Adam Bid

162 ЏОРЏ ЕЛИОТ

стаклене и мртве, чудновато, наилазио сам на сличне резултате. Дође дакле човеку да посумња у непосредан однос између трепавица и моралних особина; или да помисли да трепавице можда изражавају склоности лепотичине бабе, које су, кад се строго узме, за нас сасвим равнодушне.

Нема лепших трепавица него што су Хетине; и сад, док она шета по соби, као голубица, и гледа своја рамена по којима је пала стара црна чипка, тамне ресе њених трепавица чине чудо над њеним руменим лицем; а мала њена уобразиља не престаје сликати слике о будућем животу; у свакој таквој слици, она, Хета, чини средишњу фигуру, у финим хаљинама; капетан Дониторн је увек близу ње, обгрлио ју је, можда је и љуби, и све живо јој се диви и завиди јој, нарочито Марија Барџова, чија нова цицана хаљина изгледа бедно поред Хетине сјајне тоалете. Да ли се у тај сан о будућности меша још нека слатка или тужна успомена — која љубазна мисао о њеним другим родитељима, о деци коју је помагала подизати, о некој другарици из детињства, о каквој животињи коју је волела, о каквој било светињи из њеног детињстваг Ништа. Има биљака које. скоро никако немају корена; можете их истргнути из родног тла, стене или зида, и метнути их у вашу саксију, оне ће цветати и ту. Хета би могла отурити цео свој живот, и никад не пожелети да јој се о њему што спомене. Ја мислим да она није имала никакво осећање за стару кућу у којој су њени рођаци живели, нити је више марила за цвеће у њиховој башти него за цвеће у некој другој башти, можда још мање. Чудно је како се мало бринула да услужи свога ујака, који је био према њој као добар отац; тешко да би се досетила да му дода лулу у одређено време, док јој се не каже; сем ако се случајно нашао неко у посети, па би то могла бити прилика да је боље види док се окреће. ЖХети никако није ишло у главу како се могу волети и средовечни људи. А већ што се тиче досадне деце, Мартина и Томе, они су били права несрећа њеног живота; као досадне муве,