Adam Bid

АДАМ БИД 149

Кад смотрише Хету, они застадоше и руковаше се; Сет окрете кући, а Дајна, сама, прилажаше Хети.

— Сет Бид би дошао да поразговара с тобом рече Дајна, кад је стигла до Хете — али је вечерас врло нерасположен.

Хета одговори осмехом, као да и није сасвим разумела шта јој се каже. ЖХета је волела Дајну колико је игда могла волети жену; како и не, кад је Дајна увек налазила реч извињења за Хету пред г-ђом Појзер која би јој чинила примедбе, и кад је увек била готова да узме из њених руку Тоту, сну малу досадну Тоту, коју су сви толико мазили, а Хети није била баш ни најмање занимљива. Дајна, за све време док је била код Појзерових, није Хети учинила ниједно пребацивање, ниједно неодобравање; говорила јој је до душе врло често у 0збиљном тону, али то Хети није сметало, јер није никад слушала; а говорила шта говорила, Дајна би по свршеном разговору увек помиловала Хету по 06разу, и нудила се да јој помогне у послу. Дајна је за Хету била загонетка; Хета је гледала на њу као што би нека мала тица, која само скакуће с гране на грану, гледала брзи лет ласте или подизање у зрак шеве, Али, на крају крајева, Хета није марила да решава такве загонетке, као што није марила ни з: значење слика у „Поклоникову Путовању“, или у старој Библији, са којима су је сваке недеље мучили Мартин и Тома. |

Дајна узе Хету за руку и рече:

— Ти изгледаш тако срећна вечерас, драга Хета;" ја ћу често мислити на тебе, кад будем у Снофилду, и твој ће лик бити преда мном такав каошто је сада. Чудно је то, понекад, кад сам сасвим сама, кад седим у својој соби и жмурим, или кад идем преко брда, излазе пред мене људи које сам виђала, и са којима сам била неколико дана, и ја слушам њихове гласове, и видим их како изгледају, и како се крећу, скоро јасније него кад су били доиста преда мном, и кад сам их могла руком додирнути. И тада, цело моје срце пође њима, и ја осећам њихову субдину као да