20. oktobar

Шта је са акцијом за уређење града _— Поогоото слике

· Бирократија — разлог неуспеха

АШТО се још увек у Београ-

ду могу да виде запуштене

и прљаве улице, плацеви пуни смећа, неуређени излози, полуизграђени дечји вртићи и итралишта, недовршене телефонске кабине и друго, што је давно требало уклонити, оправити и изградити Да ли није било довољно материјалНИХ могућности Или је по среди бирократија, несхватање _ значаја акције за уређење трада и лењостг Чињеница је да до данас нису уклоњени недостаци који кваре и руже изглед Београда7 У чему је ствар: У сваком случају бирократија је један од узрока зашто у оквиру акције за уређење града не иде све онако како би то требало!

У Управи за уређење града кажу да се често сусрећу у раду са мнотим тешкоћама. То је тачно. Међутим, тачно је и то да се свака препрека може отклонити само кад се хоће. Мноте од ових тешкоћа моту се лако решити, само је потребно да се неко заинтересује и заложи за то. Зарсе нису могли до сада завршити дечји вртићи, чија изградња траје већ предуго времег Да ли су ове и друге сличне тешкоће заиста неотклоњиве и претстављају такве препреке које се не моту лако савладати Нису. Само, потребно је учинити више напора и ствари треба решавати брже па ће се све благовремено завршити.

Шта би се могло замерити раду Управе за уређење градат На првом месту, Управа је у своме раду отишла исувише у ширину и на тај начин изгубила правилну оријентацију и приоритетно оспособљење појединих објеката. Истовремено се почело са изградњом и оспособљавањем већег броја различитих објеката за чије довршење није било материјалних услова. На пример, јавне телефонске говорнеце. Пре извесног времена изграђен је и постављен већи број телефонских кабина. Међутим, услед _ недовољног броја апарата, ове кабине се не употребљавају. Овако неофарбане и пбазне не само да не користе, већ претстављају ругло града. Да је било више координације у раду између Управе и Градског телефона сигурно је да кабине не би стајале неупотребљене, а новац, који је дат за њихову израду, био би искоришћен у друге, моментално корисније сврхе. Ово није једини пример. Свуда, у свим деловима града, може се наићи на сличне случајеве.

Недовољна контрола рада, исувиле попустљив став Управе за уреЂење града према подређеним органима у многоме умањују успех акције. Као што је познато, извршена је подела задатака према њиховом значају и важности, између Управе и рејона. О изгледу центра и ближе околине стара се Управа, а о осталим деловима града рејони. Међутим, и у центру и на периферији, услед злоупотребљавања службе, радници и службеници на терену не врше свој посао савесно. Тако, поједини чистачи, да би што пре испунили своје норме, веома површно чисте улице, а смеће бацају не у сандуке, већ на оближње плацеве, па чак и у дворишта, Или, рецимо, питање довољног броја канти за ђубре на периферији.

Вождовца, Маринкове Бара и осталих предграђа присиљени су да, услед несташице канти, бадају смеће по двориштима и улица-

ма. Овакав начин решава = ња чистоће не само да појасу бука ду са принципима на којима је постављен рад Управе за – уређење града, већ је и у супротности са основним хигијенским прописима. Зашто се не би предузеле мере да се ово важно питање што пре реши! Ако није могуће да се набави довољан број канти, онда би бар требало поставити известан број сандука по улицама. У њих би грађани могли да бацају смеће. Када

ће надлежни органи предузети е-

фикасне мере и присилити власнике плацева и руководиоце дрвара и грађевина да ове просторе, који су извор прљавштине, оградет О свим пропустима требало би да воде рачуна контролори, надзорници и состали теренски службеници и да о томе обавештавају · повереништва комуналних · послова рејона и Управу за уређење града. Међутим, изгледа да ови контролори не постоје, или, уколико постоје, да правилно не врше своју дужност. Бирократија и недовољно интаресовање су, као што смо поменули, један од разлога непотпуног успеха акције за уређење града. У Земуну се већ дуже времена улице не по-

ливају само зато што се надлежни нису потрудили да набаве дезинФфекциона средства и на тај начин оспособе прскалице!

Сви ови примери показују да су како Управа за уређење града, тако и рејонска повереништва комуналних послова својим слабим радом условили умртвљење акције за уређење града. Стога би било потребно да у будућем раду, Управа за уређење града пооштри контролу и предузме ефикасније мере над подређеним органима и на тај начин осигура пун успех акције

Један од разлога за овакво стање акције за уређење града је слаба помоћ фронтовских _ организација. Услед недостатка радне снаге, главни део радова преузеле су на себе фронтовске организације, Међутим, мали је број оних које су до сада испуниле дате обавезе. За овакав рад основних организација кривицу сносе рејонски одбори Фронта, који се нису потрудили да члано-

вима објасне значај акције и на.

тај начин заинтересују грађане за успех акција за уређење града.

Није довољно почистити улице, а затим, оставити да гомиле ђубрета труну у сандуцима који се распадају. По читавом Београду број сандука је прилично мали, а и ђубре се ретко односи, тако да све око њих стварају читаве гомиле. Рејонски повереници добили су задатак да поправе све дотрајале сандуке, а тридесет сандука већ је подељено. Али и поред тога гомиле смећа нису се нимало смањиле, У

УРЕЂЕЊЕ УЛИЦА

Зашто се још не завршавају радови на Булевару Војводе Степе

циљу побољшања саобраћајних ве.

за Вождовша и Бањице са оста-

лим деловима, а посебно са центром града, приступило се пре две го. дине постављању дуплог колосека трам“ вајске липије број десет. Реконструкцијом „десетке“ предвиђено је да се грађапима ових предграђа омогуће брзе и добре саобраћајне везе ба центром. Упоредо са постављањем дуплог колосека било је прелвиђено и проду. жење „десетке“ до тротаринске стани: це, на старом авалском друму. Проду“ жење пруге омогућило би грађапима Бањице брзу и директну везу са центром. Радови на Булевару Војводе Степе, от почети пре две године, још увек нису

Пре постављања пруге било је пред. виђено да се изврше канализаџиони радови и поставе електрични и телефон“ ски каблови. Исто тако, планирано је да се после завршетка пруге изпрши реконструкција Булевара Војводе Сте“ пе!

Према плану и датим обавезама сви радови (постављање шина, – водовода, канализације и оправка Булевара) тре» бало је да се заврше пет месеци после почетка акције, то јест средином про“ шле тодине. Међутим, ни дапас, после две године од почетка радова, ситуација се мало изменила. Још увек трам“ вајска пруга пије пуштена у саобраћај,

завр шени

ФАБРИНЕ НА УПРАВЉАЊЕ ПРОИЗВОЂАЧИМА

Још један празник у Железнику

Булевар је раскопан ин неупотребљив како за пешаке тако п за возила, а тек сада се врше радови на постављању канализације, водоводних цеви, _електричних и телефонских каблова. Откуд оволики застој у радовима2 Зашто нису завршени и шта омета брзо пуштање у саобраћај ових објеката2

Целокупним, радовима руководи По» вереништво комуналних послова Извр“ шног одбора Народног одбора преко својих предузећа. Тако реконструкција Булевара Војводе Степе врши грађе» винско предузеће „Пут“. Постављање нове и уклањање старе пруге Градско саобраћајно предузеће, а водовод и канализацију Градски водовод. До кога је кривицар По нашем мишљењу нај већи део одговорпости за неблаговре“ мено извршење радова лежи на Пове•“ реништву комуналних послова. Као ру“ ководилац свих радова није смело да дозволи да дође до застоја и да се не ради по предвиђеном плану. Тако су, на пример, прво биле постављене трам“ вајске шипе, које су касније морале би“ ти извађене, јер су ометале радове на постављању водоводних н канализаџционих цеви. Зашто се није прво присту“ пило овим радовима и реконструкцији Булевара, а онда, када више не би радови на постављању шина ометали о стале послове, прешло на њихово по“ стављање, Јаспо се види да овде није у питању недостатак радпе снаге и слабо залагање фронтоваца, већ неодго» ворно схватање вначаја ових радова. Истина је да су неактивност фронтовских оргапизација и недостатак стру“ чне радне снаге омели правилан ток и благовремени завршетак радова. Али из свега изложеног види се да то нису

једини и прави узроци.

ТРЕБА СПРЕЧИТИ

НЕПРЛВНЛНО НОРАШЋЕЊЕ ЛОМА

у тоследње време у Београду се осећа нагао и све већи пораст довоза разноврсне робе. Нарочито се у све већим количинама појављују занатски производи и производи наше индустрије. Расподела продуката те је везана са добро организованом трговачком мрежом, Равномерно распоређене, добро _ снабдевене и организоване продавнице у свим деловима града омогућују“ благовремено и брзо снабдевање грађана. Како – данас стоји са трговачким радњама и другим продавницама у Београду Да ли их има довољно Јесу ли рационално искоришћене и равномерно распоређене7%

се узме у обзир сталан пораст потреба и разгранатост трговачке мреже у Београду, види се да је број локала, који служи У ове сврхе, недовољан, Откуд криза у локалима када је пред рат било далеко више трговачких радњи и осталих продавница, а број просторија грађених у ове сврхе, сразмерно мањи него данаст Број продавница није у стању да задовољи потребе грађанства. Он је, с једне стране, проузрокован порастом становништва, а упоредо с тими животних потђрба, а с друге, чињеницом да је велики број локала употребљен за: канцеларије, магацине, клубове и седишта _ фронтовских организација. По свим деловима Београда могу се видети да се локали користе у сасвим различите сврхе од оних којима су намењени. Коришћење локала за канцеларије, за разна претставништва, за клубове фронтовских организација, нарочито је честа појава у центру трада. На Теразијама, у Кнез Михаиловој улици и Улици Маршала 'Тита, где је потреба за продавницама велика, приличан број, локала служи за друге сврхе. Тако, на пример, у Чика-Љубиној улици, У локалу зграде број 18, налазе се канцеларије _ Молерско-фарбарске задруге Првог рејона. У истој улици, у бројевима 14 и 16, су канцеларије Градског предузећа за промет текстилом. Рејонски одбор Народне технике сместио је своје канцеларије у Чика-Љубиној улици број 15. У Улици Болеслава Бјерута број 15 налазе се у два локала који се користе као канцеларије предузећа „Комграп", У истој улици, у локалу зграде број 2, усељене су канцеларије Дирекције млинских предузећа НР Србије. У близини ресторана „Загреб“, у Улици Обилићев Венац, локали у којими је раније био смештен Трговински сервис, сада су магацини. На Теразијама, у згради број 10, смештене су канцеларије „Нове трговине". Када се погледају ови примери, који нису усамљени, намеће се плта“ ње да ли органи који руководе додељивањем просторија, посебно ло» кала, воде рачуна и у које сврхе их додељују. Према садашњем стању, изгледа да се не води довољно рачуна о томе да се локали употребљавају у сврхе за које су грађени. Неравномеран распоред трговач“ жих радњи у многоме омета снабдевање грађана, Ако се погледа распоред продавница, видеће се да је гро концентрисан у центру, док остали, нарочито периферни делови града, оскудевају у продавница“ ма. Зашто се на простору између Трга Димитрија Туцовића и Калемегдана налази преко стотину књижара, док их на Душановцу, у Маринковој Бари, на Карабурми и Чукарици готово нема, Зашто се не 61

књижаре и друге продавнице равномерно распоредиле на све делове града Многобројни локали заузети су од стране фронтовских организација, Тако се, на пример, у Улици Маршала Тита, у локалу где је раније била апотека „Вардар", са“ да налази клуб једне основне фрон-

·товске организације Трећег рејона.

Исти је случај и са локалом У це тињској улици број 4. Неоспорно је да фронтовске организације морају имати своје просторије и своје клубове, Међутим, није правилно да те просторије буду у локалима који се налазе у прометним улицама. На тај начин се омета риционално кориштћење ових просторија. Зашто У Улици Маршала Тита не би поново била отворена апотека, када их ионако нема довољног

Нерационално коришћење просторија које служе као продавнице У многоме доприноси кризи локала, Тако у Кнез Михаиловој уллци број 40, већ дуже времена стоји једна празна просторија изломљених вра. та и прозора. Ова просторија не само да се не користи, већ претставља ругло града. Исти је случај и са просторијом у којој је била раније апотека у Кнез Михалловој улици, прекопута „На-Ме". Као што смо напред поменули, у Београду нема довољно апотека и захваљујући непажњи и недовољном интересовању надлежних, њихов број је свакодневно мањи. Зашто се не би оне просторије, које су специјално грађене за апотеке, искористиле7 Зашто се дозвољава да инсталације пропадају:

Када ће надлежна схватити потребу правилног и рационалног ко“ ришћења локала и предузети мере за исељење канцеларија, клубова, магацина и мензи из просторија које су грађене за продавнице.

МЕ

вета нииииимииилиРииоломРииРиооРиомеРоиРиРРРиимиР Рт

а сљА А АИИ СВИЊЦИ ИЗА НЕБОЈШИНЕ КУЛЕ

КО неко зажели да обиђе нате

најстарије историске зидине Калеметдана, _ изненадиће се када види сву нечистоћу која се скупља иза ћошкова и камених пролаза старе твр“ ђаве. Уз саму Небојшину кулу саграђе“ ни су свињци и то од камена ипсториских зидина, које ће се ускоро рено“ вирати, Интересује ме ко је дозволид да се свињци ту подигну. Зар не по“ стоји ни једно друго место на перифе“ рији града где би се могле сместити већ овде међу многобројним

споменицима и сведоцима наше нстори“

свиње,

ске прошлости

Чему служи акџија за уређење града када још увек наилазимо на овакве случајевер

М. М.

ТЕГНУТО се разлеже долином ЗВУК фабричких сирена. Одбија се од грађевина и ниских кишо-

витих оловних облака и испуњава КЕ овај

простор им наатворен брежуљцима са новим станбени

5 . Е алатних

с чврстим зидовима фабрике тешких мислила ел небом, Недеља је. Тек осам часова. Данас се не ради. Зашто онда сиренег Полугодишњи план је давно испуњен! ПУНИ По Не, све је ба ник! Сигурно! Али как

Ма аниме Сл беле се блузе чланица фабричког хора. Блистају одликовања на грудима људи. Чита се свечаност са лица... Да Још један пра зник елезнику објавиле су с 55

Ем је пате звук замро, у украшеној СалИ. радничког дома претседник радничког савета абрике тешких алатних машина објавио је почетак седнице ва којој ће бити биран први пут у краткој историји

Рибар" управни одбор савета. ПИВО 4 | ма, али његове речи до-

к није вичан говори но исписана слова изнад Мр И 0 произво 1 з стола: „Фабрика на управљао Па И а есетог августа 1950 године, радници кзм раке. људе који ће у њихово име да управа производњом, данас ће фабрика коначно прећи У Бу5а произвођача, данашњи датум биће Зе Бин словима у историји срабрике тешких алатн

аде „Црвени

Група Вијетнамаца из бриг сета“ риво

еБтобаре“ на састанку радничког сав

ола Рибар"

на... Зато су певале сирене, зато празнично рухо и одликовања на грудима, зато ведрина и радост у по гледима...

Не само фабрика већ и истина о њој

Није лако томе скупу од 69 чланова савета положити рачуне о досадашњем раду. Ништа ту не сме бити сакривено, јер примајући фабрику на управљање људи морају да упознају њене тајне, најситније детаље пословања. Зато су потребни труд и време. Директор ФТАМ-а Рудолф Новак зна људе са којима живи и ради, он зна да само гола истина може да их задовољи, да им користи у сутрашњем раду. Зато ће њетово подношење рачуна трајати читава четири часа... Али пажња оних који данас примају у своје руке кормило брода што се зове „Иво Лола Рибар" неће да попусти. Од почетка до краја слушаће они помно извештај директора. Он их у мислима враћа на многе познате ствари, али открива и оно што се није знало. Директор Рудолф Новак и сам је некада био фабрич= хи радник. Познаје људе пред којима стоји и уме да им говори из срца. .

Не, није било лако подићи на своје ноте ово првенче наше тешке индустрије. Ништа не пада с неба. Седамнаест хиљада омладинаца узидало је у темеље фабрике свој зној. А шта да се каже о стручњацима! Како су они изгарали на послу! На свечаности нема инжењера Николе Миловановића ни архитекте Дратомира Живковића. Нису дочекали данашњи дан, иако су преносећи цртеже са хартије на некада мочварни терен, били свесни да ће оваквих свечаности бити ва стотине.

Тешко се долазило до успеха, много напора су они стајали, али су зато радости биле веће, Низали су се датуми победа! Низали су се празници Железника! Све нови и нови:

април 1947 — отворено је градилиште,

јуни 1947 — темељи зграда подигнути;

септембар 1947 — почела високоградња; -

1 јануар 1948 — свечано пуштена у погон фабрика тешких алатних машина;

април 1948 — пуштена у погон ливница;

јуни 1948 — на Загребачком велесајму изложен“ први производи: фрикциона преса, ексцендер преса,и гигант маказе за сечење старог гвожђа;

новембра 1948 — почела рад Индустриска школа;

април 1950 — изабран раднички савет;

јун 1950 — први пут испуњен полутодишњи план;

50 август 1950 — фабрика се предаје радницима

ко уске да наброји све празнике који су значили радост Железнику! Али о успесима је лако говорити, Овом скупу, који у овом тренутку са осме-

на

'

хом евоцира доживљене радости, ипак ће бити корисније да се упозна са сувопарним бројевима које говоре речито и о мало пријатним стварима, 0 ономе против чега ће нови управни одбор да се бори, о ономе што ће морати да поправи, побољиша, усаврши.

Дошли смо да дознамо...

А док су дељене гласачке листе, група омладинаца из Вијетнама и Француске посетила је састанак. — Хтели смо да знамо истину... Дошли смо.. Ми смо са вама... Пролетаријат Вијетнама — са вама...

То су одломци поздравне речи команданта Вијетнамске омладинске бригаде „Црвени октобар".

У паузи малени, косооки Вијетнамци прилазе људима и питају. Интересује их све одушевљавају се:

— Каква је пропорција између радника и службеника у управном одбору7 8:3! То је добро, А инжењери, могу ли они бити чланови савета2 Могу... А какав је њихов однос према радницимаг Друтарски — зарт Изврсно! Бришете разлику између мануелнот и интелектуалног рада... Шта, има инжењера са"платом мањом од радника ударника.. Невероватно!

Темпераментни су и брбљиви, али присни и искрено се интересују за све ови омладинци који су дали свој удео у изградњи Студентског града у Загребу.

Члан савета — омладинац Дане Гулин размишља,

Завршен је избор управног одбора. Изборна коми= сија објавила је резултате, а у дну сале, тамо где њу дели покретни шпански зид и где су до малопре стајали филмски оператери, још увек седи наслоњен на сточић омладинац Дане Гулин. Главу је ослонио на стегнуту песницу и сећа се. | ; ~ Било је доста значајних дана у његовом животу. Почевши од оног пролећног јутра 1947 године када је оставио рибарску мрежу и из Скрадина пошао са ХП хрватском омладинском бритадом.. Какво је задовољство осетио када је, по свршеном курсу, први пут добио машину на самостално руковање! Тачно се сећа он тога дана: 10 јуни 1948. А пре тога још један празник — 23 мај 1948. Дане Гулин постао је члан Партије. А затим бригадир на револвер-струтовима и носилац медаље рада. Данас су изабрали управни одбор, а он — Дане, ускоро ће да напусти фабрику... Шаљу га другови на партиски курс. Мислио је да се неће никада одвојити од своје машине., Али када другови кажу — онда треба ићи. Дакле, одлази... И чланови новог управног одбора моћи ће да управљају оним Пе — фабриком у коју је и он узидао своје

Директор Рудолф Новак подноси извештај

! Зар да се посумња у способност Божидара Дамњановића.. Додуше, дошао је у Железник тек 1949 тодине, али по својој сопственој жељи. „Највећа ми је част да будем радник тешке индустрије" рекао је тада. И увек је оправдао поверење и као метало струтар, и као бригадир, и као тлавни бригадир, и као организатор ударних бригада — увек најбољи. Медаља рада... Оправдаће Божа поверење... Знао је да ради — знаће и да управља.

А Јордан Симић, петнаест пута ударник, најбољи ливац, носилац Ордена рада... Умеће и он да управља,

Живота Константиновић, фрезач, ето и он је један од најбољих; први је почео рад на више машина, · ударник је и носилац ордена... А почео је као шегрт још 1930 године. Патио се, био без посла, штрајковао м најзад дочекао ослобођење као борац НОВ. Моћиће да управља!

И Стеван Ђорђевић, и Јован Ружић, и Василије Вујовић, и Миодраг Стојиљковић, и Живорад Нешић, и Баћ Виктор, и директор под чијим је руководством фабрика почела да испуњава план, Новак Рудолф. Моћи ће, моћи ће.. Знаће да воде фабрмку у нове победе,.. '

Дане лагано устаје са свога места,

Напољу је поветарац растерао облаке, а из кишом наквашене земље диже се пријатно, мирисаво“ испарење, Стазом ка радничком насељу корача омладинац градитељ Дане Гулин. А поглед његових веселих очију кружи по зградама и крововима окупаним сунцем — његовим зградама. Б. В.

3