Adam Bid

170 ЏОРЏ ЕЛИОТ

ПИО АМУ

видела Хету тако дирнуту, и, пуна хришћанске наде, помисли да је то подстицај од горе. Она пољуби уплакану Хету, и поче плакати заједно с њом, из захвалне радости. Али Хета је просто била у оном раздражљивом стању духа кад се не зна куда могу, од тренутка на тренутак, претегнути осећаји, и први пут јој дође да се наљути на Дајнину милошту. Одгурну је нестрпљиво, и рече, јецајући као дете:

— Немој ми тако говорити, Дајна. Што си дошла да ме плашиш 2 ја теби никад нисам ништа скривила. Што ме не оставиш на мируг2

Сироту Дајну ово просто порази. Била је довољно паметна и знала да даље не треба ићи, те само благо рече: „Да, драга Хета, ти си уморна; нећути више сметати. Лези одмах. Лаку ноћ!“

Она изађе из собе мирно и брзо као какав дух; али кад се нашла крај свог кревета, клече, и у дубоком

ћутању изли све страсно жаљење које јој испуњаваше душу.

А што се Хете тиче, она је брзо опет била у шуми — њени будни снови пређоше у сневан живот, слично искидан и збуњен.

ШЕСНАЕСТА ГЛАВА Ружичасти ланци.

Ви се сећате да је Артур Дониторн обећао да ће у петак ујутру посетити г. Ервајна; устао је и обукао се, и кад је видео да је рано, решио је да оде пре, место после доручка. Знао је да ректор доручкује сам, у девет и по часова, док женски чланови породице доручкују у друго време. „Пројахаћу с њим мало, па ћемо онда заједно доручковати. Све се најбоље каже за време обеда, за столом.“ :

Напредак цивилизације учинио је од доручка „ ручка лаку и пријатну згоду за исповедања, која су иначе у вези са непријатним церемонијама. Грешке наше нам се чине мање тешке, кад их отац исповедник слуша нагнут над јајима и кафом. Дође нам јасно да не може бити ни речи о каквој окрутној казни за