Adam Bid

АДАМ БИД 159

Капетану Дониторну не може бити мило да она

и даље ради: њему би годило да је види у лепом оделу, у лаким ципелама и белим чарапама; јер он мора да је много воли; нико досада није тако обавио своју руку око њеног стаса, и није је тако пољубио. Он ће зацело хтети и да се ожени њом и да је учини госпођом; она се једва усуђивала да то замишља; па ипак, како би могло бити друкчије Ожениће се њом тајно, као г. Џемс, докторов помоћник, докторовом синовицом, и дуго времена нико није ништа нао; а после, после није вредела никаква љутња. Доктор је сво то причао њеној ујни, а она, Хета, је слу шала. Хета управо није знала како ће све то бити, али јој је било јасно да се старом сквајру неће смети ништа казати; и овако је премирала од страха кадгод би се с њим срела у дворцу. Он мора бити да је она кав ст“ поникао из земље; њој се чинило да он никада није био млад, као други људи, него одувек тај стари сквајр којега се свако боји. Ох, немогућно је замислити како ће то бити! Али капетан Дониторн ће већ знати; он је велики господин, он може радити што хоће, и може да купи све што зажели. Тек, ништа неће бити каошто је било. Она ће можда једног дана бити велика госпођа, возити се у својим колима, облачити се за ручак у свилени брокат, имати перо у коси, а скути од хаљине вућиће јој се по тлу, као у мис Лидије и Леди Десе, како их је видела, једном, да силазе у трпезарију, кад је вирила кроз прозор собе за млађе; само, она неће бити стара и ружна, као мис Лидија, нити тако дебела као леди Десе; она ће бити лепа, намештаће косу сваки час друкчије, а хаљина ће јој бити некад ружичаста, некад бела — ни сама није знала какву више воли; а Марија Барџова, и сви други, видеће је можда кад се извози у колима, или ће можда само ч' ти о томе, јер је скоро немогућно замислити да ће се све то догађати у Хејслопу, на очи њене ујне. Пуна мисли о тим дивотама Хета устаде са столице; али при том закачи мало огледалце у црвеном оквиру гкрајем ешарпе, и оно паде на под с праском; и су-