Adam Bid

126 __ ЏОРЏ ЕЛИОТ

чорбу, каошто ће вероватно и бити кад је не будем више ја правила. Онда ћеш се сетити да ти је. мати ипак за нешто ваљала.

— Дајна, изволите, седити сад и ви, и доручкујте. Ми смо доста послужени — рече Сет.

— Ходите, ходите, седните, — рече и Лизбета — заложите се и ви мало; морате бити гладни, јер сте на ногама има већ сат и по. Ходите — додаде Лизбета некако жалосно, кад Дајна седе до ње; ружно ће ми бити кад одете, али ви сигурно не можете дуже остати. С вама би могла бити у једној- кући пре него са икојом другом.

— До вечери бих могла остати, ако вам је по вољи — рече Дајна. — Остала бих и дуже, али морам натраг у Снофилд у суботу, а сутра треба још да будем с тетком. и

— Ух, никад се ја не би враћала у тај крај. Мој јадни муж је био отуд из Стонишира, али је он отишао оданде сасвим млад; и добро је урадио, јер, говорио је, тамо нема шума, а то је за дрводељу зло.

— Сећам се и ја — рече Адам — да је отац говорио, док сам ја још мали био: ако би се селио, то би било само на југ. Што се мене тиче, баш нисам сасвим сигуран шта је боље. Бартл Масе вели, а он познаје југ добро, да су људи са севера лепша раса него они са југа; виши, јаче грађе, тврђе главе, И после, вели он, има тамо крајева равних као длан,

и ко би хтео да види мало у даљину, мора се попети ·

на највише дрво. ја не бих могао тамо живети. Ја волим да идем на рад путем који ће ме мало попети на брдо, да видим поља на неколико миља око себе, и какав мост, и град, и овде онде по какав торањ. Онда знате да је свет простран, и да има у свету, сем вас, још људи који раде главом и рукама.

| — Ја онда највише волим брда — рећиће Сет кад ми се облаци купе над главом, а сунце сија, чак

тамо далеко, иза ломфордског друма, каошто сам.

у последње време често гледао, у дане кад се спрема непогода; мени се онда чини да је тамо, на небу,

сија а –-ок –_ Доле.