Adam Bid

АДАМ БИД п|

на тиљина И Ни Пра аи ШрШЕ 58 КЕ А РВ а њен ниннете виши аи

господу која живе у просвећеном веку, и да смртни грех није сасвим несагласан с апетитом за фино тесто с бутером. Препад на нашу кесу, који би се у старије, варварско време морао извести уз пуцањ пиштоља, данас је претворен у тражење позајмиге, и врши се као процедура пуна учтивости и осмејка, некако у загради између друге м треће чаше вина. .

До душе, било је у оним старинским крутим формама и нечега доброг: оне су вас, неком спољашњом сколношћу, присиљавале да испуните своју одлуку, ако човек стави уста на отвор шупљине у зиду, и зна да на другом крају те шупљине чека нечије ухо, вероватније је да ће казати оно ради чега је дошао, него ако седи удобно испружених ногу крај стола, а према њему је пријатељ који нема ралога да се чуди ако се деси да нема ништа нарсчито да му се каже. ;

Артур Дониторн, међутим, јашући лепим путањама, кроз јутарње сунце, носио је у себи искрену одлуку да отвори своје срце пред ректором, па му Је; са том честитом намером у души, још пријатније било слушати како кроз ваздух, над ливадом, звижде уеталне косе. Веселило га јешто види да време окреће на боље, те ће моћи да се среди сено, за које су закупци страховали; сем тога, има увек нешто здраво у уче ствовању у општој, а не само у личној радости, те је тако помисао на косидбу пријатно утицала на стање духа Артурова, и одлука његова му се чињаше врло лака ствар. |

Артур је прешао село Хејслоп, и приближавао се оној страни брда где је Брокстон, кад се на окуки пута, на неких стотину метара пред њим, укаса човек, и Артур одмах познаде Адама Бида; а познао би га баш и да није ишао за њим сури овчарски пас с поткушеним репом. Адам је ишао својим уобичејеним брзим корацима, и Артур ободе коња да га достигне; у њему је живело и сувише много сећања из детињства, И није могао пропустити прилику да с Адамом мало проћаска. Нећу рећи да у тој љубави према Адаму није било и нечега од покровитељства: