Adam Bid

АДАМ БИД . 163

које насрћу на вас у врео летњи дан, кад бисте хтели да имаје мира. Мартин, најстарији, био је мала беба кад је Хета дошла у кућу, (раније рођена деца су помрла), а затим их је убрзо било троје кои су трчали за њом у ливаду, или се играли око ње, у ружне дане, у полупразним собама велике куће. Дечаци се сада отели, али Тота је била право мучење по цели боговетни дан, много гора него она двојица, јер су њу више мазили. Наравно да ту треба непрестано шити и крпити одела. ЖХета би била срећна да јој неко каже да никад више неће видети дете; горе јој је било с децом него са оним ружним малим јагњићима, које је овчар доносио кући да се о њима води нарочита брига; јагањаца се човек, раније или касније, ипак отараси. Што се тиче пилића и ћурића, Хета би сигурно намрзнуда.и саму реч лежење, да. је ујна није нарочито мамила да их пази, обећавши јој да ће од сваког насада једно младо бити њено. Мали пилићи, у паперју, што вире испод материна крила, никада нису чинили Хети задовољство; та врста лепоте није њу привлачила; она је марила само за лепоту нових ствари које ће моћи да купи у Тредлстону, на вашару, за новац који ће на живини да заради. А тако је лепо изгледала, пуначка и мила, кад би се сагла да метне наквашен хлебац пред корпу где је лежала квочка! Само врло оштро око би погодило да је у ње срце тврдо. Моли, служавка с прћавим носом и истуреном вилицом, била је, напротив, девојка нежна срца, и, каошто је говорила г-ђа Појзер, душу дала за надгледање живине; а њено глупо лице није ничим изражавало материнско уживање, баш каошто мрки земљани суд не би пропустио светлост лампе која би у њему горела.

Женско око ће обично пре свих других опазити моралне недостатке што се крију под „љупком обманом“ лепоте; није дакле никакво чудо што је г-ђа Појзер, са њеном познатом проницљивошћу, и са много прилика за проматрање, могла да склопи доста верну процену о том шта се може очекивати од Хете у погледу њених осећања; у тренуцима љутње, она је

1]