Adam Bid

124 ЏОРЏ ЕЛИОТ

| Љубав је вешта да сама себе обмањује, као дете које

се само игра жмурке; њој је пријатна нада у коју не верује. Адаму је толико мило било то што је Дајна казала, да је одмах био пун мисли о посети коју ће учинити Појзеровима; тада ће Хета можда бити љубазнија према њему него обично.

— А ви нећете више дуго остати код Појзерових 2 — упита Дајну.

— Не; идем назад у Снофилд, у суботу; а мораћу кренути за Тредлстон рано, да не пропустим пошту за Окбурн. С тога морам вечерас к Појзеровима, да проведем још последњи дан с тетком и њеном децом. Али могу ипак остати овде цео дан, ако би тако хтела ваша мати; синоћ ми је изгледало да ми је наклоњена.

— Е онда је сигурно да ће вас задржати за цео дан. Кад се она у почетку привеже за некога, сИгурно је да ће га волети; иначе, она је чудна, обично не воли младе девојке; до душе — додаде Адам смешећи се — ако не воли друге, нема разлога да не воли вас.

Џип је дотле присуствовао разговору чучећи непомично на задњим ногама; посматрао је наизменично израз лица свога господара, и покрете Дајнине по кујни. Љубазан осмех с којим Адам изговори последње речи, био је одлучан знак за Џипа како треба да мисли о овој туђинки, и кад Дајна окрете натраг, пошто је оставила метлу, он јој се приближи, и положи јој њушку на руку у пријатељској намери.

— Видите, Џип вас поздравља добродошлицом — рече Адам — а он није баш брз да се спријатељи са странима.

_— Сирото псето! — рече Дајна, милујући га по оштрој сивој длаци — мене чудновато дирају та нема створења; све ми се чини да желе нешто да кажу. и да им је тешко што не могу. Ја увек морам да жалим псе, иако, можда, нема разлога за то. Лако је могућно да они више носе у себи него што могу изразити; јер, ето, ни ми, људи, крај свих речи,

и. о а Ан со да Ми ~ Јол- = а