Adam Bid

150 ЏОРЏ ЕЛИОТ

је моја, и мило ми је да све то откријем пред Господом, њих ради и себе ради. Ето тако ћеш и ти излазити преда ме.

Она застаде мало, али Хета не рече ни речи.

— Пријатно ми је било — настављаше Дајна синоћ и данас. видети два тако добра сина каошто су Адам и Сет Бид. Тако су нежни и пажљиви према својој старој мајци. Она ми је напричала: шта је све Адам урадио, за ово неколико година, да помогне брату и оцу; право је чудо колико је то уман и спреман човек, и како је готов да све то употреби за добро оних који су слаби. А ја знам да је у њега и срце пуно љубави. Запазила сам и међу мојим

светом у Снофилду, да су снажни и окретни људи.

често најнежнији према женама и деци; милина је видети их како носе мало детенце, као какво птиче; а и мала деца, изгледа, највише воле снажну руку. ја мислим да је такав и Адам Бид. Јели то и твоје мишљење, Хета2

— Јесте — рече Хета расејано, јер је њена памет била једнако у шумици, и тешко да би знала рећи шта је потврдила. Дајна најзад опази да Хети није до разговора, а није више било ни времена да се продужава разговор, јер су биле на капији.

Мирни сутон, с умирућим вечерњим руменилом, и са неколико још слабо светлих звезда — стајао је над фармом, где је била таква тишина, да се чуо само топст ногу испрегнутих коња у штали. Било је око двадесет минута по заласку сунчеву; сва живина је полегала; и булдог је лежао опружен на слами, пред својом кућицом, а до њега јазавчар. Одједаред их је узнемирило затварање капије, те ударише у лавеж, како приличи исправним чуварима, и пре него што су видели има ли јасног разлога за то.

Лавеж изазва покрет у кући, и кад Дајна и Хета уђсше, на вратима је већ стојала снажна појава, румена лица и црних очију, које су имале способност да гледају оштро, а, кад треба, и презриво — у пијачне дане, рецимо — али које су сада имале израз доброћудости, као обично после обеда. Зна се да

ита = а ___даљ. па _-__ ~. чеда ____ -њ~ = од, со — ~