20. oktobar
к“ Е" Ги
5 ЈЕ =
Г“ =н
"Туш
1
ЛУ
а"
_ цију.
| ЈА НГЛОСАКСОНСКА
__ „Излагање ликовних _ _ радова архитеката
пе јуј ЗложваА ликовних радова архитека-
та Београда у Уметничком пави_ Љљону заслужује пажњу у два правца; то је прва изложба ове врсте код нас и означава почетак праксе да се сличне изложба организују и убудуће, једном годишње. биза скреће на слље пажњу и
_ по чисто ликовним вредностима којима
се ује. Са око 170 радова београдску јасност је изишло 28 архитеката, дакле људи којима је рад на ликов·ном плану могао да буде секундаран али у којима је, често у високом пњу развијен, смисао за боју, компози-
летимичан поглед на ову изложбу може да говори у прилог овог или оног изложеног дела — дубљим разматрањем тој првобитној импресији наћи ће се разлози који кој је подржати или отстранити, но једно је тачно, да гледана у просеку изложба ликовних радова архитеката Београда открива солидно владање техником цртања, често истанчани укус, а у извесним делима и право надахнуће,
Занимљиво је још нешто: ме! архитектима који с Уа Ек ну излагали има и таквих који су се огледали и у уљу и у скулптури и у кжарикатури, узимајући за предмет често и људску фигуру. Не узимајући жвалитет као једино мерило ово је важно подвући као позитивну појаву тим више када се има на уму да је однос између архитектуре и ликовне уметности испреплетено везан многим нитима У да практичан рад архитектата на пољу ликовног стварања не одмаже већ допуњује његову стручност, ослобађа му
ДВЕ ИЗЛОЖБЕ
фантазију и у извесном смислу утире му терен за решавање чисто стручних питања на која као архитекта наилази.
Ова је изложба показала да наши познати архитекти Белобрк, Ћ. Крстић и други не заузимају последње место у ликовном реду. Тако је М. Белобрк дао неколико портрета, од којих се истиче нарочито „Мој син", уље, рађенс по утледу на старе мајсторе, као и „Цвеће" у коме је изразио много осећања за 00ју и материју. Звгпажају се такође пејзаж И. Куртовића (.Са Хада". мље), Џартоњићев по " Душана Влајића и цртежи из заробљеништва, цртеж В. Крстића „Мајка борца" и његови доворези и фини цртежи Ђорђа Табаковића из Италије (.„Палермо", .Из Напуља" и крути), Покојни шан Влајић, архитекта, чију излож сликарских радова УЛУС има у плану да отвори у једном од наредних месеци, заступљен је сатри рада.
Бројне радове изложили су Милан Злоковић, Милош Минић, а Браслан Стојановић _аквареле и линорезе. Сем Цртежа тушом Р. Ступара истичу сеинвентивно дате илустрације А. Јосића (нарочито она за једно дело Н. Гогоља). Карикатуре Б. Петричевића „декоративни акварели Д. Шевића као и скулптуре Бранка Крстића („Човек с лулом", »Мачка"), скулптура Хранислава Стојавовића и „Глава дечака Мише Лазаревића", допуљују ову изложбу и доприносе њеном квалитету.
Изложба ће бити отворена до понедеоника. М.Р.
Неколико предлота поводом изложбе ликовне делатности Народне омладине Србије
ОКУШАЈ, да се кроз једну изложбу ликовних „радова поред радова аматера и почетни“
ка паралелно изложе и дела студената који су на прагу да постану самостални уметници, неминовно доводи до неуједначености изложбе, до поделе радова на оне који су добри, чак и зрели и, на оне који откривају да су им аутори тек закорачили првим, детињим корацима на тле ликовног стварања. Тај покушај учињен је Изложбом ликовне делатности Народне омладине Србије, коју је организовао ЦК Народне омладине Србије, а која је требало да буде отворена У оквиру омладинског фестивала,
Ова изложба имала је за циљ да буде сумарна ликовна манифеста“ ција радова Народне омладине Србије и ишло се за тим да. се одаберу најуспелија остварења, она која су у прошлој години излагана на изложбама академија (ликовне и примењене), средњих уметничких школа, ликовних секција факултета и омладинских културноуметничких с друштава. То уједно објашњава зашто је изложба ликовне делатности Народне омлади“ не Србије, отворена у просторијама Прве женске гимназије, добра, а зашто није боља и може да послужи као повод за дискусију како је потребно сличне изложбе организовати убудуће. Можда није за одбацивање мишљење да се, рецимо, организује изложба на којој би учествовали само студенти академија из земље, или, на пример, изложба радова ученика средњих уметничких школа у Републици Србији. Другим речима, ако би се с једне реалније платформе пришло „давању сумарних прегледа". Јер, тешко да је онај ко је посетио изложбу "ликовне делатности Народне омладине Србије (па и два и три пута), добио приближно јасан увид о штирини, замаху и достигнућу омладине Србије на овом пољу.
Та достигнућа нису мала, о чему сведоче све изложбе, које су до сада организоване а у којима се појављивала омладина са својим радовима (па и у оквиру ликовних секцију културно — уметничких друштава, која нису омладинска). Због тога ово питање није на одмет већ се чини да га је наша пракса поставила на дневни ред.
У оквиру истог проблема намеће се још једно питање, о коме је У“ осталом гтоворено и на састанцима Савеза ликовних уметника Југосланије; како људе, који се интересују за ликовну уметност и за
Издавачка кућа „Просвета" даје страној — енглеској, франпуској, а у последње време н немачкој литератури значајно место. Публиковањем класичних дела из тих књижевности, која су ушла у културну ризницу човечанства, и објављивањем — савремених, „Просвета“ је у великој мери допринела развијању доброг укуса н подизању културног нивоа нашег човека. Сходно мо гућностима она је то чинила до сада, а чиниће и даљим издавањем дела, класичних и савремених, књижевност временски и просторно је "врло велика. Енглеска поези-
ја је стара хиљаду двеста година
непрекидног развоја, а непрекидни
__ развој њене прозе траје већ хиља-
__та. У то време
__ и неколико романа __ Српска
ду година. Просторно она је велика јер сем на Британском Острву и земљама британске империје пише се и на енглеском и у Сједињеним Америчким Државама, Та литература била је код нас, до пре двадесетак година, врло мало позназнало се само за Коперфилда" „је је издала књижевна задруга. Пред рат „Нолит" је почео да објављује
Дикенсовог „Давида
њу показују и љубав и смисао, отстранити од опасне амбиције да се баве чистом уметношћу и доживљују ником корисна разочарења које дилетантизам повлачи за собом када се на њега укаже, те их корисно и по њих саме укључити у ликовни процес. Пали су били предлози да се чланови ликовних секција масовних организација
оријентишу на практичну помоћ друштвима, да раде на декорацијама, сценској обради и тако даље, а зар се то не би могло рећи и пожелети омладинцима који нагињу ликовном раду и желе да се у њега укључе стваралачки Зар покретање једне изложбе радова из обла сти примењене уметности не би допринело таквој преоријентацији до које ће несумњиво морати да се дође. Ова изложба, како је организована показује, ако искључимо радове студената Академије ликовне уметности који су на изложби сразмерно најбројнији, баш тенденцију да се прикажу чисто ликовна достигнућа, док је примењеној уметности дато мало, врло мало простора. Чак су и студенти Академије за примењену уметност изложили своје аквареле и на целој изложби налази се свега један једини плакат!
Изложба ликовне делатности Народне омладине Србије, судећи по њеном званичном називу, оправдава такав садржај. Али, то је само привидно. Наведеним сугестијама додајемо још и ову:било би корисно организовати изложбу омладинских радова из области примењене уметности и несумњиво је да би таква изложба побудила и потстакла интересовање омладине за ту област која, изко је „примењена" није зато мање „уметничка".
Збот тога, не упуштајући се у оцену радова приказаних на Изложби ликовне делатности Народне омладине Србије, изгледа да је она коначно показала да су изложбе приређене на начин како је она приређена, а без сумње у најплеменитијем циљу и најдобронамерније _ замишљене, _ уствари преживеле форме,
значајна дела иностране Књижевн
Стеван Христић
КЕ ЛАШИЋО, наших композитора све више карактерише напор да се у великим музичким формама захвате монументалније теме из историске прошлости наших народа, ослањајући се на књижевне споменике прошлог и почетка овог века, и да се наша музичка литература обогати разним камерним, вокалним исимфониским родовима који су недостајали у ре: пертоару домаћих композиција. У том настојању значајне су три нове опере, од којих две црпу садржај из књижевног дела Лазе Костића и Боре Станковића.
х
Јосип Славенски, завршава оперу „Печалбари", на текст истоимене драме Антонија Панова, македонског књижевника са Дорјанског Језера. Пре рата драма се приказивала као комад са певањем и изведена је са великим успехом тридесет и један пут, Сада, проширујући оркестарску музику и вокални став, Јосип Славенски завршава оперу, која у живом македонском муЗзичком колориту потресно обрађује трагедију предратних македонских печалбара. У лирском ткиву садржаја: љубав сиромашног младића и богате девојке, доминира злокобна судбина печалбара који иде у свет да заради откупнину за своју жену. Радећи даноноћно, он се разболи и умре непосредно пред повратак кући. Његови другови понесу његову зараду и вративши се У своје село певају редом пред својим кућама да замукну пред кућом умрлог друга, што је по народном обичају знак да се неко из те куће није вратио. Печалбу предају његовој жени, која је у међувремену добила сина, и заветују се да ће је и надаље помагати. Композитор је већим делом завршио компоновање и нада се да ће цела опера бити готова крајем јануара.
Х
„Инспирисан романом Боре Станковића „Нечиста крв“, композитор омиљене „Охридске легенде" Стеван Христић латио се замашног посла да компонује оперу „Сос'ка“. Задржавајући најосновније психолошке црте и карактерност личности Станковићевог романа, Христић је у слободним инвенцијама сам разрадио либрето за оперу. Концепција Стевана Христића не иде за тим да пружи музичку илустрацију драматизираног романа, већ да створи и једно јединствено самостално оперско дело, које ће само по својој инспирацији потсећати на „Нечисту крв". Као и у осталим делима Христић ће се и у овом делу ослањати на народни мелос, углавном на вокални колорит Врања. Оркестарска музика ове опере биће писана за велики оркестар. Христић је недавно завршио „Песму слободе" на текст Оскара Дави-
ИЗИЋИ ЋЕ У ИЗДАЊУ „ПРОСВЕТЕ“
нарочито напреднију америчку ли-
тературу, али све је то било недо-
вољно. ' Отуда данас, кад се трудимо да
"нашој читалачкој публици дамо сва
она значајна дела светске књижевности, а у првом реду она која нису била преведена на наш језик, а која је требало одавно превести, јер то заслужују, појмљиво је да и дела писана енглеским језиком треба да имају врло видно место у плану издавачких предузећа. Почетком идуће године „Просвета" ће издати од Шекспирових дела, „Ромед и Ђулијету", романтичну љубавну трагедију, једну од његових првих драма. „Зимску бајку" и реазлистичку љубавну трагедију „Антоније и Клеопатра". У првом тромесечју наредне године вероватно ће изићи „Мост светог Луја" од Торнтон Вајлдера, од савременог америчког писца, који је овим романом и својим драмским делом „Мали град" постао врло познат у свету. Предвиђено је од савремене англосаксонске књижевности издавање антологије приповедака америчких писаца и антологије приповедака енглеских писаца, Од класика, сем Шекспира. у плану је да изиђе "велики Дикенсов роман „Мартин _ Чезлвит" и Филдингов „Џонатан Велики" у коме је, у о-
блику романа, дата снажна сатира.
Јосић Славепски, Стеван Христић и, Михаило Вукдра– говић спремају опере по моти~
вима из југословенске литературе
Милорад Пешић: ДИЗАЛИЦА ЗА ИСТОВАР ШЛЕПОВА
ости.
__НОВЕ ОПЕРЕ, КОНЦЕРТИ, СОНАТЕ и И КАМЕР- Пртка“ НА ДЕЛА |
београдских композитора
Јосип Славенски
ча за хор у два гласа и оркестар за концертно извођење и „Врањанску свиту" за велики оркестар.
ж
Михаило Вукдраговић почиње да ради на велико) опери националног стила „Станоје Главаш", Либерто за ову оперу већ је написао Милан Ђоковић, који је истоимену драму Лазе Костића режирао на сцени Народног позоришта у Београду. Опера ће имати пет слика.
ж
Малом броју домаћих балета придружио се новокомпоновани балет Миховила Логара „Златна рибица", чија је музика рађена по приморским мотивима, ап У кореографији Јелене Вајс и балет „Мали Радојица" Крешимира Барановића.
Нашу концертну литературу обогатио је Станојло Рајичић концертном увертиром и врло успелим трећим концертом за клавир и оркестар, који је пре кратког времена извео преко Радио Београда Зденко Марасовић. Рајичићев ђак Властимир Перичић доживео је један од највећих успеха нашег послератног музичког стваралаштва, Његов тек компоновани гудачки квартет добио је на интернационалном конкурсу неизведених композиција у Италији прву награду заједно са још три дела страних музичара.
Познати виолински педагог и композитор Џетар Стојановић написао је врло редак концерт у литератури дупли концерт за виолину, клавир и оркестар. Концерт је писан у умереном модерном стилу нагињући у извесној мери неоромантизму, а ускоро ће га извести Лазар и Милица Марјановић.
Х
Божа Јоксимовић кордигира израђену опе:у : гади на једном балету. Драгутин Чолић пише гудачки квартетимузику за филм „Шрвенкапа". Међу новим делима, поред осталих, треба споменути Рупникову Епску симфонију, Тему са варијацијама за клавир (у раду) Боривоја Симића, клавирске етиде и драматичну увертиру Василија Мокрањца, клавирску сонату и оркестарску свиту „Песма и олуја" Душка Трбојевића, дванаест прелудијума и андапте и скерцо за вилолину и оркестар Милутина Раденковића, симфониску поему „Београд" (у раду) и'Други клавирски трио Драгутина Тостушког, дувачки квинтет Боре Илића, клавирски квинтет Душана Радића и Бандурову свиту за виолину и клавир и симфониску поему (у раду).
Мо
Ату
Њ 5 Н ја
5
БРИ ка
оци француског језика С. Винавер, Б. Глишић, М. Предић, Р. Стојановић, Д. Милачић, Н. Банашевић, а за немачки М, Ђорђевић, П. Албала, Н. Јовановић.
Питање кадра енглеских преводилаца још је врло акутно. Имд не-
Још је раније код нас преведено његово капитално дело „Том Џонс", а у Хрватској су недавно издали „Јосифа Ендру-а", тако да ћемо ускоро имати на нашем језику најзначајнију Филдингову прозу.
У план превођења класичлих дела „Просвета“ уноси таква без којих један цивилизовам народ не би могао, Значајно је да се у наредном периоду видно „место даје француској класици. У припреми је прва књига Молијерових изабраних комедија у коју улазе „Тартиф", „Мизантроп", „Учене жене", „Грађанин и племић" и „Дон Жуан". Такође су спремне за штампу „Исповести" Жан Жак Русоа и две књите „Персиска писма" од Монтескијед, Сем тога, публиковаће се „Утисци и сећања" од Жорж Санд и „Изабрана дела" Проспер Меримеа, План даље садржи издавање најзначајнијих дела француских
класика, као дела Монтења. Паска-
ла, Расина, Корнеја, Дидроа, Бомаршеа, Флобера, Стендала, Франса Золе,
Немачка ' књижевност, која је у оквиру преводилачког рада била све доскора запостављена почиње од ове године да се издаје У лепом обиму. У редакцији Анице СавићРебац изићи ће ових дана обно-
вљен превод Гетеовог „Фауста", у припреми је „Избор прозе" Хајнриха Хајдеа а у плану је да се издају и дела и других немачких класика. Од интереса ће бити и једна Књига са сектора културне историје „Путовања по Србији 1829" од Ота Пирха, који је написао врло занимљиве утиске са пута по Милошевој Србији. У оквиру савреМене немачке књижевности, из које је до сада преведен само „Седми крст" од Ане Зегерс, предвиђен је још један роман исте књижевнице „Излет мртвих девојака"; затим. роман Томаса Мана „Лота у Вај-
мару". Сва ова дела имала су у
свету великог успеха и одговарају конструктивним тежњама наше данашњице. Колико „Просвета“ у томе жели да буде доследна, види се из чињенице да се за сваку књижевност, па према томе и француску и немачку, оставља у плану по једно празно место, које се попуњава делом, које ће изићи, а такве је вредности да га наш читалац треба што пре да упозна, '
Преводилачка делатност захтева врло велику савесност, Превод мора да буде што вернији оригиналу, да је израђен чистим, књижевним језиком, На том задатку са „Просветом" сарађују одлични познава-
"говорни. Таква су, поред
колико старијих: М. Ђорђевић, Ж. Симић, Ј. Марковић и Б. Недић. У „Просвети" се настоји да за тај посао ангажују и припреме млађе
снаге. (Тако, на _ пример, роман „Краљевска крв" превела је Н. Продановић, а Драјзеровог „Титана“
Олта Марковић), Такав посао — не може се увек поверити Људима који сем матерњег говоре и неки други. Требало би да се послом књижевног превођења баве и наши Књижевници и тоу што већем броју, На то нас упућују и наше традиције, Џревођењем су се код нас бавили Доситеј. Вук, Милован Глишић, Стојан Новаковић, Лаза Костић, Змај. Љубомир Недић, „Просвета" је успела да објави приличан број значајних дела из светске књижевности — дела која Код нас рапије нису била превођена или, ако су и била, греводи су били непотпуни или недовољно одосталих, значајна Шекспирова _ дела, „ГТар-
тантуа и Пантагреул" од Раблеа и »1001 ноћ" и друга.
За квалитет превода свих издатих дела заслуга је и редактора за издање са француског и немачког
· Рашка Димитријевића и редактора
за дела са енглеског Боривоја Не-' дића, че
Како ће се прославити 29 новембар
Е РОСЛАВА Дана Републике бић ће и ове године забележена многим културно-уметничким и забавним приредбама, другарским вечерима и академијама. Скоро у свим основним организацијама Народног фронта и сиздикалним подружницама предузећа одржаће се предавања о значају 29 новембра после којих ће бити изведени кратки програми, На Тргу Републике и Тргу Димитрија Туцовића биће приређена народна весеља.
У програму на Тргу Републике учествоваће фолклорне секције културно-уметничких друштава „Бранко Цветковић", „Бранко Крсмано-
вић", „Горан", „Полет' и „Јединство", дувачки оркестар Команде града и гимнастичарска друштва.
На Тргу Димитрија Туцовића програм ће изводити фолклорне секције „Абрашевић“, „Иве Лоле Ри. бара", „Ђоке Павловића" и „Градимира", дувачки оркестар Команде милиције и гимнастичарска друштва. Народна весеља на оба ова трга почеће 29 новембра у 15 часова.. У свим рејонима приредиће се свечане академије. У Првом рејону учествоваће у протраму чланови Народног позоришта и' оперски солисти; у Другом рејону чланови радио-Београда; у Трећем рејону хор КУД „Жарко Зрењанин" и чланови Удружења репродуктивних уметника музичара Србије; у Четвртом рејону КУД „Иво Лола Рибар"; у Петом рејону КУД „Ђока Павловић"; у Шестом рејону КУД „Јединство“; у Седмом рејону КУД Полет"; у Осмам рејону (Земун) КУД „Бранко Кремановић"; у Деветом рејону (Панчевачки Рит) КУД „Градимир“; У Десетом рејону (Нови Београд) хор Народног фронта фронта из Земуна, солисти, оркестар и фолклор земунске „Слоге". У Раковици протрам ће извести КУД „Горан", а у Железнику КУД „Димитрије Туцовић". За прос лаву Дана Републике на Чукарици отвориће се на свечан начин нова културно-просветна, сала са шест стотина места, коју су добровољним радом саградили радници Комбината шећера и врења. На академији ће учествовати КУД „Стеван Бра-
кус".
Увече уочи Дана Републике проћи ће улицама Београда бакљада са петнаест хиљада учесника, а пре подне 29 новембра, у 11 часова, на Коларчевом универзитету извешће се концерт народних игара.
(0) именицама уз бројеве ~
(четири детета, човека, четири жене; петоро деце, пет људи, жена)
Код нас није увек у штампи и у
усменом и уопште оштро означено како кад треба употребљавати именице различних редова уз бројеве закључно с четири и пеће од четири. Чућете најразличније склопове: поред четири детета — пет детета, пет деце; поред четири човека, стола — пет човека, стола; четири године — пет. године и слично. Овако засебно узето свакако јасније упућује на то да осетимо неправилност, али се у дужим склоповима промиче и често не запазимо у брзини где је учињена грешка.
Међутим, правила су језичка сасвим одређена и потпуно јасна. Именице средњег рода које казују што младо, лице или животињу, стоје уз бројеве два, оба, три, четиРи у облику јелнине (односло двојине): два детета, три пиле-
писаном _ језику
та, четири јарета; уз бројево веће од четири оне су у лругом падежу: петоро јаради, десеторо телади и сличио, То је облик збирне именице јер је и број у таквом, збирном облику. Ту је лепо слагање збирне именице са збир
ним бројем. Али именице мушког рода уз бројеве два, оба, т ри, че-
тири стоје увек у двојини, дакле само: два човека, три ко ња, четири стола; уз бројеве
веће од четири именице мушког рода су у другом падежу двојине, па
имамо: пет људи, десет коња двадесет столова. Именице женског рода уз бројеве два, оба, три, четири стоје
У првом или четвртом падежу множине:; две жене, три књиге, четири овце; уз Сројеве веће од четири — у другом падежу множине: пет жена, десет књита, двадесет оваца и слично, Запазили смо да према именици дете из једнине нисмо за множину узели праву множину, То је стога што именица дете и нема правилне множине која би у свему одговарала именици дете него се узима збирна именица деда, која је женског рода и у граматичкој јед; нини, што видимо и из њене промене (мења се у свему као именица жепа у једнини).
Правилио је, дакле, само: Тада су дошла четири човека, На радилиште су изашла двадесети три омладинца, Срела су се четири друга; Девет људи раде, Овде има деведест и шест омладинаца, У рату се срело осамнаест познаника и слично. Потом: Четрдесет и четири жене су дошле, Педесет и седам девој ака су се јавиле и слично, — који је падеж, да ли први или четврти, зависи од тога да ли је та и+ мепица подмет (онда је први падеж; Четири жене раде) или предмет (онда је четврти падеж: Видео сам четири жене). То важи и за мушки и за средњи род, па имамо: Четири човека раде (подмет, први падеж), Видео сам четири стола (предмет, четврти падеж), На столу су два пера (пред мет, први падеж), Купио сам четири пера (предмет, четврти падеж). . ЕЛ.
_МАЉИ РЕЧНИ
о а
КАТАКЛИЗМА. — РЕЧНИК. Све страхота као поплаве, земљотриси, ратови које носе собом пропаст великог броја људи називају се катаклизмом.
ВИТАЛИТЕТ. – животна снага, слособност за живот; просечно трајање живота (на пример, код Једног народа), вереватноћа живљења,
АТАН. — Напад, нападање, навала, јуриш ,