Adam Bid

68 ЏОРЏ ЕЛИОТ

А г. Ервајнове сестре, посведочио би вам то ма који члан неке боље породице на читавих десет миља "око Брокстона, биле су тако ограничена и неинтересантна створења! Заиста је била штета што необично лепа и умна г-ђа Ервајн има тако безначајне кћери. Она сама била је таква, да би у свако доба вредело прећи десет миља да је човек види. Њена лепота, њене добро очуване способности, њено старинске достојанство, били су разлог да стара госпођа остане пријатан предмет разговора, у реду са темама: 0 Краљеву здрављу, о новим моделима хаљина, 0 вестима из Египта, о парници лорда Десеја, која је живот сатирала сиротој Леди Десе. Уосталом, нико никад и не спомињаше госпођице Ервајнове, изузев сиротнога света у селу Брокстону, који је сматрао · да се оне особито разумеју у лечењу, и називао их, нејасно зашто, племићкама. Ако би ко упитао старога Џоба Дамилова, ко му је дао фланелски капут, он би одговорио: „Племићке, прошле зиме;“ а удовица Стинова опет не може да се довољно нахвали оне „ствари“ коју су јој „племићке“ дале против кашља. Под тим истим именом служиле су г-ђице Ервајнове као средство за укроћавање непослушне деце; тако да је многи мали мангупчић, при погледу на мис Анино жуто лице, уздрхтао, уверен да она мора знати за сва његова најгора недела, каошто мора знати тачни број каменчића којима је гађао пловке г. Бритона. А за онај остали свет, који их је гледао кроз мање тајанствене наочаре, госпођице Ервајнове су биле просто сувишна створења. Невешто израђене фигуре на потки живота, без икаква ефекта. Мис Ани би се можда и смела придати нека романтична црта, кад би се њена кронична главобоља могла везати за какву патетичну историју безнадежне љубави; али, нити је таква историја постојала, нити ју је ко могао измислити у вези са мис Аном, и зато је општи утисак код света био у пуној сагласности с фактом: да су обе сестре остале

старе девојке из простог прозаичног разлога што им.

се никад није јавио просац чију би понуду могле примити. |

у у нај

сат

па Уа