Adam Bid

154 ЏОРЏ ЕЛИОТ

у кревет без матере. А и ти, Дајна, могла би се прихватити, јер они тамо сигурно не воде кућу на велико.

— Не, хвала, течо — рече Дајна — ја сам се добро заложила пре него што сам пошла; госпођа Бид је зготовила за мене лепињице.

— Нећу ни ја да вечерам — рече Хета, скидајући шешир — могу одмах узети Тоту, ако хоће ујна. |

— Шта је сад то опет, какве су то лудорије 2 — рече г-ђа Појзер. — Мислиш ли ти да можеш живети да не једеш, и да си сита кад имаш црвене пантљике на глави Иди одмах и вечерај, лудо дете; има лепо парче хладног пудинга у остави, баш оно што ти волиш.

Хета најзад послуша и пође, а г-ђА Појзер се окрете Дајни.

— Седи, Дајна, тако као да и ти једаред знаш шта је угодност на овом свету. А старој је сигурно било пријатно што си отишла, кад си се толико тамо задржала 2 |

— Мени се бар учинило да ме је радо гледала код себе; али њени синови веле да она обично не воли да види у својој кући младо женскиње,

— Жалосно је то кад стари не воле младе рече стари Мартин, а главу спусти још ниже, као да очима оцртава плоче на поду.

— Зло је живети у кокошињаку кад ко не воли пипе — рече г-ђа Појзер. — А сви смо једаред били млади, ко срећан ко несрећан.

— Бидовица се мора навикавати на младо женскиње — рече Појзер — јер не може рачунати да ће Адам и Сет остати још десет година нежењени, само да угоде матери. То неби било паметно. Није право ни од младог ни од старог да свако тера само своје. Што је добро за једног, то, временом, буде добро за све. Ја заиста нисам за то да се млади људи жене пре него што знају на чему јабуке роде; али не тр еба опет ни сувише дуго чекати. 6

— Тако је — рече г-ђа Појзер — ако окасните за ручак, онда вам печење слабо прија; окрећете га