20. oktobar
. Ма захтев већег броја основн их организација и активиста Народног Фронта, доносимо у нешто скраћеном обиму реферат претседника
Градског
одбора Народног фронта друга Марка Никезића, који је одржао на градској конференцији Народног фронта 17 овог месеча. =
| ОБЛИЦИ! У НАРОДНОМ ФРОН!
За 5 :
МА
+
,
РАДА
Реферат претседника Градског одбора на конференџији одржаној 17 авлуста ове тодине
РЖЕЋИ се линије Партије ми смо подвргли детаљној анали_– зи и наш начин рада у Фронту. Разуме се да смо сада сагледали проблеме у Ч'ронту сасвим друкчије него што смо их видели пре пар месеци, пре говора друга Титау
1 Скупштини и пре увођења у живот нових мера КПЈ.
Мислим да се треба подробније
" задржати на анализи главних на-
штих слабости у раду Фронта. Та анализа служиће као образложење донетих одлука Градског одбора ФРрронта, а треба да покаже и наше наредне задатке. Она се по проблемима може поделити на четири дела: 1) питање: политичког рада, 2) "добровољног физичког рада, 3) рада по питањима народне власти и 4) питање организационог стања Фронта: |
О политичком раду | |
Довољно се у нашим организацијама подвлачило да је политички рад основни задатак Народног фронта и да је сва остала активност у ФРронту само низ облика у којима се организује тај политички Рад, кроз које се шире активизирају масе у друштвеном животу и учвршћује њихово политичко јединство.
Међутим, у пракси нису главне снаге наших фронтовских организација, нарочито основних организација, усмерене на политички Рад, већ су друге врсте послова — на првом месту добровољни физички рад и свршавање послова за народну власт— постале главни задатак фронтовских организација, а у очима многих људи готово и циљ данашњег постојања Фронта.
Запостављање политичког рада види се по реонским политичким канференцијама, по конференцијама основних организација, по 360ровима бирача: сви су ти састанци сувише ретки, недовољно се за њих агитује, недовољно су припремљени говорници.
Прво што се мора обезбедити на нашим политичким иступањима је то, да она буду актуелна — увек у вези са спољно-политичким догађајима, са садашњим положајем у земљи и тако даље, Избегавање такозваних „осетљивих питања“ нема
никаквог смисла и показује само о портунизам или леност мисли наших активиста који иступају. КПЈ има по свим тим политинким питањима Свој став и баш је неопходно да се он пренесе у масе, јер ми нашу политику не остварујемо, никаквим закулисним договорима, него само мобилизацијом маса на одређеним задацима. Не треба заборављати да је баш у томе наша снага и да смо ми баш тиме побркали много пута нечије комбинације, што смо изнели све ствари јасно пред народне масе и мобилисали их на борбу: О другом питању, питању припреме говорника, доста се расправљало У Фронту Београда и било је већ оштре критике и од стране чланства. Ипак имамо и даље низ активиста, међу њима и фронтовских и партиских функционера, који се не спреМају озбиљно за иступање. Можда није овде место да наводимо, другове који су неспремни иступали У Београду у задње време „али је сигурно потребно да се негде критика већ и јавно осврне на такве ствари, које нису ништа друго него потцењивање наших радних људи. Поред овог политичког рада у ужем смислу — конференција, џредавања и тако даље — за политич-
ко стање у Народном фронту је од ·
пресудног значаја начин рада у сРрронту, односи међу људима, питање колико има слободе и другарског спхођења у нашим организацијама.
Анализа коју су Градски И рејонски одбори извршили по свим секторима рада, а коју ћемо данас изнети, показује да се у великој мери изгубила добровољност, а да је ојачао метод одлучивања без дискусије, метод притиска усвим фронтовским пословима. Такви односи У Фронту изазвали су политичко мрт= вило у неким организацијама. Неке од њих постају тип организације, где се говори само о одређеним стварима, а 0 актуелним и интересантним питањима дискутује се ван састанака. Једном речју, за даље политичко јачање Народног фронта у Београду, ми поред појачања политичког Рада, морамо да се упорно, кроз читав остали рад Народног фронта, 60– римо за ликвидацију сваког неполитичког поступања.
Добровољни рад
На чему је онда тежиште у раду Фронта у Београду, ако је политички рад запостављен7 Данас је тежиште на дабровољном физичком раду. Ми смо до сада површно прелазили преко те чињенице, нисмо је, управо, у целини ни оценили до задњих обилазака и детаљног проучавања рада основних организација од стране екипа.
Ситуација у основним организациДама показује да се ради о појави која се дубоко укоренила џи у пракси им у схватањима људи — активиста и осталих чланова Фронта. Можемо рећи да је основно следеће:
1 главни напори основних фронтовских организација усмерени су на извршење плана радних часова,
2. политичка агитација углавном се бави мобилизацијом за добровољни физички рад;
3. за мерило какав је ко члан Фронта и какав има однос према развитку наше земље, проглашено је то, колико учествује у добровољном раду.
(Ово нико званично не изјављује, али је стварно тако, Не може друкчије ни бити, кад; на пример, једна основна организација од девет седница одбора у априлу и мају, на седам има за дневни ред добровољни рад!)
Поставља се питање, како је преовладала та линија и зашто је ми нисмо сузбијали ранијег Ми смо је сузбијали, али је то било више формално. Изјавама о томе, да добровољни физички рад није главно У Фронту, није се могло изменити стање ствари, јер су наше практичне мере, напротив, указивале на то, да добровољни рад јесте главно и да се он највише цени,
Прво, Градски одбор је једино за добровољни рад увео прелазну заставу, која се давала на месечним жонференцијама Фронта Београда, где је проглашаван најбољи рејон. Такве заставе увели су и рејонски одбори и неке основне организације.
За добровољни рад уведене су и значке и то различите, према броју часова, тако да изричито показују да је бољи фронтовац онај који је дао више часова, без обзира на све друге околности. У мерењу те количине рада, као основног елемента за оцењивање људи, ми смо ове године отишли још даље и увели беле-
__зжење норма часова, то јест ствар-
нот ефекта рада, потпуно као у про· На крају је испало да ми Нек фронту, нашој општој политичкој организацији, учешће Зули, све њихове разноврсне напо, дате под најразличитијим условима, меримо на поене, што не може никад дати Слику свести и поања наших људи. Иста таква
била а и данас је, линија штампе, Не само локална, већ сва наша штампа од „Борбе“ до „20 октобра",
_ товори стално о организацијама ко-
је су дале највећи број часова, а на друго место тек долазе резултати културног и 2 социјалног рада у организацијама Народног фронта, акције за унапређење начина живота, уопште рад на кул-
и друштвеном подизању нагес радног човека, |
2
А баш ту је потребно да се Народни фронт ангажује. Ми градимо нову индустрију, нова саобраћајна средства, реорганизујемо пољопривреду, али ми морамо подићи и људе који подижу та предузећа, који У њима производе, а данас већ и управљају њима, морамо да их научимо да користе све могућности које садашња материјална средства у Југославији дају за стварање културнијег живота. Ми у Београду не можемо се засада похвалити да смо оријентисали наше организације у том правцу.
Линија на добровољни рад, као основни задатак у Фронту, није никаква линија основних организација и израз несхватања појединих наших активиста, него линија дата од Градског и рејонских одбора, која се у основним организацијама само остварује у пракси. Разуме се, да су на бази те линије морале да настану у раду основних организација разне конкретне грешке, већ према томе какав је кадар и какво је стање уопште у појединим организацијама
Код свих тих грешака основно јето, .
што су наше организације ради остварења планова добровољног рада. прибегавале разним формама притиска, гдегод је запело. Ту одмах треба рећи да су Градски одбор и рејонски одбори сматрали да предвиђени планови основних организација за до бровољни рад у 1950 години треба да се повећају и у том смислу су поставили задатке одборима основних организација. Тачно је да су у неким основним организацијама планави рада били мањи од извршења У 1949 години, свакако због недовољне политичке агитације, али је не сумњиво да смо ми погрешили, што смо од тих организација тражили повећање планова, јер је токод њих спроведено на потпуно неполитички начин, негде просто разрезивањем равног броја часова на све људе уписане у бригаде,
Тачно је, да при оцењивању ствари у нашим основним ортанизацијама не треба ићи само у лов на грешке и да се поједини поступци не могу узети као типични у 6београдској организацији. Ипак ћемо навести неке трештке, које показују у ком су се правцу ствари развијале и до каквих политичких појава може доћи на овој линији.
Из фвега је јасно, да је политички неопходно да се измени садашњи на начин рада по линији добровољних радова. А сем тога, нема сумње да би и резултати били бољи, кад би место чврстих планова, обавеза у часовима и строге личне евиденције ствари биле постављене слободније и пад би основне организације саме одредиле послове на којима ће да раде, а за крупније објекте да се међусобно договори о заједничком раду више основних ортанизација, које су заинтересоване. И што је главно — да о свему томе решавају _ масовне – конференције чланства.
Форонтовске организације треба да узимају у рад само оне објекте од којих људи у тим организацијама могу да виде непосредну корист, Ове тодине у Београду фронтовске бри-
таде и не раде на неким већим савезним и републичким објектима, али и од овога што се ради, саме 0Сновне организације треба да виде да ли су све ТО Ствари за које су људи заинтересовани, Напоредо са том ревизијом треба омогућити почињање неких нових објеката. На пример, неке основне организације у Трећем и Петом рејону, тражиле су да узму у рад улице Облаковску и Димитрија Туцовића. Међутим, по нашем досадашњем систему, то је требало да одобри рејонски одбор, који се није слагао са узимањем нових радова, да не би ослабио постојећа радилишта, А јасно је да би више људи изашло на те радове у
својој улици, него што их излази на неко удаљеније место, поред тога што је иначе политички правилно да основна организација изабере где ће радити. ф
Градски одбор је мишљења, да, У вези са свим овим што је изнешено, треба укинути не само чете, које и не функционишу, него и бригаде, да се код основне организације оформи актив за добровољне радове, који ће организовати радове на појединим градилиштима, Да излазак буде без обавеза појединаца по данима излажења или по броју часова и да се укине лична евиденција о раду. У току задње две године показало се да се и не може постићи
равномерност у изласку људи нарад по данима, ма да то увек захтевају "предузећа, јер тај рад захтева такВе чврсте обавезе од појединаца, да престаје бити добровољни рад. Има, додуше, другова активиста Фронта који кажу да ће добровољни радови сасвим престати ако се укине лична евиденција, али је то мало вероватно. Пре би се могло рећи да они не верују довољно у свест маса, а сувише верују у утицај наших формулара“
Даље је Градски одбор решио да се укину посебне значке за добровољни рад, а да остану само предвиђене значке за пожртвован рад у Народном фронту.
О раду фронтовских ооганизација у Београду по питањима
Даљи недостатак у Раду фронтовских организација у Београду, који треба одмах уклонити, свакако је ангажовање организација Фронта за разне послове органа власти — углавном народних одбора, а и друтих. Уместо да се рад Народног фронта по питањима народне власти састоји у политичком објашњавању разних мера — наше фронтавске организације су се оријентисале на свршавање текућих послова. То је такође заоставак начина рада из првих година по ослобођењу, када јеу сређивању Рада народних одбора и других органа била корисна та непосредна акција основних фронтовских организација. Али, доцније народни одбори иако су се средили, не само да нису скинули тај терет са основних организација Фронта, него су још: разрадили те задатке и некако са законским правом захтевају од основних организација овакодневно нове услуте.
Навешћу послове које обављају фронтовске срганизације: убирају порез, дају потврде о имовном стању ради добијања стипендија, разне установе од њих захтевају мишљење о људима ради издавања разних дозвола, још понегде дају карактеристике, које установе траже приликом запошљавања људи, дају потврде да неком треба дати дозволу за разне куповине по нижим ценама, разносе позиве, преко њих се издају личне карте и К-карте за снаодевање, пописују стручну радну снагу, прикупљају разне податке од грађана. Разне нове послове који искрсну, или оне које је неко пропустио да сврши, бацају друге организације на Фронт, Неправилно је, на пример, да и за организацију ПАЗ-,д, којој несумњиво Фронт треба да пружи помоћ, свршавање читавог посла падне на основне организације Фронта. Организације фронта моту неке нове ствари да изнесу пред своје чланство, да би им отвориле пут у масе, али не да после тога свршавају њихове текуће послове,
Разуме се, да читав стил рада 9рганизације, оптерећене оваквим го
Орга
У складу са овим изменама у до садашњем раду Фронта, треба низ ствари побољшати у нашем организационом раду.
Напоредо са озбиљнијим органлзовањем политичког рада, мораће Градски одбор и рејонски одбори да посвете пажњу самом функциони_ сању наших организација.
На првом месту, ради се о плену“ мима, извршним одборлма и секретаријатима извршних одбора. Не мислимо да се Градски одбор Фронта може у овом погледу ставити за пример, али је стање у Београду такво, да се сви ови органи код рејонских . одбора ређе и неуредније састају, него код Градског, а мора ли би по своме месту у организацији Фронта да раде и редовније.
Статут Народног фронта није предвидео у том погледу обавезе, али је јасно да садашње стање, ка_ да сваки рејон ради како стигне, не може да остане. Неке организације, на пример, Први рејон, нлсу држале пленум од избора, то јест од фебруара, већ све ради Извршни одбор. Рејонски одбор Другог рејона решио је да држи седнице пленума тромесечно! Друге, као Земун, не сазивају уопште Извршни одбор два и по месеца. За то време је држано два пленума, а текуће послове води секретаријат. Треће, и то је најчешће случај, не сазивају секретаријат и не знају шта би он радио. На једном месту се секретаријат састоји од неколицине плаћених функциднера рејонског одбора Фронта. Овде свакако да нису потребни закључци шта треба ради. ти, мислим да ће сваки рејон умети да исправи рад у својој кући.
Што се тиче одбора основних ор: ганизација, сигурно је да ће и код њих моћи да се обезбеди редовно функционисање, ако се поведе рачуна о избору људи, затим ако се скину са леђа основних организа“ ција разни послови који јој не припадају, а њен садржај рада учини више политичким и занимљивијим. у
Али, осим ових основних органи. зационих форми које треба учвр стити, има данас у раду Фронта много ствари које треба напротив УКЛОНИТИ, .
Све те ствари могу се заједно на: звати претераном организованошћу у раду Фронта, организованошћу која је прешла у ситничарство И аполитичност, .
народне власти
словима не може бити политички, већ административни, и да у активистима Фронта, који обављају ове послове, грађани гледају претставнике власти, а не политичке раднике. Градски одбор Фронта је решио да организације (Фронта престану вршити све те послове, а да народ ни одбори нађу начина да оспособе Свој апарат. Организације Фронта ће се ангажовати само у политичкој припреми за спровођење у живот важнијих мера власти. Уместо техничких послова, организације Фронта бавиће се претресањем рада народних одбора, како у фронтовским руководствима, тако и у основним организацијама. До сада се о томе раду само говорило, али се није ни где спроводио: нити долазе чланови Извршног одбора власти на основне организације да говоре о раду Извршнот одбора, нити долазе народни одборници — чланови рејонске и градске скупштине — на организацију где су бирани да и ван 360рова бирача дискутују са људима, вити се, најзад, проблеми власти постављају на седницама рејониских одбора Фронта.
О значају тога мислим да није потребно говорити, јер је о томе донела закључак пре четири месеца, годишња конференција Фронта Београда, а говорено је и у другим приликама. Треба само наше основне организације да имају у виду да је сад, са укидањем разних техничких послова, потребно да се на други начин забаве радом одбора, да развију критику и широк политички рад по проблемима народне власти.
Градски одбор Фронта дошао је до закључка да још једна ствар смета у правилном постављању питања власти у Народном фронту. То је чињеница да су повереници Извршног одбора Народног одбора рејона скоро сви у исто време чланови Извршног одбора Фронта рејона, обично њих 10 до 15. Не може се искључити могућност да они буду изабрани, нити одређивати неки нај већи дозвољени број, али је несумњиво да такав састав Извршном одбору Фронта отежава да заузме за-
низациона
На првом месту постоји сувише разних комисија и актива. Место досадашњих _ једанаест · комисија, код Градског одбора треба да оста“ не 5: комисија за агитацију и про-
~ паганду, комисија за народну инспекцију, комисија за радне акције, комисија за комуналне послове и здравствене проблеме и комисија за план и евиденцију. Исто важи за комисије рејонских одбора. О овоме је већ донео одлуку Главни 04бор Фронта Србије. У основним ор: ганизацијама постојаће три актива, уместо осам: за агитацију и пропаганду, за радне акције и за комунална и здравствена питања.
Смањење броја комисија треба да појача интерес и одговорност из вршних одбора и одбора основних организација за проблематику рада Фронта у свим областима.
Досадашње цепкање рада Фронта на многобројне комисије смањило је преглед рада који треба да имају извршни одбори и ослабило њихово руководство, а сем тога, сузи. ло и политички карактер тога рада, специјализујући га до краја и пре“ тварајући га од: широког масовног рада, на некакав стручни рад по једном тачно одређеном сектору.
Друга ствар коју треба изменити јесу извештаји, планови и евиден ција.
Систем многобројних писмених извештаја, планирања з3за целу годину и евидентирања послова сва ке врсте, захватио је све области фронтовског рада, и оне где он не ма никаквог смисла. На пример идеолошки и агитациони рад, који је на тај начин сведен на евидентирање броја састанака, броја пра. сутних људи и тако даље, што уоп:
· ште не говори о томе шта је ствар: но постигнуто.
Планови су досад прављени 38 све: и за број добровољних радних часова и за идеолошки рад, И за политичку агитацију, за рад руководстава и разних комисија, То се
иста критички став према раду на“ родног одбора. Поготово не треба да комисије рејонских одбора Народног Фронта за поједина питања воде друтови који су повереници тога ресора у народном одбору. На пример, да повереник здравља – буде претседник фронтовске комисије за здравље и социјална питања, повереник комуналних послова — руководилац добровољног рада у Фронту, претседник Контролне комисије народног одбора — руководилац народне инспекције у Фронту и тако даље. Јасно је да се онда рад тих комисија своди на оправдавање и популарисање политике народног одбора и на вршење ситних техничких услуга одбору.
А они чланови Извршног одбора Народног одбора, који су у рејонском одбору Фронта, или на другим функцијама у Фронту, морали би да се оријентишу на то, да кроз Фронт виде слабе стране рада власти, да проверавају како се ствари спроводе и шта мисле масе о раду народног одбора, а не да од Фронта оче“ кују свршавање текућих послова. Повереницима народних одбора мора бити јасно, да ће организације Народног фронта највећу помоћ пружити власти кроз критику и управо ту критику м савет, а не нешто друго, треба и да траже у Фронту.
Данас Фелики део повереника не мисли тако и зато није чудо, што се дешава да повереници одбора не могу да приме народне инспекторе и разне фронтовске функционере, а умеју да их нађу кад им затребају. Зато у низу основних органлзација људи постављају питања; за. што се од стране чланова Извршног одбора власти не дају одговори на питања, зашто они гледају да пресеку у корену критику свога рада и чак после нападају људе за оно што су рекли на зборовима бира“ ча, Није потребно да овде износлм податке где се то дешавало, али наши рејонски одбори Фронта треба да погледају рад чланова Народног одбора и са политичког гледишта, са гледишта односа према масама, јер су их те исте фронтовске орг=низације и кандидовале пре трл месеца.
питања
свело често на план састанака, који одваја наше организације од живота и упућује их да се боре за остварење разних обавеза, а нове појаве промичу крај њих.
Извештаје који су прописани: петнаестодневне и месечне изве. штаје група у основној организаци“ ји, извештаје основне организације рејонском одбору, извештаје разних
комисија и друго уствари нико не користи. Уместо света тога,
основна организација треба једанпут у три месеца, као што и Статут предвиђа да сазове састанак члан“ ства и да поднесе добар извештај о свом раду. То може послужити и као извештај рејонском одбору. Остало рејонски одбор треба да реши обиласцима који ће му пружити много више него папирнати прегледи. Али, правећи из дана у дан гло. мазнију евиденцију, ми се нисмо запитали: да ли то стварно кори, сти, да ли то учвршћује Народни фронт, или можда, привлачи у њега нове људе Ми смо се једноставнно борили за то да се ово до краја спроведе. Оборили смо се оштром критиком на људе који не долазе на разне семинаре, које смо органвизовали за планирање и евиденцију, за руковођење добровољним радовима и тако даље. А нисмо се упитали, да ли сме рад у Народном фронту да буде тако компли. кован да нашим активистима буду потребни курсеви да би га савладали Целу ту ситуацију најбоље је окарактерисало неколико бригада које су од нас тражиле књиговођу за вођење евиденције! %
Са овим свођењем свих ствари на бројке, везан је и садашњи начин такмичења, Оно је организовано не само У добровољном раду, где се заснива на евиденцији датих радних часова, већ и у идеолошком, агитационом, _ социјално-здравственом раду и разним акцијама. Читаве се организације на тај начин своде на заједнички именитељ, на поене којим приказују једну бољам, другу сла-
и Учи К - .
Друт Марко Никезић ,
бијом, а што често нема везе са стварном активношћу организације и степеном мобилизације маса у со“ цијалистичкој изградњи.
Као резултат свега тога система прописа и обавеза, учврстила се стета у односима између виших и нижих фронтовских организација. Одбори и активи основних органи“ зација често се више осећају одго• ворни пред влшим органима Фрон“ та, него пред својим чланством.
Из виших органа стално иде ве. лики број директива. Док је то задњих месеци код Градског одбора престало, из рејонских одбора још увек непрекидно струји у основне организације. Најгоре је што су се наше основне организације већ на. викле на то и многе од њих „живе" од директива. ;
У односу на фронтовске групе, велики део основних организација такође се неправилно поставио, хоће да њима руководе као виша организација нижом, док су групе, уствари, само део основне организа“ ције, а никако нека посебна организација. У складу с тим у фронтовским групама створила су се ру. ководства група од петлшест људи и међу њима поделила задужења, исто као у одбору основне органи“ зације, што треба одмах ликвиди“ рати,
Градски одбор је испитујући рад наших фронтовских организација, дошао до закључка да се озбиљно поставља питање и личног састава фронтовских руководстава. Велики део изабраних активиста не ради било због заузетости, било због неодговорности, Један део тих другова потпуно се равнодушно односи према томе што су изабрани у фронтовске органе и што њихов нерад повлачи за собом већи терет за 9. стале и нередовно функционисање читаве организације.
Приликом избора разних органа У ФФронту треба потпуно одбацити тај систем обезбеђивања састава руководства по неком шаблону и предлагати на лицу места, без припремања читавих листа унапред и дискутовати о сваком појединцу, Прак• са организација Народне омладине у Београду, које су почеле тако да раде, показује да на тај начин чланство изриче заиста слободно суд о сваком и проналази најбоље људе.
Погрештно би било мислити да ће ослобођење од шаблона у раду Фронта сада све да реши. Ликвидација ових слабости сама по себи неће организовати рад на нов начин У Фтронту, она само омогућава да се тај рад развије. Ми свршавамо о“ биман посао уклањањем ових сметњи у раду Фронта, али још већи рад очекује наше организације и активисте Фрочта, рад на коме ће сваки имати да мисли својом главом, да процењује политичку ситуацију на свом терену и да води бор“ бу за сваког човека.
Овај начин рада захтева не само отклањање досадашњег – шаблона, него и борбу против увођења нових, захтева да сваки од насиу будуће критички гледа на свој Рад, да узроке неуспеха тражимо у сво“ ме раду, уместо да све ствари стављамо у опробане калупе, а оно што се не да укалупити, да прогласимо за застрањивање и критизерство.
Сваки од нас се мора упитати по“ стоји ли опасност да на неким сек= торима рада приликом ових измена настане застој. Свакако, да постоји и да би се Рад Фронта дртанизовао на нов начин, биће потребна дво“ струко већа упорност, баш зато што нећемо да користимо никаква. дру“ га средства, осим политичког, вас“ питнот рада, зато што хоћемо да. искоренимо до краја из живота Фтронта све врсте притиска.
Ослобођење фронтовских органи“ зација од непотребног баласта У измене у стилу нашег рада у Фронту, значе спровођење у Народном фронту линије КИЈ на даљој демо“ кратизацији нашег друштвеног жи“ вота. То ће, заједно са другим мерама, које је наша Партија преду“ зела у овом периоду, донети и "нову активизацију радних маса на И градњи социјалистичког друштва
пао == оваа ви ава и << = шиита лас ~ _