20. oktobar
Дванаести пленум
и синдикална
орзанизација Беотрада
тралног одбора Савеза синди- | Ката Југославије донео је низ одлука по организационим питањи-
духу мера. даље изградње нашег државног и привредног – система, у продљубљивању социјалистичке демократије, на бази увлачења најширих народних маса у управљању државом и привредом.
У свом досадашњем раду синдикалне организације Београда поститле су лепе успехе у мобилизацији радних маса за извршење Плана, развијање социјалистичког такми|| чења и културног преображаја труд беника. Међутим, слабост на коју је указао ХП пленум одразила сеи у раду синдикалних организација Београда (Месног синдикалног већа, месних одбора и подружница) у појави бирократског и централистичког руковођења у раду. Нарочито су дошле до изражаја тенденције ка сталном повећању професионалних функционера, што је доводило до отежаног и компликованог руковођења у раду, као и непотребног администрирања. Гледајући кроз досадашње задатке рад синдикалних организација и узимајући у обзир ступањ развитка наше земље у извесним периодима било је потребно повећање _ броја професионалних синдикалних функционера. Међутим, они су се временом претворили У сувишан бирократски апарат. Зато одлуке ХП пленума претстављају даљи корак у борби против бирократије уопште, а посебно против бирократије у раду синдикалних организација.
До одлука ХП пленума, број професионалних синдикалних функционера у Месном синдикалном већу износио је 84, рачунајући намештенике, Ова цифра најречитије говори колико се отишло далеко у компликовању рада синдикалних организација. Исти је случај и у месним одборима и подружницама. У месном одбору трговинских радника и службеника било је десет професионалних функционера и пет намештеника, У Месном одбору грађевинара седам професионалних функционера и неколико намештеника. По синдикалним подружни+ цама сваки мало већи колектив инсистирао је да добије професионалног функционера. Збот оваквог схватања синдикалнот рада, главно тежиште рада падало је на професионалне функционере. Синдикални форуми нису се борили за увлачење што већег броја непрофесионалног кадра из редова најбољих синдикалних активиста, који би после свог редовног посла радили по синдикалним ортанизацијама. Није потребно ·наглашавати колико је такво гледиште на синдикални Рад погрешно, Често У пракси, што је карактеристично за синдикалне подружнице, за професионалне функционере долазили су далеко слабији другови по квалитетима од оних који су до тада обављали дужност као активисти.
У циљу даљег организационог изтрађивања и учвршћења синдикалних организација ХП пленум је донео одлуке чије ће спровођење у живот потпуно онемогућити било какве облике бирократизма, ангажујући за рад у синдикалним организацијама широке масе трудбеника. На овај начин још више ће доћи до изражаја васпитна улота синдиката.
Месно синдикално веће непосредно после одржаног Пленума и упознавања синдикалног чланства У Београду са његовим одлукама, у сагласности са Главним — одбором, централним управама и „земаљским одборима предузело је низ мера за спровођење његових одлука. Као прва и најважнија мера је смањење броја професионалних функционера. Тако у Месном синдикалном већу -од 84 функционера и намештеника остају само два-три функционера са два намештеника. Исти је случај и по месним одборима. У И који окупљају већи број чланова синдиката, остају највише три до четири, док у мањим остају један до два функционера. Професионални функционери по подру“ жницама остају само у оним ко“ лективима где има велики број упослених радника. 2:
Ове мере неће се успешно спровести и неће се осетити њихови резултати ако се по синдикалним форумима не окупи што већи број синдикалних активиста и кроз рад комисија допринесе даљем развија“ њу синдикалног рада. У спровођењу одлука од необичне важности је оиницијативе месних
|| самостаљење
одбора и подружница, Ове прве мере претстављају само почетак одлука ХП
спровођења у живот пленума Централног одбора Савеза синдиката Југославије, Задатак свих синдикалних организација У 3605 граду је да стално проучавају =“ примењују нове организационе форме и методе рада које је поставио ХП пленум.
у (Солагуот твр
ЕДАВНО одржан Пленум Цен- |||
ма. Одлуке ХП пленума долазе у ||
то:махом зат
Љуба, 7 .
БРОЈ 299 • ГОДИНА уп ДИНАРА • РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАТ
а, 21-957.
и
11 • ТЕЛЕФОН:
ПЕЕД РЕАЛИЗОВАЊЕМ НАЈНАПРЕДНИЈЕГ ЗАКОНА Припремљени су избори
за радничке савеше У БЕОГРАДСКИМ ПРЕДУЗЕЋИМА
ДЛУКОМ Владе НР Србије до 15 августа треба завршити расписивање избора за радничке са-
"вете у предузећима Србије. Органи-
зација и руковођење изборима пове-
рени су народним одборима, који ће тај посао обавити уз сарадњу син“ дикалних подружница, предузећа.
У Београду тај задатак треба да изврше рејонски наррдни одбори. Према _ досадашњим _ резултатима припрема, решења о изборима биће донета на време, саобразно одлукама правилника о изборима радничких савета. .
Као што је познато, раднички са“ вети ће бити бирани у предузећима са преко 30 радника, која раде на основу привредног рачуна. Од бро“ ја радника запослених у предузећу зависи и бројни састав савета, чији је минимум 15 а максимум 120 чланова, Решење о избору радничког савета доноси рејонски народни од“ бор, на чијој територији се налази, предузеће, а уколико једно преду“ зеће има својих погона (делова, 06јеката) и на територији других рејона, доношење решења прелази у надлежност градског Извршног од“ бора.
Припреме за избор радничких са“ вета у предузећима Београда завр-“ шене су, у сарадњи органа власти са синдикалним подружницама предузећа. Месно веће издало је, кра“ јем јула, опште упутство свим по дружницама предузећа у којима, је предвиђено бирање радничких савета. У упутству је наглашено да синдикалне подружнице, које претстављају раднике својих предузећа, треба да обаве један део посла око избора савета. Све подружнице су биле обавезне да рејонском народном одбору, на чијем се подруч“ ју налази предузеће, доставе писмено предлоге кандидата за изборе радничког савета, са назначењем социјалног састава .кандидата и предвиђеним даном избора. _ | ' За Фстали део посла око избора савета при рејонским пародним од“ борима формиране су посебне ко мисије, Све комисије еу одржале са“ станке .с претставницима синдикал“ них подружница. Говорило се о про“ цедури избора радничког савета, о задацима које при томе треба извр“ шити, и одлучено је да подружнице своје предлоге доставе комисијама до шестог августа. Скоро све подру“ жиице су своју обавезу извршиле на време. Огромпа већина предлога била је састављена, потпунд – правилно, тако да су комисије могле одмах ба приступе изради решења о избору. Само један мали део предлога. захтевао је извесне измене, и о што се косио са одредбом која предвиђа од доношења решења до избора савета размак ол 15 дана, потребан да се у самом пре'лузећу ' нрипреме за избор развија“ ју- нормалним темпом. 6
Избор. радничких савета, неће се понављати у предузећима У којима су изабрани раније, уколико су вр“ шени на начин. предвиђен сада“ њим правлиником о избору саве"
–
та. Али уколико се ранији избор савета, што значи и његов састав,
битно. разликује од. предвиђеног, из“. | бори ће бити одржани поново,
Трудбеници Београда Налазе се пред реализовањем најнапреднијег закона о учешћу радника у рукова“ њу производњом.
с Са београдсним бригадама на градилиштима Студентсног града у Загребу
Ж ЛИСТ ИЗЛАЗ И, СВАКЕ СУБОТЕ Ж ЦЕНА БРОЈУ 3
ИЈА ДРАГОСЛАВА ЈОВА ЛЈОВИЋА
Ове среде је у раковичкој Индустрији мотора ничком савету фабрике,
изабран управни одбор у рад-
први – одбор
радника који почиње да управља својом фабриком у Београду и Србији. Избору управног одбора присуствовали су скоро свим чланови радничког савета, претставници Партије, неких металских предузећа из Београда, претставник ресорног министарства и други. Реферат о досадашњем раду фабрике поднео је директор предузећа, после чега ФУ МНОГИ. радници _ У дискусији“. -и+. стакли нове могућности управљања фабриком од стране једног заједничког тела, и користи које ће такво управ-
љање донети производњи.
А упис ДРУГОГ НАРОДНОГ ЗАЈМА
„ПРОШЛОГ ПУТА УПИСАО САМ 20.000 А САДА ЋУ_ 50.000 ДИНАРА“
бестрадским занатским радиониУ цама веома је живо. Радне снаге нема довољно, а многи послови захтевају више руку. Због тога се ради брже и о радном времену не може да са мисли. Поратне прилике — изградња псрушеног Београда оптеретили су и занатлија многим великим пословима. За сваког ко хоће да ради има довољно посла,
Народна власт пружа пуну помоћ развоју и унапређењу занатства. Из дана У дан та помоћ је све знатнија и ефикаснија, јер прилике и могућности дозвољавају много више.
Радници Београда прихватили су, У свим колективима, акцију за упис народног зајма. Занатлије, У својим ма+ лим радионицама, у свим деловима града, неће ни овога пута изостати, То нам најбоље потврђује упис првот народног зајма у коме су занатлије масовно учествовале. Очекује се да уписана сума овога пута буде већа, јер данас се извода још обимнији послови који — занатлијама доносе већи приход.
Желели смо да сазнамо шта приватне занатлије мисле о народном зајму. Разговарали смо са неколицином и добили слична одговоре: „Народни зајам значи помоћ економској самосталности земље и ми ћемо ту помоћ радо дати".
ж
— Мако плаћамо порезу и снабдевамо се на слободном тржишту, јер ми приватна занатлија немамо карата за снабдевање, имамо неупоредиво већу зараду него радници и службеници. Свакако, да због тога код уписа народнот зајма треба да се покажемо боље него сви дру-“ ги, — каже Михаило Ратковић, столар.
Због старости и болести он више није у стању да води своју радионицу. Преко педесет година радио ја занат. Изводио ја велике послове — дрвенарију и све столарска услуге на грађевинама. Али, сада ја био принуђен да прода машине и уступи радионицу. Убудуће, зко му здравље буде дозвољавало, и сам ћеу њој радити као државни службеник.
— Имам новаца и уписаћу зајма више него 1948 године. Онда сам дао тридесет хиљада, а сад ћу уписгти педесет. Да нисам имао неке дугове, дао с бих много више, — завршава стари занатлија. Х
Славко Реовац је занатлиски радник. Ради у приватној часовничарској радњи. има скромну зараду, али ни он код
зајма неће изостати. Уписаће износ своја једномесечне плате.
ж — Радимо много. Посла има ·колико
тод хоћеш. Само кад би се стизало, пљу-= штале би паре, — рендишући даску говори Јосип Јуди.
— Ето, на пример, народни зајам је одљичва -ствар.—Уштеда.«. А уствари. др'сави је потребно, расписује зајам и боље је ми да га дамо него други. Срећа наша што не правимо зајмове као некад, У старој Југославији. Стране банке и капиталисти би нас уцењивали и никад не бисмо стали на своје ноге.
"Поглед на градилиште Студентског града у Загребу
_ Град незаборавних сусрета
БРИГАДА „ПЕТАР. СТАМБОЛИЋ“ — ПОСИЛАП ПРЕЛАЗНЕ ЗАСТАВЕ
КОРО сваки' Загрепчанин рећи ће вам да је Загреб пун странаца. То је тачно. По улицама,
у каванама и ресторанима, у про давницама, чућете разне језике понекад, непознате. чак и за оне који имају извесно знање из четири основна светска језика.
А ево шта о томе мисли Никола Хорват, трамвајски. службенлк:
— пун је странаца: Али 'необичних! Ми смо били навикли на оне који су долазили као туристи у. на: шу земљу. Каква. супротност! Њихова деца долазе сада да „је граде и улепшавају. | 4
Све мисли и осећања омладине и грађана Загреба везани су свако“ дневно за овај град, студената. Сви они учествују. у његовој новој историји: " | пен
И Алфредо Белеји, италијански
"радник !'имао' би о томе много да
“
каже пити чи
(5 „немојте заборавити; седамна-,,
ест нација подиже овај град! Шпанија је била земља где су студентске и радничке бригаде својом крвљу плаћале за мир, правду и истину. Студентски град обједињује нас све са истим тежњама — кроз дело, И немојте заборавити овај град не припада само вама, он неће бити само ваш — већ и наш! Он ће бити дело читаве омладије света. Први град заједнички подигнут! Колика част! Какав манифест! У 6".
То нису само речи. То.говори чи-. таво градилиште, то говори једанаест застава донетих и уздигнутих на јарболе при, самом улазу на радилиште из најудаљенијих кутака земљине лопте, То вам неће само рећи Норвежани, Швеђани,' Данци, ' Аустријанци, Енглези, Француза, Белгијанци, · Холанђани, Шпањолци, Италијани, Немци: и други Еве“ ропљани, већ и они из Вијетнама,, Индокине, " Малајског ''Архлпелага,
"бених зграда, ' железничка станица, станица град“ » ске железнице, трамвајски чворови,
ских отока. Радост ће. при тим речима, испунити око и Индусу, или о ном са Новог Зеланда, који ће се, пред вама, упитати... 5
— Кога још нема7т.. и слегнути раменима.
Студентски град — данас и сутра
Близу мале железничке станице загребачког предграђа Дубрава, гради се Студентски град. Већ сада, са мнотим зградама које се уздижу, он наговештава свој будући изглед. Биће то студентски град какав никада није могла да изгради епоха. Нлљ површини од око девет квадратних километара, живеће у њему близу 25.000 становника, То ће бити град — универзитетски џин са свим установама и објектима који су потребни, Поред факултетских и стан“ биће ту пионирска
ма уља и % “ р Ма у Западно-индиских "острва, Мартин“! разни прихватни објекти, домови
Ниједан трудбеник без обвезнице народног зајма
који не мисли овако. исто, Речи
ж
Велико двориште у Коларчевој улици број 3 закрчено је даскама. Уз степени“ це, долази се у' радионицу _ Милорада Пакашког. Подне је већ прошло, али овде се посао не прекида. Газећи по дебелом слоју струготина, долазимо до тезга за којом ради власник радионице, Пред. њим је комад даске на којој су фином резбаријом израђене гусле. тај лепи детаљ припада писаћем столу за радну собу која ова радионица припрема за Четврти велесајам, Цела радионица — њих тројица и ученик спремају св за упис зајма. Они о томе често ме Ђусобно говоре. Кад буде конференција у Градској комори изјасниће се ко ће колико дати. Надају се да ће занатлије Београда „осветлати образ".
— Можда некомв народни зајам и није јасан. Ја желим да се о томе детаљно говори. Треба људима објаснити. И сам ћу то покушати кад буде састанак У Комори. Знате, ни мени није било све свако јасно као сада. Зајам нама, занатлијама, много користи. Помажемо сами себе. Уписаћу више него прошли пут. Године 1948 дао сам десет хиљада. Сад ћу уписати двадесет. А из целе моје куће биће више. Имам жену и децу. М они ће дати. Само они за себе, преко улице, а ја преко Коморе, каже Пакадшки. 1 Х ,
А стари, шездесетчетворогодишњи металац Драгољуб Николић, шта он мисли а овом зајмуг Прошли пут, 1948 године, био је један од највећих уписника У целој земљи. Тада је радио пуном паром. Сад више тако не може. Стар је и нема толико снаге. Па ипак, он не лежи. Оно времв које не проводи у ра= дионици, користи за рад у Фронту. Он је, свакако, најпопуларнији човек У својој основној организацији. Са узбуђењем и поносом говори о томе да је код прошлог уписа његова основна организација била једна од најбољих 'У Београду.
— Природна је ствар да ће и занатлије као привредници имати мното од народног зајма. Све што јача привредну моћ наше земље од велике је користи свима. Ја лично сматрам да ће овај зајам успети боље него прошли, Имамо велико искуство. А да нисмо и+мали народни зајам, сигурно је да би много теже издржали ову кампању са Истока. Ми, занатлије, који волимо своју земљу, даћемо и овом приликом све од себе, — говори Драгољуб Николић, и ме прекидајући ни у једном моменту започету мисао, наставља; — Много ми је жао што овај пут не могу да будем међу првима. Ето, старост. 'Са' њом је тешко борити се. Али ипак нећу бити последњи. Мислим да ћу уписати, 15 — 20.000 динара, завршава он.
Нема поштенот човека у нашој земљи ових београдских занатлија мисли су свих радних људи. Без обзира на привредни сектор у коме ради — сваки наш труд“ беник жели једно исто: помоћи изграде“ њу социјализма и учврстити привредну моћ земље, исто као и политичку.
културе, репрезентативни хотел и ресторани, биоскопске дворане и друштвене дворане, пошта, болница и амбуланте, фискултурна игралишта, затворени басени и тако даље.
Такав ће изгледати универзитетски град Загреба кроз неколико година. :
А данас д
Будући град је нов тип нашег градилишта. То је, уствари, већ сада, мало студентско насеље, На шумовитом брегу, близу Дубраве, испод чијих су крошњи као печурке при“ кривене бараке, налазе се купатила са хладним и топлим тушевима, вешернице, бербернице, радио-ста“ ница студентског градилишта, пошта, кружни бетонски плацеви за концерте и плес, позорница за при“ редбе и разна наступања, биоскопи, редакције листова, бифеи, трафике.
Ово градилиште доказало је да је бригадни систем исхране у стању да замени културна услуга у градилишним ресторанима са уредном послутом, столовима прекривеним белим чаршавима, сервираним за четворо, и добро спремљеном хра“ ном.
Оно што задивљује на изградњи Студентског града у Загребу јесте одлична организација унутрашњег живота логора.
Тог дана командир Треће чете био је задовољан 1 А шта се највише свиђа странци“ ма — градитељима рећи ће нем млади француски студент Рене, из бригаде „Верите"; „ — Оно што нас највише одушевљава, то је полет, снага и херојство ваше омладине на градилиштима. Ми се дивимо бригадама „Млади комунист" и „Ђуро Ђаковић". Кроз њих ми смо упознали омладину Београда. . Дан када је бритада "Ђуро Ђако“ вић" извршила дневни задатак са 297 од сто био је реткост на гради“ лиштима. А, ево, како је тај дам протекао! р Битка је почела још рано изју“ тра. Стално у покрету, Сретен Ти“
ДО ЈОЈ ИРИНА ОМ
Ј
ај БАБЛИ О км ИЋ
Рта
ПА
__= плаи