Adam Bid

160 ЏОРЏ ЕЛИОТ

више занесена својим сновима, Уета се није ни осврнула да га дигне; него, постајавши мало, стаде да хода горе доле по соби, као голубица, у свом шареном јелечићу и сукњи, са црном чипканом ешарпом на раменима, и великим стакленим минђушама.

Како та цурица лепо изгледа у том чудном оделу! За час да човек полуди, и да се заљуби у њу! Сва је округла и пуначка као мало дете; фини тамни увојци косе падају јој дражесно око ушију и врата; крупне црне очи, с дугим трепавицама, тако вас чудновато гледају, као да из њих вири неки враголасти дух који је ту затворен.

Ах, какво благо стиче човек који добије девојку каошто је Хета! како му морају завидети људи који дођу на свадбену част, и виде њу, у белим чипкама и цвету од поморанџе, наслоњену на његову руку. Мило, младо, обло, меко и гипко створење! Срце њено мора да је исто тако меко, њена нарав исто тако глатка. Буде ли негде нешто запело у њихову животу, сигурно ће муж бити крив; јер од ње може начинити штогод жели — то је јасно. А драган мисли исто

тако: то мало , љупко створење га тако воли, њене |

ситне таштине су дражесне; он не би желео да је она паметнија но што је; њени погледи и покрети, као у мачета, то баш и јесте рај за човечје срце. У таквим околностима сваки се мушкарац осећа као добар тумач трт у лику. Он зна да природа има свој говор којим се служи да каже истину, а себе сматр као вештог у том језику. Природа је исписала, а он чита црте карактера његове невесте у финим линијама њених образа, усана и браде, у очним капцима, нежним као цветни листићи, у дугим косама, гргуравим као лозица цвета, у мрачним, провидним дубинама очију. Како ће она волети своју децу! Та и сама је као дете; и она мала ружичаста створења стојаће око ње као пупољчићи око цвета. Муж ће све то посматрати блажено насмешен; а кадгод хтедне да се повуче у светилиште својих мисли љупка његова жена ће га отпратити онамо погледима пуним поштовања, али завесу тог светилишта никада неће,

|