверенитета, помогла је раскринкавању политике по деле интересних сфера и стварања вој них блокова коју воде Сједињене ЛАмеричке Државе и Совјетски Савез п која је тако опасна за ствар мпра у све ту.
Двогодишња с борба нате Партије против насилппчке политике Информбироа „отворила је порспектино га савлађивање данашњег ревизпонизма У међународном радничком покре“ ту. Неверовање у револуџионарне ста-
Завршава се
земље п
— нојфбеће дела Пебвлвињне
РОЗ неколико дама 0 ске армије, фронптовци рад
ларо 382 километра, Пиј, Вели мисао друга Тита је извршена.
и јединство". Велика, 33. Величанствено и на вечно ће спајати два братска. спомен прегалаштва младих
Више од 325 хиљада омладинки и омладинаца Ју-
гославије, бораца Југословенске ар и техничара и инжењера радили
родног фронта радника,
су три године на аутопуту. не жалећи своју
младина, борци Југословенници и инжењери пре-
веће дело Петогодишњер а града и, остати трајан
геперација наших дана.
носни развитак сопијаљизма у свету, нема крупнијетг и одгопорнијег задатка нето што је борба против ревизиони.
стичке опасности. Заставу те борбе од,
свог Петог конгреса носи с пуно части наша Партија. Разумљнво је, дакле, што упркос свих клевета ната социјалистичка отаџбина ужива све шире симпатије међу трудбеничким масамау читавом свету, што се ка њој са дубоким иптересовањем и поверењем окрећу очи толиких хиљада истинских присталица мира, То не могу спречити ни зауставити никакве бујице лажи, пикакви сумњиви пропеси, никакве претње и застрашивања.
За две године љуте борбе против информбироовских напада и провокапија, за две године јуначког савлађивања свих могућих тешкоћа, јединство наше "Партије и народних маса око Партије, цементирано на Петом копгресу, још се више учврстило и прекалило. У борби са тешкоћама које је требало да нас сломе, ми смо открили и пробудили но ве унутрашње снаге наше револупије и зато ната социјалистичка изградња није застала пи за тренутак, пије чак "ни успорила свој ход. Ослобођена роп“ ског подражавања туђем примеру, сло: бодна у стваралачкој примени марксистичке науке, наша земља је за последње две године начинила нове одлучне кораке на путу унутрашње демократи“ задије приступајући између осталог прва и једина преношењу управних функџија у привреди на саме непосредне пронзвођаче, Како су при таквом стању чињеница смешна и јадна мудровања оних који код себе плански развијају бирократски _деспотизам а нас оптужују да смо издали сопијали“ зам! И како је нужна и неминовна ко-
начна победа истине исписане на 80:
стави наше Партије!
ц. и.
Лутовут ·
аутопута „Братство
плана
мије, чланова _На-
снагу.
од радника који нису чланови савета. Међутим, било је случајева да су раднички савети имали више улогу алитатора него оперативног руководиоца. Раднички савети који су имали слабу или никакву помоћ синдикалне и партиске организације, нису у свом раду показали скоро никакве резултате. Синдикалне организације неких предузећа пружиле су помоћ само у организовању избора радничких савета и одмах су напустили давање сваке помоћи у раду. Овакаврад синдикалних организација довсе је дотле да рад-
-нички савети Електране „Београд.
Предузећа прецизне механике, Ложионице Земун и станице Београд нису одмах после избора почели са радом, него су пропустили доста времена у чекању неких директива и помоћи.
Раднички савети треба на својим седницама да постављају два, највише три питања, и да та питања добро и детаљно расмотре, продискутују и на основу дискусије донесу закључке. За спровођење тих закључака треба одмах на седџици задужити поједине чланове са конкретним задацима, и то са одређеним роковима за извршење тих поверених задатака. Једино натајначин, конкретним дискусијама, предлозима и конкретњим задужењима, а не расплинутом и слабом дискусијом без закључака, уз пуну помоћ партиских и синдикалних организација, раднички савет може успешно да решава задатке који су му поверени, као новом управном
телу једног предузећа.
наша Народноослободилачка војска имала је у свом саставу, готово У свим крајевима наше земље. мањи или већи број тенкова.
После капитулације Италије настали су услови за бржи развој тенковских јединица, Наша Партија и друг Тито знали су да је борбена техника један од услова да наша НОВ може прерасти коначно у модерну армију. После ослобођења Сплита, 1943 године, створене су могућности да Се од заплењенџих тенкова формира први тенковски батаљон Врховног штаба. Тај батаљон је са, великим. успохом учествовао.у борби за Сињ, код Ливна и Дувна, у ослобођењу Купреса и Бугојна и У борби за Травник. У ослобођењу Дувна, батаљон је одиграо пресудну улогу. У исто време формиран је јопг један тетжитовски батаљон од 35 тенкова при Главном штабу Хрватске, који је у саставу ТУ корпуса учествовао у борбама на Банији, Кордуну, Горскем Котару и Хрватском Приморју, Као и у борбама за Цазин, Огулинитд. У Словенији, Главни штаб Народноослободилачке всјске формирао је тенковски батаљеон, који је брзо прерастао у одред од 45 тенкова и 45 оклопних аутомсбила, са свим помоћним средствима. Прва тенковска бригада Народноослободилачке војске Југославије прошла је славан пут, почев од борби за ослобођење далматинских 0тока и обала, у книнској операцији, кроз операције за Шибеник, Дрниш и Мостар, кроз борбе за ослобођење Лике, Горског Котара и Хрватског Приморја па до ослобођења Трста. Борбе Прве тенковске бригаде, у саставу ЛУ армије, за ослобођење Истре и Трста — поред тога што по-
волуционарне процене ситуације И научног предвиђања развоја догаБаја. Једино је наша Партија, заправо, правилно схватила значај и улогу стварања ударне и способне оружане војне силе у току Ослободилачког рата и узела правилан и одлучан курс за њено стварање кроз саму борбу. Стваралачки примењујући науку марксизма-лењивизма на конкретне услове у нашој земљи и на тадашњу повољну међународну ситуацију, наша Партија и друг Тито одбацили су дубоко опортуниетичку линију да најпре
„треба... освојити_.впласт, и. то. првен-.
ствено у градовима, па тек онда стварати армију; да револуције и победе, нема где не дође Совјетска
· армија. Друте комунистичхе партије,
у складу са таквом наказном линијом, систематски су запостављале рад на стварању и изграђивању ај% мије у самој ватри оружане борбе. И доживеле су неминован пораз. Иако су се огромне могућности за успешну револуционарну борбу и победу пружале пред свим поробљеним европским народима у току Другог светског рата; иако су пролетаријат и остале радне масе у неким земљама Европе храбро и пожртвовано улазиле у борбу против фашизма — ипак су доживели пораз, јер су били без војске или пак са војском или групама одреда снабдевеним искључиво лаким наоружањем, борбено непрекаљеним и неприпремљеним да се супротставе и побеђују модерно наоружану непријатељску армију. Такој опортунистичкој линији и поразима, до којих је она логично довела, допринео је у првом реду неправилан, антилењинистички став руководства СКП(б) по низу важних питања У
После рата, наше тенковске и ме“ ханизоване јединице у оквиру читаве наше Армије, наставиле су да се усавршавају, модернизују и јачају. Оне су у томе већ постигле крупан напредак и развиле се У моћан род војске. Наша социјалистичка изградња и Џетогодишњи план пружају сјајне перспективе нашим оружаним снагама. Овакав сложен род војске као што су тенковске јединице захтевају високу технику и технички образовано људство. Тешка индустрија наше земље даће такву технику, а наше
радне масе, којесе свевише уздижу -
стручно, политички и културно, даће драгоцен кадар нашим тен“ ковским јединицама. Наша , инду-_ стрија дала је већ прве тенкове нашим оружаним снагама. Протутњали су они поносно на величан> ственој првомајској паради у Бео“ граду ове године на велику радост и одушевљење наших народа.
Ревизионистичка и контрареволуционарна политика руководства Совјетског Савеза хтела је, У духу својих информбироовских непријатељских напада на нашу земљу, да оставе нашу Армију разоружану. Зато су нам врло брзо отказане све испоруке војног материјала и постројења за нашу војну индустрију. Као и у свему тако иу 0воме, контрзреволуционарне наме“ ре совјетског руководства потпуно су се изјаловиле. Наша Армија, захваљујући правилној оријентацији наше Партије на изградњу тешке индустрије, добија и добиће и најтеже наоружање из наших фабрика, конструисано од наших конструктора, израђено од нашег материјала. Наши народи прославиће ове године празник тенкиста у историске дане када се врши децентрализација наше привреде, када радници фактично преузимају у своје руке управу фабрикама и предузећима — у дане када се јача и продубљује наша социјалистичка демокра“ тија, када незадрживо и победоносно, на новим путевима, расте социјализам у нашој домовини.
Наша Армија прославиће овај дан у све упорнијем и успешнијем раду на свом усавршавању, увек спремна да у самом зачетку осујети сваки агресивни маневар информбироовских с" ратнохушкача на наштим границама. Наше тенковске јединице, испуњење поносом на своју славну прошлост, прославиће свој празник у пожртвованом им неуморном раду на мајсторском овла=
давању све новијом и модернијом
техником, на чувању ратне технике, на васпитавању нових кадрова У духу светлих традиција нашет Ослободилачког рата и Народне револуције. Тиме ће они најбоље и најдоследније показати своју пла“ мену љубав, своју непоколебљиву верност другу Титу и Партији, вер-_ ност великој и праведној борби наших народа, која наилази на све већи одјек и подршку у читавом“ напредном и демократском свету борби за истину, за одбрану науке марксизма-лењинизма од совјетских ревизиониста, за одбрану ин“ тереса међународног радничког покрета и читавог слободољубивог ч6зечанства, | 15
МИскопали су и уградили у насип и остале _ објекте 15,300.000 кубика земље, и прешли притом 30 милиопа километара. То би био зид од 500 километара пуме километар ширине и метар висок. Поставили су'45 километара пормалног колосека м 800 километара дековиља, две и по хиљаде километара телефонских линија. Трошило се дневно четири милиона литара воде и хлеба колико Загреб троши дневно. ј +, Изграђена су 73 бетопска објекта — мостови, еЗА“ вожњаци и вијадукти, и међу њима блистави 15 Ма тара вијадукта код Новске и 140 метара моста прек
Босута. ; А радило се јалих и склоних св
без мпого машина, свега 1.200 дотра-
акодневним оправкама, Пау ато
градитељске руке понеле су главни терет рада.
је и било 76.250 ударника и десетине вишеструко
ударних бригада. Петорка 'Љубисава Петковића, ја. а
Друге лапске бригаде уграђивала је у насип по 6 БУ-
ИК. Џ ; и 4 ли еден __ залога братства и јединства народа Југославије и међународне солидарности радних људи се завршава, Јер на аутопуту СУ радиле и, дет. сетине бригада омладинаца из целог света |.)
| Д. Ристић.
К .% 1